Гуча

Гуча је градско насеље у општини Лучани, у Моравичком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1755 становника. До 1965. године је ово насеље седиште Општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Гуча (варошица), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.

Овде се налази Лапидаријум у Гучи. У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.

Гуча
Wiki Šumadija VII Guča 478
Споменик трубача у центру Гуче
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 1755
Географске карактеристике
Координате43°46′39″ СГШ; 20°13′35″ ИГД / 43.77759° СГШ; 20.22648° ИГДКоординате: 43°46′39″ СГШ; 20°13′35″ ИГД / 43.77759° СГШ; 20.22648° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина328 м
Гуча на мапи Србије
Гуча
Гуча
Гуча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32230
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Историја

Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из 1476. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине Лучани по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до 1955. године да би се свело на општинско до 1962. године када је укинута општина Гуча и формирана општина Лучани са седиштем у Лучанима.

Драгачевски сабор трубача

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи[1]. О овом фестивалу је снимано и неколико документарних филмова.

Историја сабора

Гуча 1936
Панорама Гуче 1936. године. На слици се могу видети обрадиве површине под усевима.

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“.

За фестивал су заслужни су још музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист Вечерње новости, који ће годинама додељивати „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.

Демографија

У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Défilé folklorique à Guča
Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)
Gucha 2008
Сабор 2008.
Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 754
1961. 932
1971. 1.378
1981. 1.852
1991. 2.026 2.009
2002. 2.022 2.059
2011. 1.755
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.980 97,92 %
Црногорци
  
15 0,74 %
Југословени
  
4 0,19 %
Муслимани
  
3 0,14 %
Хрвати
  
2 0,09 %
Немци
  
1 0,04 %
Бошњаци
  
1 0,04 %
непознато
  
10 0,49 %

Види још

Референце

  1. ^ „Званична интернет страница”. Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2011. Приступљено 01. 02. 2011.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јовиша Славковић

Јовиша М.Славковић (1938), писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, биљежио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева.

Јурај Гуча

Др Јурај Гуча (svk. Juraj Guča; Бачки Петровац, 29. јун 1876 — Чикаго, 30. април 1964) је био словачко-амерички лекар, учесник Првог и Другог светског рата и панслависта.

Љубиша Броћић

Љубиша Броћић (3. октобар 1911. Гуча, Краљевина Србија — 16. август 1995. Мелбурн, Аустралија) је био српски фудбалер и фудбалски тренер.

Вукова награда

Вукову награду од 1964. године додељује Културно-просветна заједница Србије за „нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору“. Награда се састоји од дипломе, плакете и новчаног износа.

Награда је 22. фебруара 2008. додељена 44. пут, за 2007. годину. Добитници су били музички уметник Урош Дојчиновић, драмска уметница Рада Ђуричин, редитељ и писац Петар Зец, психијатар и књижевник академик Владета Јеротић, балетски уметник Константин Костјуков, композитор Рајко Максимовић, академски сликар графичар Добрило Николић, књижевник Слободан Павићевић, књижевник и драматург Радомир Путник и књижевник академик Љубомир Симовић. Изузетну Вукову награду добио је академик Мирослав Пантић.

Награда је фебруара 2009. додељена 45. пут, за 2008. годину. Добитници су били Академија уметности у Београду, Драгослав Павле Аксентијевић, екипа емисије Заборављени умови Србије - РТС, Ђорђе Малавразић, мати Февронија, Милосав Буца Мирковић, Душан Радић, Слободан Ракитић, Сава Стојков и Миодраг Ћупић. Изузетна Вукова награда додељена је Универзитету у Београду.

Награда је 18. фебруара 2010. додељена 46. пут, за 2009. годину. Добитници су били Ансамбл Ренесанс, глумац Радош Бајић, историчар Жарко Димић, организатори манифестације Драгачевски сабор трубача, књижевници Љубиша Ђидић, Драган Лакићевић и Љиљана Хабјановић Ђуровић, вајарка Олга Јеврић, научник Ненад Љубинковић и Универзитет Мегатренд.

Награда је 10. фебруара 2011. додељена 47. пут, за 2010. годину. Добитници су били песник из Врбаса Благоје Баковић, сликар Владимир Величковић, композитор Иван Јевтић, уметнички фотограф из Врбаса Рајко Каришић, професор Универзитета уметности у Београду др Љиљана Мркић Поповић, диригент Милован Панчић, историчар Чедомир Попов, публициста др Слободан Ристановић, театролог Јован Ћирилов и Кућа Ђуре Јакшића у Београду.

Награда је фебруара 2012. додељена 48. пут, за 2011. годину. Добитници су били Задужбина Доситеј Обрадовић, Синиша Ковачевић, Негосава Нена Кунијевић, Предраг Бајо Луковић, Радован Бели Марковић, Милисав Миленковић, Душан Миловановић, Петар Сарић, Гојко Тешић и Милош Шобајић. Изузетна Вукова награда за 2011. годину додељена је Уметничкој ливници „Вождовац“ браће Јеремић.

Награда је 26. децембра 2012. додељена 49. пут, за 2012. годину. Добитници су били Марија Бишоф, издавачка кућа „Православна реч“ из Новог Сада, Бојан Јовановић, Славица Михаиловић, основна школа „Лазар Саватић“ из Земуна, Угљеша Рајчевић, Селимир Радуловић, Драгана Типсаревић, Момчило Моша Тодоровић и Миладин Шеварлић. Изузетна Вукова награда је додељена Манојлу Вукотићу, Рашку Јовановићу и Ђорђу Кадијевићу.

Награда је 9. децембра 2013. додељена 50. пут, за 2013. годину. Добитници су били писци Радомир Андрић, Коста Димитријевић, Гроздана Комадинић и Мошо Одаловић, сликари Момчило Антоновић, Владан Радовановић, драмски уметник Соња Јауковић, протојереј ставрофор Сава Б. Јовић, виолиниста мр Драгутин Богосављевић и историчар Салих Селимовић. Изузетне Вукове награде добили су Карловачка гимназија и писци Лаза Лазић и Лаза Чурчић. О овим признањима одлучивао је жири у саставу Светислав Божић (председник), Милован Витезовић, Жарко Димић, Бора Дугић, Рада Ђуричин, Драган Мраовић, Љубивоје Ршумовић, др Дарко Танасковић и Радован Мића Трнавац.

Награда је 13. фебруара 2015. додељена 51. пут, за 2014. годину. Добитници су били виолиниста Јован Колунџија, књижевници Србољуб Игњатовић и Драган Станић, етнолог Босиљка Росић, редитељ Славенко Салетовић, етномузиколог Нице Фрациле, издавач Жарко Чигоја, народни гуслар Бошко Вујачић и основна школа „Краљ Милутин“ из Грачанице. Изузетне Вукове награде добили су архитекта Михајло Митровић, филолог Дарко Танасковић и компанија „Мона“.

Награда је 8. фебруара 2016. додељена 52. пут, за 2015. годину. Добитници су били редитељ проф. др Предраг Бајчетић из Београда, књижевник Јанко Вујиновић (Београд), новинар, публициста и писац Борко Гвозденовић, књижевник проф. др Драгутин Ђукић (Чачак), Српски културни центар „Свети Сава“ (Суботица), диригент проф. Бојан Суђић (Београд), књижевник Мирослав Тохољ (Београд), академски сликар Радован Мића Трнавац (Београд), публициста и посленик културе проф. Драгослав Ћетковић (Београд) и новинар, публицист Миомир Филиповић (Сремска Митровица). Изузетне Вукове награде добили су књижевник, академик Матија Бећковић, оперска уметница мр Јадранка Јовановић и Гимназија у Крушевцу.

Награда је 8. фебруара 2017. додељена 53. пут, за 2016. годину. Добитници су били композитор и музички педагог Мирољуб Аранђеловић Расински, теолог Драган Вукић, ОШ „Браћа Аксић” у Липљану, диригент мр Ђорђе Павловић, историчар уметности и директор Народног музеја у Чачку Делфина Рајић, молекуларни биолог проф. др Елизабета Ристановић, културни посленик и председник општине Александровац др Југослав Д. Стајковац, драмска уметница Љиљана Стјепановић, ликовна уметница Загорка Стојановић и драмски писац Миладин Шеварлић. Изузетну Вукову награду добили су Гимназија „Вељко Петровић” у Сомбору, књижевник и научник др Миодраг Матицки и Народно позориште Ужице, док је Повеља за активности на очувању културног и националног идентитета српског народа у Црној Гори припала Српском националном савјету Црне Горе.

Награда је 6. фебруара 2018. додељена 54. пут, за 2017. годину. Добитници су сликар Драган Бартула (Лозница), привредник и мецена културе Бранислав Баћовић (Београд), директору Народног музеја у Ужицу Никола Гогић, Дечији културни центар у Београду, музејски саветники Драган Драшковић (Краљево), директор Градске библиотеке Новог Сада Драган Којић, сликар и графичар Боривој Попржан (Нови Сад), управник Народног позоришта у Београду, диригент Дејан Савић, књижевник Јовиша М. Славковић (Гуча) и новинар РТС-а Бранко Станковић (Београд). Изузетне Вукове награде за 2017. добили су Богословија Светог Кирила и Методија (Призрен), Галерија Матице српске (Нови Сад) и оперска дива Милка Стојановић.

Награда је додељена 55. пут, за 2018. годину. Добитници су: народни уметник Предраг Живковић Тозовац, филмски уметник Божидар Зечевић, привредник и мецена културе Милутин Игњатовић, музички уметник проф. Смиљка Исаковић, вајар и сликар мр Лепосава Милошевић Сибиновић, вајар, сликар, графички дизајнер Мирко Мркић Острошки, Народна библиотека „Ресавска школа” из Деспотовца, драмски писац и редитељ Братислав Петковић, „Политикин забавник”, професор Филолошког факултета др Бошко Сувајџић. Добитници Изузетне Вукове награде су: књижевник Перо Зубац, Митровачка гимназија (Сремска Митровица) и Пољопривредна школа са Домом ученика „Соња Маринковић” (Пожаревац).

Гуча!

Гуча! је филм из 2006. године у копродукцији Србије и Црне Горе, Бугарске, Аустрије и Њемачке.

Гуча (село)

Гуча (село) је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1955 становника.

Гуча Гора

Гуча Гора је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Травник које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 582 становника.

Драгачевски сабор

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у Гучи, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, Гуча!

Епархија жичка

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Ефросинија Јеремић

Ефросинија Јеремић (световно име: Маријана Јеремић; Гуча, 30. јун 1928 — Грачаница, 5. март 2018) била је игуманија манастира Грачаница.

Манојло Броћић

Манојло Броћић (Гуча, 17. новембар 1932. — Београд, 11. јануар 1994) био је српски филозоф и социолог.

Милева Лула Планојевић

Милева Лула Планојевић (Гуча, код Чачка, 30. децембар 1919 — Чачак, 16. мај 2003), учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије.

Милосав Прелић

Милосав "Мића" Прелић (Гуча, 7. мај 1933) био је дипломирани правник и генерални секретар стручних служби Председништва СКЈ.

Моравички управни округ

Моравички управни округ се налази у централном делу Србије. Обухвата град и општине:

Град Чачак градско насеље Чачак,

Општина Горњи Милановац градско насеље Горњи Милановац,

Општина Лучани градска насеља Лучани и Гуча

Општина Ивањица градско насеље Ивањица.Има укупно 212.149 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Чачку.

Посебно место у споменичкој баштини Чачка и околине имају богомоље: манастири и цркве. Десет манастира у Овчарско-кабларској клисури, названи су Српском Светом гором. Неки од њих су подигнути у доба српске властеле Немањића, Лазаревића и Бранковића. У ових десет манастира вековима су чуване старе рукописне књиге, а неке од њих су овде и настале.

Чачак је велики привредни центар Србије. У привреди доминантно место има индустрија.

Ненад Окановић

Ненад Окановић (Краљево, 8. септембар 1980) је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Олга Луковић-Пјановић

Олга Луковић-Пјановић (Гуча, 1920 — Београд, 1. април 1998) је била српски и француски лингвиста.

Радован М. Маринковић

Радован М. Маринковић (1938), књижевник, песник, публициста, истраживач, хроничар, историчар, етнолог , сценариста, члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, друштвени радник. И сада истражује,пише, биљежи, објављује, освјетљава Драгачево и широко око њега од мрака заборава, али и учи како се запамћивати уопште мора, и да то није само обавеза према прошлости и истини, већ «моралан чин» ,којим се потврђује и добар појединац, и частан народ, како би то рекао Ото Вајнингер , један од највећих умова смјене 19 у 20 вијек, а Радован М. Маринковић потврђивао цијелим својим радним постојањем.Човјек и народ који памте појединости своје прошлости, не могу бити лоши, већ добри. .

Тања Савић

Тања Савић (Радинац, 20. март 1985) српска је поп-фолк певачица.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.