Грци

Грци или Хелени (грч. Ελληνες [Ellines] — Елини; антгрч. Ελληνες [Hellenes] — Хелени (арх. Јелини), модерно [Ellenes] — Елени), индоевропски су народ, који претежно живи у Грчкој (где чини око 98% становништва) и на Кипру (где чини око 77% становништва).

Грци су потомци древних Грка, народа који се сматра утемељивачем савремене европске цивилизације. Почетак грчке цивилизације означава микенска култура (после 1450. године п. н. е.). У Хомерско доба (128 века п. н. е.), Грци су основали велики број колонија на обалама Средоземља.

За грчку историју је веома значајно време владавине Александра Македонског (336 - 323. године п. н. е.). Иако пореклом није био Грк, Александар Македонски је одгојен у духу грчке културе, коју је проширио до источних граница свог светског царства. После распада Александровог царства настају хеленистичке државе, које касније падају под власт Римљана.

Источно римско односно Византијско царство, које је постало самостално 395. године, суштински је представљало грчку државу. Последњи остаци Царства долазе под турску власт падом Цариграда 1453. године. Модерна грчка држава (тадашња Грчка) основана је 1828. године, док Кипар постаје независна држава тек 1961. године.

Грци су већином православне вероисповести, а говоре грчким језиком, који се сматра посебним огранком индоевропске породице језика. Грка укупно има око 12.618.000, од тога у Грчкој 10.231.000, у САД 720.000, на Кипру 632.000. У Србији према попису из 2011. године живи 725 Грка.

Грци
Έλληνες
Greeks25-3
Укупна популација
14—17 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Грчка 10.141.350 (попис 2011)[2][3]
 САД1.390.439[4]–3.000.000 (процена 2009)[5]
 Кипар650.000 (процена 2011)[6][7][8]
 Турска и земље Блиског истока
(Сирија, Либија, Египат)
око 400.000
 Аустралија700.000[9]
 Албанија400.000
 Немачка370.000
 Велика Британија400.000
 Канада250.000[10]
 Аргентина100.000
 Русија97.827 (250.000)[11]
 Украјина91.500 (250.000)[12]
 Јужноафричка република80.000
 Бразил50.000
 Чиле50.000
 Белгија15.742
 Казахстан12.703
 Холандија12.500
 Јерменијаоко 6.000[13]
Језици
грчки језик
Религија
православље
Сродне етничке групе
Индоевропљани
50 largest Greek diaspora
Грчка дијаспора у свету

Види још

Референце

  1. ^ Gibney 2005, стр. 273.
  2. ^ „2011 POPULATION AND HOUSING CENSUS” (PDF). HELLENIC STATISTICAL AUTHORITY. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 09. 2015. Приступљено 17. 08. 2015.
  3. ^ „Information from the 2001 Census: The Census recorded 762.191 persons normally resident in Greece and without Greek citizenship, constituting around 7% of total population. Of these, 48.560 are EU or EFTA nationals; there are also 17.426 Cypriots with privileged status” (PDF). Aei.pitt.edu. Приступљено 01. 03. 2014.
  4. ^ „American FactFinder”. Factfinder.census.gov. Приступљено 01. 03. 2014.
  5. ^ „Greece (08/09)”. United States Department of State. август 2009. Приступљено 01. 11. 2009.
  6. ^ Cole 2011, стр. 92.
  7. ^ Where are the Greek communities of the world? | protothemanews.com
  8. ^ [https://web.archive.org/web/20170629213400/https://instagloss.com/topic/Greek_Cypriot Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 29, 2017) (на језику: енглески)]]
  9. ^ „Попис 2006 г”. Censusdata.abs.gov.au. Приступљено 15. 03. 2013.
  10. ^ „Попис 2008-04-13”. 2.statcan.ca. 08. 03. 2013. Приступљено 15. 03. 2013.
  11. ^ NUPI — Centre for Russian Studies 2002 год. Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 29, 2005) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ „Попис 2001 год”. 2001.ukrcensus.gov.ua. Приступљено 15. 03. 2013.
  13. ^ „Попис 2002 г.” (PDF). Приступљено 15. 03. 2013.

Литература

Спољашње везе

Јерина Бранковић

Јерина Бранковић (рођена Ирина Кантакузин, грч. Ειρήνη Καντακουζηνή; у народној традицији позната као Проклета Јерина) је била српска деспотица, пореклом Гркиња из породице Кантакузина, жена деспота Ђурђа Бранковића (вл. 1427 — 1456), за кога се удала 26. децембра 1414. Након Ђурђеве смрти 1456. године владала је Србијом као деспотица-регент. Њена владавина трајала је једва више од годину дана — у ноћи другог маја 1457. године умрла је, према једним изворима, као монахиња у манастиру на Руднику, док ју је према другима отровао њен син Лазар, како би окончао мајчино регенство и преузео власт.

Античка Грчка

Античка Грчка (често називана и као стара или древна Грчка) је термин који се у широком контексту употребљава да би описао цивилизацију која се развила над племенима који су говорили грчким језиком током старог века. Специфичније, термин Античка Грчка се односи на цивилизацију која је почела да се уздиже током 8. века п. н. е. и периодом који је уследио након пропасти Микенске цивилизације, и која се развила на подручју континенталне Грчке, Мале Азије, Медитерана и обалама Црног мора све до 146. п. н. е. када је Грчка освојена од стране Римске републике. Цивилизација Старих Грка се развила широм подручја источног Медитерана и данас се сматра углавном као најважнија цивилизација старог века. Историја Античке Грчке, хронолошки се дели на четири главна дела. Први је архајска ера која је трајала отприлике од средине 8. века п. н. е. све до 5. века п. н. е. Други је класична ера, која је трајала од почетка 5. века п. н. е. и као традиционални датум завршавања тог периода се сматра смрт Александра Великог, 323. п. н. е. Трећи је хеленистичка ера која је трајала од смрти Александра Македонског до освајања Грчке од стране Рима 146. п. н. е. И четврти период је онај који се углавном употребљава између Римског освајања Грчке и пропасти Римског царства.

Након пропасти Микенске цивилизације у 12. и 11. веку п. н. е. у Грчкој је уследио период познат као Мрачни век. Тај назив је коришћен из разлога зашто историјски и археолошки подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била Дорци, Еолци, Јонци и Ахајци. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током 10. и 9. века п. н. е. уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила западне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције града-државе на хеленским просторима што ће обележити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову јужну Италију и Сицилију, која ће остати позната као Велика Грчка. Након неуспешног покушаја Персије да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац средином 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у Атини, која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и Спарте довешће до Пелопонеског рата који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током 4. века п. н. е. грчки градови-државе пашће под утицај Македоније која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до Индије. Након македонског освајања Персије, на простору Блиског истока и северне Африке процветаће хеленистичка култура која ће бити доминантна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као грчко-римска.

Данас Античка Грчка се сматра колевком Западне цивилизације и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима филозофије, литературе, математике, физике, биологије, астрономије, архитектуре, историје као и за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били заслужни за испостављање демократије и слободе говора. Утицај хеленске цивилизације је имао нарочит утицај у доба Ренесансе и Просветитељства. У модерно доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју Неокласицизма током 18. и 19. века, а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се зову Класичне науке.

Бацање копља

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Грчка

Грчка (грч. Ελλάς [Ellás] — Елас, грч. Ελλάδα [Elláda] — Елада), званично Република Грчка (грч. Ελληνική Δημοκρατία [Ellinikí Dimokratía] — Елиники Димократија), држава је на крајњем југоистоку Европе, на југу Балканског полуострва. Смештена је на стратешки веома важном раскршћу између Европе, Блиског истока и северне Африке, између Егејског мора на истоку, Јонског мора на западу и Средоземног мора на југу. Граничи се са Албанијом на северозападу, Северном Македонијом и Бугарском на северу и Турском на североистоку. Са површином од нешто мање од 132.000 km² највећа је држава на Балканском полуострву и на 97. месту је у свету. Поред континенталног дела Грчка обухвата и преко 1.400 острва од којих су највећа и најзначајнија Крит, Евбеја, Лезбос, Родос и Крф. Обала је јако разуђена и са дужином од 13.676 km Грчка је на 11. месту у свету. Рељеф је углавном планински, а највиши врх је планина Олимп са надморском висином од 2.917 м.

Према подацима пописа становништва из 2011. Грчка је имала нешто мање од 11 милиона становника, а готово половина становништва је живела у три највеће градске агломерације у земљи — Атини (која је уједно главни и највећи град), Солуну и Патри. Већи градови су још и Ираклион, Лариса, Волос и Родос. Око 95% становништва су етнички Грци, те се Грчка сматра једном од етнички најхомогенијих земаља Европе. Најбројнија национална мањина су Албанци са уделом у укупној популацији од око 4%. Службени језик је грчки, а у конфесионалном погледу доминира православно хришћанство (Грчка православна црква и Цариградска патријаршија).

Историја савремене грчке државе вуче корене још из времена Античке Грчке, а сама Грчка се често сматра „колевком“ модерне европске цивилизације. Грчка је домовина савремене демократије, филозофије, Олимпијских игара, европске књижевности и историографије, политичких наука, важних научних и математичких принципа, географије, уметности (посебно драмских форми комедије и трагедије, те скулптуре). На Унесковој листи светске баштине налази се чак 17 локалитета широм Грчке. Модерна Грчка држава настала је 1830. након победе у рату за независност против Османског царства.

Грчка је чланица бројних међународних економских, политичких и војних организација. Била је међу оснивачима Организације уједињених нација (ОУН) 1945, део је НАТО пакта од 1952, а Европске уније од 1981. Од 2001. део је Еврозоне. У привредном смислу Грчка се убраја у високоразвијене државе са високим животним стандардом становништва.

Грчко-турски рат (1919—1922)

Грчко-турски рат вођен између маја 1919. и октобра 1922. Неки га зову Рат у Малој Азији или Грчком кампањом у Турском рату за независност.

То је био низ војних похода током комадања Османског царства, након Првог светског рата. Рат је вођен између грчке војске и османске регуларне војске и турских националиста, који су касније основали Републику Турску.Грчка кампања отпочела је зато што су савезници из Антанте, посебно британски премијер Дејвид Лојд Џорџ, обећали Грчкој, за савезништво у рату, територијално проширење на рачун противничког Османског царства. Завршио је тако да су се Грци морали повући на границе од пре почетка рата и великом разменом становништва, с ново установљеном Републиком Турском, и мировним уговором из Лозане.

Пропаст војне кампање Грчке, неуспеси у турско-јерменском рату, као и неуспеси у француско-турском рату против Турског националистичког покрета, присилили су Савезнике, да напусте Мир из Севра и преговарају у Лозани о новом мировном споразуму. На крају су морали признати независност Турске Републике и турски суверенитет над Источном Тракијом и Анадолијом.

Други балкански рат

Други балкански рат је вођен од 29. јуна до 31. јула 1913. године између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Турске са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први светски рат.

Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци Брегалници.

Жирафа (сазвежђе)

Жирафа (лат. Camelopardalis) је сазвежђе северне хемисфере које су почетком 17. века дефинисали холандски астроном Петар Планције и немачки астроном Јакоб Барч, како би покрили део неба између Великог медведа и Касиопеје који су стари Грци оставили празан јер у њему нема ниједне звезде сјајније од 4. магнитуде. Латински назив сазвежђа се понекад записује и као Camelopardalus или Camelopardus.

Кипар

Кипар (грч. Κύπρος; тур. Kıbrıs), званично Кипарска Република (грч. Κυπριακή Δημοκρατία; тур. Kıbrıs Cumhuriyeti), острвска је држава у Средоземљу, 113 km јужно од Турске и око 120 km западно од сиријске обале. Геополитички, припада Југозападној Азији. Главни град је Никозија.

Кипар је треће највеће острво у Средоземном мору и једно од најпопуларнијих туристичких одредишта на Средоземљу, са више од 2,4 милиона туриста годишње.Кипар је независност од Уједињеног Краљевства стекао 1960. године, а од 1. маја 2004. члан је Европске уније.

Турска је 1974. извршила инвазију на Кипар и окупирала значајне делове острва, што је хиљаде кипарских Грка и Турака претворило у избеглице. Тада је дошло до успостављања делимично аутономног режима у окупираним деловима на северу острва. Актуелне несугласице су допринеле подели острва на четири дела: Кипарска Република на југу, Турске Републике Северни Кипар (који признаје само Турска) на северу острва, Зелену линију Уједињених нација, која дели острво на два дела и две суверене базе, над којима је Уједињено Краљевство задржала контролу након проглашења независности Кипра. Предлагано је стварање државе Кипар, коју би чинила два ентитета: Грчка Република Јужни Кипар и Турска Република Северни Кипар.

Македонци

Македонци могу бити:

Македонци, назив за становнике Македоније.

Македонци, назив за становнике, односно држављане Северне Македоније.

Македонци (народ), назив за припаднике јужнословенског народа, који претежно живи у Северној Македонији (тј. Вардарској Македонији) у којој чини већину становништва од око 64%, као посебна национална заједница Јужних Словена признати су после Другог светског рата.

Македонци (Грци) или Грци Македонци је назив за део Грка који живе или воде порекло из Македоније (већина у Егејској Македонији).

Македонци (Бугари) или Бугари Македонци је назив за део Словена из Македоније који се национално изјашњавају као Бугари (већина у Пиринској Македонији).

Македонци (Срби) или Срби Македонци је назив за део Словена из Македоније који се национално изјашњавају као Срби (првенствено из Вардарске Македоније), савремено обухвата Србе у Северној Македонији и део Срба у Грчкој.

Антички Македонци су били стари балкански народ, који је оригинално говорио један посебан индоевропски језик, који је био сличан трачком језику, а касније су се хеленизовали, прихвативши грчку културу и грчки језик.

Македонци (народ)

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Северној Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, гдје их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске.Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ-у 1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Етнички Македонци су углавном православне вероисповести, али има мањи број муслимана и атеиста. Македонци муслиманске вероисповести су познатији под именом Торбеши.

Број Македонаца процењује се на око 2-2,2 милиона, од тога у Северној Македонији око 1.300.000.

Македонски језик припада јужнословенској групи индоевропске породице језика.

Мала Азија

Мала Азија (турски: Küçük Asya, на средњовековном и модерном грчком: Μικρά Ἀσία [Mīkrá Asía, модерно Mikrá Asía]), често називана и Западна Анадолија, је полуострво у југозападној Азији. Обухвата око 60% територије на западу азијског дела Турске.

Михајло Бата Паскаљевић

Михајло „Бата“ Паскаљевић (Пожаревац, 14. јануар 1923 — Београд, 26. јануар 2004) је био српски филмски, позоришни и ТВ глумац.

Небиће

Ништа у филозофији, односно небиће, је појмовно негирање бића. Током повести, многи филозофи су покушавали да одреде небиће на различите начине:

као одсуство бића, односно празан простор, уколико се биће схвата као протежно. Атомисти су тврдили да небиће јест празнина, тј. простор у коме нема атома.

као потенцијално биће, оно што још није, али може да буде (у аристотеловско-схоластичкој традицији).

као привидно биће, које обухвата имагинарне творевине људског духа.

као променљиво биће, које у себи садржи своју негацију, сталну могућност да не буде.

као различитост; код Платона појам бића подразумева и своју супротност, односно појам небића.

Папа Хигиније

Свети Хигиније (грч. Υγίνος, лат. Hyginus) је био римски папа од 136 до 140? године.

Био је пореклом Грк. Живео је у Атини. Био је високо образован, ерудита и мислилац, па се зато брзо уклопио у верску заједницу Рима која га је изабрала за свог епископа 136. године. Чим је ступио на дужност настојао је да уведе већи ред у организацији и хијерархији цркве у Риму. Неки историчари приписују му увођење кумства код крштења што се до данас сачувало у оквиру хришћанске цркве.

Патријарх српски Гаврило IV

Гаврило IV (грч. Γαβριήλ) је био архиепископ пећки и патријарх српски око 1758. године. Грк по националности. На трону Пећке патријаршије био је кратко као и претходници патријарси Пајсије II и Викентије II.Помиње се само 1758. године. На пећком трону наследио је патријарха Пајсија II, такође Грка по рођењу, али се није задржао дуго. Као нови патријарх наследио га је Кирило II.

Портал

Портал у архитектури означава посебно наглашен улаз, декорације око врата, или конструкцију самог улаза.

У Египту је портал храмова бивао окружен пилонима, у Месопотамији су портали били лучни (Иштарине двери на вавилонским зидинама), у хеленској умјетности добијају забатни троугао изнад горње греде (Лавља врата у Микени) што развијају Грци у прочељу класичног храма, Римљани користе етрурске лучне портале градских зидина да развију своје портале који ће увелико утицати на развој портала у романичким и готичким црквеним порталима.

Рвање

Рвање у ужем смислу означава назив за спортску борбу између двојице такмичара с циљем да се противник обори с помоћу захвата руку и уопште снагом мишића, а без ударања.

Рвање је један од најстаријих и најпопуларнијих спортова. Од године 708. п. н. е. постало је део древних олимпијских игара. Стари Грци су фузијом рвања и бокса створили посебну дисциплину звану панкратион.

Тројански рат

Тројански рат је рат који се наводно водио између Ахајаца и Троје у 12. веку п. н. е..Историјско постојање овог рата није поуздано утврђено. Људи у време античке Грчке су веровали у његову историју. Већина информација о рату потиче из историјских епова Илијада и Одисеја.

Трст

Трст (итал. Trieste, словен. Trst, мађ. Trieszt и нем. Triest) је важан град и лука у Италији на обали Јадрана са 208.815 становника, близу границе са Словенијом. Град је средиште истоименог округа Трст и покрајине Фриули-Венеција Ђулија. По архимандриту Николи Дучићу (1868) име града је настало по словенској речи "Трстика" тј. трска, које има у изобиљу тамо, на морској обали.Трст је данас једини град у Италији на источној обали Јадрана, веома близу Словеније и Хрватске. Град је нека врста "италијанске испоставе" за Југоисточну Европу. У Трсту и данас постоји значајна словеначка национална мањина, а у граду постоје живи трагови осталих јужнословенских народа (Срби, Хрвати).

Трст је и једна од најважнијих лука на северној обали Средоземља. Некад је био "царска лука Хабзбурговаца", а данас је најважнија поморска лука за унутаркопнену Аустрију.

Данашњи индоевропски народи
Стари индоевропски народи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.