Дани малине у Бранковини

Дан(и) малине у Бранковини је традиционална привредно-туристичка манифестација која се одржава сваке године, крајем јуна или почетком јула у Бранковини, код Ваљева. У организацији ове манифестације учествују Туристичко друштво „Љуба Ненадовић” Бранковина, Туристичка организација Ваљево, а покровитељ је град Ваљево. [1]

Историјат

Још 1962. године људи окупљени око Туристичког друшта „Бранковина” су своје прве активности усмерили ка организовању и промовисању прве значајне манифестације, која траје до данас.[2]

Први „Дан малине” одржан је у недељу 1. јула 1962. године у црквеној порти. Касније то постаје традиција, па се и наредних година „Дан малине” одржава у суботу или недељу крајем јуна или почетком јула. У црквеној порти се одржава све до 1974. године, да би касније ова манифестација трајала три дана.

Наредне 1963. године програму је придодата и изложба народне радиности и производа сеоских домаћинстава са могућношћу купопродаје. Од 1965. године почело је организовање наградне изложбе најбољих произвођача малине.

Програм манифестације

Раније се првог дана одржавало стручно саветовање о даљем унапређењу малинарске производње, а другог дана организује изложба најквалитетнијег јагодичастог воћа. После разгледања и утврђивања најбољих плодова, стручни жири је додељивао награде и признања њиховим одгајивачима. На крају се изводи културно-уметнички програм.

Последњих година 20. века ова манифестација је задржала датум, али се одржава један дан са доста скромном понудом. Данас се одржава изложба малине, округли сто на тему неге и узгајања малина, изложба домаћих рукотворина и дегустација старих домаћих јела.

После програма „Десанки у част” врши се додела признања најбољим произвођачима малине.

Извори

  1. ^ „Dan maline u Brankovini”. Blic. 1. 7. 2012. Приступљено 3. 2. 2017.
  2. ^ „Održan 53. Dan maline u Brankovini”. Naslovi net. Приступљено 3. 2. 2017.

Спољашње везе

Бранковина

Бранковина је насељено место града Ваљева у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 km. Надморска висина је 267 m. Према попису из 2011. било је 520 становника.

У оквиру места Бранковина постоје и две културно - историјске целине које чине знаменито место Бранковина. Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830. године, задужбина је Проте Матеје Ненадовића.

Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквени предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века.

У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак.

Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бранковине.

Ретки примерци народног градитељства, собрашице, којих има 5 сачувани су такође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом. Некада су биле покривене шиндром, а данас бибер црепом.

У школском дворишту, другом делу културно - историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826. године рођен књижевник Љуба Ненадовић. Прва државна школа сазидана је 1836. године у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива „Протина“ (ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина). Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је занимљив реконструисани ентеријер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић, а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године.

У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, текође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.

У Бранковини је позната песникиња Десанка Максимовић провела детињство, а у црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се и њен гроб.

Петар Соколовић из Бранковине је 1816. године саставио "Неколико стихова о возбужденију Србског Витеза Милоша Обреновића, против Скопљак Сулејман паше". Рукопис је објавио 1827. године у Будиму, Јосиф Миловук.

У близини села се налази и Споменик на Бранковинском вису, пирамидалног облика, висине 4,55 метара, као обележје места одакле је 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја, под вођством проте Матеје и Јакова Ненадовића започео борбу против турског завојевача. Споменик је подигнут на 150-огодишњицу подизања устанка.Овде се одржавају Дани малине у Бранковини.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.