Град Ужице

Град Ужице је град у Златиборском округу на западу Србије. Простире се на површини од 667 km².

Седиште града као и округа је градско насеље Ужице. Град Ужице се састоји од 41 насеља: 2 градска (Севојно и Ужице) и 39 сеоска насеља. Ужице од Београда удаљено је 195 km².

Град Ужице
Užice IMG 9754

Зграда скупштине града Ужица
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Златиборски округ
Седиште Ужице
Становништво
Становништво Пад 78.040
Географске карактеристике
Површина 666,7 km2

Serbia Užice

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт Град Ужице
Zlatiborski district
Положај града у Златиборском округу

Административна подела

У административном смислу, град Ужице је подељен на две градске општине: Севојно и Ужице.

Демографија

Према попису становништва из 2011. године град Ужице има 78.040. Град Ужице има најнижи природни прираштај у Златиборском округу. Разлика између наталитета и морталитета је -160 те је природни прираштај у овој општини -1,9 ‰ на годишњем нивоу (2004. год.).

Етничка структура:

Галерија

Град Ужице - panoramio

Град Ужице

Uzice-by-pedja-supurovic-01

Ужице, Србија - Велика брана у кањону реке Ђетиње

Uzice-by-pedja-supurovic-04

Ужице, Србија - река Ђетиња

Uzice-by-pedja-supurovic-05

Панорама Ужица, Србија

Kadinjača 010

Спомен комплекс Кадињача

Kadinjača 018

Спомен комплекс Кадињача

Kadinjača 027

Спомен комплекс Кадињача

Town of Užice, 1929

Град Ужице, 1929. год.

Úžice 1930

Ужице 1930. год.

Uzice Serbia

Поглед на Ужице

Види још

Спољашње везе

Биоска

Биоска је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 422 становника.

Милован Ђорић, бивши југословенски фудбалер и тренер је рођен у Биоски, као и Ленка Рабасовић, српска хероина, комита и учесник Првог светског рата.

Овде се налази Црква Светих апостола Петра и Павла у Биосци.

Врутци (Ужице)

Врутци су насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 138 становника.

Овде се налази манастир Рујан.

Дрежник (Ужице)

Дрежник је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 639 становника.

Овде се налазе Црква Успења Пресвете Богородице у Дрежнику, Капела Светог Пантелејмона у Дрежнику и ОШ „Ђура Јакшић” ИО Дрежник.

Железничка станица Севојно

Железничка станица Севојно је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Севојно у градској општини Севојно у граду Ужицу. Пруга се наставља у једном смеру ка Ужице теретној и у другом према Узићима. Железничка станица Севојно састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Ужице

Железничка станица Ужице је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Ужице у граду Ужицу. Пруга се наставља у једном смеру ка Стапарима и у другом према Ужице теретној. Железничка станица Ужице састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Ужице теретна

Железничка станица Ужице теретна је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Крчагово у граду Ужицу. Пруга се наставља у једном смеру ка Ужицу и у другом према Севојну. Железничка станица Ужице теретна састоји се из 5 колосека.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Кадињача

Кадињача је село, четрнаест километара удаљено од града Ужица, на траси магистралног пута Ужице-Бајина Башта. Позната је по спомен обележју Кадињача.

Поред прекрасне природе, Кадињача се може похвалити успехом у производњи кромпира, малине и добром шљивовицом. Мештани тог краја су у великој мери везани за град Ужице у коме су многи запослени по ужичким предузећима.

Каран

Каран је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 516 становника.

Овде се налази ОШ „Миодраг Миловановић Луне” Каран.

Котроман

Котроман је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 123 становника.

Кремна (Ужице)

Кремна су насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 665 становника. До 1965, године је ово насеље седиште општине Кремна коју су чинила насељена места: Биоска, Кесеровина, Котроман, Кремна, Кршање, Мокра Гора, Пањак, Пеар, Радуша, Стрмац, Витаси и Врутци. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав тадашње општине Титово Ужице. До тада су се Кремна и Могра Гора били у саставу општине Чајетина, Која је обухватала целу територију планине Златибор, тада Креманска област, села Кремна и Мокра Гора издвајају из састава Општине Чајетина и улазе у састав тадашње општине Титово Ужице у исто време када је скоро цела Муртеничка област, јужни део планине Златибор, издвојена из састава општине Чајетина и ушла у састав општине Нова Варош

Мокра Гора (Ужице)

Мокра Гора је насељено место у граду Ужицу у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 549 становника. Име селу је дао његов ага Мустај -бег из Прибоја. Кажу да је ту законачила нека војска и ложила сирову гору (дрва) на ватру, па су говорили : ’’ ала је ова гора мокра’’, па је тако настало име Мокра Гора. (Српска Краљевска Академија -Насеља и порекло становништва -књига 19)

Никојевићи

Никојевићи су насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 366 становника.

Овде се налазе Капела преподобног Киријака Отшелника и ОШ „Ђура Јакшић” ИО Никојевићи.

ОШ „Стари град“ Ужице

ОШ „Стари град” Ужице почела је са радом 18. новембра 1965. године, као „Потпуна основна школа”.

Певање из вика

Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије. Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.

Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Рибашевина

Рибашевина је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Село се налази у подножју Јелове Горе. Удаљено је око 20 км од Ужица у правцу Косјерића. Према попису из 2011. било је 378 становника.

Севојно

Севојно је градско насеље и седиште градске општине Севојно која се налази у саставу града Ужица у Златиборском управном округу. Органи градске општине Севојно су конституисани после локалних избора 16. марта 2014. године, а скупштина градске општине има 15 одборника. Градску општину Севојно чини само насеље Севојно, мада је по иницијалној верзији требало да обухвата и насеља Горјани, Злакуса и Крвавци, која су на саветодавном референдуму одбили улазак у састав ове градске општине. Према попису из 2011. било је 7101 становника (према попису из 2002. било је 7.445 становника).

Севојно је индустријско насеље у западној Србији удаљено 6 километара од Ужица. Највећа експанзија овог насеља се десила 50-их и 60-их година 20. века, као последица изградње ваљаонице бакра и алуминијума која је током најбољих година свог постојања запошљавала и до 3.500 људи.

Основна школа "Алекса Дејовић" уписује у просеку 100 ученика годишње, тако да у њој тренутно учи око 800 ученика. Већина становништва је запослена у „Ваљаоници бакра а. д." (власништво конзорцијума „Ист поинт“ и „Амалко") и Ваљаоници алуминијума „Импол Севал“ (власништво словеначке фирме „Импол").

Од битнијих установа, поред школе, Севојно има свој дом здравља, пошту са засебном телефонском централом и станицу полиције. Друштвене активности се базирају такође на неколико битних установа и клубова, као што су ФК Севојно, културно - уметничко друштво „Севојно“, Радио клуб „Севојно“, Стрељачки клуб „Алекса Дејовић“, отворени олимпијски базен, историјски архив, библиотека и др... Овде се налази Железничка станица Севојно.

Овде се налазе Црква Сабора Светог архангела Гаврила у Севојну, Црква брвнара у Севојну и КУД „Севојно”.

Ужице

Ужице је град у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2011. у њему је живело 59.747 становника.

Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је било сједиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.

Ужички Град

Ужички Град је средњовековна тврђава подигнута највероватније у другој половини XIV века од Велможа Војислав Војиновић и Алтоман Војиновић као главно седиште државе Војислава и Алтомана Војиновић Властителинске династије Војиновић да би штитила Ужице и каравански пут који је долином Ђетиње повезивао Моравску долину са Босном, Херцеговином и обалом Јадранског мора, првенствено Дубровачком републиком. Смештена је на високој оштрој стени која се стрмо спушта у Ђетињу која је са три стране окружује и онемогућава прилаз. Најпознатија епизода у њеној историји одиграла се новембра 1373. године када су удружене снаге кнеза Лазара (1371—1389) и бана Твртка (1353—1391) потпомогнуте одредима краља Мађарске Лајоша I (1342—1382) које је предводио мачвански бан Никола Горјански Старији у њој опселе великог жупана Николу Алтомановића (1366—1373). После краће опсаде, уз помоћ топова и опсадних справа, Никола се предао и ту је по наредби Стефана Мусића (уз Лазареву прећутну сагласност) ослепљен, а његове земље су међу собом разделили победници. Тврђава је коначно напуштена крајем 1862. године са још 6 других када ју је према споразуму са кнезом Михаилом (1839—1842, 1860—1868) напустила османлијска војна посада, после чега је, сходно одредбама тог уговора, крајем зиме 1863. године дигнута у ваздух и онеспособљена за даљу војну употребу. Данас су од утврде остали остаци бедема, кула и зграда у висини од око један метар (попут Сокола) на колико су сведени разарањем 1863. године, али се и поред тога може наслутити некадашњи изглед утврде. Она је данас једна од туристичких атракција града на Ђетињи у којој се током летњих месеци понекад постави импровизовано позориште у коме се током вечери под месечином и рефлекторима изводе представе и једно од омиљених излетишта Ужичана.

Град Ужице
Градске општине
Насељена места
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.