Грбови Србије кроз историју

Грбови Србије су се кроз векове мењали, добијали или губили неке елементе грба, али су увек задржавали основне симболе државности и државотворности Србије: сребрног двоглавог орла и четири оцила (мада их многи мешају са словом С).

Садашњи српски грб чини сребрни двоглави орао (у полету) оружан златно на црвеном штиту. Орао на грудима има црвени штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.

У нашим домаћим зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као грб Србије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним оцилом између кракова крста. Орбини доноси исти грб са оцилима, окренутим према спољашњости, и једноглавим орлом са круном у средини крста као грб краља Вукашина. Званично се употребљавао овај грб у трећој деценији 18. века као део грба спојене карловачко-београдске и касније, по ослобођењу Србије, београдске митрополије. Грб карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија 17. маја 1777, а крст са оцилима проширио се као саставни део различитих грбова и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крст са оцилима део грба патријаршије. И у штиту грба српске Војводине од 1848. до 1861. има сребрни крст на црвеном пољу са по једним, према спољашњости окренутим, оцилом између кракова крста.

Србија Немањића

Двоглави орао се први пут код српске властеле појављује још у доба Стефана Немање ((1166) 1168-1196), али потпуну афирмацију стиче тек у време цара Душана, што се повезује са његовим настојањем да српска краљевина постане прави настављач и обновитељ Византијског царства срушеног 1204. године уместо државе на чијем челу су се налазили Палеолози. Због тога је се он прогласио за цара Срба и Грка, а из Византије је поред већ усвојеног дворског церемонијала преузео и двоглавог орла као симбол царске власти.

У задње време поставља се питање да ли је грб Немањића заиста био сребрни двоглави орао на црвеном штиту. Према неким теоријама, грб је био црвени двоглави орао на сребрном штиту.

Кнежевина Србија

У време поновног оживаљавања државности Србије, за време кнеза Милоша, постао је крст са оцилима - грб српски народни. Кнез Милош Обреновић је поново оживео историјски грб Србије: крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Грб је притом уоквирио, по узору на француску хералдику, двема гранчицама - маслиновом и храстовом.

Прва појава штита са оцилима није позната, али се сматра да ју је као варијацију грба обновљене Византије (насталог 1261. године) увео Стефан Лазаревић после 1402. године када је од византијског цара Манојла II (1391–1425)) односно његовог брата и намесника Јована VII (1390) у Цариграду добио титулу деспота. Уместо византијског грба у коме златни грчки крст дели црвено поље на четири дела у којима се налази по једно грчко слово Β (које одговара по облику ћириличном слову В односно латиничном слову Б), српска варијанта грба има сребрни грчки крст који дели црвено поље на четири дела у којима се налази по једно ћирилично слово С (које по облику одговара латиничном слову Ц).

Слово С (односно 4С) је током 17. и 18. века протумачено као оцило од стране западних хералдичара чије хералдике не познају употребу слова као хералдичких елемената. Овакво тумачење се касније проширило међу Србима и данас је веома прихваћено.

У чл. 4 Устава од 1835. описан је он овако:

„Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране од храстова, а са лијеве од маслинова листа.”

Milos Obrenovic 1819

Грб књаза Милоша, са печата из 1819. године.

Grb kneza Milana Obrenovica IV

Грб кнеза Милана Обреновића

Краљевина Србија

Са прогласом краљевине промењен је и српски државни грб.

У члану 2. Устава од 21/12 1888. описан је овако:

„Грб је краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.”

Сличан је опис грба у Уставима од 6. априла 1901. и 5. јуна 1903.

Љиљани потичу из брака Стефана Уроша I са Јеленом Анжујском када су се Немањићи ородили са готово свим моћнијим породицама Европе, и ти љиљани су спомен на тај догађај. Љиљани тј. „fleur de lis“, се у српском језику називају још и кринов цвет.

Љиљан је хришћански симбол и нешто што означава везу владара са Исусом и црквом. Појављује се на грбовима многих краљевских фамилија посебно у Француској и Енглеској, као што су Анжујци, а касније су били саставни део краљевског грба Котроманића који су се сматрали наследницима Немањића. Кринови, или љиљани, се појављују на српском грбу и кад је деспот Стефан Лазаревић са времена на време додавао љиљане када је био близак са Мађарским краљем који је такође био анжујског порекла.

Краљевина Југославије

Други светски рат

Coat of arms of Serbia (1941–1944)

Грб Србије под немачком окупацијом

Coat of arms of Democratic Federal Yugoslavia

Први грб ДФЈ коришћен током Другог светског рата 1943-46.

Социјалистичка Република Србија и Социјалистичка Југославија

State Coat of Arms of the People's Republic of Serbia 1947

Државни грб Народне Републике Србије, 1947.

SR Serbia coa

Грб СР Србије, 1967.

Coat of Arms of SFR Yugoslavia - 1943-1963

Грб ФНРЈ са пет бакљи које представљају братсво и јединство конститутивних народа (Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца)

Emblem of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia

Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представља шест бакљи које горе заједно.

Грбови савремених република

Савезна Република Југославија и Државна Заједница Србија и Црна Гора

Република Србија

Грб Републике Србије чини сребрни двоглави орао у полету оружан златно на црвеном шпанском штиту који је овенчан венцем Обреновића/Карађорђевића. Орао на грудима има црвени шпански штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу. Испод обе златне канџе се налази по један златни љиљан. Од 2004. године је и званични Грб Републике Србије.

Други српски грбови

Грб Републике Српске

Грб Републике Српске чини сребрни двоглави орао у полету оружан златно и овенчан венцем Обреновића/Карађорђевића на црвеном ранофраначком штиту. Орао на грудима има црвени ранофраначки штит који је сребрним грчким крстом подељен на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.

Грб Републике Српске Крајине

Грб Републике Српске Крајине чини сребрни двоглави орао у полету оружан златно и овенчан венцем Обреновића/Карађорђевића. Орао на грудима има црвени ранофраначки штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.

Coat of arms of the Republic of Serbian Krajina

Грб Републике Српске Крајине

Грб Републике Црне Горе

Srcg1

Грб Федералне Државе Црне Горе 1945-1947.

Srcg2

Грб НР Црне Горе 1947-1963.

Coat of arms of Montenegro (1992-2004)

1992-2004

Coat of arms of Montenegro

од 2004.

Види још

Литература

Спољашње везе

Галерија грбова Србије

Галерија грбова Србије обухвата актуелни грб Републике Србије, историјске грбове Србије, као и грбове њених аутономних покрајина, градова и општина.

Грб Душановог царства према илирским грбовницима

Грб Душановог царства према илирским грбовницима је грбовна композиција настала крајем XVI века, на којој су приказани стварни или приписани грбови територија Македоније (Macedoniae), Славоније (Slavoniae), Босне (Bosnae), Бугарске (Bvlgariae), Далмације (Dalmatie), Србије (Svrbiae), Хрватске (Crovatiae), Рашке (Rasciae) и Приморја (Primordiae), као и два мање јаснија грба за које се верује да су династички грбови Немањића и Косача. Композиција је украшена многим периферијама и овенчана је царском круном Немањића.

Претпоставља се да је прва оваква грбовна композиција настала за потребе шпанског адмирала србокатоличког порекла Петра Педра Охмућевића, а онда покренула стварање читавог низа сличних комбинација (махом копије овог) названих „илирски грбовници”.

Савремена историја данас познаје преко 20 тзв. „илирских грбовника”, који садрже ову композицију називајући је: грб цара Стефана Стефана Немањића (лат. Imperatoris Stephani Stephani Nemagnich Insignia) Најпознатији од тих грбовника су: Охмућевићев, Коренић–Неорић, Београдски, Скоројевићев и Фојнички грбовник, чије се композиције (грба Душановог царства) донекле разликују у свом садржају.

Грб Моравске Србије

Грб Моравске Србије је изведени грб на основу династичког грба Хребељановића, чији су најзначајнији преставници били Душанов пехарник, Прибац Хребељановић, његов син кнез (у народу познат као Свети цар) Лазар Хребељановић и његов унук деспот Стефан Лазаревић Високи. Овај грб се састоји од сребреног грчког крста на црвеном пољу, који је омеђен са бокова (лево и десно) са сребреним пругама на којима се налази по један црвени крин (љиљан).

Након распада Српског царства, у појасу око три реке Мораве, развила се самостална феудална држава данас у литератури позната као Моравска Србија. Њен први владар био је кнез Лазар Хребељановић, а касније и његов син Стефан Лазаревић. Након битке код Ангоре, Стефан проширује границе своје државе и узима титулу деспота, након чега ова држава прераста у Српску деспотовину.

У модерној хералдици, елементи традиционалног грба Моравске Србије се налазе на грбовима општина Лазаревац и Деспотовац, као и на грбовима и амблемима неким организација.

Грб Недићеве Србије

Грб Недићеве Србије је колоквијалан назив за званични грб Србије под немачком окупацијом, у раздобљу 1941—1944. године.

У овом раздобљу, Србија је била земља под окупацијом немачког Вермахта. Врховну власт на овој територији представљала је немачка војна управа позната као Територија војноуправног команданта Србије, док су домаће квислиншке органе власти, подређене војној управи, чиниле две српске владе: Комесарска управа Милана Аћимовића (1941) и Влада народног спаса Милана Недића (1941—1944). Због ове друге владе, у делу литераратуре Србија из тог периода се назива и Недићева Србија.

Грб Недићеве Србије је доста сличан поједностављеном традиционалном грбу Краљевине Србије. Грб је представљен двоглавим белим орлом са спуштеним крилима, који на грудима носи мањи штит, српски крст са оцилима. Овај грб не садржи круну, плашт и љиљане, а спуштена крила су стилизована по узору на традиционални немачки грб. Грб се јавља у две верзије, од које је друга много сличнија немачкој хералдици и за разлику од прве, где орао лежи на црвеној позадини, у другој верзији позадина је црна укључујући и мањи штит са српским крстом.

Грб Немањића

Грб Немањића је сребрни двоглави орао на црвеној позадини. Српски владари су грб двоглавог орла преузели од Византије. Ана, жена Стефана Немање кћи византијског цара Романа IV "донела је у мираз у Србију белог орла као симбол царски".У време Стефана Првовенчаног, користио се црвени двоглави орао на сребрној позадини, док је у време Стефана Душана дошло до инверзије боја и појављује се сребрни орао на црвеној позадини.

Током 14. века су постојале различите варијанте грба Немањића - сребрни двоглави орао на црвеној позадини, и црвени двоглави орао на сребрној позадини. На крају се усталила варијанта сребрног орла на црвеном пољу, насупрот византијског црног орла на златном пољу, и та варијанта се данас сматра грбом Немањића.

Грб Рашке

Грб Рашке је апокрифни (приписани) грб, са елементима три сребрене потковице окренуте на доле, на плавом пољу штита. Према мишљењу већине хералдичара, не постоје докази да је ово стварни грб Рашке из времена за који се датује, већ се он у овој форми појављује тек развојем илирске хералдике крајем XVI века и тад се приписује великој жупи или кнежевини Рашкој.

Развојем илирске хералдике, овај грб се појављује у многим европским грбовницима и најчешће се односи на древну Рашку или земље Старе Србије уопште. Касније, као грб Рашке јавља и другачија форма са белим орлом који држи три сребрене потковице на плавом штиту.

У модерној хералдици, елементи традиционалног грба Рашке се налазе на грбу општине Прибој, као и на грбовима и амблемима неким неформалних грбова насеља или организација.

Грб Србије

Грб Србије је званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима, а усвојен 19. мајa 2009. када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода.

На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну у његовом изгледу, што и није ново, јер неке земље, попут: Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе итд, такође користе хералдичку круну иако нису монархије.

Грб Српске деспотовине

Грб Српске деспотовине је био званични грб српске средњовековне државе, Српске деспотовине која је постојала у периоду 1402–1537. године.

На грбу је приказан златни двоглави орао са по сребреним трубећим рогом у оба кљуна на црвеном пољу и деспотском капом на штиту. Овај двоглави орао се у неких грбовницима јавља у традиционално белој боји, али много чешће у златном издању. Двоглави орао је традиционални симбол Немањића, који су касније преузели и Хребељановићи. Два рога су традиционални симболи Хребељановића, али и Бранковића и та симболика се налази на династичким грбовима обе ове породице. Ова два рога се тако могу тумачити као јединство две породице, које су касније владале Деспотовином.

По угледу на грб Српске деспотовине, настао је и династички грб Црнојевића, локалне феудалне породице из Зете, а на чијем је основу касније настао и модерни грб самосталне Црне Горе.

Грб Српског царства

Грб Српског царства је појам који се често јавља у стручној литератури и популарној књижевности, а односи се на грб или амблем српске државе из времена цара Душана и његовог сина цара Уроша. О грбу или грбовима који су користили ова два владара, данас не знамо много, али током историје, јавио се читав низ грбова који су приписани периоду Српског царства.

Према мишљењу Александра Соловјева и других познатих хералдичара, почеци српске хералдике у XIV вијеку су врло скромни и средином тог вијека једва да се јављају први покушаји владалачких грбова, који су истовремено и грбови држава. Прве, доста скромне, податке о грбовима средњовјековних јужнословенских земаља налазимо у „Путу око свијета“, једног шпанског фратра из 1330. године. Ти грбови су били доста нестални, а што се тиче грбова провинција и властеоских кућа Српског царства, Соловјев одбацује њихово постојање у овом периоду.

Најпознатији грбови који се приписују Српском царству и његовим владарима су грбови познати под следећим именима:

Грб Душановог краљевства;

Династички грб Немањића;

Грб Немањићког царства;

Илирски грб;

Грб цара Стефана Душана;

Грб цара Стефана Уроша;

Грб Трибалије према сликама Сабора у Констанцу и

Грб Српског царства према Милошу Милојевићу.

Грб Урошевог царства према илирским грбовницима

Грб Урошовог царства или грб цара Стефана Уроша је грбовна композиција настала током XVII вијека у илирској хералдици, а која у великој мјери подсјећа на претходни грб цара Душана.

То је такође грбовна композиција на којој су приказани стварни или приписани грбови Македоније (Macedoniae), Славоније (Slavoniae), Босне (Bosnae), Бугарске (Bvlgariae), Далмације (Dalmatie), Србије (Svrbiae), Хрватске (Crovatiae), Рашке (Rasciae) и Приморја (Primordiae), те династички грбови Немањића и Косача. Грб Стефана Уроша садржи и плашт (унутар грба), а цијела композиција је украшена царском круном Немањића (понегдје је приказана краљевска круна Немањића/Котроманића) и царским ланцем са медаљоном.

Како се ова грбовна композиција повезује са именом другог српског цара, Стефана Уроша Нејаког, композиција се такође назива и грб Српског царства.

Грб хабзбуршке Србије

Грб хабзбуршке Србије је био званични грб Краљевине Србије која је постојала у периоду 1718—1739. године и била под влашћу Хабзбурговаца.

Мотив црне вепрове главе рањене по косини, стријелом на сребреном пољу је један од најстаријих грбова приписаних Србији. Прво познато приписивање овог грба Србији је оно у Зборнику „Сабор у Констанци“ 1415. године, гдје се јавља као грб цара Србије. Касније, овај мотив се јавља и на једном грбу деспота Стефана Лазаревића, али и у неким грбовницима широм Европе, гдје се њим означава територија Србије.

Почетком XVIII вијека, Хабзбуршка монархија је истјерала Османлије из сјеверних дијелова данашње централне Србије и ту формирала своју покрајину Краљевину Србију. Традиционални грб Трибалије је постао званичан грб новоформиране покрајине. Након пропасти ове хабзбуршке покрајине, мотиве трибалског грба су касније користили и устаници у Првом српском устанку (1804–1813).

Мотиве трибалског грба данас користе многи градови и општине у Републици Србији: Крагујевац, Велика Плана, Топола, Лапово и београдске општина Вождовац и општина Барајево .

Оцило

Оцило или огњило, рјеђе српски крст, српски је национални симбол, дио грба Републике Србије, заставе Републике Србије и заставе Српске православне цркве. Вјерује се да је симбол заснован на тетраграмском крсту амблема династије Палеолог, са разликом да је у српској хералдичкој традицији уобичајена употреба бијелог крста и оцила на црвеној подлози. Састоји се од симбола крста са четири стилизована слова С на сваком од његових углова.

Српскo предање знак повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарне крилатице „Само слога Србина спасава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно поријекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Двоглави орао и оцила су главни веснички знакови који представљају народни идентитет Срба вијековима.

Списак грбова и амблема градова и општина Србије

Ово је списак грбова и амблема градова и општина Републике Србије.

Српска хералдика

Српска хералдика или хералдика Србије, је специфичан хералдички систем који се развио на просторима Србије. Своје корене налази у хералдичким знамењима средњовековне Србије и тадашње српске властеле.

Српска хералдика је препознатљива по белим двоглавим орловима, црвеним штитовима и четири оцила који се врло често појављују.

Задњих година у територијалној хералдици Србије и Републике Српске се појављује све више грбова чији је творац хералдичко друштво Бели орао и Одбор за хералдичке и генеаолошке студије Центра за истраживање православног монархизма, хералдичких ауторитета у Србији, који стварају хералдички систем сличан али другачији од система других европских земаља. У том систему се као држачи штита често појављују разне знамените личности наше историје, српски војници, светитељи, итд.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.