Данска

Данска (дан. Danmark), званично Краљевина Данска (дан. Kongeriget Danmark) је држава у северној Европи [3] и најмања држава Скандинавије. Део је Европске уније. Главни град је Копенхаген.

Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: Jylland) и острва: Фин (Fyn), Селанд (Sjælland), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска Острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.

Краљевина Данска
Kongeriget Danmark  (дански)
Крилатица: Божја помоћ, љубав људи, снага Данске
(дан. Guds hjælp, Folkets kærlighed, Danmarks styrke)[1]
Химна: Има једна дивна земља
(дан. Der er et yndigt land)
Положај Данске
Главни градCoat of arms of Copenhagen.svg Копенхаген
Службени језикдански
Владавина
КраљицаМаргарета II од Данске
Председник ВладеМете Фредериксен
Историја
Независност8. век
Географија
Површина
 — укупно43.075 km2(131)
 — вода (%)1,64
Становништво
 — 2014.[2]5.627.235(113)
 — густина130,64 ст./km2
Економија
Валутаданска круна
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.dk
Позивни број+45

Историја

Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена нордијским народима, Данска је била дом Келтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настала и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.

Viking ship in Stockholms strom
Реконструкција Викиншког брода

Све до 11. века (када је дошло до покрштавања) Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли. Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.

У различитим добима краљ Данске је владао деловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и деловима Девичанских острва, Транкебаром у Индији, деловима обала Балтичког мора и данашњом северном Немачком. Сканија, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под шведску власт 1658. године. Савез са Норвешком је раскинут 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском, до 1905. године.

Grundlovgivende rigsforsamling - Constantin Hansen
Уставотворна скупштина 1849.

Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и после европских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. јуна 1849. године.

После Другог шлезвичког рата 1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајину Шлезвиг-Холштајн Пруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена у Првом светском рату. Због пораза Немачке током склапања Версајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн. Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повратку Шлезвига. Године 1920. је као резултат плебисцита северни Шлезвиг враћен Данској.

Упркос неутралности Данску су Немци напали (операција Везерибунг), 9. априла 1940. године. Иако у почетку са сопственом влашћу (која се завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана током целог Другог светског рата. После рата Данска је постала једна од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се Европској економској заједници (касније Европска унија).

Влада и политика

HM Margrethe II 2010 (cropped)
Краљица Маргарета II

1849. године Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав. Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (primus inter pares). Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.

Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.

Географија

Da-map
Мапа Данске

Данска се састоји из полуострва Јиланд (Jylland) и 405 именованих острва. Од њих је 323 насељено, а највећа су Селанд (Sjælland) и Фин (Fyn). Острво Борнхолм се налази нешто источније од остатка земље, у Балтичком мору. Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (Øresund) повезује Зеаланд са Шведском, Мост великог појаса повезује Фин са Селандом, а Мост малог појаса повезује Јиланд са Фином. Мања острва су повезана линијама трајекта.

Данска је заталасана равница, са брежуљцима чије висине не прелазе 173 m надморске висине. Највиша тачка је Ејер Бавнехој (173 m надморске висине). Велики утицај на образовање ове равнице имали су ледници током плеистоцене глацијације. Глацијални трагови најмлађе глацијације бројни су на територији Данске, осим у западном делу Јиланда где су они слабије очувани. Глацијални акумулативни облици рељефа представљени су моренама које се састоје од глацијалних и флувиоглацијалних седимената наталожених преко подинских стена. На простору Данске присутни су еолски облици рељефа представљени пустарама и динама. Бројне пустаре образоване су на челу некадашњег инландајса и састоје се од песковитог материјала. Дине се јављају у западном делу полуострва Јиланд, који није био захваћен вирмском глацијацијом.[4]

Зиме су благе, а лета свежа. Најзначајнији градови су престоница, Копенхаген (на Селанду), Архус, Алборг (на Јиланду) и Оденсе (на Фину).

Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду крмним биљкама. Више од половине извозне вредности даје сточарство. Извозе живу стоку, месо, маслац, јаја, сир, мед и млеко. Развијен је и риболов.

Национални паркови

У Данској постоји пет националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Ти 2008. 243.7 Thy Nationalpark
Национални парк Молс Бјерге 2009. 180 KaloeVig fra MolsBjerge
Национални парк Скјерн А 2010. 248.7
Национални парк Ваденско море 2010. 1339.49 Westerhever salzwiesenrest
Национални парк Нордсјеланд 2010. 390

Окрузи

Данска је подељена на 5 регија и укупно 98 општина. Регије су формиране 1. јануара 2007. године као део данске опште реформе која је заменила 13 традиционалних округа (amter). У исто време мање општине (комуне) којих је било 270, су спојене у веће целине и сад их има 98. Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба. За разлику од бивших кантона, регије не смеју наплаћивати порез, а здравствене услуге се финансирају првенствено из националног 8% пореза у комбинацији са средствима из обе владе и општина. Свако регионално веће састоји се од 41 политичара изабраних на данским општинским изборима.

Већина нових општина има популацију од 20.000 становника, иако су неке изузеци овом правилу.

  1. Централна општина (Hovedstaden)
  2. Северни Јиланд (Nordjylland)
  3. Средњи Јиланд (Midtjylland)
  4. Јужни Јиланд (Syddanmark)
  5. Селанд (Sjælland)

Гренланд и Фарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико су самоуправни, а представљени су сваки по два места у парламенту.

Демографија

Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната. Према званичним статистикама из 2003. године, имигранти су чинили 6,2% укупног становништва.

Дански се говори у целој земљи, мада мала група близу немачке границе говори и немачки. Многи Данци течно говоре и енглески као странски језик, посебно они у већим градовима, и омладина, која је енглески учила у школама.

Од религија у Данској, по званичним статистикама из јануара 2002, 84,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (Den Danske Folkekirke). Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 2% муслимана.

Највећи градови

 

Извор: 2009.
Град Област Популација
Копенхаген
Копенхаген
Орхус
Орхус
1. Копенхаген Покрајина главног града Данске 1.167.569 Оденсе
Оденсе
Олборг
Олборг
2. Орхус Средишња Данска 239.865
3. Оденсе Јужна Данска 158.678
4. Олборг Северна Данска 122.461
5. Есбјерг Јужна Данска 71.025
6. Рандерс Средишња Данска 59.842
7. Колдинг Јужна Данска 56.249
8. Хорсенс Средишња Данска 52.518
9. Вејле Јужна Данска 50.213
10. Роскилде Сјеланд 46.292

Књижевност

HCA by Thora Hallager 1869
Познати дански писац бајки Ханс Кристијан Андерсен

Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800—1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга. Око 1200. Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка данских народних песми коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску. Прва штампарија основана је 1842. Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.

У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни еп „Хексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (1621—1698). Лудвиг Холберг је творац данске комедије. Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“. Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу. Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.

Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетеријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.

Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.

Образовање

Copenhagen Rundetårn street left
Стара опсерваторија у оквиру Универзитета у Копенхагену

Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована. Девет година школе за децу од 7 до 16 година је обавезно. Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али их око 60% деце похађа. После завршених девет разреда четвртина ученика напушта школу и почиње да ради. Такође постоји и десети разред који деца могу да упишу уколико се не осећају спремнима за средњу школу. Доста ученика га похађа.

Приближно половина ученика иде на занат и нешто мало више од четвртине се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање. После гимназије млади најчешће настављају са универзитетима или академијама. Већина их прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.

Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно. Са навршених шеснаест година они од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.

У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима. Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу. Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике. Дужина часа варира од школе до школе.

Привреда

Данска има модерну тржишну привреду. Животни стандард је врло висок, данска круна је стабилна и везана уз евро (1 € = 7,42 ДКК). Привреда зависи од спољне трговине и извоза (највише се извози: свињетина, риба и житарице). Данци су одбили евро на референдуму 2000. године. Привреда је врло синдикализована; више од 75% радне снаге су чланови синдиката. Правила о раду и плати већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.

Занимљивости

Copenhagen opera11
Опера у Копенхагену

Скулптура Мала сирена, обележје Копенхагена, односи се на сирену из истоимене бајке Данца Ханса Кристијана Андерсена.

Тачка Данске најудаљенија од мора налази се на само 50 km од обале.

Највиша тачка Данске налази се на само 173 m надморске висине.

Познате „Лего“ коцке производе се у месту Билунд у Данској.

Референце

  1. ^ „Hendes Majestæt Dronning Margrethe II”. Kongehuset. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2013. Приступљено 01. 05. 2013. Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ Økonomi- og Indenrigsministeriets Kommunale Nøgletal
  3. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.

Литература

  • Busck, Steen (2002). Poulsen, Henning, ур. Danmarks historie – i grundtræk. Aarhus Universitetsforlag. ISBN 978-87-7288-941-2.
  • Gammelgaard, Frederik; Sørensen, Niels (1998). Danmark – en demokratisk stat. Alinea. ISBN 978-87-23-00280-8.
  • Jørgensen, Gitte (1995). Sådan styres Danmark. Flachs. ISBN 978-87-7826-031-4.
  • Michaelsen, Karsten Kjer. "Politikens bog om Danmarks oldtid", Politikens Forlag (1. bogklubudgave). 2002. ISBN 978-87-00-69328-9..
  • Nationalencyklopedin, vol. 4, Bokförlaget Bra Böcker. 2000. ISBN 978-91-7024-619-7..

Спољашње везе

.dk

.dk је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Данску.

Надзор .dk највишег Интернет домена врши само DK Hostmaster.

Америчка Девичанска Острва

Америчка Девичанска Острва (енгл. United States Virgin Islands), острвска су група у Карибима која припада САД. То је већи део архипелага Девичанских острва, док је мањи део територија Британских Девичанских Острва. Америчка Девичанска Острва се састоје из 4 главна острва Сент Томас, Сент Џон, Сен Кроа и Вотер као и више мањих острва. Ово је једини део територије САД где се вози левом страном.

Бивши колонијални господари, Данци, ова острва су звали Данска западноиндијска острва (дански De tidligere Dansk Vestindiske Øer).

Галерија грбова зависних територија

Ова галерија грбова приказује грбове или амблеме (који служе сличној сврси) свих наведених зависносних територија сврстаних азбучним редоследом суверених држава којима припадају.

Галерија застава зависних територија

Списак застава зависних територија чини галерија застава зависних територија пореданих по азбучном редоследу. За заставе суверених земаља видети списак државних застава.

Данска круна

Данска круна (дан. Dansk krone) је национална валута Данске. Круна је подељена на 100 ора (øre). ISO 4217 ознака је DKK, док се на домаћем тржишту користи скраћеница kr.

Данска круна је званична валута Краљевине Данске од 1. јануара 1875, што је обухватало аутономне провинције Гренланд и Ферјарска острва. Курс круне је од 1. јануара 1999. фиксиран у односу на евро по механизму ERM II, и то по курсу €1 = kr 7,46038. Новац издаје Народна банка Данске у пет различитих банкнота (50, 100, 200, 500 и 1000 круна) и 6 кованица (50 ора и 1, 2, 5, 10, 20 круна).

На Ферјарским острвима се користи дански ковани новац, док се папирни новац на Ферјарским острвима штампа са мотивима острва (види још: Ферјарска круна). Године 2006. владе Данске и Гренланда су објавиле да ће се од 2008. године на Гренланду моћи плаћати новчаницама штампаним са мотивима Гренланда, слично садашњој ситуацији на Ферјарским острвима. Рок за увођење ових новчаница је касније продужен на 2011. и до данас није остварен.

Инфлација на годишњем нивоу у 2010. износила је 2,3%.

Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Данска је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно на свим првенствима до данас. Репрезентација Данске је имала двојицу атлетичара, који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству атлетичари Данске нису освојили ниједну медаљу, нити је оборен неки од рекорда.

Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Данска је учествовала на 15. Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 12. до 30. августа петнаест пут, односно на свим првенствима до данас. Репрезентацију Данске представљало је троје атлетичара, који су се такмичили у две дисциплине., На овом првенству атлетичари Данске нису освојили ниједну медаљу, а оборен је један лични рекорд.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Данска је са једном учесницом у финалу делила 53. место са 5 бодова, од 68 земаља које су имале представнике у финалу. На првенству је учествовало 207 земаља чланица ИААФ.

Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Данска је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Данске представљало је 4 атлетичара (2 мушкарца и 2 жене), који су се такмичили у 4 дисциплине (2 мушке и 2 женске)., На овом првенству атлетичари Данске нису освојили ниједну медаљу, а оборен је један лични рекорд.

Данска на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Данска је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Данске представљала су два такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине.

Данска није освојила ниједну медаљу нити је остварила неки рекорд.

Данска на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Данска је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта петнаести пут, односно на свим првенствима до данас. Репрезентацију Данске представљала су два атлетичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине.

На овом првенству Данска није освојила ниједну медаљу али је остварен један лични рекорд.

Данска на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Данска је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду (САД) од 17. до 20. марта. Репрезентацију Данске на њеном шеснаестом учествовању на светским првенствима у дворани, представљао је један атлетичар који се такмичио у трчању на 60 м са препонама. , На овом првенству представник Данске није освојио неку медаљу нити је оборио неки рекорд.

Данска на избору за Песму Евровизије

Данска је до сада учествовала 48 пута, први пут учествовавши на првом такмичењу 1957. године. Остварили су три победе.

Данска на олимпијским играма

Данска се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Данска није пропустила ни једне Летње олимпијске игре осим игара одржаних 1904. године.

На Зимским олимпијским играма Данска је први пут учествовала 1948. године, са краћим прекидима до 1988. а после тога је учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Дански олимпијци су закључно са 2009. годином освојили 171 медаљу на олимпијадама, са Једрењем као главним доносиоцем медаља. Све медаље су освојене на летњим играма осим једне која ја освојена на Зимским олимпијским играма и то у Карлингу (жене) 1998. године у Нагану, Јапан.

Национални олимпијски комитет Данске (National Olympic Committee and Sports Confederation of Denmark) је основан 1905. године.

Дански језик

Дански језик (дан. dansk sprog) је германски језик у подгрупи скандинавских језика.

Бокмал (дан. bokmål) варијанта норвешког језика се може сматрати данским дијалектом. То је последица чињенице да су Данска и Норвешка 400 година живеле у унији. Говорници шведског, такође, углавном разумеју дански.

Дански се издвојио као посебан скандинавски језик преводом Библије на дански 1550. Услед викиншких или данских инвазија, старонордијски је извршио велики утицај на енглески језик, нарочито у локалним дијалектима Јоркшира.Стандардни дански се данас заснива на говору Копенхагена и околине (Rigsdansk).

Европско првенство у рукомету

Европска рукометна првенства за мушкарце одржавају се сваке друге године од 1994., а организује их ЕХФ (Европска рукометна федерација).

Зависна територија

Зависна територија или зависна област је територија која нема пуну политичку независност или суверенитет као суверена држава и налази се изван интегралног подручја државне контроле.Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.

Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама, али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).

Светско првенство у рукомету

Светска рукометна првенства за мушкарце се одржавају од 1938. године, а стално од 1954. године. У почетку су се одржавала сваке четири године, а од 1993. сваке друге године. У следећој табели приказани су победници на свим рукометним првенствима за мушке одржаним до данас.

Светско првенство у рукомету за жене

Светска првенства у рукомету за жене се одржавају од 1957. године. у организацији ИХФ (Међународне рукометне ферерације). У почетку су се одржавала у неправилним размацима, који су били од две до шест година, а од 1993. године, одржавају се на сваке две године. Број екипа учесница се мењао од 9 до 24 колико их је било на последњем првенству. У следећој табели дат је преглад свих победника светских првенстава од 1957. до данас.

Шлезвиг-Холштајн

Шлезвиг-Холштајн (нем. Schleswig-Holstein, фриз. Slaswik-Holstiinj, дан. Slesvig-Holsten, ниснем. Sleswig-Holsteen) је најсевернија савезна држава Немачке. Главни град од краја Другог светског рата је Кил (пре тога је био Шлезвиг). Други већи градови су Либек и Флензбург. Са површином од 15.761,4 km2, Шлезвиг-Холштајн је једна од најмањих савезних држава. На северу се граничи са Данском, на југу са немачким државама Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље
Градови у Данској
> 500.000 становника
100.000—500.000 становника
50.000—100.000 становника
20.000—50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.