Давор Штефанек

Давор Штефанек (Суботица, 12. септембар 1985) српски је рвач и репрезентативац у рвању грчко-римским стилом. Светски је шампион из 2014. године и најбољи спортиста Србије исте године по избору дневног листа Спорт.[2]

Био је члан рвачког клуба „Спартак“ Суботица, потом члан „Пролетера“ из Зрењанина, а онда се вратио у РК "Спартак".[3] Учесник је Олимпијских игара у Атини, 2004. и Пекингу, 2008. године, освајач бронзане медаље на Светском првенству у Лас Вегасу 2015. године и златне медаље на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру.

Давор Штефанек
Davor Štefanek
Давор Штефанек
Личне информације
РепрезентацијаСрбија
Држављанство Србија
Датум рођења12. септембар 1985.(34 год.)
Место рођењаСуботица
 СФРЈ
Године активности2003 — садашњост
Спортске информације
СпортРвање
КлубРК Спартак Суботица[1]
Достигнућа и титуле
НаградеНајбољи спортиста Суботице (2008, 2014)
Најбољи спортиста Војводине (2014—2016)
Спортиста године по избору РТВ (2014, 2016)
„Златна значка“ Спорта (2014)
Мајска награда (2015)
Најбољи спортиста по избору УСНС (2016)

Спортска каријера

Каријеру је почео у родној Суботици, а врло брзо су га приметили стручњаци. Био је члан Спартака, потом Пролетера из Зрењанина, а онда се вратио у Спартак. Борио се и за Партизан у Купу европских шампиона, када је освојио најјаче клупско такмичење на Старом континенту и проглашен за најбољег такмичара.[4]

Успеси

Освајач је златне медаље на Светском јуниорском првенству 2005. у Литванији и на Медитеранским играма 2009. године у Пескари, Италија, као и сребрне на Европском првенству 2004. у Шведској и Гран-прију Мађарске, 2009. године у Сомбатхељу. 2006. године је проглашен за најбољег рвача завршног турнира Купа европских првака. Проглашен је и за спортисту године Града Суботице у категорији сениора, 2008. године, када је освојио бронзану медаљу на Европском првенству. Бронзом се окитио и 2012. године на Европском првенству у Београду. На Светском првенству 2014. освојио је златну медаљу, прву своју медаљу на Светским првествима, прву медаљу на Светским првенствима за Србију од 2007. и прву златну од 1981. године. Следеће године освојио је другу медаљу на Светским првенствима, бронзу у Лас Вегасу. Године 2009. као члан Партизана освојио је клупско првенство Европе. Освајач је олимпијског злата на Олимпијским играма 2016. у грчко-римском стилу до 66 килограма.[5] Освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Будимпешти 2018. пошто је изгубио од Руса Артена Суркова.[6]

Референце

  1. ^ Давор Штефанек, Рвачки савез Србије, Приступљено 16. августа 2016.
  2. ^ „Рвач Давор Штефанек најбољи спортиста у избору листа Спорт“, subotica.com, 25. децембар 2014. Приступљено 16. августа 2016.
  3. ^ „Штефанек и Фрањковић напустили Пролетер“, ilovezrenjanin.com, 22. јануар 2016. Приступљено 16. августа 2016.
  4. ^ „Sve što treba da znate o Davoru Štefaneku”. Mondo. Приступљено 17. 8. 2016.
  5. ^ „Златни Давор Штефанек”. b92.net. Приступљено 16. 8. 2016.
  6. ^ „Сребро за Штефанека на Светском првенству”. rts.rs. Приступљено 27. 10. 2018.

Спољашње везе

12. септембар

12. септембар (12.9) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.

1985

1985. је била проста година.

Дочек испред скупштине у Београду

Дочек испред скупштине у Београду је устаљен обичај који је прерастао у синоним за успех Србије у спорту. Након распада СФР Југославије (1991.) спортисти СР Југославије су у последњој деценији 20. века били често трофејни у екипним спортовима (кошарци, одбојци, ватерполу). Након великих успеха грађани спремају велик дочек најчешће у парку испред скупштине Београда тј. Старог двора, а понекад и испред Народне скупштине Србије, док спортисти излазе на балкон. Програм често прате и музичке групе. Традиција је настављена и у наредној деценији када је поред спортсих успеха позрадвљен и тријумф на културној сцени - победа Србије на Песми Евровизије. Са успоном српских тенисера по први пут су дочекани и тенисери, овај пут не као представници екипног спорта него као појединци: Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић. Након освајања Дејвис купа 2010. дочекани су и тенсери Србије као екипа.

Група људи често прави дочек и на самом аеродрому, по доласку спортиста. Такође се организује и у осталим градовима широм Србије, за оне спортисте који су из тог града.

Широм света је популаран сличан начин прославе и најчешће се посвећују репрезентативним и клупским успесима у фудбалу, као и освојеним одличјима на Олимпијским играма.

Европско првенство у рвању 2012.

64. Европско првенство у рвању 2012. одржано је у Београду, главном граду Србије од 6. до 11. марта. Такмичење се одржало у Београдској арени. На Првенству се такмичило у рвању грчко-римским и слободним стилом за мушкаце и слободним стилом за жене. У све три категорије такмичило се у седам дисциплина.

Европско првенство у рвању 2016.

67. Европско првенство у рвању 2016. одржано је у Риги, у Летонији од 6. до 13. марта у дворани Арена Рига. Такмичење је одржано у рвању грчко-римским и слободним стилом за мушкаце и слободним стилом за жене. У све три категорије на програму је било по осам дисциплина.

Европско првенство у рвању 2017.

68. Европско првенство у рвању 2017. одржано је у Новом Саду, у Србији од 6. до 7. маја у Спортском и пословном центру "Војводина". Такмичење је одржано у рвању грчко-римским и слободним стилом за мушкаце и слободним стилом за жене. У све три категорије на програму је било по осам дисциплина.

Политикин избор спортисте године

“Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, бира најуспешнијег спортисту године од 1953. године. Државе у којима је биран спортиста године у протеклом периоду су: Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Савезна Република Југославија (СРЈ), Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) и Република Србија (РС). Спортисту године бирао је и лист “Спортске новости” од 1950. до 1990. године , док је “Спорт” додељивао награду “Златна значка” најбољем спортисти од 1957. до 2015. године.

Рвање на Летњим олимпијским играма 2016.

Рвање на Летњим олимпијским играма 2016. одржано је у олимпијској дворани Кариока арена 2. Мушкарци су се такмичили у два стила, грчко-римском и слободно у укупно 12 категорија, 2 мање него четири године раније. Жене су се такмичиле у 6 категорија слободног стила што је за две више него 2012.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 702 трофеја. Од тога 679 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Светско првенство у рвању 2014.

Светско првенство у рвању 2014. одржано је од 8 до 14. септембра 2014. у Ташкенту, Узбекистан. То је било десето светско првенство од када обједињена сва три додадашња светска превства, слободни и грчко-римски стил у мушкој и слободни стил у женској конкуреанцији.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Спортски савез Србије

Спортски савез Србије обухвата све спортске савезе у Србији као што су нпр. фудбалски, одбојкашки, кошаркаски, скијашки и други. ССС подржава све спортске догадјаје и манифестације везане за спорт. Сваки град има свој спортски савез који има своје представнике. ССС обезбеђује велики број спортских терена и опреме великом броју градова у Србији.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Добитници „Златне значке” Спорта
Олимпијски победници у рвању грчко-римским стилом у лакој категорији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.