Грегоријански календар

Грегоријански календар или нови календар је најкоришћенији календар на свету.[1][2][3] Као модификација јулијанског календара, први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је 1582. године папа Гргур XIII, по коме је добио име, путем папске буле Inter gravissimas[4]. Његове године се броје од године рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у јулијанском календару била незнатно дужа у односу на тропску годину,[5][6] изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса.

Грегоријански календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година.

Gregorianscher Kalender Petersdom
Детаљ са гроба папе Гргура који слави увођење грегоријанског календара.

Историја

По савету немачког астронома Кристофера Клавијуса (1538—1612) и напуљског физичара и астронома Алојзија Лилија (1520—1576), папа Гргур XIII (1502—1585) је 24. фебруара 1582. обзнанио реформу до тада постојећег, јулијанског, календара папском булом Inter Gravissimas названом по прве две речи њеног текста.[7][8]

Папска була је садржала следеће одредбе:

  1. Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар.
  2. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400.
  3. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара.
  4. Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар.
  5. Први дан у години биће 1. јануар.

Овај нови календар назван је по папи Гргуру грегоријански. По њему је просечна дужина трајања године смањена на 365,2425 дана (365+97/400 = 365,2425 јер има 97 преступних година на сваких 400) што даје грешку од 365,2425 – 365,2421890 = 0,00031 дан ≈ 26 секунди. То значи да ће се ова грешка акумулирати на један дан за 1/0,00031 ≈ 3225 година, односно нешто краће јер се током времена дужина трајања соларне година смањује, а грешка повећава.

Разлика између грегоријанског и јулијанског календара је та што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 (секуларне године) просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. преступне по јулијанском, а просте по грегоријанском календару. Почетна разлика између јулијанског и грегоријанског календара од 10 дана, данас износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14 дана (што значи да ће Божић по јулијанском календару падати од тада 8. јануара по грегоријанском календару).

Постојао је својевремено предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365 + 969/4000 = 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен.

Увођењем грегоријанског календара, календарска година је приближена тропској највише до тада.

Када је папа Гргур 1582. године увео нови календар, њега су одмах прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што православне цркве никада нису прешле на овај календар (погледајте Миланковићев календар).

У Краљевини СХС, „нови“ - грегоријански календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године,[9] објављеном у првом броју „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“.[10] Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ - јулијанском календару престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године[11][12], уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.[13]

За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини СХС, јулијански календар у ванцрквеној примени напустиле су и Бугарска, Грчка, Румунија и Русија. У Турској, грегоријански календар је почео да се примењује 1925. године.[13]

Карактеристике

Бројање година

Године се у хришћанском календару данас броје од рођења Исуса Христа. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је (погрешно) израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска (нова) ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас.

С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година н. е. следи одмах након 1. године п. н. е.

Јулијански календар уведен је 45. п. н. е., али када се у данашње време говори о датумима пре ове године, нормално је да се јулијански календар продужи у назад. Ово се назива пролептички јулијански календар. У пролептичком јулијанском календару преступне су све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1 (због непостојања 0. године).

Такође постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне, пролептички грегоријански календар се ретко користи, уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се, на пример, каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година

Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, одредио је 1. јануар за почетак нове године уместо 1. марта који се користио до тада. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године утврђено је да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити. Током средњег века коришћени су различити датуми као почетак нове године. Ако се, на пример, неки документ односи на годину X, то по данашњем систему може бити:

  • 1. март X. – 28/29. фебруар X+1 године
  • 1. јануар X – 31. децембар X године
  • 1. јануар X-1 – 31. децембар X-1 године
  • 25. март X-1 – 24. март X. године
  • 25. март X. – 24. март X+1 године
  • Велика субота X. – Велики петак X+1 године
  • 25. децембар X-1 – 24. децембар X. године

У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5509. п. н. е. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године.

Соларни циклус, златни број и индикција

У Јулијанском календару веза између дана у недељи и датума у години понавља се у периодима од по 7 x 4 = 28 година. У грегоријанском календару ово се може применити само на периоде у које не улазе године дељиве са 100. Период од 28 година назива се соларни циклус. Свака година у једном соларном циклусу има свој соларни број који се добија следећом једначином:

Соларни број = (година + 8) mod 28 + 1

Свака година има и свој златни број. Веза између месечевих мена и датума понавља се у периоду од 19 година (19 x 365,24219 ≈ 235 x 29,52052 односно, у 19 тропских година иде 235 синодичких месеци), тако да свака година у том периоду има свој златни број који се добија на следећи начин:

Златни број = (година mod 19) + 1

Индикција је коришћена у средњем веку да би се означило место године у 15-годишњем циклусу прикупљања пореза. Увео ју је император Константин Велики 1. септембра 312. и коришћена је до 1806. Израчунава се на следећи начин:

Индикција = (година + 2) mod 15 + 1

Индикција нема никаквог астрономског значења

Ова три броја карактеристична су за сваку годину и важна су за разна израчунавања, посебно за израчунавање датума Ускрса.

Јулијански период и јулијански дан

Јулијански период и јулијански дан не смеју се мешати са јулијанским календаром. Француски научник Жозеф Жасти Скалиже (1540—1609) желео је да направи нови систем бројања година у коме ће свака година имати свој број, без н. е./п. н. е. И тако је измислио Јулијански период назван по његовом оцу Жулију Сезару Скалижеу (1484—1558). Скалижеов Јулијански период почиње 1. јануара 4713. п. н. е. и траје 7980 година после чега поново креће од 1. Година 4713. п. н. е. узета је јер су њена индикција, златни и соларни број били 1. Они ће поново бити 1 тек после 15 x 19 x 28 = 7980 година, то јест 3268. године н. е.

Астрономи су по сличном принципу измислили и јулијански дан (JD) да би сваком дану у једном јулијанском периоду доделили јединствен број. JD 0 почиње у 12:00 UTC 1. јануара 4713. п. н. е. и траје до поднева 2. јануара 4713. п. н. е. Тако, 1. јула 2003. н. е. у подне почиње JD 2452882. Често се користе и децимале, па се 15:00 UTC 1. јула 2003. може означити са JD 2 452 882,125.

Да би се израчунао јулијански дан користи се следећи алгоритам (дељење се односи на целе бројеве, остатак се занемарује):

Добија се јулијански дан који почиње датог дана у подне. Уколико се жели израчунати JD за датум пре нове ере, година се најпре мора претворити у негативан број, н. п. р. 1. година п. н. е. = 0; 10. година п. н. е. = -9.

Да би се израчунало ком датуму одговара дати јулијански дан, користи се следећи алгоритам:

За грегоријански календар:

a = JD + 32044

b = (4a + 3) / 146097

c = a – (146097b)/4

За јулијански календар:

b = 0

c = JD + 32082

Даље, за оба календара:

d = (4c + 3) / 1461

e = c – (1461d)/4

m = (5e + 2) / 153


дан = e – (153m +2 )/5 + 1

месец = m + 3 – 12 x (m / 10)

година = 100b + d – 4800 + (m / 10)

Понекад се користи и модификовани јулијански дан (MJD) који је за 2400000,5 мањи од јулијанског дана. Тиме се добијају бројеви који су мањи и лакши за рачунање, и MJD почиње у поноћ, а не у подне. MJD 0 почео је 17. новембра 1858. године (по грегоријанском) у 00:00 UTC.

Јулијански дани и модификовани јулијански дани веома су корисни за астрономију, посебно за астронаутику. Осим јулијанских, постоје и лилијански дани (LD) који се броје од поноћи 15. октобра 1582. Године (= LD 1). Названи су по већ поменутом астроному Алојзију Лилију.

Називи месеци

Данас већина језика, укључујући и српски, користи исте називе за месеце у јулијанском и грегоријанском календару, који потичу из латинског језика. Једино неки словенски језици (хрватски, чешки, пољски, белоруски и украјински) користе старе словенске називе за месеце.

Верске заблуде

Грегоријански календар користе само цркве западног хришћанства, а присутно је и погрешно веровање да га користе и неке православне помесне цркве. Наиме, све помесне цркве (осим Јерусалимске, Руске, Српске, Грузијске и манастира Свете горе), предвођене Цариградском патријаршијом, користе новојулијански календар (Миланковићев календар), а не грегоријански календар. Мешање ова два календара је присутно због њиховог поклапања, разлика за један дан ће се појавити тек 2800. године. Због оваквих заблуда, приликом обележавања великих хришћанских празника (нпр. Божић25. децембар), често се могу чути честитке упућене свим хришћанским црквама које празник прослављају по грегоријанском календару. Заправо, Католичка црква и већина православних помесних цркава употребљавају два различита календара — грегоријански и Миланковићев.[14]

Референце

  1. ^ Introduction to Calendars. United States Naval Observatory. Приступљено 15 January 2009.
  2. ^ Calendars Archived 2004-04-01 at the Wayback Machine by L. E. Doggett. Section 2.
  3. ^ The international standard for the representation of dates and times, ISO 8601, uses the Gregorian calendar. Section 3.2.1.
  4. ^ Pope Gregory XIII Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 25, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 31. 3. 2013.
  5. ^ Dreyer 2014, стр. 52.
  6. ^ North 1989, стр. 29.
  7. ^ Kamen, Henry (1998). Philip of Spain. Yale University Press. стр. 248.
  8. ^ Mezzi, E., and Vizza, F., Luigi Lilio Medico Astronomo e Matematico di Cirò, Laruffa Editore, Reggio Calabria, (2010). pp. 14; pp. 52, citing as primary references: Biblioteca Nazionale Centrale die Firenze, Magl. 5.10.5/a, ASV A.A., Arm. I‑XVII, 5506, f. 362r.
  9. ^ Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије, Капетан Миљан Милкић, Институт за стратегијска истраживања, Београд, Војноисторијски-гласник бр. 1-2 , фуснота pp. 7, УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”; Службене новине број 1 од 12. јануара 1919. године, (093.2)
  10. ^ Службни гласник: О нама - 1919, Приступљено 14. 11. 2012.
  11. ^ Календар: Разлике у датумима између јулијанског и грегоријанског календара, Драго И. Драговић, октобар 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 22, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 14. 11. 2012.
  12. ^ Сто година од увођења грегоријанског календара у Србији („Политика”, 28. јануар 2019)
  13. 13,0 13,1 Срби и Југославија – држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије: Васељенска Патријаршија, СПЦ и црквене реформе између два светска рата, Др Радмила РАДИЋ, Београд (2007). . 2007. ISBN 978-86-7005-055-6. стр. 71., Приступљено 14. 11. 2012.
  14. ^ Секретарь по межправославным связям ОВЦС прокомментировал вопрос о календарных стилях, которых придерживаются Поместные Православные Церкви (на језику: руски)

Литература

Спољашње везе

1. јануар

1. јануар је први дан календарске године у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).

30. фебруар

30. фебруар се појављује у неким календарима, насупрот грегоријанском календару, где фебруар има само 28 или 29 дана.

Јулијански календар

Јулијански календар или стари календар је увео Јулије Цезар 46. п. н. е. године и представља реформу и замену за римски календар. Едиктом је ступио на снагу 1. јануара 45. п. н. е. године и био је предоминантан календар у римском свету, већем делу Европе и европским колонијалним насељима у Америкама, све док није замењен новим грегоријанским календаром који је прогласио папа Гргур XIII 1582. године. Претходно је замењен на Балкану, Малој Азији, Блиском истоку и Северној Африци Источноромејским (византијским) календаром 988. године за време владавине Василија Другог. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар. Математички образац (алгоритам) календара представља решење хеленистичког астронома Сосигена из Алекандрије, који је под утицајем грчке краљице Египта Клеопатре VII усвојио Јулије Цезар, по којем календар и носи име. Јулијански календар има регуларну годину која садржи 365 дана сврстаних у 12 месеци. Преступни дан се придодаје у фебруару сваке 4. године. Јулијанска година просечно је дуга 365,25 дана.

Џорџ II

Џорџ II (енгл. George II of the United Kingdom; Џорџ Август; 10. новембар 1683 — 25. октобар 1760) је био краљ Велике Британије и Ирске, војвода од Брунзвик-Линберга и кнез-изборник Светог римског царства од 11. јуна 1727. године до своје смрти. Син енглеског краља Џорџа I. Други монарх из династије Хановер био је последњи енглески монарх рођен ван Енглеске и последњи који је лично предводио војску (битка код Детингена 1743).

Био је познат по бројним сукобима са својим оцем и касније са својим сином. Оженио се принцезом Каролином од Брандебург-Анзбаха 1705. године са којом је имао три сина и пет кћери.

Са Шпанијом је 1729. године потписао мир, али је 1749. поново ушао у рат који је затим постао део рата за Аустријско наслеђе.

За време његове владавине 1752. у Енглеској је прихваћен грегоријански календар. Патриотска песма „Боже спаси краља“ је написана за време његове владавине.

Велика кнежевина Финска

Велика кнежевина Финска (рус. Великое княжество Финляндское; фин. Suomen suuriruhtinaskunta; швед. Storfurstendömet Finland) била је територија у саставу Руске Империје у периоду од 1809. до 1917. године, која је заузимала површину данашње Финске Републике и дијела Старе Финске. Кнежевина је имала унутрашњу и спољашњу аутономију, која је била толико широка, да се граничила са личном унијом, иако унија законски није постојала.

Од 1809. до 1812. године пријестоница кнежевине је био град Турку на југозападу земље, а затим је премештена у Хелсинки. У земљи је коришћен грегоријански календар па су документи који су израђени у Санкт Петербургу а били везани за Финску, имали два датума.

Исламски календар

Исламски календар или Муслимански календар (арапски: التقويم الهجري; at-taqwīm al-hijrī; персијски: تقویم هجري قمری taqwīm-e hejri-ye qamari; познат и као Хиџри(јски) календар) лунарни је календар јер се рачуна по Месечевим менама. Календар почиње да броји време од 16. јула 622. године када се Мухамед преселио из Меке у Медину (хиџра). Овај календар се користи за датирање догађаја у многим муслиманским земљама и универзално за одређивање исламских светих дана.

Први дан седмице код муслимана је недеља. Година има 12 месеци или 354/355 дана. Сваки месец траје 29 или 30 дана. Тако су године краће него у обичном, сунчевом календару, на којег се ослањају јулијански и грегоријански календар. Пошто је оваква година око 11 дана краћа од соларне године, исламски значајни дани су, мада фиксни по свом календару, сваке соларне године око 11 дана раније, нпр. у односу на грегоријански календар. Исламске године се такође називају године Хиџре, пошто је прва година била она током које се догодила Хиџра — сеоба пророка Мухамеда. Зато је свака нумерисана година означена са Х или АХ, ово друго је од латинског Anno Hegirae („у години Хиџре”).

Календар

Календар је уређен начин бројања времена и именовања одређених временских периода, уобичајено дана. Календар је систем организовања дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради давањем имена периодима времена, типично дана, недеља, месеца и година. Овај временски период се обично зове календарски датум. Календарски датум је ознака једног, одређеног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом понављању. Често се и комад папира или картона на коме је одштампан систем датума зове календар. Чињеница да број дана у години није цео број је узрок постојања многих врста неусклађених календара, а такође и још увек нерешеног проблема идеалног календара. Постоји више предлога календарских реформи.

Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом Сунца или Месеца. Најзаступљенији тип премодерног календара је био лунисоларни календар, лунарни календар у коме је повремено додаван један интеркаларни месец да би се одржала синхронизација са соларном годином током дужих временских периода.Три принципална календара у најширој употреби у данашње време су Грегоријански, Јеврејски, и Исламски календари. Сам термин календар потиче од calendae, термина за први дан месеца у Римском календару, што је повезано са глаголом calare „позивати“, у смислу „позивања“ новог месеца кад се први пут види. Латинска реч calendarium има значење „књиговођство, регистрација“ (будући да су рачуни били подмиривани, и дугови прикупљани на крају сваког календарског месеца). Латински термин је прихваћен у старофранцуском као calendier и одатле у средњоенглеском као calender од 13. века (правописни облик calendar се јавља у рано модерном енглеском језику).

Манастир Дохијар

Манастир Дохијар (грч. Μονη Δοχειαρειου) је православни грчки мушки манастир на Светој гори, десети у хијерархији манастира. 1990-те живело је 32 монаха. Име Дохијар означава појам "гостопримац" (у манастиру) "трпезар" и "подрумар".Манастир празнује Сабор светих архангела Михајла 8. новембра по јулијанском календару, (21. новембар грегоријански календар), коме је посвећен и манастриски храм.

Месеци

Месец је јединица за време која се користи за календаре, и која је повезана са природним периодом кретањем Месеца на небу. Традиционални концепт се појавио са циклусом месечевих мена; такви месеци су синодички и трају ~29,53 дана. Из ископаних штапова, истраживачи су закључили да су људи рачунали дане у вези са Месечевим менама још у палеолиту. Синодички месец је и даље основа за доста календара.

Новогодишња ноћ

Новогодишња ноћ је последњи дан у години, 31. децембра, и ноћ уочи Нове године. Новогодишња ноћ обележава се прославама дочека Нове године код већине хришћана али и у већем делу света који је прихватио грегоријански календар као државни.

Правило судњег дана

Правило судњег дана или алгоритам судњег дана је начин на који може да се израчуна дан недеље према задатом датуму. Он ради са перпетуелним календаром јер се Грегоријански календар понавља на сваких 400 година.

Овај алгоритам који се служи умним рачунањем је осмислио Џон Конвеј пошто је добио инспирацију из рада са перпетуалним календаром Луиса Керола. Алгоритам користи чињеницу да свака година има одређен дан недеље (судњи дан) на који „падају“ одређени датуми који се лако памте, на пример 4.4. 6.6. 8.8. 10.10. 12.12. и последњи дан фебруара увек завршавају на исти дан у било кој години. Примена ово алгоритма садржи три корака:

Одредити „усидрен дан“ века

Користи тај дан да се израчуна судња година

Изабери најближи датум од оних који се лако памте (4.4. 6.6. 8.8. 10.10. 12.12.), и изброј дане по модулу 7 између тог датума и датума за који се питамо на који дан недеље пада. Ова техника може да се примени и на Грегоријански календар нове ере или Јулијански календар, иако ће њихови судњи дани понекад бити различити дани године.

Пошто овај алгоритам гледа на дане као бројеве модулиране са 7, Џон Конвеј је предложио се дани недеље зову (на енглеском) "Noneday" или "Sansday" (за недељу), "Oneday", "Twosday", "Treblesday", "Foursday", "Fiveday", и "Six-a-day". Постоји неколико језика као нпр португалски или галицијски који заснивају нека имена недеље по љиховој позицији у недељи.

Алгоритам је довољно једноставан за било кога са невеликим знањем аритметике да у глави ради са овим алгоритмом. Конвеј обично може да да тачан одговор у мање од две секунде. Да би побољшао своју брзину, он вежба календарска рачунања на свом рачунару, који је испрограмиран да га пита за насумичне дане сваки пут га почне да га користи.

Преступна година

Преступна година је година која има 366 дана, за разлику од осталих година које имају 365 дана. Разлог томе је усклађивање календарске године са астрономском годином, да не би с временом Нова година пала у лето, а грожђе дозревало у децембру или јануару. Тако месец фебруар, који иначе има 28 дана, у преступној години има 29 дана.

Године које нису преступне се зову просте године.

Преступне године су све дељиве с 4, ако нису дељиве са 100, мада ипак јесу ако су дељиве са 400.

Дакле године 1800, 1900. и 2100. нису преступне, док 1600, 2000. и 2400. јесу (све ово се односи на грегоријански календар).

Рачунање датума Ускрса

Рачунање датума Ускрса је начин одређивања датума покретног хришћанског празника ускрса. На западу се означава речју computus, што је латински израз за термин рачунање. Овај назив хришћанска црква употребљава још од раног средњег века.

Према канонском правилу, Ускрс се слави прве недеље након четрнаестог дана лунарног месеца (што одговара пуном месецу) који пада на 21. март или после њега (номинално на дан пролећне равнодневнице). Да би одредиле тачан датум празника, хришћанске цркве су изабрале метод дефинисања израчунатог „црквеног“ пуног месеца, уместо да одреде датум посматрањем месеца, као што су у то време чинили Јевреји.

Датуми православног ускрса обично падају између 4. априла и 5. маја.

Седмица

За чланак о истоименом недељнику види Смедеревска Седмица

Седмица (недеља) је јединица за време дужа од дана, а краћа од месеца. У већини модерних календара, укључујући Грегоријански календар, седмица је период од седам дана, као и најдужа конвенционално коришћена јединица за време која садржи фиксни број дана. Најшире је распрострањена и прихваћена теорија да је седмица настала као временски период између две месечеве мене. С обзиром да лунарни месец траје 29 1/2 дана то је трајање између две мене приближно 7 дана. На основу резултата ископавања су археолози закључили да су још људи каменог доба рачунали време повезано са месечевим менама.

За седмице може да се каже да формирају независан календар у континуитету који иде паралелно са разним другим календарима. Међутим, неки календари су тако дизајнирани да се неки датум појављује истог дана у седмици сваке године. Ово може да се уради тако што ће седмица бити независна од године, са неким данима у свакој години који не припадају ни једној недељи: предложени Светски календар има 52 седмице и 1 или 2 додатна дана годишње, док је Француски револуционарни календар имао 36 седмица од по 10 дана и 5 или 6 додатних дана. Година такође може да се направи да буде независна од седмице: бивши исландски календар је имао године од 52 или 53 седмице.

Чланак дани седмице покрива детаљно ред и имена дана у седмици.

Совјетски револуционарни календар

Совјетски револуционарни календар је коришћен у СССР од 1929. до 1940.

Убрзо након Октобарске револуције 1917., Лењин је донео декрет о промени календара у Русији са јулијанског на грегоријански календар. Ова промена је подразумевала прескакање дана од 1. до 13. фебруара 1918.

Ускрс

Васкрс (стсл. въскръсъ, ређе и донекле арх. Велигдан) или Ускрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.

Финска православна црква

Финска православна црква (фин. Suomen ortodoksinen kirkko) аутономна је црква под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Има ранг архиепископије.

Француски револуционарни календар

Француски револуционарни календар или Француски републикански календар је календар предложен током Француске револуције, француска влада га је користила око дванаест година, од краја 1793. до 1805. године. Разлог за то је била жеља да се на радикалан начин пресече све што је имало везе са старим режимом и Католичком црквом.

Од 15. јула 1789, једног дана после освајања Бастиље, до краја 1789. трајала је 1. година слободе (франц. An I de la liberté). Пошто је остатак године био коришћен грегоријански календар, ова година је трајала само 5 и по месеци. 1. јануар 1790. је био почетак 2. године слободе. Дан 10. август 1792, дан јуриша на Тиљерије, је одређен за почетак 1. године једнакости.

На дан 22. септембра 1792. је укинута монархија, а текућа година је преименована у 1. годину Француске републике (франц. An I de la République Française). Национални конвент је 5. октобра 1793. одлучио да се измени начин бројања месеци и дана. Нови календар Конвент је усвојио 24. октобра 1793, а за почетак рачунања година по новом календару је одређен је 22. септембар 1792. Део 1793. године до 21. септембра, који је раније рачунат у 2. годину републике, је узет за 1. годину републике.

Овај календар је укинуо Наполеон Бонапарта 1805. након конкордата са Католичком црквом. Календар је поново ушао у употребу током Париске комуне 1871.

Холоценски календар

Холоценски календар је заправо популарни назив за Холоценску Еру или Људску Еру (Human Era). Користи систем датирања сличан астрономском бројању година али додаје 10.000 и ставља нулу на почетак Људске ере (ХЕ, почетак људске цивилизације), апроксимацију епохе Холоцена (период после Леденог доба) ради лакшег геолошког, археолошког, дендрохронолошког и историографског датирања. Текућа грегоријанска година се може трансформисати простим дописивањем броја 1 испред (нпр. 2008. постаје 12008.). Ову еру је први пут предложио Cesare Emiliani 11993. HE.

[1]

[2]

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.