Дачки ратови

Дачки ратови су трајали од 101. до 106. Рим је освојио Дакију која се наслањала на доњи ток реке Дунав и тиме спречио претњу по своје провинције на Балкану. Биле су то три војне кампање, све против дачког краља Децебала.

Рат Домицијана против Децебала

Рат цара Домицијана је трајао од 86. до 88., током ког се римска војска борила са малим успесима против дачког краља Децибела. Ипак, према мировном уговору из 88. године Римљани су морали да плаћају годишње извесну суму новца.

Први Трајанов дачки рат

Први Трајанов дачки рат је трајао од 101. до 102.. Покренуо га је римски цар Трајан, добивши обавештења да је парћански краљ ступио у контакте и преговоре о савезништву против Рима са дачким краљем Децебелом. Дачани су поражени и морали су да предају Римљанима један део своје државе и да врате ратни материјал и пионире које су добили после мировног уговора из 88. године.

Други Трајанов дачки рат

Други Трајанов дачки рат је трајао од 105. до 106. и завршио се потпуном победом римске војске. Дачки Децибел није издржао и извршио је самоубиство.

Последице

Освајање Дакије било је корисно за Римљане по стратегијском и економском значају. По стратегијском Римљани су се спасли опасног непријатеља и добили могућност за успешну одбрану од напада са североистока. Економски значај освајања се огледао у томе што је земља Дачана била богата рудницима злата. Осим тога широка пространства новостворене провинције Дакије омогућавала су досељавање колониста.

Литература

М. А. Машкин, Историја Старог Рима, Београд 1968.

Велика Румунија

Велика Румунија (рум. România Mare) је назив за Краљевину Румунију у периоду између Првог светског рата и Другог светског рата (1919—1940), када је обухватала Влашку, Трансилванију, део Баната, Буковину, Марамуреш, Кришану, Бесарабију и целу Добруџу. Румунија је тада имала површину од 294.967 km². Данашња Румунија чини 80% некадашње територије Велике Румуније, што је 238.391 km ². Према попису становништва из 1930. године, у Великој Румунији је живело 18.052.896 становника од којих су 71,9% чинили Румуни, 7,9% Секељи (Мађари), 4% Немци и остале нације.

Дакија

Дакија (лат. Dacia) је античка историјска област, која се простирала северно од доњег тока реке Дунава, у ширем захвату карпатских планина. Име је добила по Дачанима, који су на том простору током првог века нове ере створили моћну државу, која је била главни супарник Римског царства. Током дачких ратова, римске легије су уништиле дачку државу и запоселе највећи део Дакије. Римски цар Трајан (98-117) је на освојеном подручју створио римску провинцију Дакију (лат. Dacia Felix), која је касније више пута дељена на неколико управних области.

Римска провинција Дакија је током 2. и 3. века била изложена честим нападима варварских народа, тако да је морала бити напуштена у време цара Аурелијана (270-275). Том приликом је извршена евакуација не само војске, већ и знатног дела становништва. Пресељеници су настањени у областима јужно од реке Дунава, првенствено у дотадашњем источном делу римске провинције Горње Мезије. У исто време, извршено је и преуређење провинсцијске управе, тако да је на поменутим просторима створена нова провинција Дакија Аурелијана (лат. Dacia Aureliana). Оснивањем ове провинције под таквим именом, појам Дакије се пренео и на области јужно од реке Дунава.

Каснијом реорганизацијом државне управе створене су две посебне покрајине Прибрежна Дакија (лат. Dacia Ripensis) и Средоземна Дакија (лат. Dacia Mediterranea). Накнадно је установљена и шира управна област, која је названа Дијецеза Дакија (лат. Dioecesis Daciarum). Све ове области, како у старој Дакији северно од Дунава, тако и у новој Дакији, јужно од поменуте реке, преплавила су током 6. века словенска племена.

Дунавски вилајет

Дунавски вилајет (тур. Tuna Vilayeti) је био вилајет Османског царства који је постојао од 1864. до 1878. године.

Вилајет је био формиран као последица административних реформи Османског царства из 1864. године, од северних делова Силистрије, дуж реке Дунава.

Обухватао је већи део онога што је данас Бугарска (укључујући и Јужну Добруџу), изузев њених југоисточних делова, и део Румуније познат као Северна Добруџа.

Вилајет је био подељен на санџаке:

Русчук (Rusçuk)

Софија (Sofya)

Трново (Tırnova)

Ниш (Niş)

Тулча (Tulça)

Варна (Varna)

Видински санџак (Vidin)

Историја Румуније

Историја Румуније у ширем смислу представља историју географског подручја данашње Румуније и народа који су на њему живели. У ужем смислу, историја Румуније је историја модерне државе Румуније која је настала 1859. године уједињењем Влашке и Молдавије под кнезом Александром Кузом.

Кнежевина Молдавија

Кнежевина Молдавија (молд. Цара Молдовей; тур. Boğdan Prensliği) је назив за државу која је постојала од 1346. до 1859. године. Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514. године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније. у различитим периодима Молдавија је укључивала подручја Бесарабије (са Буџаком), целу Буковину и Херцу. Регион Покутја је такође био део кнежевине током једног периода. Западна половина Молдавије је данас део Румуније, источни део припада Републици Молдавији, а северни југоисточни део територије припада Украјини.

Кнежевина Трансилванија

Кнежевина Трансилванија је назив за вазалну државу Османског царства (1570—1699) и крунску област Хабзбуршке монархије (1699—1867). Вазалном Трансилванијом је управљала мађарска владајућа елита, док су становништво ове земље чинили Румуни, Мађари, Секељи, Саси, Срби, итд. Кнежевина је настала у време османског освајања Угарске у 16. веку, а формирана је од источних делова територије Угарске. Карловачким миром из 1699. године, кнежевина долази под управу Хабзбуршке монархије, која 1711. године кнеза замењује гувернером. Кнежевина је укинута 1867. године и прикључена угарском делу Аустроугарске.

Краљевина Румунија

Краљевина Румунија (рум. Regatul României) је била румунска држава заснована на облику парламентарне монархије, која је постојала између 13. марта 1881. и 30. децембра 1947. године.

Краљевина Угарска (1526—1867)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, нем. Königreich Ungarn, мађ. Magyar Királyság) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била саставни део Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након Мохачке битке (1526), а трајао је све до склапања Аустро-угарске нагодбе (1867). Током овог раздобља, Угарарском су владали краљеви из династије Хабзбурга. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под турском влашћу, а у то време су посебан положај стекле Кнежевина Трансилванија и Горња Угарска. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања Мађарске револуције (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.

Национално буђење у Румунији

Концепт националне државе појавио се међу Румунима, као и код многих других европских народа, током 19. века, након Француске револуције. Румунски горњи слојеви становништва тражили су помоћ од Руске империје за коју су сматрали да ће помоћи румунским православцима у борби против муслимана Османског царства. Међутим, томе су се испречили руски експанзионистички планови. У Руско-турском рату (1806-1812), Руси окупирају Бесарабију. Аустријанци су такође владали деловима румунских територија окупирајући Олтенију (1718-1739) и Буковину (1775). Румунска елита стога тражи савезнике у западној Европи.

Римски ратови

Следи списак ратова Римске краљевине, Републике и Царства.

Румунија

Румунија (рум. România) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 км². По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Румунија је члан Европске уније и НАТО савеза.

Румунија у Првом светском рату

Румунски поход (Први светски рат) представљао је сукоб Румуније (односно њене војске) и Русије против Централних сила током Првог светског рата.

Румунска револуција 1989.

Румунска револуција 1989. била је једнонедељни скуп насилних немира и нереда у Румунији током касних децембарских дана 1989. године. Овом револуцијом збачен је комунистички режим румунског диктатора Николае Чаушескуа, који је заједном са својом женом Еленом осуђен на смрт и погубљен. То је било једина насилна смена комунистичког режима у источној Европи где су погубљени носиоци тог режима.

Румунски рат за независност

Румунски рат за независност је био је рат између Румуније и Османског царства који се водио између 1877. и 1878. у којем је Румунија добила међународно признату независност.

Социјалистичка Република Румунија

Социјалистичка Република Румунија (скраћено СР Румунија; рум. Republica Socialistă România) је било службено име Румуније од 1965. године. Држава је од 1947. до 1965. године носила име Народна Република Румунија (скраћено НР Румунија; рум. Republica Populară Română). Укинута је крајем децембра 1989. године након избијања револуције.

Старчевачка култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Тврђава Диана

Диана је стари утврђени град на обали Дунава.

Налази се у Караташу, испод саме ХЕ Ђердап I. Тврђава је подигнута као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе Дунавом. Данас има остатака утврђења, а унутар самог локалитета се спроводе археолошка истраживања. Диана је Археолошко налазиште од изузетног значаја, и као такво је под заштитом Републике Србије.

Трипољска култура

Трипољска или Кукутени култура је каснонеолитска и енеолитска култура која се простирала на територији данашње Украјине, Молдавије и Румуније и њено постојање је датирано у период од 4500. године п. н. е. до 3000. године п. н. е.. Карактеристична је по, на простору Европе, јединственој урбанистици: прстенасто-елипсастим насељима/градовима које су на сваких пола века напуштали и спаљивали. Трагови ове културе откривени су 1884. године код Кукутенија односно 1897. године у Трипољу.

Уједињене Кнежевине

Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашка (рум. Principatele Unite ale Moldovei și Țării Românești) јe билa једна од фаза у стварању Румуније која је постојала је од 1859. до 1881. кад је проглашена Краљевина Румунија.

По уставу из 1866. године земља добија назив Румунија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.