Грб

Грбови на штиту су део европске традиције, настали као знак власништва одређене особе или групе људи, и који су он или она користили на разне начине. За разлику од печата и амблема, грбови на штиту имају свој формални опис – блазон.

Елементи грба

Грб се састоји из више елемената:

Развој хералдичког грба

У току борбе, витезови прекривени својим оклопом, нису се могли међусобно распознавати. Постепено се почело стављати различити симболи на штит и на груди, истовремено са бојењем штитова и плашта. То је знатно олакшавало разликовање витезова на бојном пољу или на многобројним витешким турнирима тог времена.

Coat of Arms

Тако се дошло до велике разноврсности у погледу слике на грудима и на штиту и боје плашта, и убрзо су краљевски хералдичари покушали забележити све грбове у свом краљевству па им уједно и одредити некаква правила – чиме настаје хералдика као врста науке.

Уједно, с обзиром да се тада власт углавном темељила на успеху на бојном пољу, владари су почели користити елементе свог витешког обележја као свој симбол и у стварима државног значаја. Стилизовани су хералдички симболи, елементи витешких симбола пренешених на папир, који су се на тај начин могли користити за најразличитије потребе. Сама кацига је, и тада, означавала властелински статус носиоца грба.

Каснији, развијени облик хералдичких грбова укључивао је и држаче штита и мото. Држачи штита, или подупирачи, су објашњавали на чему носилац грба темељи свој ауторитет, па су се могли наћи најчешће разни светитељи (који истичу божанско право) и животиње (које су имале да истакну духовне или физичке квалитете носиоца грба) на које су се позивали разни владари и племићи, и темељили свој статус. На траци испод штита је у почетку најчешће стајао борбени поклич претка носиоца грба, а касније су се стављани цитати из Светог писма и латинске изреке, и друге поруке које су говориле о идеалима и амбицијама носиоца грба. Само поље штита скоро да се претварало у сликарско платно – подељено на неколико поља тако да свако поље говори о неком аспекту статуса носиоца тог грба, високом пореклу или заслугама за краља.

Грб Србије

Грб је, данас, симболички знак као обележје једне државе, народа, града, племићке породице или појединца. Наука која се бави изучавањем грбова се назива Хералдика или „наука о грбовима“. Научници који се баве овом области се називају Хералдичари. Хералдика је стандардизована у средњем веку иако овакви системи постоје и пре средњег века и сврставају се у пре хералдички период.

Грбови се најчешће приказују на истакнутим местима и на заставама.

Види још

Спољашње везе

Амблем

Амблем је реч која у српском језику значи:

знак

знамење

обележје

симбол

украсни уметак

уметнут радНегде се користи и реч емблем истог значења.

Често се речи грб и амблем поистовећују.

Сама реч амблем потиче од грчке речи emblèma и француске речи emblème.

Бранденбург

Бранденбург (нем. Brandenburg, ннем. Bramborg/Brannenborg, длсрп. Bramborska, глсрп. Braniborsko) је савезна покрајина у североисточном делу Немачке. Главни град је Потсдам.

На истоку граничи са Пољском (Војводствима Западно Поморје и Лубуш), на југу са Саксонијом, са Саксонија-Анхалтом на западу, на крајњем западу једним кратким делом уз Лабу са Доњом Саксонијом, на северу са Мекленбург-Западном Померанијом, и у свом средишњем делу у целости окружује Берлин, који као град-држава представља посебну административну целину, управно одвојену од Бранденбурга.

За датум оснивања историјског Марке Бранденбург узима се 11. јуни 1157, када је Асканир Албрехт дер Бер освајањем повратио Бранденбург и прикључио га Светом римском царству. Од 1415. до 1918. регија је била под влашћу династије Хоенцолерн, док од 1701. до 1946. Марк Бранденбург дели судбину Пруске као њено језгро. 1815. године створена пруска провинција Бранденбург (без Алтмарка) је након Другог светског рата постала покрајина унутар Источне Немачке (али без Нојмарка источно од Одре) при чему је подељена на три управна округа. 1990. године је покрајина Бранденбург поново основана, као савезна покрајина унутар уједињене Немачке.

Галерија грбова Русије

Ово је галерија 85 грбова субјеката Руске Федерације пореданих по азбучном редоследу. Такође, галерија садржи и актуелни , као и историјске грбове Русије.

Галерија грбова Србије

Галерија грбова Србије обухвата актуелни грб Републике Србије, историјске грбове Србије, као и грбове њених аутономних покрајина, градова и општина.

Галерија грбова зависних територија

Ова галерија грбова приказује грбове или амблеме (који служе сличној сврси) свих наведених зависносних територија сврстаних азбучним редоследом суверених држава којима припадају.

Галерија грбова суверених држава

Списак државних грбова чине грбови које представљају суверене државе. Грбови других тероторија могу се видети у списку грбова зависних територија. На грбовима држава постоје разни мотиви. Преко половине држава има мотиве разних биљака (венци, стабла, растиње), њих око 60 садржи птице (углавном орлове), око 40 дивље животиње (лавове, тигрове, леопарде), око 30 коње, зебре и говеда. Изражени су и мотиви воде (око 30 држава), планине (око 30 држава), сунца (око 20), човека (око 10). Крстови се налазе на грбовима око 30 држава, док се полумесец налази на око 10 грбова држава. Још један значајан мотив је и звезда (око 45 држава).

Грб Лесковца

Грб Лесковца је званични симбол Града Лесковца и постојан је у три нивоа — као Основни или Мали, Средњи и Велики грб.

Град Лесковац не поседује историјски грб. Природни и континуирани развој средњовековних хералдичких наука и примене принципа је прекинут османлијском најездом у 15. веку. Седамдесетих година 20. века усвојен је амблем општине Лесковац. Тај амблем спада у боља парахералдичка решења свога доба.

Важећи грб општине Лесковац усвојен је 12.03.2005. године.

Грб евоцира историјско и културно наслеђе Лесковца. Плаво је боја неба, светости, воде и мира. Актуелни амблем Лесковца има плаву основу. Плаво старински „мораво”, алудира на назив реке Мораве, чији је слив хидролошка окосница југа Србије.

Златно је боја светости, непропадљивости и непроменљивости кроз време. Крст од двоструко уплетеног гајтана има двоструко значење: крст је симбол страдања и васкрсења, симбол цивилизације којој припадамо, а уже подсећа на настанак ужарске и гајтанарске производње из које се развила специфична занатска и индустријска афизиономија Лесковца. Крст је такође знак раскрснице путева. Лесковац је, као град и трговиште, центар те раскрснице и место разапето на крсту страдања у ратовима, много пута васкрсло из пепела сопствених стратишта. Златни плодови леске алудирају на лесковачки топоним.

Црвени двоглави орао на сребрном штиту, који се види на застави Лесковца, подсећа на време када је Стефан Немања задобио Дубочицу од Византије. Као посебна владарска ознака у Ромејском царству, црвени орао је заштићени знак деспота, севастократора и кесара и у том својству су га користили српски владари Немањићке лозе све до царског крунисања Стефана Душана. Златна бедемска круна са четири видљива мерлона део је стандардног хералдичког репертоара којим се дефинише природа територијалног грба и административни ранг и величина Титулара; шест мерлона (четири видљива) означавају да Титулар има више од 100.000 житеља на својој територији.

Конопља и леска, као део полувенца који окружује Средњи грб, подсећају на име града и на чињеницу да је лесковачка привреда била заснована на гајењу и преради конопља. Леска је приказана у злату како би се подвукла разлика између реалног и симболичног. Лавови као држачи засновани су на хералдичком наслеђу лесковачког краја. Апокрифни грб Дарданије, која је шири археолошко-историјски оквир коме припада и Лесковачка котлина, популарисао је Христофор Жефаровић посредством своје „Стематографије”, и као такав налазио се једно време у саставу патријаршког грба и на стегу уз десног чувара павиљонског грба српског Краљевског дома. Тог лава карактерише црвена тинктура и црни коронет, као и удвојени реп. Хералдички лав породице Бранковић, која је у дужем периоду господарила овим подручјем, такође је црвен. Овде је његова тинктура измењена у „мораву”, односно плаву, као алузија на слив Јужне Мораве. Оба лава, десни и леви чувар, својим бојама подсећају на прву познату српску заставу за коју се зна да је била „црвена и плава”.

Грб Града и насељеног места Лесковац користи се у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики. Грбом и стегом се изражава и представља припадност Граду Лесковац. Они се могу употрбљавати само у облику, са садржином и на начин предвиђен Одлуком о грбу и стегу Града Лесковца.

Грб Ниша

Грб града Ниша урађен је у складу са правилима српске градске хералдике. У складу са тим, грб постоји у три варијанте: Велики, Средњи, Мали.

Мали грб је штит великог грба, а средњи је штит великог грба уз круниште.

Велики грб града Ниш се састоји од штита је црвене (gules) основе, на којој се налази сребрна (argent) улазна капија у тврђаву са отвореним улазом, што симболише нишку тврђаву. Изнад капије се налази двоглави бели (argent) орао, а испод плава (azure) вијугава трака која представља реку Нишаву.

Круниште грба је круна-златни (or) бедем. Изнад круништа је симбол алфе и омеге, што симболише античку историју града.

Држачи грба су српски устаник из времена Српске револуције и цар Константин Велики, рођен у Нишу. Српски устаник у рукама носи стег Србије са златним (or) крстом и четири оцила. Цар Константин носи стег са пурпурном основом и двоглавим белим орлом окружен златним ловоровим венцем.

Испод штита је сребрна трака са натписом Ниш, Naissos i Naissus, што показује припадност града Србији у садашњости, и грчко-византијској и римској сфери утицаја у прошлости.

Грб Русије

Грб Русије је званични хералдички симбол Руске Федерације.

Грб је направљен по узору на грб старог Руског царства, а поново је уведен након пада Совјетског Савеза, 1991. године.

Црвена боја симболише Велику Русију, старо име земље, које су користили Руси, да би је разликовали од Мале Русије (Украјина) и Беле Русије (Белорусија). Двоглави орао са круном представља старо Руско царство а добијен је од Византије у 15. веку, када се руски цар Иван III оженио са византијском царицом Софијом Палеолог. На грудима орла је мали штит Светог Ђорђа који убија аждају - што је и грб Москве. Првобитно је Свети Ђорђе био окренут на лево, а копље му је (као и сада) било у десној руци. Окренут је на леву страну да би добио природнији изглед.

Краљево

Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 57.411 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 17 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Ковачи, Витановац, Врба, Заклопача, Жича, Кованлук, Тавник и Јовац

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.

Летонија

Летонија (лет. Latvija), или званично Летонска Република (лет. Latvijas Republika) држава је у северној Европи. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државе — Естонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига, највећи је град прибалтичких држава.

Летонију чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

Национални грб

Национални грб је симбол који означава независну државу у облику хералдичког постигнућа. Док националну заставу углавном користе обични људи и она се истиче напољу и на бродовима, национални грб се обично сматра симболом владе или у монархијама чак симболом шефа државе. Краљевски грб монархије, који је некада идентичан националном грбу, понекад се описује као грб доминиона или грб суверенитета.Национални грбови се налазе на насловној страни пасоша, документа који се користи на међународном нивоу како би се доказало држављанство одређене особе.

Симбол који се зове национални грб, треба да прати правила хералдике. Уколико не прати правила, то формално није грб али је ипак национални амблем. Међутим, многи нехералдички национални амблеми колоквилано се називају националним грбовима, јер се користе у исту сврху као и национални грбови.

Носилац грба

Носилац грба, или армигер, је особа која полаже права на неки грб. За такву особу се каже и да је грбоносац тј. грбоносна.

Првобитно се армигером сматрао онај који носи витезово оружје тј. штитоноша а не витез, који је носио свој грб као своје обележје.

Појам „армигер“ је јасно дефинисан и у употреби само у земљама где хералдику регулише држава или неки хералдички ауторитет (као нпр. Колеџ за грбове у Енглеској, Велсу и Северној Ирској, Канцеларија главног хералда у Ирској или Суд лорда Лиона у Шкотској).

У Холандији, са друге стране, је законом уређено право на ношење племићких титула али не и грбова.

Особа може да стекне свој грб тако што ће га наследити од особе која је имала право ношења грба.

Рајна-Палатинат

Рајна-Палатинат (варијанте: Порајње, Фалачка, нем. Rheinland-Pfalz) савезна је држава на југозападу Савезне Републике Немачке.

Граничи се са немачким државама Северна Рајна-Вестфалија, Хесен, Сарланд, Баден-Виртемберг као и државама Белгијом, Француском и Луксембургом.

Већи градови су: Мајнц (главни град), Лудвигсхафен, Трир, Кобленц и Кајзерслаутерн.

Грб ове државе говори много тога о њој. Састоји се из 3 компоненте: лава, крста Светог Ђорђа и точка, што су симболи некадашњих држава чланица Светог римског царства: Палатината, Трира и Мајнца. Грб је крунисан златном круном у облику листова винове лозе, што симболично указује на чињеницу да је ово регион са највећом производњом вина у Немачкој.

Регистарске ознаке у Словачкој

Регистарске таблице у Словачкој (свк. EČV, evidenčné číslo vozidla) се од 1997. издају у форми XX-NNNYY где XX представља код округа, NNN три насумична броја а YY два насумична слова.

Након уласка Словачке у Европску унију у мају 2004. постојала су два облика регистарских таблица - са грбом Словачке и са заставом Европске уније.

Од 1. јуна 2006. постоје три облика таблица. Поред претходна два уведене су и таблице које имају заставу ЕУ али и грб уместо цртице у оквиру таблице.

Сисачко-мославачка жупанија

Сисачко-мославачка жупанија је жупанија у средишту Хрватске са седиштем у Сиску.

Трансилванија

Трансилванија или Ердељ (рум. Transilvania или Ardeal; мађ. Erdély; нем. Siebenbürgen) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

ФК Челси

ФК Челси (енгл. Chelsea F.C.) је енглески фудбалски клуб из Лондона основан 1905. године. Утакмице као домаћин игра на стадиону Стамфорд бриџ, капацитета 41.837 места. Клуб је 2003. купио руски милијардер Роман Абрамович инвестиравши више од 600 милиона евра. Челси је 2012. године остварио највећи успех у историји освојивши Лигу шампиона после победе над минхенским Бајерном у финалу. Клуб је шест пута био шампион енглеске Премијер лиге, осам пута је освајао ФА куп, пет пута Лига куп, четири пута Суперкуп Енглеске, два пута Куп победника купова, два пута Лигу Европе, a једном УЕФА суперкуп.

Чехословачка

Чехословачка, или Чешко-Словачка (чеш. и свк. Československo, Česko-Slovensko), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.