Град Сремска Митровица

Град Сремска Митровица је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 762 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 56571 ha, а на шумску 8705 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сремска Митровица. Град Сремска Митровица има 26 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79940 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,8‰, а број запослених у општини износи 18186 људи. У граду се налази 39 основних и 6 средњих школа.

Град Сремска Митровица
Sremska Mitrovica, brutalistická budova

Зграда скупштине општине Сремска Митровица
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Сремски округ
Седиште Сремска Митровица
Становништво
Становништво Пад 79.940
Географске карактеристике
Површина 762 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Положај општине

Sremska mitrovica mun
Мапа општине Сремска Митровица
Sremska Mitrovica Center 1
Градско насеље Сремска Митровица - главни трг
Sremski district
Општина Сремска Митровица у Сремском округу

Градска општина Сремска Митровица налази се у западном делу Србије и погранична је, тј. има кратку границу са Босном и Херцеговином (Општина Бијељина) на југозападу. Са осталих страна налазе се општине:

Природне одлике

Рељеф: На простору општине уочавају се четири природне целине у правцу север - југ. Прва и најсевернија целина је планинска - област средишње Фрушке горе, надморске висине 200-540 м. Ова целина је богата шумама и са два мала насеља. Друга целина је јужно подножје Фрушке горе надморске висине 120-200 м, покривено виноградима и воћњацима. Земљиште ове целине је лесно, у оквиру Сремске лесне заравни. Овде се налази низ насеља, махом мањих и усмерених на пољопривреду. Трећа целина је равничарски део Срема надморске висине 80-120 м, покривен ратарским културама. Ово је најнасељенији део општине и ту је смештен градско насеље Сремска Митровица. Најјужнија целина је област северне Мачве, равничарско-мочварног карактера, погодан за ратарство и повртарство.

Клима: У општини влада умереноконтинетална клима, која се одликује топлим и сушним летима, умереним зимама и кишним прелазним добима (касна јесен и касно пролеће).

Воде: На подручју општине постоје два значајнија водотока. Најважнији је река Сава, која протиче правцем запад- исток, дели општину на сремски и мачвански део и протиче кроз градско насеље Сремску Митровицу. Река Босут припада општини сам најнижим делом тока и близу истоименог села се улива у Саву. Остали водотоци су фрушкогорски потоци и равничарски канали мањег значаја. Поре тога на подручју општине постоји и неколико мањих, вештачки насталих језера код села Чалме и Бешеновачког Прњавора.

Биљни и животињски свет: Биљни и животињски свет је осеобен за област Паноније. Од биљака ту су: храст, цер, граб, клен. Животиње су: лисица, јазавац, зец, дивља свиња, срна. Општина је и једина у Србији са популацијом даброва (Бара Засавица).

Насељена места

Град Сремска Митровица има највише насељених насеља од свих локалних самоуправа у Војводини - укупно 26 насеља, од чега 2 градска.

Етничка структура

Резултати пописа 2011.[1]
Срби
  
69.849 87,38 %
Хрвати
  
2.112 2,64 %
Роми
  
1.194 1,49 %
Мађари
  
696 0,87 %
остали
  
4.714 5,89 %
неизјашњени
  
2.375 2,97 %
укупно: 79.940

Познате личности

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ РЗС | Резултати извештаја Archived 2013-04-16 at Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.

Спољашње везе

Јарак (Сремска Митровица)

Јарак је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2039 становника.

Амбар у Кузмину, Змај Јовина 57

Амбар у Кузмину, Змај Јовина 57, саграђен је 1825. године, својом израдом и украшавањем скренуо је пажњу крајем прошлог века. Тада је забележено да га је направио глувонеми мајстор, избеглица из Босне, Петар Тулај. Представља споменик културе од великог значаја.

Амбар у Кузмину, Савска 94

Амбар у Кузмину, Савска 94, саграђен је крајем прве половине 19. века и представља споменик културе од великог значаја.

Амбар у Лаћараку

Амбар у Лаћараку се налази у улици 1. новембра број 174, настао је крајем 19. или почетком 20. века у склопу шупе и котобање. Као непокретно културно добро представља споменик културе од великог значаја.

Велики Радинци

Велики Радинци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1426 становника.

Грб Сремске Митровице

Грб Града Сремска Митровица је према члану 6. важећег Статута Града Сремске Митровице, дефинисан на следећи начин:

„Грб Града има за основу штит на коме су на горњем делу уцртане три хумке од којих једна са пламеном, а представља симбол борбе и палих жртава, у средини римска тврђава испод које стоји римски војник са штитом и копљем, што значи да град Сремска Митровица лежи на остацима римског града Сирмијума, а зелена подлога са пресеченом таласастом линијом представља поља Срема и реку Саву. У горњем делу штита је натпис ћирилицом СРЕМСКА МИТРОВИЦА, а у дну натпис латиницом CIVITAS SANCTI DEMETRII“.Хумке су зелене боје, градске зидине су смеђе боје, полулопта на којој стоји војник је зелена, а уцртана таласаста линија је сребрне боје, како је утврђено још 1967. године.

Кузмин

Кузмин је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2982 становника.

Лаћарак

Лаћарак је приградско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 10638 становника.

Данас Лаћарак је једно од највећих села у Војводини и Србији.

Лежимир

Лежимир је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 699 становника.

Манђелос

Манђелос је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1319 становника.

Мартинци

Мартинци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 3070 становника.

Овде се налази православна црква Светог Николе, као споменик културе од великог значаја и Железничка станица Мартинци.

Мачванска Митровица

Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4116 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.

Попов чот

Попов чот је и излетиште и видиковац на Фрушкој гори, налази покрај Партизанског пута, непосредно пре скретања за Гргуревце, а локација је означена дрвеном таблом са натписом.

На излетишту је у скорије време изграђена планинска етно-кућа с ограђеним двориштем и војвођанским чардаком који се налази близу куће. По дворишту су постављени столови и клупе за одмор и дечји кутак за игру. Иза ограђеног дворишта, у правцу запада, налазе се врх и зараван који носе назив Попов чот. Уколико се заобиђе врх, пратећи пут који доводи до њега, стиже се до некадашњег каменолома где се налази улаз у Гргуревачку пећину.

Сеоска кућа у Лежимиру

Сеоска кућа у Лежимиру је подигнута крајем 18. века кућа у којој се 1790. године родио Глигорије Возаревић, први српски књижар и издавач. Кућа има статус споменика културе од великог значаја.

Кућа је одлуком данашњих власника срушена до темеља и плац рашчишћен.

Специјални резерват природе Засавица

Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.

Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва. На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.

Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.

Спомен-чесма у Јарку

Спомен-чесма у Јарку је подигнута као знак захвалности Шапчана, а у част учесника и жртава Крвавог марша који је започео 24. септембра 1941. године. Спомен-чесма и место некадашњег логора представљају непокретно културно добро као знаменито место.

Шашинци

Шашинци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1.623 становника.

Шишатовац

Шишатовац је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 211 становника. У оквиру села се налази Манастир Шишатовац, а његовој близини је Манастир Петковица.

Шуљам

Шуљам је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 630 становника.

Насељена места града Сремска Митровица
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.