Далмација (римска провинција)

Далмација (лат. Dalmatia) је римска провинција основана почетком нове ере на јужном делу некадашњег Илирика. Главни град провинције је била Салона, данашњи Солин.

Формирање провинције

Рим је почео са нападима на територију Илира који су живели у Далмацији. Као резултат тих напада формирана је једна велика римска провинција Илирик, која је обухватала и Панонију и Далмацију. Илири су на територији Далмације први пут приморани да плаћају данак Римљанима 156. п. н. е..

Од 35. до 33. п. н. е. Октавијан Август водио је велики поход против варвара на територији која ће касније бити део провинције Далмације. Ратовао је против Јапода (у близини данашњег Сиска, тадашње Сегестике) а касније је освојио читав приобални део Далмације. По свему судећи није дубље продирао у унутрашњост.

Године 10. после Христа, током владавине Октавијана Августа, Илирик је био подељен на Панонију на северу и на Далмацију на југу. До те реформе је дошло након рата који је Тиберије водио против Илира и Панонаца на територији Илирика.

REmpire-Dalmatia
Далмација у оквиру Римског царства
Провинција Далмација
Provincia Dalmatia


Ancient balkans 4thcentury-sr

Римска провинција Далмација, 4. век
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Римско царство
Главни град Салона
Друштво
Званични језици латински
Религија Паганизам, хришћанство
Владавина
Оснивање 32. п. н. е.
Престанак 454.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Vexilloid of the Roman Empire.svg Илирик (Римско царство) Далмација (држава) Marcellinus Dalmatia.jpg
Портал:Историја

Географски положај и градови

Далмација се пружала од источне обале Јадрана према унутрашњости, досезајући вероватно на северу долину реке Саве. Римска провинција Далмација имала је много шире границе него данашња Далмација. Она је обухватала не само данашњу Далмацију, него и највећи део Босне и Херцеговине, Црну Гору, западну Србију, највећи део Хрватске, и делове Словеније и Албаније. Њене границе биле су отприлике ове: Јадранско море, од РашеИстри) до ушћа Дрима.

Најважнији градови су били Салона (Солин), Сениа (Сењ), Јадер (Задар), Фарос (Хвар), Епидаур (Цавтат), Ризинијум (Рисан), Акрувијум (Котор), Скодра (Скадар).

Односи Рима са Илирима

Римљани су свјесно одустајали од грубе примјене управне власти и романизације. Нова власт је у почетку најбоље функционисала у подручју дуж обале Јадранског мора, широко отворене према Италији. Приморје је служило као база за учвршћивање власти у цијелој Провинцији и интензивно се настојало и успијевало романизовати. Међутим, планински вијенци дуж исте морске обале одвајали су унутрашњост Далмације у којој Римљани нису могли разбити старе племенске заједнице. Спроводили су вјешту политику постепеног романизирања у брдским предјелима (прије свега најзначајнијих породица старосједелаца, везујући их за римску власт) толеришући мале посједе, уважавајући мишљење малих посједника и поштујући племенско уређење Илира. Сјећање на дуге и упорне борбе са Илирима, узроковале су и то да је Рим водио рачуна о осјетљивости и расположењу домородачког становништва, уз строго поштовање области (civitates) и граница појединих племена .

Уређење у Провинцији

Risan-Montenegro.RomanMosaics
Римски мозаик у Рисну

На челу провинције Далмације, у Солину(Salona), налазио се легат "legatus Augusti pro preatore", у чијим је рукама била сва војна и цивилна власт. За финансијска питања и руковођење појединим привредним гранама, легат је имао своје помоћнике (comites, adsessores), као и прокураторе.

Наронски конвент

Три судско административне области у Далмацији, зване конвенти (conventus), основане су у Скадрину (Scadrona), Солину (Salona- административном центру провинције Далмације) и Нарони (у Виду, код Метковића, близу ушћа Неретве). Нарони су припадала племена Илира са подручја данашње Црне Горе, гдје се налазило и језгро некадашње илирске државе, a Плиније набраја : Доклеате (са 33 декурије), Ардијеје (20декурија), Лабеате (поред Скадарског језера) и друга племена. Територије племена су називане жупама (civitates), на челу са префектом (preafectus) странцем-официром у моменту преузимања власти или у случају немира, а касније (по стабилизацији прилика) препоситом (preapositus), домороцем (обично неки од принципа -племенских првака) који би временом добијао и римско грађанство. Такође, постојао је и савјет племенских првака — принципа (principes). У вези са тим помиње се и племенско вијеће Доклеата. Жупе су биле састављене од декурија.

Concilium (savjet) у Скадрони

Два савјета у Далмацији, представљла су помоћне административну јединицу у Провинцији. Савјет у Скадрони је био надлежан и за трећу декурију (Нарона) .

Војска

Познато је да су у римско доба на територији данашње Црне Горе биле стациониране сљедеће легије: Legio I Adriutix, Legio VII Gemina, Legio XX Valeria Victrix, Legio XI Claudia Pia Fidelis, Legio IV Flavia Felix и Legio II Adiutrix. На натписима у Црној Гори се помињу само: Legio I Adriutix (натписи у Доклеји, код Подгорице и "Municipiuma S", код Пљеваља) и Legio VII Gemina (натпис у Рисну). Legio I Adriutix је дошла из Маинца, око 85-86. године, смијенивши легију IV Flaviu Felix (прешла у провинцију Мезију, на Дунаву).

Roman Soldiers
Римски војници (рељеф)

Помиње се и. једна помоћна јединица- ауксилијарна трупа, именом Cohors VIII voluntarium (састављена од неримског становништва из других провинција). Илири са подручја данашње Црне Горе су такође служили у оваквим помоћним војним јединицама, али ван провинције Далмације. Тако је нпр. Публије Лурије Модерат (Publius Lurius Moderatus) из Рисна, служио је у римској флоти у Равени (у којој је било 40% Далмата). На натписима из Црне Горе помињу се подофицири (beneficiarii consulares). Дио ових бенефицијарија (официра) били су домороци, као што је то случај са Публијем Елијем Фусцином (Publius Aelius Fuscinus) из Пљеваља или Гај Октавије Лаконом (Caius Octavius Laco) из Доклеје. На натпису у Пљевљима помиње се још један „домаћи“ римски војник: Аурелије Максим, син Аурелија Венде. Од краја I вијека, Далмација постаје "provincia inermis" — без легија, па војне јединице играју много мању улогу него у подунавским провинцијама.

Насеља

Кастели (castellum) првенствено означавају насеља домородачког становништва у провинцији Далмацији.

Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију, међу којима се помињу: Rhiznium (Рисан), Acruium (Бигово), Butua-Butuanum (Будва) и Olcinium (Улцињ). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија. У њима постоји знатно већи број робова него у унутрашњости Провинције.

Муниципији су били градови са одређеном самоуправом. На територији данашње Црне Горе значајни су били: Doclea (Доклеја, касније Дукља, крај Подгорице, у римском царском добу најзначајнији градски центар подручја данашње Црне Горе) и насеље (из римског периода непознатог имена) означено као "Municipium S", у близини Пљеваља (Комини), кога појединци идентификују са познатим Сполонумом (Splonum). Постоји и мишљење да се овај муниципијум налазио у Коловрату, код Пријепоља. Један од муниципија се вјероватно налазио и око Андријевице и Берана. Ови градови су резултат постепеног продирања и римске политике урбанизације, из приморја у унутрашњост овог дијела Провинције.

Путеви

У оквиру римске провинције Далмације, којој је припадао предио данашње Црне Горе, постојао је већи број путева, који су до сада непотпуно истражени. Осим појединих налаза античких миљоказа и фрагмената саобраћајница, као поуздани подаци о траси римских путева могу се узети историјски извори: Tabula Peuntigeriana (Појтингерова табла) из IV — VI вијека нове ере, Itinerarium Antonini, из IV вијека нове ере и такозвани “ Равенски географ “.

Литература

Спољашње везе

Јадранско питање

Јадранско питање или Јадрански проблем, у периоду послије Првог свјетског рата, представља рјешавање судбине територија дуж источне обале Јадранског мора које су раније припадале Аустроугарској. Коријен проблема налази се у тајном Лондонском уговору, који је потписан за време рата (26. април 1915), али и у растећем национализму, посебно у италијском иредентизму и југословенству, што је на крају довело до стварања Југославије. Питање је било главна препрека крају Париске мировнке конференције, али је дјелимично рјешен Рапалским споразумом између Краљевине Италије и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (12. новембар 1920).

Далмација (вишезначна одредница)

Далмација може бити:

Далмација, данашњи регион на источној обали Јадранског мора у Хрватској- у географском смислу:

Горња Далмација, односно Јужна Далмација, шире приморско подручје од Бојане до Неретве

Доња Далмација, односно Северна Далмација, шире приморско подручје од Неретве до Кварнера- у историјском смислу:

Далмација (римска провинција), римска провинција

Далмација (држава), независна држава у 5. веку

Далмација (тема), византијска провинција

Далмација (српска круновина), део средњовековне Далмације под српском влашћу

Млетачка Далмација, покрајина Млетачке републике

Краљевина Далмација, административна краљевина у оквиру Хабзбуршке монархије

Далмација у Народноослободилачкој борби

Далмација (тврђава у Албанији)остало:

Слободна Далмација (новине), далматинске новине које излазе у Хрватској

КК Слободна Далмација, бивши назив за КК Сплит

Далмација (држава)

Далмација је била независна држава између 454. и 480. године. Настала је у време распада Западног римског царства, када највећи део царства, укључујући и Рим, долази под власт новоформираних германских држава. Уништењем западног царства, романско становништво је успело да сачува независност у оквиру две нове независне државе, Далмацији на простору Илирика и држави Сијагрија, краља Римљана, на простору Галије. Обе државе су биле краткотрајне; Далмацију покорава Одоакар 480. године, док Сијагријеву краљевину покоравају Франци 486. године, чиме нестају последњи остаци Западног римског царства.

Центар државе Далмације био је град Салона (данашњи Солин), а држава је обухватала приморске делове данашње Хрватске, као и делове данашње Босне и Херцеговине, Словеније и Црне Горе. Владари Далмације били су Марцелин (454-468), Јулије Непот (468-480) и Овида (480). Овидином смрћу 480. године, Далмацију осваја Одоакар, који је прикључује својој држави.

Дубровачка република

Дубровачка република (лат. Respublica Ragusina) је била најзначајнија град-република и трговачки центар на источном Јадрану. Развила се око византијског Дубровника у раном средњем веку и постојала је све до 1806. године када су је заузеле Наполеонове снаге и припојиле новоствореним Илирским провинцијама 1808. године.

Свој врхунац је достигла у XIV и XV веку захваљујући веома развијеној трговини у унутрашњости Балканског полуострва на коме су се Дубровчани бавили и закупљивањем тргова, рудника и царина од месних владара Србије и Босне, чиме су додатно повећавали своје приходе. У циљу поспешења своје трговине, Дубровчани су у већим градовима у унутрашњости оснивали своје колоније (Ново Брдо и други). У доба свог највећег обима, република је захватала простор од Пељешца (Стонски рат) до бококоторске Превлаке са деловима Конавла и Поповог поља. Откриће Америке и поморског пута за Индију, као и стагнација Османског царства у XVII веку која је за последицу имала давање трговачких повластица другим западним земљама, довели су до опадања дубровачке привреде и целокупне државе, а преломну тачку представља велики земљотрес који је град погодио 6. априла 1667. године и од кога се он више никада није опоравио.

Иако је Дубровачка република номинално признавала врховну власт већих држава (Византија, Млетачка република, Српско царство, Османско царство), она је фактички увек била независна. Француска војска је заузела Дубровник 1806. Генерал Огист Мармон је 31. јануара 1808. прогласио анексију, чиме је престала да постоји Дубровачка република. Град Дубровник је 1815. на Бечком конгресу додељен Аустрији.

Историја Далмације

Историја Далмације обухвата историју свих области које су у прошлости биле обухваћене појмом Далмације, почевши од најранијих времена, до савременог доба. Просторни опсег појма Далмације често се мењао током историје. Најшири опсег Далмација је имала током раног раздобља римске власти, када се римска провинција Далмација пружала дубоко према унутрашњости. Насупрот томе, током средњег века, појам Далмације је био сужен на приморске градове и острва, да би се током 17. и 18. века поново проширио према непосредном залеђу, усталивши се од 1718. године на гребену планине Динаре. Тиме је постављена основа за уобличавање савременог појма Далмације. Ова област се данас налази у саставу Хрватске.

Историја Дубровника

Историја Дубровника обухвата време од раног неолита до данас. Током старог века, овде се налазио један мањи антички лучки град, током средњег века град је био центар једне независне републике, да би крајем новог века постао духовно и културно седиште католичких Срба на јадранском приморју. Данас је то један од најзначајнијих културних и туристичких центара југоисточне Европе и најјужнији град Републике Хрватске.

Кроз своју прошлост био је стециште и поприште судара многих светских струјања и интереса. Због скученог простора његови бродови су се отискивали широм света, а трговачки каравани су продирале далеко у његову позадину. Стално окружен јачима од себе, град је подигао чврсте бедеме ради своје одбране, али у својој одбрани много више се користио дипломатијом него војном силом.

Италијанска управа за Кварнер

Италијанска управа за Кварнер (итал. Reggenza Italiana del Carnaro) била је држава коју је песник и авантурист Габријеле Данунцијо прогласио у Ријеци 8. септембра 1920. године. Ова самопроглашена држава никад није добила међународно признање и у децембру ју је заменила Слободна Држава Ријека.

Млетачка Албанија

Млетачка Албанија (итал. Albania Veneta) је бивши млетачки назив за историјску и географску област која је у раздобљу од 1392. до 1797. године обухватала разне млетачке поседе у северним областима данашње Албаније и јужним областима данашње Црне Горе. Током историје, просторни опсег млетачке власти у овим областима се често мењао, што је доводило до разних промена у значењу појма Млетачка Албанија. Стварање ове области започело је 1392. године, када су Млечани успоставили своју власт у Скадру. Из тог првобитног упоришта, Млечани су наставили да шире своју власт у областима данашње северне Албаније, а њихове претензије су се потом пренеле и на подручје тадашње Доње Зете, која је обухватала приморске области данашње Црне Горе. Током прве половине 15. века, на том простору је вођено неколико ратова између Млетачке републике на једној и Зете, односно Србије на другој страни.

Упоредо са ширењем млетачке власти, ширио се и појам Млетачке Албаније, који се у то време протегао и на подручја око Улциња, Бара, Будве и Котора. Крајем 15. века, Млечани су изгубили Скадар и остале поседе у данашњој северној Албанији, након чега је појам Млетачке Албаније сведен на млетачке поседе у Доњој Зети. Пошто нису желели да се одрекну својих претензија према изгубљеним подручјима у Албанији, Млечани су задржали поменути појам из политичких разлога.Током 16. века, након губитка Улциња и Бара, појам Млетачке Албаније је сведен на преостале млетачке поседе око Будве и Котора. Током 17. и 18. века, упоредо са поновним ширењем млетачке власти на простору Боке которске и Грбља, постепено се ширио и појам Млетачке Албаније, који је на крају обухватао све млетачке поседе од Паштровића до Херцег-Новог. Према одредбама Кампоформијског мира (1797), целокупно подручје Млетачке Албаније припало је Хабзбуршкој монархији, која је ту област реорганизовала у посебну управну јединицу под називом: Которско господство (нем. Herrschaft Cattaro).

Превалис

Превалис (лат. Prevalis) или Превалитана (Praevalitana, Prevalitana, Praevaliana или Prevaliana), је била провинција Римског царства, која је обухватала територију једног дела данашње Црне Горе, Србије и Албаније. Одвојена је као посебна провинција од провинције Далмације 297. године (можда 305. или 306.), ради побољшања везе између мора и старог центра провинције Далмације — Салоне. Од приморских градова обухватала је Улцињ и Љеш, а од континенталних Дукљу и Скадар.

Управник провинције (презес), са титулом лат. Vir Clarissimus (V.C) или лат. Vir perfectissimus (V.P) (као и лат. Iudex, Rector, Moderator), имао је административне и судске функције. Презес се налазио у Скадру.

Реформама које уводе Диоклецијан и Константин I одвајају у провинцијама се цивилна и војна власт (коју има лат. dux).

Од 3. века постојале су веће латифундрије и виле рустике биле су централна здања, зидана уз саму обалу на месту заклоњеном од ветра. Најзначајнији примерак је вила рустика из Петровца на мору, која је датована у 4. век) и нешто једноставнија на Превлаци код Тивта.

Под вођством Алариха Готи два пута долазе до границе Превалиса, 400. и 403. године. Источни Готи долазе до границе 459. године.

Рисинијум

Рисинијум (лат. Risinium, од старијег илир. Rhizon и грч. Ῥίζων [Rízon], ), антички је град и археолошки локалитет који се налази у близини данашњег Рисна у Боки которској, у данашњој Црној Гори. Првобитно је био илирско насеље, а касније је постао римски град.

Хварска буна

Хварска буна или устанак хварских пучана био је устанак на челу с Матијом Иванићем, а захватила је читаво острво Хвар и град Хвар, средиште комуне. Устанак је прерастао у четворогодишњи грађански рат (1510—1514) с јасно изграђеним елементима ранограђанске револуције.

Царске
Сенаторске
Географија
Историја
Култура

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.