Грлица

Грлица (лат. Streptopelia turtur) врста је птице из породице голубова (лат. Columbidae). Насељава Европу и западну Азију, а зими се сели у Африку.

Грлица
European Turtle Dove (Streptopelia turtur)
Streptopelia turtur
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. turtur
Биномијално име
Streptopelia turtur
(Linnaeus, 1758)
Синоними

Turtur communis[2]

Опис

Tourterelle des bois MHNT
Јаје грлице (Streptopelia turtur turtur)

Ова птица је шаролико обојена. Углавном је сиво-плаве боје, док су крила смеђа са црним мрљама. На врату, с обе стране, има црне шаре. Дугачка је 24-29 цм, има распон крила 47-55 цм, а тежи 85-170 грама.[3][4]

Распрострањеност

Најчешћа је у Средоземљу, јужној и средњој Европи. На северу континента је ретка. Такође се среће у Малој Азији и на северу Африке.[1] Зимује на југу Африке.

Референце

  1. 1,0 1,1 BirdLife International (2015). Streptopelia turtur. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2015.4. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 12. 2015.
  2. ^ Brehm (1891). „Turteltaube”. Die Vögel. 2. [with modern update] (на језику: немачки)
  3. ^ CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press (1992), ISBN 978-0-8493-4258-5.
  4. ^ Грлица - oiseaux-birds.com (2011).

Спољашње везе

Медији везани за чланак Грлица на Викимедијиној остави

1981

1981. је била проста година.

2. сарајевска лака пјешадијска бригада

Друга сарајевска лака пјешадијска бригада је била пјешадисјка јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Зона одговорности бригаде су били источни дијелови општине Српска Илиџа. Команда бригаде се налазила у насељу Војковићи.

3. јануар

3. јануар је трећи дан у години у Грегоријанском календару. 362 дана (363 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Војковићи (Источна Илиџа)

Војковићи су источносарајевска градска четврт и мјесна заједница у општини Источна Илиџа, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ.

Голубови

Голубови (Columbidae) фамилија су птица која обухвата обичне голубове, грлице, гугутке и додовке. Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Фамилија Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврстност је присутна у индомалезијској и аустралазијској екозони. Голуби су вероватно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.

Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреха, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана. За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.

Голупчарке

Голупчарке (Columbiformes) је широко распрострањени ред птица летачица, који обухвата само једну фамилију — голубове (Columbidae). Раније су се у овај ред сврставале фамилија саџа (Pteroclididae), која је данас у засебном реду, и фамилија додовки (Raphidae), која се сматра потфамилијом голубова.

Горња Грлица

Горња Грлица (алб. Gërlicë e Epërme) је насеље у општини Качаник, Косово и Метохија, Република Србија.

Грб Гренаде

Грб Гренаде је званични хералдички симбол карипске државе Гренада.

Службени грб представља штит подељен на четири дела златним крстом. У средишту овог крста је Санта Марија, Колумбов брод. Златни лав на црвеном пољу је приказан у горњем левом и доњем десном делу штита, док су златни полумесец и љиљан у горњем десном и доњем левом делу. Изнад штита се налази златна круна, са букетом Боуганвилеа. Унутар букета се налази седам црвених ружа, који представљају седам заједница Гренаде. Штит држе армадиљо који се налази испред стабљике кукуруза, док се с друге стране налази гренадска грлица, која стоји испред стабла банане. Основа представља планине и травњаке Гренада Гранд Етанг језера. Врпца приказује национални мото: "Ever conscious of God we aspire, build and advance as one people" ("Увек свесни Бога, тежимо, градимо и напредујемо као један народ").

Острвске државе су усвојиле грб 1974. године у којој је Гранада стекла независност.

Грлица (Источна Илиџа)

Грлица је источносарајевска градска четврт у општини Источна Илиџа, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ.

Грлица (Урошевац)

Грлица (алб. Gërlicë) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 323 становника.

Грлица (вишезначна одредница)

Грлица може да се односи на:

Грлица (птица), врста птице из породице голубова

Грлице, род птица из породице голубоваили

Грлица (Источно Сарајево), насеље у општини Источна Илиџа, Република Српска, БиХ

Грлица (Урошевац), насеље у општини Урошевац, КиМ, Република Србија

Горња Грлица, насеље у општини Качаник, КиМ, Република Србија

Грлица (књижевни алманах), књижевни алманах који је Петар II Петровић Његош издавао на Цетињу у првој половини 19. века.

Грлице

Грлице (лат. Streptopelia) род је птица из породице голубова (лат. Columbidae).

Жељко Самарџић

Жељко Самарџић (Мостар, 3. октобар 1955) бивши је југословенски и садашњи српски поп певач. Највеће успехе остварио је у Београду.

Милош Грлица

Милош Грлица (Чачак, 1979) некадашњи је успешан атлетичар са оштећеним видом, вишеструки освајач медаља на великим светским такмичењима, српски параолимпијац и заслужни спортиста Србије. Од 2015. године бави се оживљавањем голбал спорта у Србији, као тренер и организатор.Рођен је 3. јануара 1979. године у Чачку. Због проблема са видом похађао је специјализовану школу за слепе и слабовиде „Вељко Рамадановић” у Земуну. Завршио је средњу медицинску школу, смер физиотерапеут оштећеног вида и тренерску школу при ДИФ-у у Нишу, смер атлетика као и смер голбал тренер.

Спортом се бави од своје једанаесте године. Члан је репрезентације од 1995. године. До сада је учествовао на 6 првенстава света, 6 првенстава Европе, троје Балканских игара и четворо параолимпијских игара. Атлетску каријеру као такмичар завршио је 2016. године.

Милош се такмичио у дисциплини бацање копља у категорији Ф12.

Најзначајнији резултати до сада су:

2004. – бронзана медаља на параолимпијским играма у Атини

2005. – златна медаља на Европском првенству у Финској

2007. – бронзана медаља на светском првенству за слепе и слабовиде у Сао Паолу у Бразилу

2011. – бронзама медаља, лични и Европски рекорд од 60.81м на светском свеинвалидском првенству на Новом Зеланду

2011. – сребрна медаља на светском првенству за слепе и слабовиде, Анталија, Турска

2012. – златна медаља на Европском свеинвалидском првенству у Холандији

2014. – сребрна медаља на Европском свеинвалидском првенству у ВелсуМилош 2015. године почиње да се бави оживљавањем голбал спорта у Србији, као тренер и организатор. Као првог сарадника у свој тим је уврстио Драгана Сремчевића, голбал тренера, сведску голбал легенду, освајача параолимпијске бронзе 1984. у Њујорку, освајача злата на ПОИ у Сеулу 1988. вишеструког првака Европе и првака света у овом спорту. Драган је проглашаван за најбољег играча на горе поменутим такмичењима. Подршку за пројекат оживљавања голбала Милош има подршку Факултета за спорт у Нишу и Београду.

Милош је проглашаван за најбољег спортисту града Београда 2003, 2004, 2005. и 2007. године. Такође је проглашаван за најбољег спортисту СЦГ 2004. и 2005. године. Носилац је националног признања и заслужни спортиста, такође је добитник Мајске награде.

Милош је ожењен и отац је двоје деце.

Општина Качаник

Општина Качаник је општина у републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу и седиште јој је у граду Качанику. Површина општине је 294 km².

Општина Урошевац

Општина Урошевац је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 344 km².

Насељена места у општини су: Бабљак, Балић, Биба, Бурник, Варош Село, Гатње, Горње Неродимље, Гребно, Грлица, Догањево, Доње Неродимље, Драмњак, Заскок, Златаре, Језерце, Јерли Прелез, Јерли Талиновац, Камена Глава, Косин, Кошаре, Лашкобаре, Манастирце, Миросавље, Мухаџер Прелез, Мухаџер Талиновац, Муховце, Некодим, Нови Мираш, Папаз, Плешина, Појатиште, Рака, Раховица, Сазлија, Сврчина, Сливово, Сојево, Софтовић, Српски Бабуш, Стари Мираш, Старо Село, Стојковић, Танкосић, Трн, Урошевац и Црнило.

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Петрова гора

Петрова гора је планина на Кордуну, у Хрватској.

Према настанку спада у старије геолошке формације. Богата је шумом и водом, релативно ниска, али са бројним брдима, усјецима и потоцима.

Црква Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима

Храм Светог свештеномученика Петра Дабробосанског је храм Српске православне цркве који се налази у Војковићима у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Дабробосанској митрополији, архијерејском намесништву сарајевском и седиште је парохије у Војковићима. Посвећен је Вазнесењу Господњем.

Темељи храма Светог свештеномученика Петра Дабробосанског су освећени 13. јула 1991. године. Земљиште за градњу цркве је купљено. Урбанистичка дозвола је добијена 1990. године. Услед рата у Босни и Херцеговини изградња цркве је обустављена до лета 1998. године.

Године 1997. започета је изградња црквеног дома, који је покривен у априлу 1998. године. Сала је преуређена за капелу. Током 1999. године опремљен је један стан за свештеника. За пароха прве парохије постављен је Цвијан Голубовић а за пароха друге парохије Јадран Даниловић.

Црква је седиште две парохије у Војковићима које су основане 1996. године, издвајањем од которачке парохије. Ове парохије обухватају насеља: Доњи и Горњи Которац, Војковићи, Грлица, Крупац и Кијево.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.