Грделичка клисура

Грделичка клисура је прво сужење у композитној долини Јужне Мораве у југоисточној Србији. Име носи по вароши Грделица на улазу у клисуру. Дуга је 34 km, а дубока 550 метара, усечена у гнајсу. Спаја Врањску и Лесковачку котлину. У клисури су смештене варошице Владичин Хан, Предејане и Грделица.

Слив Јужне Мораве је подручје Србије са најизраженијом ерозијом. Узроци су планински рељеф, стрме стране Грделичке клисуре као и неконтролисана сеча шума на Чемернику и Кукавици.

Грделичка клисура мост
Мост где је био погођен путнички воз за време НАТО агресије 1999.

Напад на воз у Грделици

Дванаестог априла 1999. током бомбардовања Југославије од стране НАТОа, погођен је воз који је прелазио преко железничког моста на улазу у грделичку клисуру. Том приликом је убијено најмање 13 људи.

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Извори

  • Родић, Д, Павловић М, (1998): Географија Југославије, Географски факултет, Београд

Спољашње везе

46. српска дивизија НОВЈ

46. српска дивизија НОВЈ формирана је 20. септембра 1944. године у рејону Пирота. При оснивању у њен састав су ушле 25., 26. и 27. српска бригада. Крајем октобра, имала је у свом саставу поред бригада још и пратећу, извиђачку, инжењеријску и чету за везу, болницу, интендатуру, музику и културну екипу, укупно око 5600 бораца. Бројно стање дивизије износило је 12. фебруара 1945. 7314, а 15. маја 1945. 6130 војника.

Од формирања до 3. децембра 1944. била је у саставу Тринаестог корпуса, а затим под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије. Од 8. фебруара 1945. па до краја рата налазила се у саставу и под командом Оперативног штаба за Космет.

Почетком октобра 1944, дивизија је била на простору Грделичка клисура, Врање, где је прво са бугарском Другом коњичком дивизијом, а затим са бугарском Првом партизанском дивизијом затварала правац од Врања према Нишу. Њене 25. и 27. бригада су 11. октобра, у борби са 122. ојачаним извиђачким батаљоном немачке Једанаесте дивизије ослободили Врање. Истовремено, остале снаге дивизије и делови бугарске Прве партизанске дивизије напале су Бело Поље и рудник Мачкатицу које су ослободили 12/13. октобра.

Затим је са бугарском Другом коњичком дивизијом дејствовала на правцу Бујановац–Гњилане и обе 8. новембра заузеле Бујановац, а 16. новембра Гњилане. У новембру, дивизија је учествовала у ослобођењу Космета и на њему остала до краја рата ради ликвидирања балиста и других албанско-квислиншких снага, учвршћивања народне власти и обезбеђивања мобилизације са тога подручја.

Јастребац (Владичин Хан)

Јастребац је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 221 становника (према попису из 1991. било је 329 становника).

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Бистрица (Лесковац)

Бистрица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 50 становника.

Бојишина

Бојишина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 185 становника. Бојишина је мање планинско село које је смештено с десне стране Јужне Мораве.

Бричевље

Бричевље (Бричевје) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 196 становника.

Велика Сејаница

Велика Сејаница је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 696 становника. Село се налази у североисточном делу Грделичке клисуре. Лежи на надморској висини од 600 метара.

У близини села постоји доста земуница које потичу из 1878. године. Наиме, за време ослобођења Срба од Турака, тадашњи мештани села склонили су се у оближњу долину и тамо направили земунице, у којима су се крили.

Сеоска слава је Спасовдан.

Граово

Граово је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 215 становника.

Грделица

Грделица може бити:

Грделица (варош), градско насеље у граду Лесковцу, Јабланички округ, Србија

Грделица (село), сеоско насеље у граду Лесковцу, Јабланички округ, Србија

Грделичка клисура, клисура на реци Јужној Морави, град Лесковац у југоисточној Србији

Железничка станица Грделица, железничкa станица на прузи Ниш-Прешево

Дадинце

Дадинце је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 151 становник (према попису из 2002. било је 195 становника). У селу је 30. јуна 2012. године откривено спомен обележје некадашњем председнику југословенске владе Драгиши Цветковићу..

Козаре

Козаре је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 318 становника.

Кораћевац

Кораћевац је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 172 становника.

Село је смештено са леве стране Јужне Мораве, углавном на пространој тераси, чија је средња надморска висина око 600 метара. Село је разбијеног типа. Разликује се већи број махала са различитим бројем кућа. Махале се зову по топографским називима (Пешева Лука, Ваклиште) или по родовима који су у њима (Стевановска, Богоњска, Терзинска, Петковска, Цакинска, Рајковска).По садашњем становништву Кораћевац је релативно младо насеље. Основали су га српски родови крајем 18. или почетком 19. века.

Бугарски окупатори су 1943. године запалили Кораћевац, Репиште, Граово и још нека друга села у Грделичкој клисури. Они су у Кораћевцу на гробљу стрељали 20 мушкараца. После Другог светског рата у Кораћевцу су подигнуте нове куће и привредне зграде.

Лебет

Лебет је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. имао је 102 становника (према попису из 1991. 135 становника).

Несврта (Лесковац)

Несврта је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 48 становника (према попису из 2002. било је 128 становника). Куће овог малог села леже у изворишном делу једног потока, притоке Ораовичке реке. Околна насеља су Ораовица, Падеж и Слатина.

Ораовачки манастир

Ораовачки манастир смештен је поред села Ораовица (близу Грделице), на узвишењу које лежи у североисточном делу места, поред Јужне Мораве.Назив манастир одржао се из прошлости, пошто се у прошлости на овом месту налазио читав комплекс. Данас се ту налази црква (црквица по речима житеља) која датира из 16. века. Око манастира је било и гробова, а у близини комплекса је узвишење звано Стража. Обновљен је 2012. године уз помоћ донација.Манастир чини комплекс цркве Св. Николе, капела Св. Прокопија преподобног мученика летњег, конак, стара економска зграда и остаци средњовековне ћелије. Смештен је на источним падинама Вучковог браништа (463 метара) у природном гротлу опкољен са запада црквеном шумом, са истока виноградима, са југа воћњацима и са севера баштама. Потес на коме се налази манастир зове се Манастириште и у његовом саставу улази махала Манастир која припада суседном селу Ораовици. Од Грделице је удаљен 2.5 километара.

Падеж (Лесковац)

Падеж је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 25 становника (према попису из 2002. било је 58 становника).

Овде се налази Споменик Падеж-Слатина

Самоков

Самоков је у турско време био топионица руде. Пошто су Турци углавном површински експлоатисали гвоздену руду, то су је топили у пећима, користећи ћумур, а оне су биле у близини река, због потребе хлађења гвожђа. Данас у долинама многих наших река постоје топоними, па и насеља са називом Самоков, Самоковиште, која означавају места где се топила руда и ковало гвожђе. Та места су као трагове топљења сачувала згуру или шљаку.

Тупаловце

Тупаловце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 321 становник (према попису из 2002. било је 380 становника). Тупаловце се налази поред варошице Грделица, на путу ка Власотинцу на обали Козарачке реке.

Црвени Брег (Лесковац)

Црвени Брег је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 13 становника (према попису из 2002. било је 30 становника).

Композитна долина Јужне Мораве са Биначком Моравом
Клисуре у Србији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.