Грб Србије

Грб Србије је званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима, а усвојен 19. мајa 2009.[1] када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода.

На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну у његовом изгледу, што и није ново, јер неке земље, попут: Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе итд, такође користе хералдичку круну иако нису монархије.

Грб Републике Србије
Coat of arms of Serbia

Велики грб Републике Србије
Верзије
Coat of arms of Serbia small
Мали грб Републике Србије
Serbian Cross
Штит малог грба Републике Србије
Детаљи
Носилац Србија
Усвојен1882. / 2004. / прерађен 2010.[1]
Челенкакруна
Вијенацсребрни двоглави орао, кљуна и канџи оружаних златно, са два златна љиљана поред канџи
Штитна црвеном, сребрни крст са четири оцила представљају заправо четири слова С, окренутим ка споља

Опис

Прерађен Грб

Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године. Након усвајања Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 19. маја 2009. године, приступило се по први пут у историји, изради Изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у циљу усклађивања изгледа грба са одредбама Закона. Израда је поверена српском хералдичару Љубодрагу Грујићу у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао“ Драгомиром Ацовићем и стручним члановима комисије. Након завршеног посла, Влада је предлог комисије усвојила у потпуности и донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије 11. новембра 2010. године.

Најзначајније промене на прерађеном грбу јесу:

  • оцила су добила карактеристични облик ћириличног С;
  • пера на орлу су јаснија са мање детаља;
  • језик орла је сада у духу српске хералдике;
  • златне ресе на павиљону су представљене поцепане;
  • круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе.

И после неколико година стари грб није замењен новим на таблама државних институција и другим местима.[2]

Опис грба

Грб Републике Србије, Велики Грб, је сребрни стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото „Ватром ћемо крст бранити“. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.

Блазони Великог грба и Малог грба Републике Србије [3]:

„Велики грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.”

„Мали грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.”

Употреба

Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004., на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.[4]

У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама: Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима. Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама.[5] Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.

Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.[5]

Историја

Рана историја

У раној историји симбол са црвеном подлогом на којој стоји часни крст са четири слова "С" (на србици/ћирилици или четири грчка слова бета) нађен је међу Винчанским симболима старим око 7000. година и украшава богињу Сербону чије су амфоре нађене и по острвима Јонског мора старе две хиљаде година пре наше ере. Претпоставља се да се ради о приказивању (цртежу) неба које је подељено на четири квадрата где стоје четири млада месеца као симболи протекције рађања у животињском, биљном, људском и духовном свету. Касније симбол користи Византијска династија Палеолог. Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарног мотоа „Само слога Србина спашава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно порекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Byzantine imperial flag, 14th century, square

Грб обновљене Византије

Новија историја

Садашњи грб Србије је истоветан грбу краљевине који је почео да се употребљава 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић, који је по први пут поставио мањи грб са крстом и оцилима на груди двоглавог орла. Двоглави орао је од настанка српске државе у свести народа био симбол српског царства. То је грб изгубљене, али идеалне српске државе, симбол њене државности. Двоглави орао је симбол јединства Божје васељене и земаљске власти, идеалан спој небеског и земаљског. С друге стране, крст са оцилима се спорадично среће у доба пуног процвата српске државе у средњем веку. Тек крајем 16. века почиње да се појављује у разним рукописима, али само као један од хералдичких знакова Србије.

Грб Кнежевине Србије

Грб Кнежевине Србије из времена поновног оживаљавања државности Србије чини штит са четири оцила уоквирен двема гранчицама – маслиновом и храстовом. Код овог грба нема ни круне ни двоглавог орла.

Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. Грб Краљевине Србије представља крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем, с десне стране од храстова а са леве од маслинова листа.

Coat of Arms of the Principality of Serbia

Грб Кнежевине Србије.

Грб Краљевине Србије

Са прогласом Краљевине Србије промењен је и српски државни грб. Грб је настао према замисли српског историчара, филолога и министра просвете Стојана Новаковића. Новаковићева идеја је била да грб обновљене српске краљевине треба да се заснива на грбу старе, средњовековне Србије, тиме успостављајући симболичку везу и континуитет између старе и нове краљевине.[6]

Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с краљевском круном. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.

Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918)

Грб Краљевине Србије.

Грб Србије (1941—1944)

У окупираној Недићевој Србији, у званичној употреби је био грб Србије, у чијем се централном делу налазио штит са крстом и четири оцила, постављен на груди белог орла без круне.

Coat of arms of Serbia (1941–1944)

Грб Србије, 1941-1944.

Грб СР Србије

Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу. У комунистичкој Југославији, Социјалистичка Република Србија је имала грб са сунцем, точком са зупчаницима и оцилима без крста.

Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила Осовине у Другом светском рату. Идејно решење за грб је дао Ђорђе Андрејевић Кун[6]

На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен. Социјалистички грб је остао у употреби након распада СФРЈ и уклањања црвене звезде са заставе. У Уставима Србије грб је дефинисан различитим описима.[7][8][9]

State Coat of Arms of the People's Republic of Serbia 1947

Државни грб Народне Републике Србије , (1947—1963). [7]

Coat of arms of Serbia (1947–2004)

Грб СР Србије, (1963—1990).

Coat of arms of Serbia (1947–2004)

Грб Републике Србије, (1990—2004).

Референдум о симболима Републике Србије 1992.

Референдум о симболима Републике Србије одржан је 31. маја 1992. Гласачима су као предлози за грб Републике Србије били предложени штит са четири оцила и двоглави орао са штитом и четири оцила[10]. Први предлог добио је 43,25% гласова, док је друга опција добила 39,91%. Међутим, како је за промену државних симбола била потребна апсолутна већина гласача, грб је остао непромењен.

Предлог радне групе за државне симболе

2004. године приликом промоције предлога новог грба и химне Републике Србије, чланови Радне групе за државна знамења су истакли да свака држава мора да има своја аутентична знамења која на посебан начин изражавају њене основне вредности, државни континуитет и традицију и да је Србија стара европска земља и да старе европске државе имају своје старе, часне и препознатљиве симболе. На основу тога, Радна група је предложила старе симболе Краљевине Србије из 1882. године: грб Краљевине Србије и химну „Боже правде“.

Увођење овог грба представља обнављање грба Краљевине Србије, са ког је грба 1941. скинута круна, која је симбол суверенитета, а затим 1947. скинути и двоглави орао и часни крст, тако да је од старог српског грба на грбу СР Србије остао само штит са четири огњила.

Реакција народа на поновно увођење старог грба је била тројака: већина је била медијски неинформисана, неопредељена и незаинтересована, комунисти, социјалисти, социјалдемократе и либерали били су против овог грба, а конзервативци, монархисти и националисти били су за овај грб.

Поводом питања постављања круне у грб Републике Србије, хералдичар Драгомир Ацовић блиски пријатељ династије Карађорђевић [11] дао је следеће објашњење грба: „Круна у грбу Србије није знак монархије већ је знак суверенитета јер над круном постоји само Бог. Порфира је такође по традиција ознака суверенитета, док хермелин носи симболику потеклу из средњовековне традиције у којој је хермелин, као животиња која пази на своју чистоћу, коришћена као симбол некорумпиране власти која само таква заслужује да буде власт. У грбу Србије хермелинска постава плашта има функцију да нагласи чистоту и неокаљаност власти. Двоглави орао, део византијске традиције, симбол је симфоније духовног и световног, неба и земље тј. вере и цркве са једне стране и државе као световне димензије са друге.“ [12]

Галерија

Seal Vojislavljevici (Duklja)

Грб Дукље

Seal of Stefan Nemanja

Грб Рашке

Nemanjić dynasty coat of arms, small, based on Palavestra

Грб Средњовековне Краљевине Србије

COA Nemanjici (Stemmatographia)

Грб Српског Царства

Coat of arms of Mrnjavčević family (small)

Грб Прилепске провинције 1371–1395

Zegligovic Coat of Arms

Грб Дејановића 1346-1395

Coat of arms of Moravian Serbia

Грб Моравске Србије 1371–1402

Coat of arms of Branković family (small)

Грб Бранковићеве провинције 1371–1412

Balsic small COA

Грб Зете 1356–1421

Grb 1ustanak

Грб Првог српског устанка

Coat of Arms of the Principality of Serbia

Грб Кнежевине Србије

Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918)

Грб Краљевине Србије (1882—1941)

Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia

Грб Краљевине Југославије

Coat of arms of Serbia (1941–1944)

Грб Србије под немачком окупацијом

Coat of arms of Serbia (1947–2004)

Грб СР Србије (1947—1990)
и Грб Републике Србије (1990—2004)

Coat of arms of Serbia and Montenegro

Грб СР Југославије (1993—2003)
Грб Србије и Црне Горе (2003—2006)

Coat of arms of Serbia (2004-2010)

Велики грб Републике Србије (2004—2010)

Coat of arms of Serbia small (2004 - 2010)

Мали грб Републике Србије (2004—2010)

Coat of arms of Serbia

Велики грб Републике Србије

Coat of arms of Serbia small

Мали грб Републике Србије

Oznaka pripadnosti

Штит на грбу Републике Србије (2004—2010)

Serbian Cross

Штит на грбу Републике Србије

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 „Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије”. Службени гласник Републике Србије – бр. 36/2009. Народна скупштина Републике Србије – ЈП „Службени гласник“. 11. 5. 2009. – важећи од: 2009-05-19. Приступљено 21. 12. 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Србија и даље са два грба („Вечерње новости“, 26. октобар 2013)
  3. ^ Устав уместо препоруке о коришћењу симбола, 8.11.2006., Министарство иностраних послова Републике Србије, Билтен вести
  4. ^ „Боже правде“ чека Устав, Вечерње новости, 24. јул 2006.
  5. 5,0 5,1 Стевановић Д, Огњановић Р: Знамење за све, Вечерње новости, 30. август 2004.
  6. 6,0 6,1 Круна води републику, Вечерње новости, 27. јун 2006.
  7. 7,0 7,1 Уставотворна скупштина Народне Републике Србије (17. јануар 1947.) Устав Народне Републике Србије, (б. м. : б. и., б. г.). стр. 8. od 108 стр. COBISS.SR 517650071

    „Члан 4
    Државни грб Народне Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама. Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године народних устанака у Србији, 1804 и 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се сунце, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  8. ^ Народна скупштина Народне Републике Србије (9. април 1963.) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Савремена администрација) (1963). стр. 14. и 15. COBISS.SR 61978887

    „Члан 8.

    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама.

    Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  9. ^ Скупштина Социјалистичке Републике Србије (25. фебруар 1974.) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Службени лист СФРЈ) (1974). стр. 28. COBISS.SR 88239367

    „Члан 5.

    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено са једне стране житним класјем а са друге стране лиснатим храстовим гранчицама.

    Житно класје и храстове гранчице повезани су доле траком на којој су исписане година устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчаном пољу део зупчаника. Над сунчаним зрацима је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  10. ^ Службени гласник РС 68/91
  11. ^ Ацовић 2013, стр. 97.
  12. ^ Драгомир Ацовић, представник Хералдичког друштва Србије, у Грб, застава и химна у сенци важнијих тема, Глас јавности, 27.2.2007.

Литература

Август

Књиге и научни чланци

Спољашње везе

Галерија грбова Србије

Галерија грбова Србије обухвата актуелни грб Републике Србије, историјске грбове Србије, као и грбове њених аутономних покрајина, градова и општина.

Галерија грбова суверених држава

Списак државних грбова чине грбови које представљају суверене државе. Грбови других тероторија могу се видети у списку грбова зависних територија. На грбовима држава постоје разни мотиви. Преко половине држава има мотиве разних биљака (венци, стабла, растиње), њих око 60 садржи птице (углавном орлове), око 40 дивље животиње (лавове, тигрове, леопарде), око 30 коње, зебре и говеда. Изражени су и мотиви воде (око 30 држава), планине (око 30 држава), сунца (око 20), човека (око 10). Крстови се налазе на грбовима око 30 држава, док се полумесец налази на око 10 грбова држава. Још један значајан мотив је и звезда (око 45 држава).

Грб Недићеве Србије

Грб Недићеве Србије је колоквијалан назив за званични грб Србије под немачком окупацијом, у раздобљу 1941—1944. године.

У овом раздобљу, Србија је била земља под окупацијом немачког Вермахта. Врховну власт на овој територији представљала је немачка војна управа позната као Територија војноуправног команданта Србије, док су домаће квислиншке органе власти, подређене војној управи, чиниле две српске владе: Комесарска управа Милана Аћимовића (1941) и Влада народног спаса Милана Недића (1941—1944). Због ове друге владе, у делу литераратуре Србија из тог периода се назива и Недићева Србија.

Грб Недићеве Србије је доста сличан поједностављеном традиционалном грбу Краљевине Србије. Грб је представљен двоглавим белим орлом са спуштеним крилима, који на грудима носи мањи штит, српски крст са оцилима. Овај грб не садржи круну, плашт и љиљане, а спуштена крила су стилизована по узору на традиционални немачки грб. Грб се јавља у две верзије, од које је друга много сличнија немачкој хералдици и за разлику од прве, где орао лежи на црвеној позадини, у другој верзији позадина је црна укључујући и мањи штит са српским крстом.

Грб Савезне Републике Југославије

Грб Савезне Републике Југославије је био званични грб државне федерације Савезне Републике Југославије у периоду (1993—2003) и грб Србије и Црне Горе у периоду (2003—2006).

Овај грб је усвојен 22. октобра 1993. године и у опису овог грба се каже: Грб Савезне Републике Југославије је био црвени штит на коме је двоглави сребрни орао златних кљунова и језика, златних ногу и канџи. На грудима орла је штит квадриран пољима Републике Србије и Републике Црне Горе, и то у првом и четвртом квартиру на црвеном пољу сребрни крст између четири сребрна оцила, а у другом и трећем квартиру на црвеном пољу лав у пролазу златног језика и канџи.Како чланице федерације нису у потпуности прилагодиле своје грбове овом, касније се у објашњењу грба наводила квалификација да је мањи штит састављен од историјских грбова Србије и Црне Горе.

Ово решење грба СРЈ је предложило Српско хералдичко друштво Бели орао, а касније га је графички обликовао Богдан Кршић.

Грб Социјалистичке Републике Србије

Грб Социјалистичке Републике Србије био је један од симбола суверенитета Народне Републике Србије, Социјалистичке Републике Србије, те касније Републике Србије. Установљен је Уставом из 1947. године , а смењен је Законом из 2009. године поновним увођењем грба Краљевине Србије за службени грб Републике Србије. Овај грб Србије је службено важио 62 године, што га чини најдуговечнијим грбом Србије у њеној историји. Аутор грба био је сликар Ђорђе Андрејевић Кун.

Грб Трибалије

Грб Трибалије је апокрифни (приписани) грб историчарима непознате средњовековне територије Трибалије, за коју се верује да је у том периоду била под контролом српских владара (царева). Иако је код нас грб познат под овим именом, он се јавља и као грб цара Србије, грб Српског царства, грб Великог Српског војводства, грб Србије, грб Србије под Турцима, грб хабзбуршке Србије, грб Шумадије, те грб Шумадије и Браничева. То је један од најстарих хералдичких приказа који се везује за Србију.

Грб Црне Горе

Грб Црне Горе је званични хералдички симбол државе Црне Горе.

Грб чини овјенчани златни двоглави орао наоружан жезлом у десној и шаром у лијевој канџи, док му је на грудима штит. У штиту се налази лав у ходу по зеленој површини на плавој позадини.

Грб се јавља и у другој верзији, често под називом печат Црне Горе, гдје се орао налази на црвеној позадини. Позадина је кружног облика која у потпуности описује орао и оивичена је златним. Грб је усвојен 13. јула 2004. године.

Грб општине Лапово

На средини штита је приказана Света Параскева, заштитник Лапова. Крст Светог Андрије указује на чињеницу да је Лапово било једна од најважнијих раскрсница путева и железничких пруга у Србији. Пшеница на штиту представља земљорадњу, лист храста шуме, а поље реку Мораву.

Рањени дивљи вепар је апокрифни грб Србије, касније додељен Шумадији (шумовитој земљи), где се Лапово налази. Плава боја коња, држача штита, поново симболише име реке Мораве (стара реч морав значи тамно плав).

Грб општине Топола

Краљевска кућа Карађорђевића потиче из Тополе, а ту су и сахрањени многи Карађорђевићи, и стога грб Тополе оличава краљевско достојанство. Круна је постављена на љубичасто поље оивичено крзном, што подсећа на свечани краљевски плашт и краљевско крунисање. Два сребрна орла потичу од српског симбола двоглавог орла носе мале штитове око врата на којима су грб Србије и грб Шумадије.

Грбови Србије кроз историју

Грбови Србије су се кроз векове мењали, добијали или губили неке елементе грба, али су увек задржавали основне симболе државности и државотворности Србије: сребрног двоглавог орла и четири оцила (мада их многи мешају са словом С).

Садашњи српски грб чини сребрни двоглави орао (у полету) оружан златно на црвеном штиту. Орао на грудима има црвени штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.

У нашим домаћим зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као грб Србије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним оцилом између кракова крста. Орбини доноси исти грб са оцилима, окренутим према спољашњости, и једноглавим орлом са круном у средини крста као грб краља Вукашина. Званично се употребљавао овај грб у трећој деценији 18. века као део грба спојене карловачко-београдске и касније, по ослобођењу Србије, београдске митрополије. Грб карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија 17. маја 1777, а крст са оцилима проширио се као саставни део различитих грбова и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крст са оцилима део грба патријаршије. И у штиту грба српске Војводине од 1848. до 1861. има сребрни крст на црвеном пољу са по једним, према спољашњости окренутим, оцилом између кракова крста.

Застава Србије

Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.

Оцило

Оцило или огњило, рјеђе српски крст, српски је национални симбол, дио грб Републике Србије, заставе Републике Србије и заставе Српске православне цркве. Вјерује се да је симбол заснован на тетраграмском крсту амблема династије Палеолог, са разликом да је у српској хералдичкој традицији уобичајена употреба бијелог крста и оцила на црвеној подлози. Састоји се од симбола крста са четири стилизована слова С на сваком од његових углова.

Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарне крилатице „Само слога Србина спасава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно поријекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Двоглави орао и оцила су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет Срба вијековима.

Пасош Србије

Пасош Републике Србије је јавна путна исправа која се држављанину Србије издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу. За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Републике Србије. Пасош Србије се издаје за неограничен број путовања.

У Србији се, поред српског пасоша, употребљавао пасош Савезне Републике Југославије који је важио до 31. децембра 2011.

Правитељствујушчи совјет сербски

Правитељствујушчи совјет сербски (слсрп. Правителствующій совѣт сербскій) је био један од централних органа власти у устаничкој Србији, основан 15. августа 1805. на народној скупштини у Борку, у време Првог српског устанка. Један од оснивача је био прота Матeја Ненадовић, док је на његовом постављању радио Божа Грујовић, професор историје права на универзитету у Харкову.Стварање Совјета је био израз потребе ослободилачке борбе српског народа, тадашњих супротности политичке борбе, спољнополитичких утицаја и борбе великих сила око устаничке Србије. Да би спречио пропаст устанка, Божидар Грујовић је предложио оснивање Правитељствујушег совјета који је основан на скупштини у Борку августа 1805. Карађорђе је дао пристанак за његово оснивање, желећи да му он помогне у решавању сложених проблема војноорганизационог и спољнополитичког карактера. Један део војвода је схватио да Совјет може бити добра опозиција против Карађорђа.Совјет је био нека врста влади и имао је извршну и законодавну власт, што је Грујовић посебно наглашавао. Као централни орган власти обједињавао је напоре устаника и доприносио је да се са успехом развија ослободилачка борба. Стварао је основне услове за бржи економски, друштвени и културни развој Србије. Постепено је сузбијао нахијски сепаратизам, a под Карађорђем се борио против феудалне и регионалне подвојености.

Начални правитељствујушчи совјет народни, по нацрту Грујовића, састојао се од 12 изабраних представника 12 нахија. Имао је свог председника који се бирао сваког месеца међу 12 представника. Предвиђено је било 6 попечитеља (министара) који су се исто као и председник бирали између чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове, те и један секретар. Попечитељи су уведени тек 1811. Прво седиште је било у манастиру Вољавчи испод планине Рудник, а после кратког времена у манастиру Боговађи. У то време по нахијама се организују магистрати (судови) да суде и свршавају нахијске послове. За боравка у Боговађи створен је и сопствени печат: грб Србије, крст са 4 оцила и грб древне Трибалије (један од старих назива за Србију), под круном вепрова глава са стрелом забоденом у чело. Између ова два грба налази се крин, испод грбова година 1804, а около натпис: Правитељствујушчи совјет сербски (слсрп. Правителствующій совѣт сербскій).После ослобођења Смедерева (1806) Совјет се пресељава тамо, а по ослобођељу Београда (1807) у Београд, где остаје до пропасти устанка 1813. Делокруг његовог рада се стално ширио. И поред тога што је константно био изложен борбама и амбицијама појединаца, потресан унутрашњим и спољним неприликама, Совјет је одиграо важну историјску улогу у устаничкој Србији и државотворној идеји Србије.

Референдум о симболима Републике Србије 1992.

Референдум о симболима Републике Србије (пуни назив: Референдум ради претходног изјашњавања грађана о симболима Републике Србије) одржан је 31. маја 1992. На реферндуму се одлучивало о државним симболима Србије.

Услед распада СФР Југославије, Република Србија је испрва наставила да користи исту заставу, грб и химну. Устав Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом процедуром коришћеној у мењању устава Србије, која је захтевала подршку апсолутне већине гласача. Грб Србије у облику штита са четири оцила, застава са петокраком и химна Марш на Дрину добили су већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача па је референдум проглашен неважећим.

Скоројевићев грбовник

Скоројевићев грбовник је такође један од најстаријих илирских грбовника. Рукопис садржи грбове Душановог и Урошевог царства, Аустријског царства те слике 157 „илирских“ грбова.

Грбовник је саставио Марко Скоројевић око 1637. године и чува се у Дворској библиотеци у Бечу.

Латински назив грба је: „Insign(ia) Regno(rum) Ilustris Imperii Illiricy“, мада се у самом тексту грбовника цар Душан назива „Serviorumque et Bosnensium Imperatori Stephano Njemanich“.

Грб је доста сличан Београдском грбовнику, а главне разлике су:

цели плашт је црвен, али је леви део постављен златним, а десни сребрним;

грб Славоније у пољу B је као у Охмућевићевом грбовнику;

грб Србије је бели крст на црвеном пољу без оцила.

Српска хералдика

Српска хералдика или хералдика Србије, је специфичан хералдички систем који се развио на просторима Србије. Своје корене налази у хералдичким знамењима средњовековне Србије и тадашње српске властеле.

Српска хералдика је препознатљива по белим двоглавим орловима, црвеним штитовима и четири оцила који се врло често појављују.

Задњих година у територијалној хералдици Србије и Републике Српске се појављује све више грбова чији је творац хералдичко друштво Бели орао и Одбор за хералдичке и генеаолошке студије Центра за истраживање православног монархизма, хералдичких ауторитета у Србији, који стварају хералдички систем сличан али другачији од система других европских земаља. У том систему се као држачи штита често појављују разне знамените личности наше историје, српски војници, светитељи, итд.

Српски орао

Српски орао је двоглави хералдички орао, уобичајени симбол у српској хералдици и вексилологији. Двоглави орао и оцила су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет Срба вијековима. Поријекло води од средњовјековне династије Немањић. Орао, заједно са оцилима, користи се у савременом дизајну грба Србије, а сам орао на грбу Црне Горе.

Националне заставе
Национални грбови
Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије
Теме Србије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Државни симболи Србије кроз историју
Монархија
Република
Србија Национални симболи Србије Србија
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.