Дебарска епархија

Дебарска епархија су основали Охридски архиепископи у 11. вијеку, послије 1020. за подручје Горњег и Доњег Дебра око Црног Дрима и Радике. Прво средиште Дебарских епископа било је у Пишкопеји, подалеко од развалина средњовечног града Дебра, на ријеци Граждански, У данашњој Албанији у Доњем Дебру. Касније је епископска резиденција премештена у Горњи Дебар, испод Јабланице у Дримколу, гдје јој је успомена сачувана у топографском називу Пискупштина.

У данашњој варопшици Дебру коју су Турци основали на садашњем мјесту, дебарски су се епископи настанили тек у 17. и 18. вијеку.

1282. упоредо са освајањима краља Милутина, Доњи Дебар је дошао под српску власт, и ушао је касније у састав Пећке патријаршије. Из тог су времена очувани натписи у развалинама старе владичанске цркве у Пишкопеји.

Доласком Турака у то подручје враћена је Дебарска епархија под власт Охридске архиепископије. У 17. вијеку здрузена је Дебарска епископија са Кичевском. Најзад су послије оснивања посебне егзархијске Велешке и Дебарске епископије, стара патријаршијска Велешка и Дебарска епископија уједињују у једну епископију 1890.

Види још

Литература

Београдска митрополија

Београдска митрополија је била самоуправна (аутономна), а потом и самостална (аутокефална) црквена област у Кнежевини и Краљевини Србији у времену од 1831. до 1920. године. Архиепископска катедра налазила се при Саборном храму светог арханђела Михаила у Београду, а поглавари митрополије носили су наслов: "Архиепископ београдски и митрополит Србије".Од 1831. до 1879. године, Београдска митрополија је била самоуправна (аутономна) црквена област под врховним старешинством Цариградске патријаршије. Црквену самосталност (аутокефалност) стекла је канонским путем 1879. године и као таква је 1920. године ушла у састав уједињене Српске православне цркве.

Велес (град)

Велес (мкд. Велес, тур. Köprülü, грч. Βελεσά; од 1946. до 1996. град се звао Титов Велес) је један од најзначајнијих градова у Северној Македонији, у средишњем делу државе, на Вардару. Велес је седиште и највеће насеље истоимене општине Велес.

Велес је значајно средиште са Северну Македонију. У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Северној Македонији.

Велешко-дебарска епархија

Велешко-дебарска епархија је некадашња епархија Цариградске патријаршије која је постојала између 1873. и 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и преуређена.

Епископија велешко-повардарска

Епископија велешко-повардарска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је архиепископ Јован (Вранишковски).

Епископија дебарско-кичевска

Епископија дебарско-кичевска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Јоаким (Јовчевски).

Охридска епархија

Охридска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве која је постојала између 1920. и 1931. године.

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је историјски назив за Српску православну цркву са сједиштем у Пећи у периоду од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године.

Радослав Грујић

Радослав Грујић (Земун, 29. јун 1878 — Хвар, 25. мај 1955) је био српски православни теолог и историчар, дописни члан САНУ.

Српска архиепископија

Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.