Град Сомбор

Град Сомбор је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 1.178 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 101.070 ha, а на шумску 7.076 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сомбор. Град Сомбор се састоји од 16 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 85.903 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, а број запослених у граду износи 24.029 људи. У граду се налази 26 основних и 6 средњих школа.

Град Сомбор
Sombor (Zombor) - town hall

Зграда скупштине града Сомбора
Грб Сомбора

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Западнобачки округ
Седиште Сомбор
Становништво
Становништво Пад 85.903
Географске карактеристике
Површина 1.178 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Зоран Парчетић (СНС)

Насеља

Sombor mun
Мапа општине Сомбор

Седиште града је у градском насељу

а поред тога су још и следећа сеоска насеља

Демографија

Национални састав општине Сомбор према попису из 2011. године:

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
54.370 63,29 %
Мађари
  
9.874 11,49 %
Хрвати
  
7.070 8,23 %
Буњевци
  
2.058 2,39 %
Роми
  
1.015 1,18 %
Регионална припадност
  
1.479 1,71 %
остали
  
1.783 2,07 %
неизјашњено
  
6.534 7,60 %
укупно: 85.903

Галерија

Управна зграда ПК Сомбор

Управна зграда ПК Сомбор

Градска кућа, Сомбор

Градска кућа, Сомбор

Исидора Секулић Сомбор

Споменик Исидори Секулић у Сомбору испред Педагошког факултета

Народни хероји Сомбор

Споменик народним херојима испред факултета у Сомбору

Градска кућа 01, Сомбор

Градска кућа, Сомбор

Управна зграда Боја АД Сомбор

Управна зграда Боја АД Сомбор

Српска православна црква С. Георгија, Сомбор

Српска православна црква С. Георгија, Сомбор

Sombor (Zombor) - orthodox church - interior

Црква Св. Ђорђа у Сомбору

Sombor orthodox church2

Православна црква Светог Ђорђа из 1759. год.

Пешачка улица у Сомбору1 - Pedestrian Street in Sombor1

Пешачка улица у Сомбору

Sombor (Zombor) - town hall

Зграда Бачко-бодрошке жупаније у Сомбору

Sombor, Carmelite monastery and church

Манастир и црква у центру Сомбора

RS-SO-SO-Zombor029

Сомбор - спомен жртвама југословенских ратова, Трг цара Уроша

Sombor centar

Фонтана и зграда жупаније у позадини у Сомбору, Србија.

Rukavac Velikog backog kanala kod Sombora

Рукавац Великог бачког канала код Сомбора

Sombor Norma

Зграда некадашње сомборске норме у којој је основана прва грађанска школа на српском језику

Bodjos sombor

Дрворед бођоша у Сомбору

Bodjos

Старо стабло бођоша у Сомбору

Zgrada nekadašnjeg bioskopa Zvezda

Зграда некадашњег биоскопа Звезда

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Аеродром Сомбор

Аеродром Сомбор је аеродром код града Сомбора.

Налази се 7 km југозападно од Сомбора, 9 km североисточно од Апатина, између села Купусина (западно) и Пригревица (југоисточно). Северозападно пролази пут број 101, јужно је канал Дунав-Тиса-Дунав, а неколико километара северно је Велики бачки канал. Неколико километара северозападно пролази железничка пруга из Сомбора према Апатину, а источно пролази железничка пруга која води од Сомбора према Пригревици и Сонти, један крак пруге води директно на аеродром. Северно је железничка станица Буковац и салашарско насеље Централа, источно је насеље Буковац и река Мостонга.

Алекса Шантић (Сомбор)

Алекса Шантић је насеље у Србији у граду Сомбор у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 1770 становника.

Овде се налази Фернбахов дворац у Алекси Шантићу.

Бачки Брег

Бачки Брег (хрв. Bereg, мађ. Béreg), је насеље у Србији у граду Сомбор у Западнобачком управном округу, крајњем северозападу Војводине, на самој граници са Мађарском и близу границе са Хрватском. Недалеко од села се налази најзападнија тачка Србије.

Према попису из 2011. било је 1140 становника.

Овде се налази Римокатоличка црква Светог арханђела Михаила у Бачком Брегу.

Бездан

Бездан (мађ. Bezdán) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 4623 становника . До 1963, године је ово насеље седиште Општине Бездан коју су чинила насељена места: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан и Колут. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Сомбор.

Популарно се назива „водено насеље”, јер је окружен воденим токовима и до њега се може стићи само преко мостова. Бездан је једно од већих сеоских насеља у Бачкој. Пољопривреда је најважнија привредна грана.

У близини се налази Безданска Бања.

Безданска Бања

Безданска бања је минерална бања поред истоименог места Бездан, недалеко од Сомбора. Налази се на надморској висини од 98 метара.

Лековитост воде у Бездану откривена је 1912. године. 1954. године завршена је изградња комплекса бањских објеката и бања је добила статус природног лечилишта. Бањски комплекс укључује: три кинези сале, два затворена базена, одељење за електро терапију, парафинску терапију, радну терапију, подводну терапију, хидро терапију, ласеротерапију и ручну масажу.

Бањска вода припада категорији алкалних натријум хидрокарбонатних вода. Температура воде је од 26 и 37 степени Целзијуса. Вода је богата јодом и помаже у лечењу реуматских и ортопедских обољења.

Бездански дамаст

Бездански дамаст је текстилни производ са заштићеним географским пореклом. Реч је о специфичном умећу ручног ткања орнаментисаног дамаста жакар техником. Бездански дамаст се тка од свиле и памука искључиво ручно, на механичким разбојима жакард ткања са бушеним картицама, које је давне 1871. у Бездан донео Јанош Шмит, уметнички ткач из Чешке.Бездански дамаст се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Гаково

Гаково је насеље у Србији у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Према попису становништва из 2011. године у Гакову је живело 1810 становника.

Грб Сомбора

Грб Сомбора је званични симбол српског града Сомбора.

Дорослово

Дорослово (мађ. Doroszló) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Удаљено је од Сомбора 21 km. Први податак о Дорослову као насељу потиче из 1313. године. Још онда насеље носи данашње име. Археолошка ископавања потврђују да су на овом терену били настањени људи и пре 2.700 година.

Према попису из 2011. било је 1497 становника.

Западнобачки управни округ

Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Укупно има 188.087 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је град Сомбор.

Колут (Сомбор)

Колут је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 1327 становника.

У Колуту се налази први приватни зоо врт „Мики“, основан 1988. године, са неколико језера, који заузимају половину укупне површине од 11 хектара. Поседује преко 100 врста животиња из целог света, а од неке од њих су веома ретке птице.

Кљајићево

Кљајићево (нем. Krnjaja, мађ. Kerény) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу, и налази се 13 km од Сомбора, на надморској висини од 88-100 m. Према попису из 2011. било је 5045 становника.

Растина

Растина је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу, удаљено је 22 km од Сомбора, у близини државне границе са Мађарском. Према попису из 2011. било је 411 становника.

Риђица

Риђица (мађ. Regőce) је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији и најсеверније насеље града Сомбора. Удаљено је само 2 km од државне границе према Мађарској. Према попису из 2011. живело је 2.011 становника. Риђица има једну основну школу која је добила име по познатом српском писцу и песнику, Петру Кочићу.

Светозар Милетић (Сомбор)

Светозар Милетић (мађ. Nemesmilitics, хрв. Lemeš) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 2746 становника). Село је добило име по Светозару Милетићу.

Сомбор

Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора и Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. било је 47.623 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.

Стапар (Сомбор)

Стапар је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 3282 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).

Стапар је село лоцирано 13 km јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.

Стапарско ћилимарство

Стапарско ћилимарство је специфичан начин израде ћилима које је поникло у месту Стапар у Бачкој. Специфичност те врсте ћилима су различити цветни дезени првобитно израђивани у две боје а касније у свим расположивим бојама и нијансама, Такав изглед их је издвојио од осталих врста ћилима због чега су сврстани у национални регистар на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.

Чонопља

Чонопља је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу удаљено 12 km од Сомбора. Налази се на надморској висини од 88-95 m. Према попису из 2011. било је 3426 становника.

Насељена места града Сомбора
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.