Дебрецин

Дебрецин (мађ. Debrecen /ˈdɛbrɛtsɛn/) је други по величини град у Мађарској, после Будимпеште. Дебрецин је регионални центар Велике северне равнице и главни град жупаније Хајду-Бихар.

То је био највећи мађарски град у 18. веку[1] и то је један од најзначајнијих културних центара Мађара.[2] Дебрецин је био и главни град Мађарске током револуције (1848—1849) и при крају Другог светског рата (1944—1945).[2]

Град има 204.297 становника према попису из 2005. године.

Дебрецин
мађ. Debrecen
Megyeszékhely - Hajdú-Bihar megye - Debrecen
Поглед из ваздуха на градско средиште
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаХајду-Бихар (жупанија)
СрезДебрецин
Становништво
Становништво
 — 204.124
 — густина442,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°31′48″ СГШ; 21°38′21″ ИГД / 47.52997° СГШ; 21.63916° ИГДКоординате: 47°31′48″ СГШ; 21°38′21″ ИГД / 47.52997° СГШ; 21.63916° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина461,65 km2
Дебрецин на мапи Мађарске
Дебрецин
Дебрецин
Дебрецин на мапи Мађарске
Остали подаци
ГрадоначелникКоша Лајош
Поштански број4000—4044
Позивни број52
Веб-сајт
www.debrecen.hu

Порекло назива

Први помен данашњег назива града јавља се 1235. године као Debrezun. Ова реч је турског порекла и значи “живот” или “покрет”.[3] Постоје претпоставке да је назив куманског порекла, као и словенског порекла. Из мађарске верзије изведени су називи на другим језицима: Дебрећин (Debreţin) на румунском, Дебрецин (Debrezin) на немачком и Дебрецин на српском језику.

Географија

Град Дебрецин се налази у источном делу Мађарске, на свега 25 км од румунске границе. Од престонице Будимпеште град је удаљен 220 km источно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга БудимпештаБукурешт, савремени ауто-пут М3).

Град Дебрецин се налази у источном делу Панонске низије и нема реку. Клима у граду је умерено континентална.

Историја

Debrecen town square
Центар града
Debrecen főtér
Арањбика хотел

По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. 1361. године краљ Лајош I Анжујски дао је Дебрецину градска права, што је омогућило бржи развој града. У 15. веку град је постао посед Бранковића, касније породице Хуњади.

У 16. веку град је пао под Османлије и остао дуго погранични град ка угарској кнежевини Ердељу (1541—1693). Вештом дипломатијом и отвореношћу грађани Дебрецина су сачували град од уништења. Отвореност је била и ка новој вероисповести — калвинизму, па је град веома брзо назван „Калвинистичким Римом“.

Аустријски цар Леополд I је 1690. године дао привилегије Србима и Грцима староседеоцима Дебрецина.[4] Била је то потврда права датих тамошњим Србима трговцима од 1. јула 1667. године.

Године 1693. Леополд I Хабзбуршки ослободио је Дебрецин турске власти и град је одмах добио градска права. Званично је постао слободан царски и краљевски град 1715. године.[5] Са хабзбуршком влашћу вратила се и католичка црква. Град у 18. веку се брзо развијао и постао важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-1849. године Дебрецин је имао значајну улогу, али није значајније страдао. Код града се одиграла једна од завршних битака током револуције, када је руска војска, као помоћ Хабзбурзима, поразила мађарске устанике.

После Револуције године град се брзо подигао, и већ 1857. године добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

Српска омладина која се школовала у Дебрецину, имала је 1866. године своју "Дружину 'Тићевци'". Она је улазила у састав шире "Уједињене омладине српске".[6] У њему је уочи Св. Саве 1867. године било само седам чланова. Одржавају се редовне седнице, на којима свако учествује. Бекић је имао лепа излагања из историје. У тамошњој Колегијалној дворани одржан је парастос српском добротвору Сави Текелији. Он је 1842. године посетио Дебрецин и свидело му се певање на том Колегијуму. Зато је дао 1000 ф. прилога од чије се камате награђују најбољи певачи. Од како је Србин умрло сваке године му држе ту парастос Мађари, у знак пијетета. Професор теологије М. Тот је одржао 1867. године леп говор о ћивоту и заслугама Текелијиним.[7]

После Првог светског рата град се прво нашао у власти румунске војске (1919), а после враћања новооснованој мађарској републици град је постао погранични, што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем Другог светског рата, када је Дебрецин тешко страдао при уласку совјетске војске у град крајем 1944. године. Град је поново обновљен. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 120 хиљада после рата на 210 хиљада почетком 90их година). Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво

По процени из 2017. у граду је живело 201.981 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
212,235211,034211,320201,981

Дебрецин је други је град по величини у држави (претекавши Мишколц пре 10ак година). Град последњих година поново расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези БудимпештаБукурешт.

Становништво Дебрецина махом чине Мађари — 95%. По вероисповести већина у граду су протестантикалвинисти, који су 2,5 пута бројнији од католика. Због тога се Дебрецин сматра духовним средиште протестантизма у Мађарској.

Привреда

Саобраћај

Град је некада био донекле изолован од Будимпеште, мађарског саобраћајног средишта. Завршетком аутопута М35 до Будимпеште се стиже за 2 сата. Дебрецински аеродром (други по величини у Мађарској) је недавно модернизован како би могао да оперише са више међународних летова, иако скоро сви летови за и из Мађарске и даље користе Феријеги аеродром у Будимпешти (данас се зове Франц Лист интернационални аеродром у Будимпешти). Градови до којих се може доћи авионом из Дебрецина су Ајндховен, Лондон и Милано. Најближи аеродром са заказаним летовима је аеродром у Орадеи у Румунији (1 сат и 20 минута од Дебрецина).

Постоји много железничких станица у Дебрецину, од којих је најзначајнија главна станица Дебрецина. Било је, такође, неких побољшања на прузи која спаја Дебрецин са престоницом као део Националног развојног плана ЕУ у Мађарској.

Близина Дебрецина са Украјином и Румунијом омогућава овом граду да се развија као важан трговачки и саобраћајни центар за шири међународни регион.

Локални превоз у граду састоји се од аутобуса, тролејбуса и трамваја, омогућен од стране ДКВ-а (Debreceni Közlekedési Vállalat/Саобраћајно предузеће у Дебрецину).

Култура

A Debreceni Egyetem TEK főépülete
Главна зграда Универзитета у Дебрецину

Захваљујући реформацији и престижном Калвинистичком колеџу, основаном 1538. године, Дебрецин је био интелектуални и културни центар околине од 16. века. Кроз векове је колеџ трансформисан у универзитет и његов интелектуални живот је развио сферу утицаја између Егера и Орадее. 1949/1950 неколико одељења универзитета је затворено, због комунистичког преузимања власти, и тада је много ученика и професора било избачено. Универзитет у Дебрецину, како се сада зове, је још увек широко признат архитектонски рад (углавном захваљујући главној згради). Универзитет има много одељења и главно је истраживачко постројење у Европи.[8] Универзитет је познат по лабораторији за истраживање кактуса у Ботаничкој башти иза главне зграде.

A szentkorona a virágkarneválon
Фестивал цвећа у Дебрецину
Debreceni nagytemplom
Главна калвинистичка црква

У другој половини 19. века град је привукао неколико познатих личности. Ендре Ади, Ђула Круди и Арпад Тот, сви су започели своје новинарске каријере у Дебрецину. Истакнуте књижевне личности из града укључују Магду Сабо и Габора Олаха. Један он најпознатијих мађарских песника, Михаљ Чоконаи Витез, родио се и живео у овом граду. Градско позориште, изграђено 1865, добило је име по њему 1916. Прослављена глумица Лујза Блаха је међу онима који тамо изводе.[9]

Дебрецин има велику музичку сцену и дом је групе Tankcsapda, једне од најпопуларнијих и најуспешнијих мађарских рок група. У граду постоји и рок школа која нуди обуку и менторство за младе музичаре. Градски медији укључују новине Напло, два ТВ канала, низ локалних радио станица и неколико компанија и удружења које производе медијски материјал.

Дебрецин је место важног хорског такмичења, Бела Барток интернационалног хорског такмичења, и члан је Европског Гран Прија за хорско певање. Сваког августа град је домаћин фестивала цвећа.

Спорт

Град има славни фудбалски клуб, Дебрецин, који тренутно има најбољи недавни рекорд у Мађарској. Његови резултати укључују освајање националног првенства у сезонама 2004/2005, 2005/2006, 2006/2007, 2008/2009, 2009/2010 и 2011/2012. Стадион, који смешта више од 10 000 људи, налази се у Олах Габор улици, у градском парку. Боја дресова тима код куће је црвена, док је у гостима бела. Постоје планови за велики нови стадион који ће бити изграђен у граду и служити овом клубу као домаћи терен. Отварање новог стадиона је планирано за март 2014. Мађарска влада је обезбедила целу суму (12,5 милијарди форинти) и градња је започета септембра 2012.

Град је био домаћин неколико међународних спортских догађаја у протеклих неколико година, као што су Друго светско првенство за младе у атлетици (јул 2001) и прво светско првенство у полумаратону (октобар 2006). Европско првенство у пливању у малим базенима (2007) и светско првенство у спортској гимнастици 2002. године је такође било одржано у овом граду. Недавно, Дебрецин је био град домаћин 31. европског првенства у воденим спортовима (2012).

Градови побратими

Референце

  1. ^ Dezső Danyi-Zoltán Dávid: Az első magyarországi népszámlálás (1784—1787)/The first census in Hungary (1784—1787), Hungarian Central Statistical Office, Budapest, 1960
  2. 2,0 2,1 Papp 1982, стр. 463–477
  3. ^ „History of Debrecen (Hungarian)”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 02. 05. 2015.
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1875.
  5. ^ "Србски народни лист", Будим 1843. године
  6. ^ "Застава", Пешта 1866. године
  7. ^ "Застава", Пешта 1867. године
  8. ^ „History of the University | Debreceni Egyetem”. Unideb.hu. 01. 1. 2000. Приступљено 25. 12. 2012.
  9. ^ Csokonai Nemzeti Színház — Debrecen

Литература

  • Papp, Antal (1982). Magyarország. Budapest: Panoráma. стр. 463—477. ISBN 978-963-243-241-0.

Спољашње везе

Европско првенство у рукомету за жене 2014.

11. Европско првенство у рукомету за жене је одржано у Хрватској и Мађарској од 7. децембара до 21. децембара 2014. године. За домаћинство се такмичила и Турска, а раније су од домаћинства одустале Словачка,Исланд и Шведска. Бранилац титуле је Црна Гора. Норвешка је побједник Европског првенства у рукомету за жене 2014. након побједе у финалу против Шпаније са резултатом 28:25, док је Шведска освојила треће мјесто побједом 25:23 против Црне Горе.

Куп Мађарске у фудбалу

Куп Мађарске у фудбалу (мађ. Labdarúgó Magyar Kupa) је после лигашког такмичења друго по реду такмичење у Мађарској. Победник овог такмичења аутоматски иде у Куп УЕФА или у њена предтакмичења. Куп је основан 1909. године од стране Фудбалског савеза Мађарске (Magyar Labdarúgó Szövetség), осам година после оснивања савеза првог лигашког такмичења и такмичарски је покренут 1910. године. Најуспешнији тим овог такмичења је ФК Ференцварош са 23 титуле.

Поред професионалних тимова право учешћа имају и сви пријављени аматерски клубови који се већ такмиче у некој од мађарских лига. Они се квалификују преко ликалних такмичења.

Ласло Чех

Ласло Чех (мађ. László Cseh; Халастелек, 3. децембар 1985) је мађарски пливач и четвороструки освајач олимпијских медаља.

Прва лига Мађарске у фудбалу

Мађарска прва савезна фудбалска лига (мађ. Nemzeti Bajnokság I.) је стартовала 1901. године. У сезони 2007/08 носи назив Шопрон лига, по спонзору, и она је најјача фудбалска лига у Мађарској. Лига се налази на УЕФА ранг листи.

Такмичи се 12 екипа, играјући свако са сваким по два пута, по једном као домаћин и као гост. На крају сезоне првак лиге улази у квалификације за Лигу шампиона, док другопласирани, заједно са победником Мађарског купа улази у квалификационе рунде за УЕФА Куп. Задња два тима одлазе у другу лигу, да би ослободили места за победнике Друге лиге исток (NB2-Keleti csoport) и Друге лиге запад (NB2-Nyugati csoport).

Прва лига Мађарске у фудбалу 1924/25.

Двадесет друго фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1924/25 године.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1987/88.

Осамдесет шесто фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1987/88 године.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1990/91.

Статистика осамдесет деветог првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу сезона 1990/1991.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2000/01.

Статистика деведесет деветог првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу за сезону 2000/01.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2004/05.

У фудбалској 2004/05. сезони, 103. по реду, ФК Дебрецин ВСЦ је освојио своју прву шампионску титулу. ФК Хонвед, ФК Вашаш, ФК Капошвар Ракоци НАБИ и ФК Диошђер ВТК су се вратили у прву лигу, док су се ФК Бекешчаба Елере 1912 и ФК Њиређхаза Спартак преселили у другу лигу

Прва лига Мађарске у фудбалу 2005/06.

Статистика 104. првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу за сезону 2005/06.

ФК Дебрецин ВСЦ је по други пут освојио шампионску титулу Мађарске у фудбалу.

По освојеним бодовима требало је да испадну из прве лиге ФК Вашаш и ФК Ломбард Папа, међутим пошто Ференцварош није успео да обнови лиценцу, Вашаш је остао у првој лиги уместо Фрадија.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2006/07.

Статистика 105. првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу за сезону 2006/07.

ФК Дебрецин ВСЦ је по трећи пут освојио шампионску титулу Мађарске у фудбалу, а из лиге су испали ФК Печуј и ФК Дунакањар Вац.

Једна од карактеристика овог првенства је била промена великог броја тренера по клубовима, Хонвед је променио тренера одмах после 9 кола, Дебрецен после 2 кола, Фехервар после 9 и после 10 кола, Шопрон после 2, 5 и 15 кола, Татабања је променила 3 тренера, Ђер такође 3, Ђер и вац по 2 и Ујпешт и ЗТЕ по једног су променили.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2008/09.

Статистика 107. првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу за сезону 2008/09.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично Шопрони лига), сезона 2008/09, је почело 26. јула 2008. године. У лиги учествује 16 клубова 14 од прошле године и два која су у лигу су ушли ФК Кечкемет и ФК Сомбатхељ из нижеразредног такмичења. Шампион је постао Дебреценски Спортски клуб Вашуташ а из лиге су испали ФК Шиофок и ФК Ракошпалота ЕАЦ.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2009/10.

Статистика 108. првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу за сезону 2009/10.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично Шопрони лига), сезона 2009/10, је почело 24. јула 2009. године. У лиги је учествовало 16 клубова 14 из претходне сезоне и два која су у лигу су ушли ФК Ференцварош и ФК Папа из нижеразредног такмичења. Шампион је по пети укупно и други узастопни пут постао Дебреценски Спортски клуб Вашуташ а из лиге су испали ФК Диошђер ВТК и ФК Њиређхаза. Први стрелац првенства са 18 голова је постао Немања Николић играч Видеотона.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2010/11.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично Моникомп лига), сезона 2009/10, је било 109. првенство и почело 30. јула 2010. године. У лиги је учествовало 16 клубова 14 из претходне сезоне и два која су у лигу су ушли ФК Солноки МАВ и ФК Шиофок из нижеразредног такмичења као прваци група исток и запад. Шампион је по други пут постао ФК Видеотон а из лиге су испали МТК и ФК Солноки МАВ. Први стрелац првенства са 24 голова је постао Андре Алвеш играч Видеотона.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2011/12.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично ОТП Банк лига - OTP Bank Liga), или кратко НБ1, сезона 2011/12. је било 110. првенство мађарске прве лиге у фудбалу.

Сезона је почела 15. јула 2011. а завршила 27. маја 2012. Титулу је бранио Видеотон а нови првак је постао Дебрецин, што је била 5. титула овог клуба. Најбољи стрелац првенства са 20 голова је постао Адамо Кулибали играч Дебрецина, док је други стрелац са 19. постигнутих голова био Немања Николић играч ФК Видеотона

Нови чланови прве лиге су постали ФК Диошђер ВТК и ФК Печуј, као прваци друге лиге.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2012/13.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично ОТП Банк лига - OTP Bank Liga), или кратко НБ1, сезона 2012/13. је било 111. првенство мађарске прве лиге у фудбалу.

Сезона је почела 27. јула 2012. а завршила 2. јуна 2013. године. Титулу је бранио Дебрецин а нови првак је постао Ђер, што је била 4. титула овог клуба. Најбољи стрелац првенства са 18 голова поново је постао Адамо Кулибали играч Дебрецина.

Нови чланови прве лиге су постали ФК Егер и МТК као прваци две друге лиге, исток и запад.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2013/14.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично ОТП Банк лига - OTP Bank Liga), или кратко НБ1, сезона 2013/14. је било 112. првенство мађарске прве лиге у фудбалу.

Сезона је почела 26. јула 2013. а завршила 1. јуна 2014. године. Титулу је бранио Ђер а нови првак је постао Дебрецин, што је била 7. титула овог клуба. Најбољи стрелци првенства са 18 голова су били Немања Николић играч Дебрецина и Атила Шимон играч Пакша.

Нови чланови прве лиге су постали ФК Мезекевежд и ФК Пушкаш као прваци две друге лиге, исток и запад.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2014/15.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично ОТП Банк лига - OTP Bank Liga), или кратко НБ1, сезона 2013/14. је било 113. првенство мађарске прве лиге у фудбалу.

Сезона је почела 26. јула 2014. а завршила 1. јуна 2015. године. Титулу је бранио Дебрецин а нови првак је постао Видеотон, што је била 2. титула овог клуба. Најбољи стрелац првенства са 21 голоом је био Немања Николић играч Видеотона.

Нови чланови прве лиге су постали Њиређхаза и ФК Дунаујварош као прваци две друге лиге, исток и запад.

У овом првенству је по први пут почело коришћење пене за обележавање. На стадиону Ференцвароша је, такође по први пут коришћена ГЛТ технологија (goal-line technology — GLT).

ФК Дебрецин

Фудбалски клуб Дебрецин (мађ. Debreceni VSC), такође познат по именима Дебрецени Локомотив (Debreceni Lokomotiv), Фудбалско клуб Јединство (Egyetértés Futball Club), ДБСК (DVSC), је Мађарски фудбалски клуб. Налази се у Дебрецину. Боје клуба су црвено-беле. Клуб има укупно 7 титула првака Мађарске и 6 титуле победника купа. Дебрецин као домаћин користи Стадион Олах Габор ут.

Више од милион становника
Између 100 и 500 хиљ. становника
Између 50 и 100 хиљ. становника
Између 25 и 50 хиљ. становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.