Грузија

Грузија или Ђурђија (груз. საქართველო), је држава у кавказком региону Евроазије.[5][6] Граничи се са Русијом на северу и североистоку, Турском и Јерменијом на југу, и Азербејџаном на југоистоку, док на западу излази на обале Црног мора у дужини од око 310 km.[7] Грузија је чланица међународних организација попут Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, ЕВРОКОНТРОЛ, Светске трговинске организације и ГУАМ-а, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир.

Грузија заузима површину од 69.700 km² од чега је 57.200 km² под директном грузијском контролом, док 12.500 km² контролишу власти Абхазије (8.600 km²) и Јужне Осетије (3.900 km²). Према проценама за 2012. у Грузији је живело нешто мање од 4,5 милиона становника. Главни и највећи град у земљи је Тбилиси који је седиште председника, националне владе и парламента, док је од маја 2012. град Кутаиси центар законодавне власти (парламента) до 1. јануара 2019. године. Већи градови су још и Батуми који има функцију административног центра аутономне републике Аџарије и Рустави (оба преко 100 хиљада становника). Град Поти који лежи у централном делу црноморске обале је најважнија грузијска лука. Већину популације (преко 80%) чине етнички Грузини, службени језик је грузински (изузев на територији отцепљених република где се говоре абхаски и осетски језик), а око 80% популације су припадници Грузијске православне цркве. По државном уређењу Грузија је унитарна полупарламентарна држава у којој извршну власт деле председник и влада.

Рељефом Грузије доминирају високи планински ланци Великог Кавказа на северу са бројним врховима који прелазе 4.000 м надморске висине, укључујући и највиши врх у земљи Шхару (на надморској висини од 5.200 м) и Малог Кавказа на југу. Црноморско приморје је доста ниско и замочварено и од обале ка унутрашњости се у виду левка шири пространа Колхидска низија. Низијска подручја се налазе и у источним и централним деловима земље и прате токове највећик грузијских река Куре (или Мткварија) и њених притока. Западни део земље припада сливу Црног мора, док источни део отиче ка Каспијском језеру управо преко реке Куре.

На подручју данашње Грузије постојала су још током античких времена моћна и независна краљевства. Краљевине Колхида и Иберија су још у 4. веку примиле хришћанство, па се Грузија може убрајати међу најстарије хришћанске земље на свету. Свој највећи успон грузијска држава доживела је током XI и 12. века за време владавине краља Давида IV и краљице Тамар. Почетком 19. века грузијске државе долазе под власт Русије, а 1921. Грузија постаје део СССР и постаје Грузијска ССР. Распадом Совјетског Савеза 1991. Грузија постаје самостална држава, а период транзиције ка капиталистичком и демократском друштву током 90их година био је праћен великим економским проблемима и оружаним сукобима у Јужној Осетији и Абхазији. Период криза и сукоба привремено је окончан Револуцијом ружа у новембру 2003. у којој је смењен тадашњи председник Едуард Шеварнадзе.

Након оружаног сукоба у Јужној Осетији почетком августа 2008. у који се умешала и Русија, Грузија је изгубила суверенитет над провинцијама Јужна Осетија и Абхазија које су прогласиле независност. Република Грузија ове области са делимичним међународним признањем сматра саставним делом властите територије који су под привременом окупацијом.

Грузија
საქართველო (грузински)
Крилатица: Снага је у јединству
(груз. ძალა ერთობაშია)
Химна: Слобода
(груз. თავისუფლება)
Положај Грузије
Главни градТбилиси (влада и председник)
Кутаиси (седиште парламента)
41°43′N 44°47′E / 41.717° СГШ; 44.783° ИГДКоординате: 41°43′N 44°47′E / 41.717° СГШ; 44.783° ИГД
Службени језикгрузински Абхазији абхаски)
Владавина
Облик државеУнитарна полупредседничка република[1]
 — ПредседникСаломе Зарубашвили
 — Председник ВладеМамука Бактаџе
 — Председник ПарламентаИракли Кобакиџе
Историја
Независност
 — од ЗДФР26. мај 1918.
 — Независностод СССР
 — Објављена9. април 1991.
 — Призната25. децембар 1991.
Географија
Површина
 — укупно69,7001 km2(120)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2014.[2]3.713.804(129)
 — густина68 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2012.
 — укупно$26,35 милијарди[3](109)
 — по становнику5.491,09(114)
ИХР (2011.)0.733[4](74) — висок
Валуталари (ლ)
 — код валутеGEL
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.ge
Позивни број+995

1 Укључујући и de facto независне територије Абхазију и Јужну Осетију (укупне површине 12.500 km²)
2 Не укључује Абхазију и Јужну Осетију

Етимологија

St. George Tbilisi Georgia L.Verdzeuli
Према легенди Грузини су добили име по Светом Георгију. На слици обелиск у Тбилисију

Изворно име за Грузију је Сакартвело (груз. საქართველო) и у приближном преводу означава картвелијанску земљу. Термин је кованица две речи картвел-и (груз. ქართველ-ი) која представља етноним и односи се на становнике централног грузијског региона Картли који се може сматрати језгром древне грузинске државе, и циркумфикса „са + народ + о“ који представља класичну конструкцију у грузинском језику за етнониме (у буквалном преводу „територија где живе ...“). Од почетка 9. века термин Сакартвело је захваљујући ширењу јединствене вере, језика и културе постепено почео да се односи на подручје свих грузијских држава изван самог региона Картли.[8][9] Грузини себе називају Картвелеби (груз. ქართველები), а свој језик картули (ქართული).

Према древним грузијским рукописима (груз. ქართლის ცხოვრება; Картлис цховреба)[10] предак древник Картвелијанаца је био Картлос који је по предању био праунук најстаријег сина библијског пророка Ноје, Јафета од којег су после великог потопа настали сви европски народи (јафетити). Антички грчки и римски аутори су становнике данашње западне Грузије називали Колхиђанима, а њихову земљу Колхидом, док су они на истоку били Иберијанци или Иверани, а њихова земља Иверија.

Постоје различита објашњења термина Грузија, односно Георгија. Према неким теоријама творци термина Јоргија су били римски географи Помпоније Мела и Плиније Млађи који су у својим путописима описивали георгијанска племена и георгијанце (у преводу земљорадници).[11] Наиме древни Грузини су се бавили ратарством, док су околни народи били сточари па вероватно отуда и сам назив георгос (грч. γεωργός) да би се уочила разлика између њих.[12]

Термини Георгија, односно Георгијанци у западноевропским средњовекивним црквеним списима су у директној вези са ранохришћанским светитељем Светим Георгијем (тј. Св. Ђорђем или Св. Ђурђом, па отуд и назив Ђурђија) који је у то време међу хришћанским становницима Кавказа био веома поштован (и који се и данас поштује и слави као заштитних грузијске државе и народа).

Према неким ауторима термин Грузија је настао у XI или 12. веку и изведен је од арамејских речи гурз-ан (gurz-ān) или гурз-ијан (gurz-iyān), односно од арапског ђурђан (ĵurĵan) или ђурзан (ĵurzan). Оба термина су настала од новоперсијских речи gurğ и gurğān и могу се превести као „земља вукова“, што се поклапа са савременим јерменским називом Вирк (јерм. Վիրք) односно Врастан (јерм. Վրաստան) који има идентично значење.

Егзоним Грузија је такође персијско-арапског порекла, и раширио се преко средњовековних руских путописаца углавном по источноевропским језицима (између осталих и српском). Тако је путописац Игњатије Смолњанин 1389. писао о Гурзии и Гурзима, док је Атанасије Никитин средином 15. века писао о Гурзинској земљи (рус. Гурзыньская земля).[13]

Географија

Положај

Република Грузија лежи на подручју геополитичке регије Закавказје, на самој граници између источне Европе и југозападне Азије,[14] те се стога може сматрати подједнако и европском и евроазијском државом.[7][15] Сами Грузини своју земљу називају балконом Европе. У геополитичком и културолошком погледу Грузија се сматра искључиво делом европског континента.[16]

Државна територија се простире између 41° и 44° северне географске ширине и 40° и 47° источне географске дужине. Обухвата укупну површину од 69.700 km², а по величини територије налази се на 121. месту међу светским државама. На северу и североистоку Грузија граничи са Руском Федерацијом у дужини од 723 km,[17] југоисточно је граница са Азербејџаном (322 km), на југу са Јерменијом (164 km) и Турском (252 km).[7] Укупна дужина копнених граница износи 1.461 km. На западу Грузија излази на обалу Црног мора у дужини од око 315 km. Од тога око 200 km обале се налази на територији Абхазије, а 54 km на територији Аџарије.[18]

Геологија и рељеф

Georgia Topography
Топографска мапа Грузије

Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ.[7] На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска низија.[7]

Највиши врх је Шхара на Великом Кавказу са 5.068,9 m. Најдужа река Грузије је 1.364 km дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 km, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 km²) на 2.073 m надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 m дубине најдубља пећина на свету.

Клима

Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.[7]

Флора и фауна

Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума. На високим надморским висинама биљни покривач је алпски. У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.

Историја

Caucasus03-sr
Античке земље Кавказа — Колхида, Иберија, Јерменија и Албанија

До 12. века пре нове ере у североисточној Анадолији је постојала држава Диаоха. У 6. веку пре нове ере на територији данашње Грузије су постојале две државе: Колхида (западна Грузија) и Иверија (источна Грузија). Ове земље су освојили Римљани. Грузија је 327. усвојила хришћанство као званичну државну религију и тако постала друга земља на свету која је овој религији дала државни статус, после Јерменије. Касније су Грузијом владали Византинци, Арапи и Персијанци. Крајем 10. века наступило је златно доба Грузије. Стечена је независност од Византије. Под влашћу краља Давида Градитеља (1089—1125) и краљице Тамаре (1184—1213), Грузија је између 11. и 13. века била највећа сила на Кавказу. Тај период је прекинула инвазија Монгола под Тимуром Ленком. У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем. Источна Грузија је 1783. закључила одбрамбени уговор са Русијом. Руски цареви су присвојили ову краљевину 1801. Западна Грузија је остала независна још један век, до 1810. Русији је требало још 54 године да успостави пуну контролу над овим областима. Последња је пала кнежевина Абхазија 1864.

Демократска Република Грузија и Закавкаска СФСР

После Октобарске револуције, Грузија је прогласила независност 26. маја 1918. (Демократска Република Грузија). Совјетски Савез је заузео целу Грузију до 1921. и прикључио је Закавкаској СФСР.

Грузијска Совјетска Социјалистичка Република

Пероид совјетске власти био је обележен претварањем Грузије од пољопривредне земље у претежно индустријско друштво.

Независност

Дана 9. априла 1991. Грузија је поново прогласила независност. Убрзо после тога дошло је до сецесије Абхазије и Јужне Осетије, праћене оружаним сукобима. Упркос томе што нема контролу над њима, Грузија сматра ове две територије својим аутономним покрајинама. Након периода релативног мира од средине 90-их година, који су гарантовале и руске мировне снаге, једнострано проглашена независност Косова допринела је да се интезивирају напори Абхазије и Јужне Осетије спрам потпуне независности. У вези са тим, Грузија је против њих у августу 2008. године повела рат, међутим уплитање руске војске довело је до пораза и признања ових de facto држава од стране Русије, Никарагве и Венецуеле.

Хронологија

  • 35 војска грузијског племена Картљица упада у Јерменију, те на јерменском престолу сацарује Грузинац Митринад (брат цара Картљица)
  • 63 Колхида улази у сасав Римског царства
  • 326 Света Нина прогласи хришћанство као државну религију Кавкаске Иберије
  • IV—VI век на територији данашање западне Грузије је основано царство Лаза
  • 482—484. цар Вахтанг I Горгасал води устанак против Сасанида
  • 542. почетак великог рата измећу Витантије и Персијанаца
  • 562. завршетак великог рата измећу Витантије и Персијанаца
  • 608. црквени раскол између Јерменске и Грузинске цркве
  • 627. византијски цар Ираклије опсада Тбилиси
  • 628. Тбилиси заузму Хазари
  • 654. потписан договор са Арапским калифатом
  • 735. арапски војсковоћа Мерван II (Мурван глуви) напада Грузију
  • 853. Тбилиси заузмају Арапи по командом Буга-Турка
  • 914. емир Абул-Касим упада на простор данашње јужне и источне Грузије
  • 979. Давид Курапалат помаже сузбити устанак Вардје Склира против византијског цара Василија II
  • 1010. Баграт III припојио градове Кахети и Ерети
  • 1021. бој Ђурђа II са византијским императором Василијем II код Ширимна
  • 1023. мировни договор измећу Византије и Грузије
  • 1028. напад Византије на Грузију
  • 1032. ухваћен тбилисијски емир Џафар
  • 1064. први поход Турака на Грузију
  • 1068. други поход Турака
  • 1073. устанак властеле против грузијског цара Ђурђа II
  • 1083. Грузија почиње плаћати харач Турцима
  • 1099. Давид IV престаје плаћати харач Турцима
  • 1104. Давид IV Грузијски сазвао Руис-Урбнискиј сабор, почетак времена великог културног препорода и изградња манастира
  • 1106. изградња Гелатског манастира
  • 1110. Самшвилде ослобођен од Турака
  • 1115. Рустави ослобођен од Турака
  • 1117. Гиши ослобођен од Турака
  • 1118. Лоре ослобођен од Турака
  • 12. августа 1121. Турци поражени у бици код Дидрога
  • 1122. Тбилиси ослобођен од Турака
  • 1123. Дманиси ослобођен од Турака
  • 1185. Царица Тамара се удаје за Ђурђа Богољупског, који је касније протеран из Грузије
  • 1188. Царица Тамара се удаје за Давида Сослана
  • 1210. Грузија предузима војни поход на северни део Персијског царства
  • 1220. први упад Монгола у Грузију
  • 1226. Тбилиси заузма Џалал ед Дин Мангуберди
  • 1266 кнежевина Самцхе отцепила се од Грузије
  • 1386—1403. Тамерлан изводи осам војних похода на Грузију
  • 1403. Тамерлан и Ђурађ VII потписују примирје
  • 1416. напад Кара-Јусуфа на Самцхе
  • 1462. устанак Баграта против Ћурћа VIII
  • 1520. инвазија шаха Исмаила у Картлију
  • 1535. победа над Турцима у бици код Мурџахета
  • 1578. подела Кавказа између Османлија и Персијанаца
  • 1597. персијски Шах-Абас протерао Турке из Грузије и Кавказа
  • 1599. ослобођење тврђаве Гори
  • 1625. Персијска војска разбија грузијску
  • 1629. прва грузијска књига издана у Европи
  • 1639. Кахетински цар Тејмураз I потчинио се руском цару
  • 1660. устанак у Кахетију
  • 1709. прва типографија у Грузији
  • 1752. Персијанци поражени од стране Ираклија код Јеревана
  • 1757. у Хресиљинској бици Соломон I победио Османлије
  • 1758. Тењмурау II, Ираклиј II и Соломон I потписали договор
  • 1770. Ираклиј II победио Турке код Аспиндзе
  • 1774. мировни дговор у Кјучук-Кајнарджијском између Руске империје и Турске, Имерети и Гурија ослобођена од Турака
  • 1774. прва регуларна војска под Ираклијем II
  • 1783. Ираклиј II потписао Грузијски теракт
  • 1795. битка са Персијанцима под командом хана Ага-Мухамеда

Становништво

Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.258.085 становника), Кутаиси (178.350), Батуми (118.297), Рустави (112.624), Сухуми (81.546), Зугдиди (73.014), Гори (46.680) и Поти (46.112) (стање: 1. јануар 2005).

Језик

Gergeti Trinity Church and a chapel
Планине и средњовековне цркве у унутрашњости Грузије

Службени језик: грузински.

Језици: грузијски (71%), руски, азерски и други.

Етничке групе[19]

Култура

Спорт у Грузији

Грузини су познати по њиховој физичкој снази, па и форсирају спортове снаге. Рагби је национални спорт. Рагби репрезентација Грузије редовно учествује на светском првенству.[20] Популарни спортови су још и фудбал, кошарка, рвање, џудо и дизање тегова. Кошаркашка репрезентација Грузије редовно учествује на европском првенству.

Религија

თბილისი 15 Tbilisi
Православни храм Самеба у Тбилисију
Georgia cities02
Мапа данашње Грузије у фактичким границама (без Абхазије и Јужне Осетије)
Georgia cities01
Мапа данашње Грузије у дејуре границама (са подручјима Абхазије и Јужне Осетије)

Политика

У саставу Грузије налазе се аутономне републике Абхазија и Аџарија, као и аутономна област Јужна Осетија. Абхазија и Јужна Осетија су се 1992. отцепиле од Грузије и данас постоје као фактички независне државе.

Грузија је 7. августа 2008. године покушала војном инвазијом да заузме Јужну Осетију. Ово је довело до интервенције руских трупа и ратног ваздухопловства који су ушли у рат са Грузијом. Једна од последица овог рата је било руско међународно признање независности Абхазије и Јужне Осетије. Ову независност је признала Никарагва и Венецуела.

Референце

  1. ^ Nakashidze, Malkhaz (2016). „Semi-presidentialism in Georgia” (PDF). Ур.: Elgie, Robert; Moestrup, Sophia. Semi-Presidentialism in the Caucasus and Central Asia. London: Palgrave Macmillan (објављено 15. 5. 2016). стр. 119—142. ISBN 978-1-137-38780-6. LCCN 2016939393. OCLC 6039793171. doi:10.1057/978-1-137-38781-3_5. Приступљено 13. 10. 2017.
  2. ^ „Национална агенција за статистикуа — 2014 General Population Census Main Results General Information” (PDF).
  3. ^ „ММФ Грузија 2012”. Imf.org. 14. 9. 2006. Непознати параметар |http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2012/01/weodata/weorept.aspx?pr.x= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  4. ^ "Human Development Report 2011" HDI УН извештај за 2011, Приступљено 28. 1. 2013.
  5. ^ International Geographic Encyclopaedia and Atlas. Springer, 24/11/ (1979). pp. 273
  6. ^ Европски парламент, European Parliament Resolution 2014/2717(RSP), 17 July 2014: "...pursuant to Article 49 of the Treaty on European Union, Georgia, Moldova and Ukraine – like any other European state – have a European perspective and may apply to become members of the Union..."
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 (на језику: енглески) Encyclopedia of World Geography, Volume 1, R. W. McColl, Infobase Publishing, 14/05/2014, 433 pages. pp. 366.
  8. ^ Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, ed. G. Moravcsik and R.J.H. Jenkins, Dumbarton Oaks}- 1967
  9. ^ Rapp 2003, стр. 419–423.
  10. ^ The Georgian Chronicle
  11. ^ Pliny, IV.26, VI.14; Mela, De Sita Orb. i.2, &50; ii.1, & 44, 102.}-
  12. ^ Mela 1998, стр. 72.
  13. ^ Vesmer, MAx (trans. Trubachyov, Oleg, 1987), «Этимологический словарь русского языка» (Etymological Dictionary of the Russian Language), vol. 1. pp. 464. Progress: Moscow
  14. ^ Encyclopedic World Atlas, George Philip & Son, Oxford University Press, Oxford University Press, USA, 26 déc. 2002, 280 pages. pp. 104.
  15. ^ Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] је такође свррстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
  16. ^ У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
  17. ^ (на језику: енглески)Encyclopedia of World Geography, Volume 1, R. W. McColl, Infobase Publishing, 14/05/2014, 433 pages. pp. 366.
  18. ^ Group of editors. "Georgia". Encyclopedia of the Nations., Приступљено 2. 10. 2012. "The country has a coastline of 315 kilometers (196 miles)."
  19. ^ Национални статистички завод Грузије Архивирано на сајту Wayback Machine (април 7, 2014) (на језику: енглески) — попис 2002. г.
  20. ^ Georgian Rugby tries to convert its potential - SportsPro Media

Литература

Спољашње везе

.ge

.ge је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Грузију.

Јужна Осетија

Јужна Осетија (осет. Хуссар Ирыстон; рус. Южная Осетия), службено Република Јужна Осетија (осет. Республикæ Хуссар Ирыстон; рус. Республика Южная Осетия) је дефакто независна држава на Кавказу, отцепљена од Грузије. Власти Јужне Осетије сматрају Јужну Осетију независном републиком, док је власти Грузије сматрају територијом у саставу Грузије. Јужну Осетију је као независну државу до сада признало пет суверених држава (Русија, Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу), док је међународне организације попут УН-а, ОЕБС-а, Европске уније, итд, сматрају делом Грузије.

Абхазија

Абхазија (абх. Аҧсны, рус. Абха́зия), званично Република Абхазија (абх. Аҧсны́ Аҳәынҭқа́рра, рус. Республика Абхазия) је фактички независна држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу

и Сирија Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 km² и 242.862 становника.

Грб Грузије

Грб Грузије је званични хералдички симбол државе Грузије. Грб је усвојен 1. октобра 2004. Делимично је базиран на средњовековном грбу грузијске краљевске породице Багратиони.

Држачи штита су два усправна лава. Штит на себи има Светог Георгија, заштитника Грузије, који убија змија. Изнад штита је краљевска круна Грузије. Централни део грба на коме се налази Свети Георгије је исти као и централни део руског грба, та повезаност лежи у православној вероисповести која повезује ова два народа.

Мото: Снага лежи у јединству (груз. ძალა ერთობაშია).

Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Грузија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа десети пут. Репрезентацију Грузије представљало је двоје такмичара који су се такмичили у две дисциплине (једну мушку и једну женску)..

На овом првенству представници Грузије нису освајали медаље, а постигнут је само један лични рекорд сезоне.

Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Грузија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 12. до 30. августа једанаести пут. Репрезентацију Грузије представљала је једна атлетичарка која се такмичила у скоку увис., На овом првенству представница Грузије није освојила неку медаљу, нити је остварила неки резултат.

Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Грузија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа дванаести пут. Репрезентацију Грузије представљао је 1 атлетичар који се такмичио у маратону., На овом првенству представник Грузије није освојио неку медаљу, нити је остварио неки резултат.

Грузија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Грузија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта шести пут. Репрезентацију Грузије представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 400 метара.

Грузија није освојила ниједну медаљу али су њени такмичари остварили личне рекорде.

Грузија на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Грузија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта седми пут. Репрезентацију Грузије представљао је један атлетичар, који се такмичио у трци на 400 метара. На овом првенству Грузија није освојила ниједну медаљу али је остварен један најбољи лични резултат сезоне.

Грузија на избору за Песму Евровизије

Грузија је први пут учествовала 2007. године. Од најбољих резултата освојила је 2010. године која је на деветом месту заузела Софија Нихараџе.

Грузија на олимпијским играма

Спортисти из Грузије су први пут учествовали на Летњим олимпијским игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

Након распада Совјетског Савеза 1991. Грузија са још са једанаест бивших република које су се придружиле Белорусији учествује као Здружени тим (EUN) на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони, Шпанија, под олимпијском заставом.

Две године касније, Грузија се такмичи по први пут као независна држава на Зимским олимпијским играма 1994., одржаним у Лилехамеру, Норвешка. После тога Грузија учествује на свим Летњим и Зимским олимпијским играма.

Олимпијски комитет Грузије је основан 1989. године, а чланом МОКа постаје 1993.

Грузијски лари

Лари (грузијски: ლარი) је званична валута Грузије. Један лари се састоји из 100 тетрија. Реч лари је стара грузијска реч за залихе или власништво док је тетри грузијска реч за новац из 13. века.

Раније валуте коришћене у Грузији су манети и абази.

Грузија је 1993. заменила рубљу еквивалентним лари боновима. Валута се штампала само у облику новчаница, није имала подјединице и претрпела је хиперинфлацију. Постојале су новчанице од 1 до милион ларија као и неуобичајене новчанице од 3, 3.000, 30.000 и 150.000 ларија.

Влада Едуарда Шеварднадзеа у октобру 1995. укида бонове и увела нову валуту - лари. Од тада је валута стабилна. Инфлација на годишњем нивоу 2006. износила је 9,2%.

Лари није у употреби у Абхазији и Јужној Осетији, регионима са сепаратистичим тежњама.

Лари издаје Народна банка Грузије.

Европско првенство у кошарци 2011.

Европско првенство у кошарци 2011. је 37. по реду европско кошаркашко првенство за мушкарце, које се одржало у Литванији. Утакмице су се играле у шест градова: Вилњусу, Шјауљају, Клајпеди, Каунасу, Алитусу и Паневежису. Литванији је други пут да буде домаћин Европског првенства, први пут од добијања независности.

Првенство је прво на ком је учествовало 24 репрезентације, иако је било предвиђено да учествује само 16. ФИБА је променила своју одлуку 5. септембра 2010. године.

Застава Грузије

Застава Грузије је такозвана застава са пет крстова, враћена у званичну употребу 14. јануара 2004. године после скоро 500 година. Ова застава је била застава грузијске краљевине у средњем веку и коришћена као званични симбол Уједињеног Националног покрета који је дошао на власт 2004. године.

Инвазија Црвене армије на Грузију

Инвазија Црвене армије на Грузију, позната и као Тбилисијска операција или Совјетско-грузијски рат, била је војна кампања Црвене армије Руске СФСР 1921. чији је циљ био свргнути социјалистичко-демократску владу мењшевика у Грузији, која је прогласила независност, те успоставити бољшевички владу. Совјети су тиме хтели успоставе контролу над територијом који је раније обухватала Руска Империја.

Грузија је пре била део Руске Империје. Када је избила Октобарска револуција 1917. а цар свргнут, грузијски су бољшевици успоставили совјетску власт, али су је мењшевици уз потпору Турске и Уједињеног Краљевства срушили 26. маја 1918. те прогласили независну Грузијску Републику. У фебруару 1921, Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин и Григориј Констатинович Орџоникидзе, два совјетска бољшевика грузијског порекла, организовали су из Азербејџана и Јерменије оружани устанак на граничним подручјима Грузије. На протесте грузијске владе, совјетски амбасадор је одговорио да су ти инциденти спонатни устанци јерменских комуниста. Бољшевици су у насељу Шулавери успоставили Грузијско Револуционарно Веће, које је постала конкурентска влада насупрот оној у Тбилисију. То је Веће формално позвало Црвену армију у помоћ, што се и догодило.

Након инвазије, уз потпору армије, прогласили су Грузијску Совјетску Социјалистичку Републику. Грузија, Јерменија те Азербејџан су 12. марта 1922. удружени у Закавкаску Совјетску Федеративну Социјалистичку Републику, која се прикључила Совјетском Савезу. Њеним распуштањем 1936, основана је поновно Грузијска ССР у оквиру Совјетског Савеза.

Инвазију је одобрио Владимир Лењин јер су га Стаљин и Орџоникидзе уверили да мора подупрети „побуну сељака и радника” у борби против „сепаратистичких грузијских снага”. Истовремено, Турска је припојила делове јужне Грузије себи, што је довело до неколико компромиса између Москве и Анкаре.

Односи Србије и Грузије

Односи Србије и Грузије су инострани односи Републике Србије и Грузије.

Организација за црноморску економску сарадњу

Организација за црноморску економску сарадњу - БСЕЦ (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.

Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

Пасош Грузије

Пасош Грузије је јавна путна исправа која се држављанину Грузије издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Сухуми

Сухуми или Сухум (абх. Аҟəа, груз. სოხუმი, рус. Сухум(и)) је главни град Абхазије, de facto независне државе са делимичним међународним признањем (Према гледишту владе Грузије, Абхазија је аутономна република у саставу Грузије). По попису из 1989, град је имао 121.406 становника, али је број становника пао на око 40.000, услед последица оружаног сукоба Абхазије и Грузије. Према попису из 2011. у граду је живело 62.914 становника.Овде је 1993. године био Масакр у Сухумију.

Аутономне републике
Регије
Град с посебним статусом
Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље
Активне чланице
Бивше чланице
Земље посматрачи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.