Грб Суботице

Грб града Суботица је исти као историјски грб од 1. маја 1779., када је Суботица добила статус слободног краљевског града, под новим именом: Maria Theresienstadt. Грб је у савременој употреби од 1997. године.

Суботица
Grb subotice
Детаљи
НосилацГрад Суботица
Усвојен1. мај 1779.
Мото„Печат слободног Краљевског града Марија Терезиополис“

Опис грба

Грб је у облику печата, штит у барокном орнаменту, раздељен. Горе у плавом седи Богородица одевена у црвено, држи малог Исуса у крилу окружена златном светлошћу, а поред ње стоји Света Терезија одевена као Кармелићанка, која пружа руке према њима. Доле у црвеној позадини златни пропети лав држи закривљени сребрни мач изнад главе. Штит је окружен лиснатом круном и налази се унутар кружног печата у којем је исписано: Sigillum Liberæ et Regiæ Civitatis Maria Theresiopolis. Горњи део грба односи се на ново име града, а доњи симбол је преузет са грба Тамишког Баната[a] који је до 1778. био посебна хабрзбуршка крунска земља.

Употреба

IASu-1884 map coat-of-arms
Верзија грба града на мапи Суботице из 1884
Grb grada u povelji Privilegije komorske 1743
Грб града у повељи Привилегије коморске вароши Сент-Мариа, 1743

Прихваћена 7.6.2002.

Историјске варијанте

На документима града који се чувају у Историјском архиву Суботице виде се поједине разлике у приказивању грба.

На пример унутар грба који је приказан у заглављу мапе града из 1884. у десном пољу је приказан стојећи лик особе која изгледа као светац са књигом у руци (света Терезија Авилска?), а лав је са гривом. Постоји и незнатна разлика у изгледу круне.

У варијанти грба коју је насликао непознати бечки аутор у повељи Привилегија коморске вароши Сент-Мариа коју је 1743. године Суботици послала царица Марија Терезија, такође постоје разлике, на пример лав је с два репа и држи мач у десној руци.

Грб града приказан на рељефу Суботичке градске куће постављен 1908. године такође приказује лава који држи сабљу у десној руци.

Литература

  • Статут општине Суботица, 19.2.2002., Службени лист општине Суботица, бр.06/2002, 19.2.2002.
  • Статут општине Суботица, 7.6.2002., Службени лист општине Суботица, бр. 19/2002, 7.6.2002.

Белешке

  1. ^ Ово објашњење долази са службене интернет презентације града, а засновано je на сличности лава са оним у савременом грбу Војводине, узетим из грба Баната. У старом, традиционалном грбу Тамишког Баната нема лава, док је и сам хералдистички стил грба Војводине доста критикован. У грбовима Темишварског Баната у различитим епохама јављају се симболи дуплог крста на тројном брду (средњовековни симболи краљевине Угарске), црни двоглави орао (симбол који су користиле подунавске швабе), као и два хусара, док се лик лава појављује тек у малом, изнад симбола таласања воде у горњем десном углу (представа реке Бегеј). Исти лик користи се истакнуто тек у савременој верзији грба Тамишке области (лав као симбол Влашке, Олтеније и Трансилваније). За разлику од тога, грб Суботице је у садашњој форми у употреби већ од 1743. а и касније од 1779., када је град добио право да га користи са новим именом "Maria Theresiopolis" – те је тачније прихватити да је оригинална творевина, а да је лик лава само нехотице позајмљен или је сличност сасвим случајна. (Да се у грбу Суботице налази "други лав" од оног у грбу Тамишког Баната, осим гриве на Суботичком, доказује и чињеница да овај лав држи мач у другој руци, детаљ којем су у херадици посвећивали велику пажњу.)

Спољашње везе

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Списак грбова и амблема градова и општина Србије

Ово је списак грбова и амблема градова и општина Републике Србије.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.