Грци у Србији

Грци у Србији су грађани Србије грчке етничке припадности.

Грци у Србији
Simonida
Detalj sa srpskom kraljicom Marijom Palaiologos na ikoni Svetog Nikole (iz Barija) - u srebrnom okovu
Irene Kantakouzene, Esphigmenou charter (1429)
Helena-Palaiologina-of-Cyprus.jpg
Др Платон Папакостопулос.jpeg
Kneginja Olga
Петар Лупа
Bata paskaljevic
Radomir Saper.jpg
Укупна популација
725 (2011)
Језици
српски и грчки
Религија
православци
Сродне етничке групе
Грци

Пописи Србије

  • 1953: 1.279
  • 1961: 1.178
  • 1971: 840
  • 1981: 757
  • 1991: 916
  • 2002: 572
  • 2011: 725[1]

Види још

Референце

  1. ^ „“Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Републички завод за статистику.

Спољашње везе

Јелена Палеолог Бранковић

Јелена Палеолог је била супруга српског деспота Лазара Бранковића.

Била је ћерка морејског деспота Томе Палеолога и Катарине Ахајске. Њен отац је био син византијског цара Манојла II Палеолога и Јелене Драгаш, док јој је мајка била ћерка ахајског кнеза Центурионеа II Захарије.

Она се 18. децембра 1446. године, удала се за Лазара Бранковића, српског престолонаследника. Са Лазаром је имала три ћерке:

Јелена Бранковић (Мара), последња босанска краљица, удата за Стефана Томашевића

Јерина Бранковић

Милица Бранковић.Године 1456. умире њен свекар, Ђурађ Бранковић, а њен муж наслеђује српски прсто. Након мужеве смрти, две године касније - 1458, Јелена је ушла у трочлано намесништво, са Стефаном Бранковићем и Михаилом Анђеловићем, које је управљало Србијом све док Јелена није своју најстарију ћерку удала за босанског престолонаследника Стефана Томашевића.

Умрла је као монахиња Хипомона 7. новембра 1473. године.

Јерина Бранковић

Јерина Бранковић (рођена Ирина Кантакузин, грч. Ειρήνη Καντακουζηνή; у народној традицији позната као Проклета Јерина) је била српска деспотица, пореклом Гркиња из породице Кантакузина, жена деспота Ђурђа Бранковића (вл. 1427 — 1456), за кога се удала 26. децембра 1414. Након Ђурђеве смрти 1456. године владала је Србијом као деспотица-регент. Њена владавина трајала је једва више од годину дана — у ноћи другог маја 1457. године умрла је, према једним изворима, као монахиња у манастиру на Руднику, док ју је према другима отровао њен син Лазар, како би окончао мајчино регенство и преузео власт.

Јоаникије III Караџа-Грк

Јоаникије III Караџа (грч. Ιωαννίκιος Γ΄) био је архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1739. до 1746. године. Пореклом Грк, фанариот, постављен је од стране Цариградске патријаршије на чело Српске патријаршије у Пећи. Касније је постао цариградски патријарх, али на том положају се одржао кратко, од 1761. до 1763. године.После преласка српског патријарха Арсенија IV у Угарску, Цариградска патријаршија је 1739. године поставила Јоаникија Караџу, протосинђела Велике цркве у Цариграду, родом из истог града из познате фанариотске породице, за новог српског патријарха.

Патријарх Јоаникије III покушао је да се састане са својим избеглим претходником и са новим митрополитима рашким и нишким, али до састанка није дошло. За време управљања Карловачком митрополијом патријарх Арсеније није имао никакве везе са патријархом Јоаникијем III кога су Турци поставили на трон Пећке патријаршије. Међутим, патријарх Атанасије је одржавао везе са црквама и манастирима као и са Србима који су остали под турском управом. Тада су укинуте у Карловачкој митрополији и пећке кутије за скупљање прилога у корист Пећке патријаршије, са којом су прекинуте и духовне везе.

Познато је да је патријарх Јоаникије III за време своје управе посетио манастир Добрићево, Смедерево и Сарајево, где се затекао на сахрани митрополита дабробосанског Мелетија 5. јануара 1741. године, а идуће године је посетио и манастир Пиву.

Патријарх Јоаникије III није остао у српском народу у доброј успомени, јер је приликом својих канонских посета ходао са султановим указом, мучио народ и на силу му узимао новац. Сит брига, натезања и невоља, он је већ 1746. године напустио презадужену Пећку патријаршију.

После одласка из Пећи патријарх Јоаникије III је једно време био митрополит халкидонски. Успео је да га изаберу за патријарха цариградског 26. марта 1761. године уместо патријарха Серафима II, и управља је Цариградском патријаршијом до 21. маја 1763. године када се повукао у манастир Светог Георгија на Халки, где је остао до смрти 1793. године.

Ана Диоген

Ана Диоген (око 1074-1145) била је кнегиња средњовековне српске државе Рашке од 1115. до 1131. године као супруга Уроша I Вукановића.

Грчко војничко гробље у Пироту

Грчко војничко гробље у Пироту се налази изнад Тијабарског гробља у Пироту. Ово је једино грчко гробље у Србији. Место на коме се гробље налази се зове Метиљавица. Израдњи овог гробља је помогла Гркиња Екатерина Левандис Станковић.

Катарина Захарија

Катарина Захарија или Катарина Палеолог (грч. Αἰκατερίνα Παλαιολογίνα, умрла 26. августа) је била ћерка принца Кнежевине Ахаја и супруга Томе Палеолога.

Марија Палеолог, краљица Србије

Марија Палеолог била друга супруга српског краља Стефана Уроша III Дечанског, односно краљица Србије у периоду 1324. г. до септембра 1331. г.

Митрополит београдски Антим

Митрополит Антим (грч. Μητροπολίτης Άνθιμος) био београдски митрополит (1827—1831).

Митрополит београдски Леонтије

Леонтије Ламбровић (1801—1813) био је београдски митрополит, пореклом Грк.

Био је Карађорђев противник и у пријатељству са дахијама. С руским представником Родофиникином се мешао у српске унутрашње борбе. Његовом кривицом погубљен је Хаџи-Рувим.

Михаило Анђеловић

Михаило Анђеловић је био управитељ Србије током 1458. године

Након османског освајања Тесалије 1394. године, владајућа породица Филантропена је избегла у Србију. Као унук Алексија или Манојла Филантропена, Михаило Анђеловић је служио као званичник на дворовима Ђурђа и Лазара Бранковића. Био је он у Србији велики војвода, па намесник деспотства. Њему се приписује као задужбина Богородичина црква у селу Доња Каменица код Књажевца.Михаиловог брата Махмуда су у детињству (звао се Михаслогли) отели турски војници као део данка у крви и довели га у Једрене, где је преобраћен на ислам и постао јаничар. Махмуд се касније уздигао до највиших редова Османског царства, поставши беглербег Румелије (османског Балкана) 1451. године и велики везир 1455. године. Тако су у преговорима између српског деспота Лазара Бранковића и султана Мехмеда II две стране заступали браћа Михаило и Махмуд Анђеловић.

Пошто Лазар Бранковић није имао синова, након његове смрти образовано је трочлано намесништво. Оно је укључивало Лазаровог брата, слепог Стефана Бранковића, Лазарову удовицу Јелену и Михаила Анђеловића, гувернера Рашке. Јелена Брановић се у политици ослањала на Мађаре, а Михаило Анђеловић због брата везира, на Турке. Михаило се надао да ће уз помоћ турске Порте (преко брата везира) постати српски деспот, али након што је потајно увео турске војнике у Смедерево, био је након кратке борбе раскринкан и бачен у тамницу 31. марта 1458. године. Михаило је био затворен и под надзором Дубровчанина, Дамњана Ђорђића; сва његова добра су била одузета и другима подељена. Српски престо је 1458-1459. године припадао Јелени и Стефану Бранковићу. Смедерево је без борбе припало Турцима, 20. јуна 1459. године.

Михајло Бата Паскаљевић

Михајло „Бата“ Паскаљевић (Пожаревац, 14. јануар 1923 — Београд, 26. јануар 2004) је био српски филмски, позоришни и ТВ глумац.

Олга Карађорђевић

Принцеза Олга од Грчке и Данске (Атина, 11. јун 1903 — Париз, 16. октобар 1997) је била унука грчког краља Ђорђа I и супруга кнеза Павла Карађорђевића.

Панајот Папакостопулос

Панајот Папакостопулос ( Велвендос, Грчка 1820 – Београд, 29. мај 1879) био је угледни београдски лекар, професор у београдској гимназији и један од оснивача Српског лекарског друштва.

Патријарх српски Гаврило IV

Гаврило IV (грч. Γαβριήλ) је био архиепископ пећки и патријарх српски око 1758. године. Грк по националности. На трону Пећке патријаршије био је кратко као и претходници патријарси Пајсије II и Викентије II.Помиње се само 1758. године. На пећком трону наследио је патријарха Пајсија II, такође Грка по рођењу, али се није задржао дуго. Као нови патријарх наследио га је Кирило II.

Патријарх српски Калиник II

Калиник II Грк (грч. Καλλίνικος Β΄) је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену 1765. до 1766. године. Био је последњи носилац патријаршијског звања пре него што је османска власт укинула Српску патријаршију у Пећи. Пошто је пети и последњи пут поднео оставку на звање патријарха пећког и послао петицију Васељенској Патријаршији у Цариграду тражећи укидање патријаршије. Као главни разлог за овај предлог, потписан од стране њега и 5 других епископа наведени су нагомилани дугови.11. септембра 1766. цариградски патријарх добија одобрење од турског султана да се укине Пећка патријаршија и њене епархије ставе под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Међутим, Калиник II Грк је као митрополит остао у Београду и након укидање патријаршије.

Патријарх српски Кирило II

Кирило II (грч. Κύριλλος Β΄) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1759.--1763. године, након патријарха Гаврила IV. Био је Грк по националности, као и његова два претходника Гаврило IV и Пајсије II.Када су Турци сменили патријарха Гаврила IV, за новог патријарха постављен је 1759. године Кирило II. За његово време је у Сарајеву умро митрополит митрополит дабробосански Пајсије Лазаревић, 2. фебруара 1759. године, те је патријарх Кирило II уместо њега за митрополита дабробосанског, 21. марта 1759. године, преместио митрополита новобрдског Василија Бркића. Нови митрополит дабробосански је тек у децембру 1760. године дошао у Сарајево.

Као патријарх, није био омиљен од српских епископа, јер је Патријаршију још више задужио. У Нишу је одржао један састанак са српским епископима и виђенијим настојатељима на коме је предложено да се умоли бивши патријарх Гаврило III Николић да се врати на престо српских патријарха, јер је он једини био способан да спасе Патријаршију беде и дуга у који је запала. Патријарх Гаврило је то одбио.

Которски провидур Зуста каже да је митрополит дабробосански интригама подрио патријарха Кирила II па је, 1763. године, засео на столицу Светог саве, али су сродници свргнутог патријарха Кирила II оптужили новог патријарха у Цариграду као издајицу и уходу, те је патријарх Василије био свргнут и послат у заточење на острво Кипар.

Патријарх српски Пајсије II

Пајсије II (грч. Παΐσιος Β΄) је био архиепископ пећки и патријарх српски кратко време током 1758. године. Грк по националности. На трону Пећке патријаршије задржао се веома кратко као и његов претходник патријарх Викентија Стефановића.Приликом одласка патријарха пећког Викентија Стефановића у Цариград, који је после добијања царске потврде одмах умро, пратио га је тада митрополит ужичко-ваљевски Пајсије.

Епископ Пајсије постао је патријарх пећки мимо одлуке Светог архијерејског сабора Пећке патријаршије, али је убрзо затим умро.

Запамћен је као веома благ човек

Петар Лупа

Петар Лупа (грч. Petros Lupas; Клисура (Грчка), 20. јун 1921 — Београд, 6. децембар 1997) је био српски филмски глумац, грчког порекла. Најпознатију улогу је остварио у филму Ко то тамо пева у улози попа.

Симонида Немањић

Симонида Немањић (грч. Σιμωνις; Константинопољ, 1294 — Константинопољ, после 1345) била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и пета супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина.

Андроник II је 1299 понудио српском краљу Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије. Симонида је умрла после 1345. као монахиња.

Њена необична судбина и лепота су били инспирација многим уметницима. Песник Милан Ракић је написао поему „Симонида“, а Милутин Бојић је написао драму „Краљева јесен“. Астероид 1675 Симонида који је открио астроном Милорад Б. Протић је добио име по Симониди Немањић.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.