Дан победе

Дан победе над фашизмом је дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату. Слави се 9. маја, иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију.

Наиме 9. маја 1945. (по московском времену) године совјетски маршал Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.[1]

Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, и то у Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу од 2000. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације. На тој паради се сваки пут покажу и последња постигнућа руске технологије али и опрема из Другог светског рата.

Позадина

Zhukov reads capitulation act
Маршал Георгиј Жуков чита текст немачке капитулације. Десно од њега седи главнокомандујући маршал ваздухопловства Артур Тедер.
Field Marshall Keitel signs German surrender terms in Berlin 8 May 1945 - Restoration
Фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписује одредбе о капитулацији немачке војске.

Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва капитулација са Савезницима је потписана у Ремсу 7. маја и ступала је на снагу 8. маја у 23:01 по средњоевропском времену. Овај датум се често назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Јосиф Стаљин је касније био незадовољан овим догађајима, пошто је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписано у Берлину и инсистирао је да је протокол из Ремса био само прелиминарни, а да се главна церемонија мора одржати у Берлину, где се тада налазио маршал Георгиј Жуков.

Стога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја, када је већ био 9. мај у Москви због разлике у временским зонама.[2] Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург су потписали немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту.[1] Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви је одржана 24. јуна 1945. Сваке године од тада се одржава парада победе у Москви 9. маја. Највећа је била 2015. године када се славило 70 година од завршетка Другог Светског рата.

Референце

  1. 1,0 1,1 „9, мај - Дан победе”. ЦАРСА. Приступљено 20. 1. 2019.
  2. ^ „Дан победе над фашизмом и Дан Европе”. РТС. Приступљено 20. 1. 2019.
3. новембар

3. новембар (3.11.) је 307. дан године по грегоријанском календару (308. у преступној години). До краја године има још 58 дана.

9. мај

9. мај (09.05) је 129. дан у години по грегоријанском календару (130. у преступној години). До краја године има још 236 дана.

Јелена Томашевић

Јелена Томашевић (удато Босиљчић; Неготин, 1. новембар 1983) српска је поп певачица. Позната је по снажном вокалном умећу. Добитница је бројних међународних награда. Године 2008. представљала је Србију на Песми Евровизије са песмом Оро.

Велики отаџбински рат (термин)

Велики отаџбински рат (рус. Вели́кая Оте́чественная война́) термин је који се користи у Руској федерацији и осталим бившим републикама Совјетског Савеза за борбе вођене од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. године дуж многих фронтова на Источном фронту Другог светског рата између Совјетског Савеза и Нацистичке Немачке и њених савезника. За неке законске сврхе период рата може се продужити до 11. маја 1945, како би се укључио и крај Прашке офанзиве.Крај Великог отаџбинског рата се обележава 9. маја као Дан победе.

Војне параде ЈНА

Војне параде Југословенске народне армије одржаване су највише у периоду од 1945. до 1960. године и то најчешће - 1. маја за Дан рада или 9. маја за Дан победе над фашизмом. Поред ових централних парада, које су најчешће одржаване у Београду, параде су одржаване и у главним градовима осталих република, као и у другим местима, најчешће за годишњицу ослобођења места или после завршетака маневара. Према Правилу службе ЈНА, војне параде су одржваване по наређењу Врховног команданта.Прве војне параде одржане су 1. маја 1945. године у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Сплиту и Сарајеву. У току 1946. и 1947. године параде су одржаване у свим већим гарнизонима поводом Дана победе (9. мај), Дана републике (29. новембар) и Дана армије (22. децембар). У периоду од 1948. до 1957. године одржаване су само параде поводом 1. маја Дана рада и то у Београду и главним градовима осталих република. Године 1958. и 1959. параде нису одржане, а од 1960. до 1965. године одржаване су само у Београду поводом 1. маја.

Године 1965. из економских разлога параде су укинуте и одређено је да се оне одржавају сваке пете године поводом - 9. маја Дана победе. Од 1965. до 1985. године одржане су свега четири параде:

1970. године у Београду, поводом 25-о годишњице Победе над фашизмом;

1971. године у Карловцу, поводом завршетка маневра „Слобода 71“;

1972. године свечани дефиле Југословенске ратне морнарице, поводом завршетка здружене тактичке вежбе „Подгора 72“;

1975. године у Београду, поводом 30-о годишњице Победе над фашизмом и

1985. године у Београду, поводом 40-о годишњице Победе над фашизмом.Параде поводом прославе Празника рада 1. маја називане су и „Првомајске параде“ и поред припадника Југословенске народне армије у њима су учествовале политичке, омладинске, спортске и друштвене организације, као и предузећа, установе, делегације република и покрајина и др. Поред ових одржаване су и ванредне војне параде у част страних државника, који су долазили у посету Југославији. Ове параде одржаване су између 1954. и 1956. године у част - етиопијског цара Хајла Селасија, председника Турске Џелала Бајара, председника Владе Краљевине Бурме У Нуа, председника Владе Индије Нехруа, грчког краља Павла и председника Египта Насера.

Државни празници у Србији

Државни празници у Републици Србији су дефинисани Законом о државним и другим празницима у Републици Србији.

Измир

Измир (тур. İzmir, грч. Ιζμίρ [Izmír]; такође Смирна, грч. Σμύρνη [Smýrni] или Σμύρνα [Smýrna], тур. Smirni или Smirna) је град у Турској у вилајету Измир. Као лука још од античког доба Смирна или Измир је напредовала, јер њен залив није замуљиван као код других конкурентских трговачких лука. Клима је ту нарочито пријатна јер летње врућине ублажава "имбат" - послеподневни морски поветарац са северозапада. Назив града је званично постао након завршетка грчко-турског рата 1923. године. Смирна је била древна еолска, па јонска колонија. Лидијски краљ Алијат II разорио ју је 575. п. н. е. Град је обновљен по замисли Александра Великог. Од 4. стољећа био је у склопу Византије, а од 1424. до 1919. Османског царства. Од 1919. до 1922. налазио се под грчком окупацијом, а отада је поновно у саставу Турске. Град излази на Егејско море и то је друга по величини лука у Турској (одмах после Истанбула). Према процени из 2009. године у граду је живело 2.699.721 становника, по чему је трећи град по величини у Турској (после Истанбула и Анкаре). То је главна извозна лука, средиште истоимене покрајине, индустријски и трговачки центар, друмско и жељезничко раскршће. Најближи аеродром Аднан Мендерес је удаљен 18 km јужно. "Његови широки булевари уоквирени палмама, отмене радње, хотели и ресторани, као и врева прометне луке, комбинују се са једноставношћу и егзотиком старих четврти, у привлачној, необичној и елегантној мешавини".

Казахстан

Казахстан (каз. Қазақстан, рус. Казахстан), званично Република Казахстан (каз. Қазақстан Республикасы, рус. Республика Казахстан) је држава у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море. Граничи се на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. века су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси су на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизована да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру Совјетског Савеза. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то урадила. Дотадашњи комунистички лидер Нурсултан Назарбајев постао је први и досад једини председник Казахстана. Казахстан је чланица УН, ОЕБС, СЗО, Савета туркофоних држава, Партнерства за мир, Шангајске организације за сарадњу, ОДКБ, Заједнице независних држава и Евроазијске економске уније.

Мајка Отаџбина

Мајка Отаџбина (укр. Батьківщина-Мати) је монументална статуа унутар Музеја Великог отаџбинског рата код Кијева, Украјина. Начињена је од нерђајућег челика, а дизајнирао ју је истакнути руски вајар и уметник Јевгениј Вучетич и архитекта Василиј Бородај. Изграђена је и отворена на Дан победе, 9. маја 1981. године. Висока је 62 метра, а надограђена је на највиши спрат музеја.

Статуа приказује Мајку отаџбину, која у десној руци држи мач висок 16 метара, а у левој штит са приказом грба Совјетског Савеза.

Око статуе се нижу мермерне плоче с уклесаним именима више од 11 600 војника и 200 радника проглашених за хероје Совјетског Савеза и хероје социјалистичког рада.

Парада победе у Москви 2015.

Парада победе у Москви 2015 одржана је на Црвеном тргу 9. маја на Дан победе над фашизмом, тј. на седамдесетогодишњицу завршетка Великог отаџбинског рата. Почела је у 10.00 часова по московском времену.

Учествовало је преко 15.000 војника, укључујући 1.300 страних (неруских) војника.

На Дан победе параде су одржане у 26 градова широм Русије, укључујући 9 градова-хероја: Москву, Санкт Петербург, Смоленск, Мурманск, Тулу, Новоросијск, Волгоград, Севастопољ и Керч. Више од 78,5 хиљада људи је присуствовало парадама. За учеснике Великог отаџбинског рата и њихове пратиоце била је бесплатна вожња свим видовима превоза у Русији од 3. до 12. маја.

Ратко Митровић

Ратко Митровић (Чачак, 27. мај 1913 — Чачак, 11. децембар 1941), студент права, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Савез Совјетских Социјалистичких Република

Савез Совјетских Социјалистичких Република (скраћ. СССР; рус. Сою́з Сове́тских Социалисти́ческих Респу́блик), такође познат под именом Совјетски Савез (рус. Сове́тский Сою́з), била је држава на великом делу севера региона Евроазије која је постојала од 1922, до распада, 1991. Формирање Совјетског Савеза је била кулминација Октобарске револуције. То је била прва социјалистичка држава на свету, са политичком организацијом коју је дефинисала Комунистичка партија Совјетског Савеза. Територија Совјетског Савеза је варирала, а у најскоријим временима је приближно одговарала територији позне Руске Империје, уз значајне изузетке Пољске и Финске.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Споменик палим борцима Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора (Врбас)

Споменик палим борцима Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора у Врбасу подигнут је 1951. године у оквиру обележавања 10. годишњице од подизања Устанка у Другом светском рату. Налази се у парку који чини део главног градског трга. Подигнут је од стране СУБНОР-а и данас представља централно место комемоација у граду.

Турска

Турска, званично Турска Република (тур. Türkiye Cumhuriyeti), држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Граничи на западу са Грчком и Бугарском, на истоку са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном и Ираном, а на југу са Ираком и Сиријом.

Први председник Турске Републике и њен оснивач био је Мустафа Кемал Ататурк.

Званични језик у Турској је турски, којим говори око 80% становништва, док су у употреби још курдски (16—17%), арапски (2%), зазачки (1—2%), као и различити језици мањина.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) (касније Федеративна Народна Република Југославија - ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1945. године.

Напомена: Преглед догађаја се детаљно бави само политичким догађајима, док су војна и ратна дешавања, која су се одвијала до 15. маја, представљена у чланку - Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.

празнују се нерадно
празнују се радно

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.