Далмација

Далмација је историјско-географски регион на источној обали Јадранског мора, у Хрватској, која се протеже од острва Раб на североистоку до улаза у Бококоторски залив на југоистоку. Ширина Далматинске Загоре, залеђа Далмације, је у распону од 50 km на северу, али се на југу ширина смањује на неколико километара.

Далмација је подељена у четири жупаније, а најважнији градови региона су Задар, Шибеник, Сплит и Дубровник. Остали већи градови у Далмацији су Биоград на Мору, Каштела, Сињ, Солин, Омиш, Книн, Метковић, Макарска, Трогир, Плоче, Триљ и Имотски.

Највећа далматинска острва су Дуги Оток, Угљан, Пашман, Брач, Хвар, Корчула, Вис, Ластово и Мљет. Највеће планине Далмације су Динара, Мосор, Свилаја, Биоково, Мосећ и Козјак. Реке Далмације су Зрмања, Крка, Цетина и Неретва. У Далмацији се налази неколико националних паркова: крашки кањон Пакленица, Корнатски архипелаг, слапови Крке и острво у острву на Мљету.

Далмација
Dalmatia
Положај Далмације у Хрватској
Највећи градовиСплит, Задар
ДржаваХрватска Хрватска
Административна јединицаЗадарска жупанија
Шибенско-книнска жупанија
Сплитско-далматинска жупанија
Дубровачко-неретванска жупанија

Историја

Ancient balkans 4thcentury-sr
Римска провинција Далмација у 4. веку.
Dubrovacka republika-sr
Дубровачка република до 1808.

У античко доба, Далмација је била провинција Римског царства. У време распада Западног римског царства у 5. веку, Далмација постаје независна, а потом долази под власт Острогота, Византије и Словена. Источни део Далмације населили су Срби, а западни део Хрвати. Делови Далмације су били у саставу средњовековних српских кнежевина Паганије, Захумља и Травуније, као и у саставу других средњовековних српских држава - Србије кнежева Петра и Часлава, Дукље, Србије Немањића, Босне и државе херцега Вукчића. Западни делови Далмације су били под влашћу Хрватске и Угарске, док су појединим далматинским острвима и приморским градовима управљале Византија и Венеција. На југу Далмације је постојала независна Дубровачка република.

Османским освајањем, велики делови Далмације постају део Османског царства и административно се укључују у лички, клишки и херцеговачки санџак Босанског пашалука. Османске територије у Далмацији потом присваја Млетачка република, да би цела Далмација затим постала најпре део Француског царства а онда део Хабсбуршке монархије. У Хабсбуршкој монархији је Далмација чинила посебну покрајину, све до распада монархије 1918. године, када Далмација постаје део новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Republika srpska krajina regije-sr
Географске регије РСК

Између 1929. и 1939. године, Далмација је чинила главни део Приморске бановине, док су јужни делови регије били у саставу Зетске бановине. Између 1939. и 1941. године, регија је била у саставу Бановине Хрватске, да би током окупације Југославије 1941. године била подељена између такозване Независне Државе Хрватске и Италије. Након рата, Далмација постаје део нове социјалистичке Југославије и административно је припадала СР Хрватској. Издвајањем Хрватске из Југославије 1991. године, северни делови Далмације улазе у састав Републике Српске Крајине, да би након војног пораза РСК ушли у састав Хрватске.

Етничке групе

Данас већинско становништво Далмације чине Хрвати и, у мањој мери, Срби, који су у 20. веку чинили око 15% становништва.

Značajna etnička grupa su historijski bili i Italijani odnosno nekad nazivani i Dalmati , dalmati Italiani ili Dalmatinci , koji su djelomično protjerani ili pobijeni nakon drugog svjetskog rata , a djelimično asimilirani. Procjenjuje se da danas u Dalmaciji živi oko 70 000 lica italijanskog porijekla. Interese italijanskih dalmatinaca u Dalmaciji danas zastupa Pokret za Novu Dalmaciju.

Dalmatia-1953-Ethnic
Етнички састав Далмације 1953. године

Рељеф и клима

Kornati
Корнати

Преовладава кршки рељеф, а клима је углавном средоземна (медитеранска), односно субмедитеранска с припадајућом вегетацијом.

Приморски карактер регије ојачан је великим уделом острвског појаса. У далматинској акваторији, без пашке острвске скупине, налази се 926 острва, острвцаа, хриди и гребена или 78% њиховог броја у Хрватској. Заузимају око 1.770 km2 (58% површине свих хрватских острва, односно 15% површине Далмације).

По постанку и грађи острва су део суседног динарског копна (непотопљени делови рељефних узвишења). Севернодалматинска острва су бројнија, а, осим Пага, и мања. Издужена су и пружају се паралелно са обалом и планинским низом у залеђу, у смеру северозапад - југоисток (тзв. далматински тип обале). Изразити примери таквог типа обале су Паг, Угљан, Пашман, Дуги оток, Корнат и Жирје.

Отворена копнена обала око рта Плоче код Рогознице одваја их од средњодалматинских острва, која су већа и пружају се у смеру запад - исток (хварска скупина). То су Хвар, Брач, Корчула, Вис, Ластово и Чиово. Северозападно од Виса налазе се пучинска острвца Јабука и Брусник, који су вулканског порекла.

Brac-Hafen
Супетар на Брачу

Најјужнија острва - Мљет и Елафитска острва и полуострво Пељешац пружају се динарским смером, северозапад - југоисток.

У рељефу већих острво истичу се кречњачка узвишења и нижи делови, удубљења, грађена од мање пропусних доломита. Нижи делови су понегде су замочварени (блата на Пагу, блатине на Мљету итд.), док су на рубовима долина деловањем абразије створена сликовита жала.

Копнени обални појас Далмације дуг је око 1.200 km, што је готово 2/3 хрватске копнене обале. Најнеповољнији је јужни део велебитског приморја и приобаље око рта Плоче, код Рогознице, које карактерише стрма и кршевита обала и слабија повезаност са залеђем. Највећом вредношћу истиче се приобаље између Трогира и ушћа Неретве, с каштеланском флишном зоном и шљунковитим подбиоковским жалама. Јужно од Дубровника обала је отворена према пучини и тиме долази под највећи утицај абразије.

У залеђу приобалног планинског низа средње Далмације, између реке Крке и доњег тока Неретве, пружа се око 150 km дуг кршки појас Далматинске загоре. Северозападно од Крке на Загору се настављају Равни котари и кршко побрђе Буковице.

Воде

Krka Skradinski buk
Скрадински бук на реци Крки

Превладавајућа кршка подлога одражава се у богатој и сложеној циркулацији вода и сразмерном сиромаштву површинских токова. Од већих река истичу се Цетина (105 km), Крка (75 km), Зрмања (64 km) и Неретва (218 km, од чега 20 km у Хрватској). У Далмацији се налазе два од три највећа природна језера у Хрватској:

Од већих језера још се истичу Перучко језеро на реци Цетини, највећа акумулација у Хрватској (13 km2) и два крашка језера - Модро и Црвено језеро крај Имотског, те Баћинска језера (скупина од 5 језера, међусобно повезаних) код Плоча, алувијално језеро Кути код Опузена.

Тла

У Далмацији превладавају тла која су се развила под превладавајућим утицајем литолошког састава подлоге. Најтипичнији представник такве врсте тала је црвеница, настала као резултат отапања карбонатне основе, кречњака и доломита. У Равним котарима и око Каштеланског залива налазе се смеђа тла, односно неразвијена тла на флишу, а у делти Неретве преовладавају алувијална тла, односно млађи речни наноси са слабо израженим педолошким својствима.

Вегетација

На свим пучинским острвима и целом дужином копненог приобаља, готово од Задра на северозападу, протеже се еумедитеранско подручје зимзелене вегетације (храст црника, алепски бор, далматински црни бор). У копненој унутрашњости расту храст медунац с бјелограбом и црнограбом. На висинама већим од 1000 m јавља се буква, коју на још вишим деловима замењује клековина.

Присутни су разни деградацијски вегетацијски стадији, као резултат раног досељавања и хиљадугодишњег искориштавања ограничених господарских потенцијала кршке природне основе:

  • макија- тешко проходне, густе и високе шикаре
  • гариг - ниске и свијетле шикаре
  • камењар - обрастао ниским полугрмовима и зељастим биљкама.

Види још

Спољашње везе

Kraljevina Dalmacija

Kraljevina Dalmacija je od 1797. do 1918. godine bila pod vlašću Habsburške monarhije, sa kraćim prekidom od 1806. do 1813. godine, kada je bila pod privremenom francuskom okupacijom. Glavni grad je bio Zadar. Nakon stvaranja Austrougarske (1867), ostala je u sastavu austrijskog dela države, te se stoga nazivala i Austrijskom Dalmacijom.

Босански пашалук

Босански пашалук (ејалет) је био најзападнија провинција првог нивоа Османског царства. Установљен је 1580. године и постојао је све до административних реформи средином 19. века.

Далмација (1918—1924)

Покрајина Далмација била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.

Далмација (римска провинција)

Далмација (лат. Dalmatia) је римска провинција основана почетком нове ере на јужном делу некадашњег Илирика. Главни град провинције је била Салона, данашњи Солин.

Демократска Федеративна Југославија

Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је истовремено представљала последњи период Краљевине Југославије и први период социјалистичке Југославије (касније познате као Федеративна Народна Република Југославија и Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим намесништвом.

Зетска бановина

Зетска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године.

Илирик

Илирик (лат. Illyricum — Илирикум) у древно доба северозападни део Балканског полуострва и Јадранског мора назван по Илирима. Јужни део земље које су насељавали Илири (јужна Далмација) дошла је у индиректну контролу Рима после Првог илирског рата вођеног 229/228. п. н. е.

Илирик (у смислу земаља у унутрашњости Балкана до реке Саве) постаје од средине 1. века п. н. е. земља која се додељивала на управу римским промагистратима, а тек под владавином Октавијана Августа коначно покорена и тако постаје римска провинција.

Након пораза Илира у устанку од 6. до 9. године нове ере. долази до дељења на провинције Illyricum inferius (Панонија) и Illyricum superius (Далмација). Након дељења царства 395. Далмација и Панонија припадају Западном римском царству.

У 4. веку је на западним просторима југоисточне Европе створена префектура Илирик, која је накнадно подељена на источни и запдани део (дијецеза Илирик). У VII. веку насељавају се јужнословенска племена.

КК Сплит

КК Сплит је хрватски кошаркашки клуб из Сплита. Тренутно се такмичи у Првенству Хрватске и у Другој Јадранској лиги. Сплит своје утакмице као домаћин игра у дворани на Грипама, а важније утакмице у Спадалијум арени, капацитета 10.941 места.

КК Сплит је троструки победник Купа европских шампиона и двоструки освајач Купа Радивоја Кораћа. Освојио је укупно 7 националних првенстава (6 у СФРЈ и једну у самосталној Хрватској) и 10 националних купова (по пет у СФРЈ и Хрватској).

Клуб је највеће успехе постизао под именом КК Сплит Југопластика, по фирми која је била дугогодишњи спонзор.

Кнежевина Далмација и Либурнија

Кнежевина Далмација и Либурнија, односно Кнежевина Хрватска је била прва раносредњовековна држава Хрвата. Простирала се у залеђу историјских области Либурније и северне Далмације. Основана је након досељавања Хрвата на те просторе, а постојала је до 925. године, када је прерасла у Краљевину Хрватску.

Краљевина Југославија

Краљевина Југославија је била држава у југоисточној Европи, која је већим делом захватала Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. Заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Републике Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине се налазила династија Карађорђевића.

Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)

Краљевина Далмација и Хрватска (лат. Regnum Dalmatiae et Croatiae) била је у раздобљу од 1102. до 1526. године придружена круновина у саставу Краљевине Угарске. Раздобље је започело угарским освајањем Далмације (приморски градови) и Хрватске (залеђе) на самом почетку 12. века, а окончано је у време преломних политичких збивања, која су наступила након Мохачке битке (1526).

Краљевина Хрватска (925—1102)

Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae) била је средњовјековна монархија у средњој и југоисточној Европи, која се развијала на простору данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, а којом је владала династија Трпимировић. Постојала је од 925. када се дотадашњи кнез Кнежевине Далмације и Либурније Томислав, пошто је своју земљу ујединио са Панонском кнежевином, крунисао за краља Хрватске. Године 1102. Краљевина Хрватска је ушла у реалну унију са Угарском, где је имала своју аутономију, али је изгубила независност.

Краљевина Хрватска и Славонија

Краљевина Хрватска и Славонија (мађ. Horvát-Szlavónia Királyság, нем. Königreich Kroatien und Slawonien) била је номинално аутономна краљевина унутар Краљевине Угарске у саставу Аустроугарске Монархије. Припадала је Земљама круне Светог Стефана, односно мађарском делу Монархије, у којем је поглавар дома Хабсбурговаца владао као краљ.

Укључивала је централне и северне делове данашње Хрватске, без Далмације и Истре којима је непосредно управљала Аустрија, без Међимурја и Барање који су припадали Мађарској, као и Ријеке која је посебним (од Угарске доданим) анексом Хрватско-угарске нагодбе, названим „Ријечка крпица“, припала Мађарској. Унутар Краљевине Хрватске и Славоније био је и источни дио Срема који је данас део Србије.

Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

природни/географски (Посавина),

историјски (Рашка област),

економски (Рурска област) и

етнички (Квебек).Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је административно-територијална јединица.

Подгора (општина)

Подгора је насељено место и седиште општине у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Сплитско-далматинска жупанија

Сплитско-далматинска жупанија се налази у јужној Хрватској. Обухвата подручје средње Далмације, а седиште јој је у граду Сплиту. Граничи се са Шибенско-книнском жупанијом на сјеверу, и са Дубровачко-неретванском жупанијом на југу.

Српско приморје

Српско поморје или Поморска земља, односно Српско приморје или Приморска Србија (лат. Serbia Maritima), је назив за историјске области у јужној и средњој Далмацији, које су током средњовековног раздобља улазиле у састав српских земаља.

Старчевачка култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Травунија

Травунија (лат. Tribunia) је српска историјска област, која је током раног средњовековног раздобља постојала као посебна удеона кнежевина у склопу српских земаља. Травунска кнежевина је током 9. и 10. века обухватала југоисточне делове данашње Херцеговине, најзападније делове данашње Црне Горе и крајњи јужни део данашње Далмације, укључујући и Конавле. Главни историјски извор за историју ове кнежевине су историографски списи византијског цара Константина VII Порфирогенита, који је Травунију описао као једну од српских области:

„Земља Травуњана и Конављана је једна. Тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који je пребегао цару Ираклију из некрштене Србије ... Архонти Травуније увек су били под влашћу архонта Србије.”

Региони Хрватске
Главни историјски региони
Мањи региони

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.