Грожђе

Грожђе је назив за плод биљака из рода Vitis (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе, од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.

Грожђе је тип воћа који расте у групама од 15 до 300, и може да буде црвено, црно, тамно плаве, жуто, зелено, наранџасто и ружичасто. „Бело“ грожђе је у ствари зелене боје, и еволуционо је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за боју пурпурног грожђа.[1] Антоцијанини и друге пигментне хемикалије из велике фамилије полифенола у пурпурном грожђу су одговорни за варирајуће нијансе пурпурне боје у црвеним винима.[2][3] Зрна грожђа типично имају елипсоидни облик, који подсећа на проширени сфероид.

Црно грожђе

Wine grapes
Vitis vinifera0

Бело грожђе

Table grapes on white
Бело грожђе

Подручја гајења грожђа у Србији

Wine grapes07
Црно грожђе
Wine grape diagram en
Пресек зрна грожђа
Грожђе, црвено или зелено
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија288 kJ (69 kcal)
18,1 g
Шећери15,48 g
Прехрамбена влакна0,9 g
0,16 g
0,72 g
Витамини
Тиамин 1)
(6%)
0,069 mg
Рибофлавин 2)
(6%)
0,07 mg
Ниацин 3)
(1%)
0,188 mg
Витамин Б5
(1%)
0,05 mg
Витамин Б6
(7%)
0,086 mg
Фолат 9)
(1%)
2 μg
Холин
(1%)
5,6 mg
Витамин Ц
(4%)
3,2 mg
Витамин Е
(1%)
0,19 mg
Витамин К
(14%)
14,6 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
10 mg
Гвожђе
(3%)
0,36 mg
Магнезијум
(2%)
7 mg
Манган
(3%)
0,071 mg
Фосфор
(3%)
20 mg
Калијум
(4%)
191 mg
Натријум
(0%)
2 mg
Цинк
(1%)
0,07 mg
Остали конституенти
Fluoride7.8 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Дистрибуција и продукција

Top grapes countries producers in the world
Земље са највећом производњом грожђа 2012. године.[4]

Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО), 75.866 km² је намењено узгоју винове лозе у свету. Апроксимативно 71% светске продукције грожђа се користи за прављење вина, 27% као свеже воће, и 2% као сушено воће. Део рода грожђа се користи за продукцију сока од грожђа, који се реконституира са конзервираним воћем „без додатог шећера” и „100% природно”. Област намењена виноградима се повећава за око 2% годишње.

Нису доступне поуздане статистике које разлажу продукцију грожђа по варијетету. Сматра се да је највише култивирана сорта Султана, такође позната као Томпсоново бесемено грожђе, на бар 3.600 km². Друга најчешћа сорта је Аирен. Друге популарне сорте су Каберне совињон, Совињон блан, Каберне фран, Мерлот, Гренаш, Темпранило, Ризлинг, и Шардоне.[5]

Највећи произвођачи грожђа за винарство, по виноградској површини
Земља Површина (km²)
 Шпанија 11.750
 Француска 8.640
 Италија 8.270
 Турска 8.120
 САД 4.150
 Иран 2.860
 Румунија 2.480
 Португалија 2.160
 Аргентина 2.080
 Чиле 1.840
 Аустралија 1.642
 Јерменија 1.459
Највећи произвођачи грожђа по годинама
(у метричким тонама)
Ранг Земља 2009 2010 2011 2012
1  Кина 8.038.703 8.651.831 9.174.280 9.600.000 F
2  САД 6.629.198 6.777.731 6.756.449 6.661.820
3  Италија 8.242.500 7.787.800 7.115.500 5.819.010
4  Француска 6.101.525 5.794.433 6.588.904 5.338.512
5  Шпанија 5.535.333 6.107.617 5.809.315 5.238.300
6  Турска 4.264.720 4.255.000 4.296.351 4.275.659
7  Чиле 2.600.000 2.903.000 3.149.380 3.200.000 F
8  Аргентина 2.181.567 2.616.613 2.750.000 2.800.000 F
9  Иран 2.305.000 2.225.000 2.240.000 2.150.000 F
10  Јужна Африка 1.748.590 1.743.496 1.683.927 1.839.030
Свет 58.521.410 58.292.101 58.500.118 67.067.128
Извор: Организација за храну и пољопривреду (ФАО)[6] (F=FAO estimate)

Здравствене тврдње

Француски парадокс

Упоређивањем исхране међу западним земљама, истраживачи су открили да иако Французи имају тенденцију да једу виши ниво животињске масти, заступљеност болести срца остаје ниска у Француској. Овај феномен је био назван француским парадоксом, и сматра се да настаје због заштитних предности редовног конзумирања црног вина. Осим потенцијалних користи од самог алкохола, укључујући редуковану агрегацију тромбоцита и вазодилатацију,[7] полифеноли, нпр. ресвератрол, који су углавном присутни у грожђаној љусци, пружију друге могуђе здравствене користи, као што су:[8]

  • Промена молекуларних механизама у крвним судовима, смањивање подложности васкуларним оштећењима
  • Умањена активност ангиотензина, системаског хормона који узрокује констрикцију крвних судова, што може да узрокује повишени крвни притисак
  • Повишена продукција вазодилатацијског хормона, азот-моноксида (релаксирајућег фактора из ендотела)
Armenian dolma.jpeg
Коришћење листова грожђа у кухињи (Долма)

Иако се неке здравствене власти не препоручују адаптацију потрошње вина,[9] знатна количина истраживачких резултата индицира да умерена конзумација, као што је једна чаша црног вина дневно за жене и две за мушкарце, могу да имају корисне здравствене ефекте.[10][11][12] Нови докази сугеришу да вински полифеноли као што је ресвератрол[13] пружају физиолошку корист, док сам алкохол може имати заштитне учинке на кардиоваскуларни систем.[14]

Ресвератрол

Ресвератрол је присутан у широко варирајућим количинама међу сортама грожђа, првенствено у њиховој љусци и семенкама, при чему мускадинско грожђе, има око сто пута вишу концентрацију од већине других.[15] Свежа љуска садржи око 50 до 100 микрограма ресвератрола по граму.[16]

Антоцијанини и друга фенолна једињења

Антоцијанини имају тенденцију да буду главни полифеноли у розом грожђу док су флаван-3-оли (нпр. катехини) заступљенији феноли у белим варијететима.[17] Укупни фенолни садржај, лабораторијски индекс антиоксидантске јачине, је већи у розим варијететима превасходно услед антоцијанинске густине у љусци црног грожђа, у поређењу са одсуством антоцијанина у љусци белог грожђа.[17] Ови антоцијанини привлаче напоре научника да дефинишу њихове особине у погледу људског здравља.[18] Фенолни садржај љуске грожђа варира са култиваром, композицијом земљишта, климом, географским пореклом, и праксом култивације или изложености болестима, као што су гљивичне инфекције.

Црно вина могу да понуде здравствене бенефиције које су веће од белог вина, због потенцијално корисних једињења која су присутна у љусци грожђа, а само црвено вино се ферментира са љуском. Дужина ферментационог периода које вино проведе у контакту са љуском грожђа је важна одредница његовог ресвератролног садржаја.[19] Обична немускадинска црна вина садрже између 0,2 и 5,8 mg/L,[20] у зависности од сорте грожђа, пошто је ферментисано са љуском, чиме је омогућена апсорпција ресвератрола у вино. У контрасту с тим, бело вино има нижи фенолни садржај, јер се ферментише након уклањања љуске.

Вина произведена из маскадинског грожђа могу да имају више од 40 mg/L, изузетно висок фенолни садржај.[15][21] У маскадинској љусци, елагинска киселина, мирицетин, кверцетин, кемпферол, и транс-ресвератрол су главна фенолна једињења.[22] Супротно претходним резултатима, елагинска киселина, а не ресвератрол, је главни фенол у мускадинском грожђу. Флавоноли сирингетин, сирингетин 3-О-галактозид, ларицитрин и ларицитрин 3-О-галактозид су такође присутни у розом грожђу, али су одсутни у белом грожђу.[23]

Конституенти семена

Биохемијске и прелименарне клиничке студије су демонстрирале потенцијална биолошкка својства олигомерних процијанидина грожђа и семена грожђа.[24] На пример, лабораторијски тестови индицирају потенцијалне антиканцерне ефекте екстракта грожђаног семена.[25] Према Америчком друштву за канцер, „тренутно постоји врло мало поузданих научних доказа да конзумација црвеног вина, грожђа или слеђење грождане исхране може да спречи или лечи рак код људи”.[26]

Уље грожданих семенки из здробљеног семена се користи у козмецеутским и производима за негу коже због уочене здравствене користи. Уље грожданих семенки садржи токофероле (витамин Е) и високе садржаје фитостерола и полинезасићених масних киселина као што су линолна киселина, олеинска киселина, и алфа-линолеинска киселина.[27][28][29]

Токсичност грожђа и сувог грожђа код паса

Конзумација грожђа и сувог грожђа представља потенцијалну здравствену опасност за псе. Њихова токсичност за псе може да узрокује да животиња развије акутну бубрежну инсуфицијенцију (изненадан развој затајења бубрега) са ануријом (недостатком производње урина) и то може да има фатални исход.[30]

Види још

Референце

  1. ^ Walker, A. R.; Lee, E.; Bogs, J.; McDavid, D. A. J.; Thomas, M. R.; Robinson, S. P. (2007). „White grapes arose through the mutation of two similar and adjacent regulatory genes”. The Plant Journal. 49 (5): 772—785. PMID 17316172. doi:10.1111/j.1365-313X.2006.02997.x.
  2. ^ Waterhouse, A. L. (2002). „Wine phenolics”. Annals of the New York Academy of Sciences. 957: 21—36. PMID 12074959. doi:10.1111/j.1749-6632.2002.tb02903.x.
  3. ^ Brouillard, R.; Chassaing, S.; Fougerousse, A. (2003). „Why are grape/fresh wine anthocyanins so simple and why is it that red wine color lasts so long?”. Phytochemistry. 64 (7): 1179—1186. PMID 14599515. doi:10.1016/S0031-9422(03)00518-1.
  4. ^ Top 20 grape producing countries in 2012 Archived 2011-07-13 at the Wayback Machine faostat.fao.org
  5. ^ „The most widely planted grape in the world”. freshplaza.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 04. 2013. Приступљено 07. 02. 2018.
  6. ^ „Production of Grape by countries”. UN Food & Agriculture Organization. 2011. Архивирано из оригинала на датум 13. 07. 2011. Приступљено 12. 02. 2014.
  7. ^ Providência, R. (2006). „Cardiovascular protection from alcoholic drinks: Scientific basis of the French Paradox”. Revista portuguesa de cardiologia : orgao oficial da Sociedade Portuguesa de Cardiologia = Portuguese journal of cardiology : an official journal of the Portuguese Society of Cardiology. 25 (11): 1043—1058. PMID 17274460.
  8. ^ Opie, L. H.; Lecour, S. (2007). „The red wine hypothesis: From concepts to protective signalling molecules”. European Heart Journal. 28 (14): 1683—1693. PMID 17561496. doi:10.1093/eurheartj/ehm149.
  9. ^ Alcohol, wine and cardiovascular disease. American Heart Association
  10. ^ Alcohol. Harvard School of Public Health
  11. ^ Mukamal, K. J.; Kennedy, M.; Cushman, M.; Kuller, L. H.; Newman, A. B.; Polak, J.; Criqui, M. H.; Siscovick, D. S. (2007). „Alcohol Consumption and Lower Extremity Arterial Disease among Older Adults: The Cardiovascular Health Study”. American Journal of Epidemiology. 167 (1): 34—41. PMID 17971339. doi:10.1093/aje/kwm274.
  12. ^ De Lange, D. W.; Van De Wiel, A. (2004). „Drink to Prevent: Review on the Cardioprotective Mechanisms of Alcohol and Red Wine Polyphenols”. Seminars in Vascular Medicine. 4 (2): 173—186. PMID 15478039. doi:10.1055/s-2004-835376.
  13. ^ Das, S.; Das, D. K. (2007). „Resveratrol: A therapeutic promise for cardiovascular diseases”. Recent patents on cardiovascular drug discovery. 2 (2): 133—138. PMID 18221111. doi:10.2174/157489007780832560.
  14. ^ Sato, M.; Maulik, N.; Das, D. K. (2002). „Cardioprotection with alcohol: Role of both alcohol and polyphenolic antioxidants”. Annals of the New York Academy of Sciences. 957: 122—135. Bibcode:2002NYASA.957..122S. PMID 12074967. doi:10.1111/j.1749-6632.2002.tb02911.x.
  15. 15,0 15,1 LeBlanc, MR (2005). „Cultivar, Juice Extraction, Ultra Violet Irradiation and Storage Influence the Stilbene Content of Muscadine Grapes (Vitis Rotundifolia Michx. PhD Dissertation. Louisiana State University. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007.
  16. ^ Li, X.; Wu, B.; Wang, L.; Li, S. (2006). „Extractable Amounts oftrans-Resveratrol in Seed and Berry Skin inVitisEvaluated at the Germplasm Level”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (23): 8804—8811. PMID 17090126. doi:10.1021/jf061722y.
  17. 17,0 17,1 Cantos, E.; Espín, J. C.; Tomás-Barberán, F. A. (2002). „Varietal differences among the polyphenol profiles of seven table grape cultivars studied by LC-DAD-MS-MS”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 50 (20): 5691—5696. PMID 12236700. doi:10.1021/jf0204102.
  18. ^ Berry Health Berry Symposium Abstracts & Research from the 2007 International Berry Health Benefits Symposium Archived 2014-12-19 at the Wayback Machine, Berry Health Berry Symposium, June 2007
  19. ^ Resveratrol. Pennington Nutrition Series 2005 No. 7. pbrc.edu
  20. ^ Gu, X.; Creasy, L.; Kester, A.; Zeece, M. (1999). „Capillary electrophoretic determination of resveratrol in wines”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 47 (8): 3223—3227. PMID 10552635. doi:10.1021/jf981211e.
  21. ^ Ector BJ, Magee JB, Hegwood CP, Coign MJ (1996). „Resveratrol Concentration in Muscadine Berries, Juice, Pomace, Purees, Seeds, and Wines”. Am. J. Enol. Vitic. 47 (1): 57—62. Архивирано из оригинала на датум 19. 11. 2006.
  22. ^ Pastrana-Bonilla, E.; Akoh, C. C.; Sellappan, S.; Krewer, G. (2003). „Phenolic Content and Antioxidant Capacity of Muscadine Grapes”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 51 (18): 5497—5503. PMID 12926904. doi:10.1021/jf030113c.
  23. ^ Mattivi, F.; Guzzon, R.; Vrhovsek, U.; Stefanini, M.; Velasco, R. (2006). „Metabolite Profiling of Grape: Flavonols and Anthocyanins”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (20): 7692—7702. PMID 17002441. doi:10.1021/jf061538c.
  24. ^ Bagchi, D.; Bagchi, M.; Stohs, S. J.; Das, D. K.; Ray, S. D.; Kuszynski, C. A.; Joshi, S. S.; Pruess, H. G. (2000). „Free radicals and grape seed proanthocyanidin extract: Importance in human health and disease prevention”. Toxicology. 148 (2–3): 187—197. PMID 10962138. doi:10.1016/S0300-483X(00)00210-9.
  25. ^ Agarwal, C.; Singh, R. P.; Agarwal, R. (2002). „Grape seed extract induces apoptotic death of human prostate carcinoma DU145 cells via caspases activation accompanied by dissipation of mitochondrial membrane potential and cytochrome c release”. Carcinogenesis. 23 (11): 1869—1876. PMID 12419835. doi:10.1093/carcin/23.11.1869.
  26. ^ „Grapes”. American Cancer Society. 01. 11. 2011. Архивирано из оригинала на датум 09. 08. 2013. Приступљено 07. 02. 2018.
  27. ^ Beveridge, T. H. J.; Girard, B.; Kopp, T.; Drover, J. C. G. (2005). „Yield and Composition of Grape Seed Oils Extracted by Supercritical Carbon Dioxide and Petroleum Ether: Varietal Effects”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 53 (5): 1799—1804. PMID 15740076. doi:10.1021/jf040295q.
  28. ^ Crews, C.; Hough, P.; Godward, J.; Brereton, P.; Lees, M.; Guiet, S.; Winkelmann, W. (2006). „Quantitation of the Main Constituents of Some Authentic Grape-Seed Oils of Different Origin”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (17): 6261—6265. PMID 16910717. doi:10.1021/jf060338y.
  29. ^ Tangolar, S. G. K.; Özoğul, Y. I.; Tangolar, >S.; Torun, A. (2009). „Evaluation of fatty acid profiles and mineral content of grape seed oil of some grape genotypes”. International Journal of Food Sciences and Nutrition. 60 (1): 32—39. PMID 17886077. doi:10.1080/09637480701581551.
  30. ^ Raisins/Grapes Archived 2007-09-29 at the Wayback Machine. The Merck Veterinary Manual

Литература

  • Creasy, G. L. and L. L. Creasy (2009). Grapes. (Crop Production Science in Horticulture). CABI. ISBN 978-1-84593-401-9.-

Спољашње везе

  • Медији везани за чланак Грожђе на Викимедијиној остави
Јагода (грожђе)

Јагода је сорта белог грожђа о чијем се пореклу и старости веома мало зна. Ретка је врста и спорадично се јавља у Жупи Александровачкој. Подсећа на кујунђушу.

Једначење сугласника по месту творбе

Једначење по месту творбе (настајања, артикулације) у српском језику врши се у следећим случајевима:

Једначење сугласника врши се када се испред палаталних сугласника насталих јотовањем (ш, ж, ч, ћ, џ, ђ, љ и њ) нађу сугласници с и з, они тада прелазе у своје најсродније палаталне сугласнике ш и ж. Пример: просити - просња -прошња, или грозд - грозђе - грожђе.

Једначење сугласника врши се и када се дентални назал н нађе испред билабијалних оклузива (б и п); он тада прелази у билабијални назал м: зеленбаћ - зелембаћ, прехрана - прехрамбени, стан-станбени-стамбени.

Једначење сугласника врши се и када се сугласник х нађе испред сугласника ч и ћ, он тада прелази у сугласник ш: дрхтати - дршћем, орах - орашчићСитуације у којима се примењује једначење по месту творбе су:

1) глаголске именице: ношња, пажња...

2) збирне именице: грожђе, лишће...

3) код придева изведених од глаголских именица: сношљив, пажљив...

4) у инструменталу неких именица: радошћу, машћу

Балеарска Острва

Балеарска Острва или Балеари (шп. Islas Baleares/Baleares; кат. Illes Balears/Balears) је аутономна заједница Шпаније која се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се састоји од две групе острва:

Острва Химнесијас (шп. Islas Gimnesias): Мајорка (шп. Mallorca), Менорка, (шп. Menorca), Кабрера (шп. Cabrera) и још неколико омањих острва

Острва Питијусас (шп. Islas Pitiusas): Ибиза (шп. Ibiza) и Форментера (шп. Formentera) поред неколико омањих острва.Главни град је Палма де Мајорка (шп. Palma de Mallorca) који се налази на највећем острву, Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.

Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква, поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.

Острва су позната као одмаралишта. Први становници су били Ибери. Касније ће на острва долазити Феничани и Грци, а нешто касније освојиће их Картагињани и на крају, Римљани. У 8. веку претрпеће освајачке походе Мавара и постали су база пиратима. Ђауме I, краљ Арагона, истерао је Маваре 1229. године.

Винарство

Од давнина се у многим културама знало за процес прераде грожђа у вино, а током времена се тај процес усавршавао, док се није развио до данашњег облика.

Вино

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа винских сорти винове лозе. Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију. Пића слична вину могу се поризводити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије или Ирана.Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира.

У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферметације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.Поред шећера, сок грожђа садржи киселине које су такође битне за укус вина. Кожа и семенке садрже танине, једињења опорог укуса (као незрела дуња) која су природни конзерванси, омогућавају старење вина и његово сазревање а не дозвољавају да се поквари. На површини зрна се налазе ћелије квасца, али тај квасац обично није довољан да се направи вино — у току производње квасац се додаје.

Вино је произвођено хиљадама година. Најранији познати трагови вина потичу из Кине (cca 7000 п. н. е), и Ирана (cca 5000 п. н. е.). Најранија позната винарија је 6.100 година стара Арени-1 винарија у Јерменији. Вино је досегло Балкан до 4500. п. н. е. и конзумирано је и слављено у античкој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино је конзумирано због својих опојних учинака.Вино је дуго имало важну улогу у религији. Црно вино су антички Египћани асоцирали са крвљу. Њега су користили Грци у култу Диониса и Римљани у својим Баханалијама; јудаизам је исто тако инкорпорирао црно вино у Кидуш, а хришћанство у причешће.

Винова лоза

Винова лоза (Vitis vinifera L.) је род скривеносеменица из фамилије Vitaceae (лозице). Род обухвата око 60 врста дрвенастих пузавица, од којих се само неколико узгаја. „Културну“ винову лозу је на територији Србије први пут посадио цар Пробус на Фрушкој гори и Монс Ауреус (околина Смедерева).

Виноград

Виноград је пољопривредно земљиште које је засађено са виновом лозом и које се користи за виноградарство или производњу грожђа.

Квалитету плода винограда одлучују бројни чиниоци, као што је на пример локација, изложеност сунцу, микроклиматски услови и тло.

Грашевина

Грашевина (итал. Riesling Italico) је сорта белог грожђа која потиче из средње Европе. Позната је и под именом италијански ризлинг, да би се разликовала од рајнског ризлинга, са којим није у вези. Укус вина које се прави од овог грожђа је сув и освежавајућ и киселкаст.

Гаји се у свим виноградарских регионима попут Аустрије, Чешке, Мађарске, Италије, затим Словеније и Србије. Нарочито је популарна у Хрватској, где је једна од најзаступљенијих вртса. Ово грожђе најбоље успева у медитеранским областима.

Грб Придњестровља

Грб Придњестровске Молдавске Републике заснован је на грбу Молдавске ССР. Једина већа разлика између два грба је та што је на грб Придњестровља испод сунца додана таласаста линија која представља реку Дњестар. Тренутни је облик усвојен Законом о државним симболима из 2000. године.

На грбу се налази натпис Придњестровска Молдавска Република на молдавском, руском и украјинском језику. Ту су и сви симболи социјализма: излазеће сунце, класје пшенице, кукуруз, грожђе, срп и чекић те петокрака звезда.

Кад на врби роди грожђе

„Кад на врби роди грожђе” је српска телевизијска серија снимљена 2009. године у продукцији РТВ Пинк.

Медвеђе грожђе

Медвеђе грожђе или мечије грожђе, медвеђе ухо, планика, мливњак (лат: Arctostaphyllos uva-ursi), је вишегодишњи зимзелени жбун из породице вресова (Ericaceae), чији су листови познати као увин чај.

Мускат (грожђе)

Мускат (Muscat) је сорта белог и црног грожђа која потиче из античке Грчке. Вино од овог грожђа је слаткастог укуса, а подсећа на помораџе, ананас и латице цвећа. Сматра се једним од најстаријих сорти грожђа од ког воде порекло бројне друге сорте. У Србији је, због карактеристичног мириса, познат и као тамјаника.

Највише се гаји у Француској, Италији, Калифорнији, Канади, Грчкој, Албанији, Србији и Хрватској.

Неопланта (грожђе)

Неопланта је сорта белог грожђа која води порекло из Срема у Србији. Настала је укрштањем аутохтоних сорти смедеревка и траминац. Гаји се на свега 5-6 хектара и касније зри. Има мирис који подсећа на мускат. Од неопланте се добија вино изразито слатког укуса са појачаним уделом алкохола.

Плод

Плод (лат. fructus) је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника. Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (перикарпа). У њему се налази једна или више семенки (семен). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.Делови перикарпа су:

егзокарп (спољашњи омотач),

ендокарп (унутрашњи омотач) и

мезокарп, који се налази између њих.Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са воћем и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су јабуке, банане, грожђе, лимуни, поморанџе, и јагоде. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне пасуља, семенке кукуруза, парадајз, и зрна пшенице. Део гљива који производи споре се исто тако назва плодоносним телом.

Преступна година

Преступна година је година која има 366 дана, за разлику од осталих година које имају 365 дана. Разлог томе је усклађивање календарске године са астрономском годином, да не би с временом Нова година пала у лето, а грожђе дозревало у децембру или јануару. Тако месец фебруар, који иначе има 28 дана, у преступној години има 29 дана.

Године које нису преступне се зову просте године.

Преступне године су све дељиве с 4, ако нису дељиве са 100, мада ипак јесу ако су дељиве са 400.

Дакле године 1800, 1900. и 2100. нису преступне, док 1600, 2000. и 2400. јесу (све ово се односи на грегоријански календар).

Сирмијум (грожђе)

Сирмијум је сорта белог грожђа која води порекло из Срема у Србији. Настала је укрштањем аутохтоних сорти совињон блан и смедеревка. Специфичног је укуса који подсећа на две укрштене сорте.

Смедеревка

Смедеревка је назив аутохтоне сорте белог грожђа, и од ове сорте произведеног белог вина.

Совињон блан

Совињон блан (франц. Sauvignon blanc) је сорта белог грожђа која потиче из околине Бордоа у Француској. Име је добило од француских речи sauvage, што значи „дивље“, због тога што његови корени сежу у југозападну Француску. Укус вина које се прави од овог грожђа је сув и освежавајућ, а подсећа на траву, зреле диње, маракују и смокве.

Гаји се у свим виноградарских регионима света, попут Француске, Чилеа, Канаде, Јужне Африке, Новог Зеланда и др. Совињон блан је први пут култивисан током XVIII века на југу Француске, да би у XIX био пренесен у Нови Свет, а пред крај ХХ века и на Нови Зеланд. Ово грожђе најбоље успева у медитеранским областима, а тамо где су лета жарка брже зри, што утиче на његову киселост.

Суво грожђе

Суво грожђе се производи у многим регијама света и може се јести сирово, користити у кувању и за врење.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.