Град Приштина

Град Приштина је територијална јединица у Србији, која се налази на Косову и Метохији и припада Косовском управном округу. Средиште је градско насеље Приштина. Према попису из 2011. године на подручју града било је 204.937 становника.[a]

Град Приштина
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Седиште Приштина
Становништво
Становништво (2011) 204.937
Географске карактеристике
Површина 572 km2

Serbia Priština

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Насељена места

Град Приштина има површину 572 km2 и обухвата 46 насељена места:[1]

Демографија

Према попису из 1981. године град Приштина је већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила град. Преостали Срби углавном живе у насељима Грачаница, Лапље Село, Чаглавица, Сушица, Преоце и Доња Брњица. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово насеља Грачаница, Лапље Село, Бадовац, Сушица, Преоце и део насеља Чаглавица су припала новоформираној општини Грачаница.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
40.741 58,4 %
Срби
  
20.759 29,7 %
Црногорци
  
2.885 4,1 %
Укупно: 69.810
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
105.520 70,9 %
Срби
  
26.264 17,7 %
Роми
  
6.095 4,1 %
Црногорци
  
4.439 2,9 %
Муслимани
  
2.648 1,8 %
Турци
  
1.931 1,3 %
Укупно: 148.656
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
195.782 95,5 %
Срби
  
4.285 2,1 %
Турци
  
2.171 1,1 %
Роми
  
760 0,4 %
Укупно: 204.937

Галерија

Pristina - Serbian orthodox church of St. Nicholas

Приштина - Православна црква Свети Никола

Pristina City Stadium

Градски стадион у Приштини

Permendorja e Skenderbeut në Prishtinë

Споменик Скендербегу у Приштини

Prishtinë capital city Prishtina

Приштина

Parku i biblotekes kombetare, Prishtine

Парк Народне библиотеке, Приштина

Posta e madhe, Lagjja Dardania, Prishtine

Главна пошта, четврт Дарданија, Приштина

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ Гавриловић 2017, стр. 21.
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)

Литература

  • Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику.
Балабан

Балабан (алб. Ballaban) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 167 становника.

Бариљево

Бариљево (алб. Barilevë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 2.212 становника.

Врани До

Врани До (алб. Vranidoll) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.053 становника.

Грачаница (Приштина)

Грачаница је насеље које се налази 8 километара југоисточно од Приштине, на магистралном путу за Гњилане. Од 1999. године ово место је седиште српске енклаве која броји преко 12.000 становника. У њему се налази један од најпознатијих српских средњовековних манастира Грачаница, задужбина Светог краља Милутина.

Дреновац (Приштина)

Дреновац (алб. Drenoc) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 590 становника.

Златаре (Приштина)

Златаре (алб. Zllatar) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 233 становника.

Каљаја (Тенеш До)

Каљаја је археолошки локалитет који се налази у месту Тенеш До, на брду Каљаја (општина Приштина). На налазишту су откривени остаци тврђаве и зидови грађевина. Отркивени су и остаци опеке. Претпоставља се да је насеље горело по траговима на падини Каљаје. Од покретног материјала откривени су фрагменти керамике. Према откривеној гомили шљаке закључено је да се овде прерађивала руда.

Лапље Село

Лапље Село (алб. Llapllasellë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 892 становника.

Манастир Грачаница

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије.

Ефросинија Јеремић је била игуманија Манастира Грачанице од 1992. године до свога упокојења 2018. године.

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Маревце (Приштина)

Маревце (алб. Marec) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 432 становника.

Матичане

Матичане (алб. Matiçan) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 13.876 становника.

Мрамор (Приштина)

Мрамор (алб. Mramor) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.073 становника.

Нишевце

Нишевце (алб. Nishec) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 55 становника.

Орловић (Приштина)

Орловић (алб. Orlloviq или Orlloviqi) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.035 становника.

Парк природе Грмија

Парк природе Грмија налази се на источном ободу великокосовске котлине у непосредној близини Приштине и са својим бројним садржајима, главно је излетиште становника Приштине. Према националној легислатури има статус парка природе од 1987. године. Упркос својој правној заштити, подручје је под сталним негативним деловањем човека услед дивље градње и развоја инфраструктуре, људског боравка у природи, сече шума и претеране испаше.Због свог географског положаја и климатских услова, Грмија има богату фауну са 63 врсте животиња и око 600 врста биљака.

На локацији природног језера које се пунило планинском водом 1989. године је изграђен велелепни базен а касније реновиран 2013. Претходна дубина од 4,7 метара је коригована на 1,8 а дно је обојено у плаво ради боље видљивости што олакшава посао спасиоцима и помаже у одржавању.

Геолошки гледано, утврђено је да се планински масив Грмија састоји од слојева формираних током палеозојских, мезозоичних и ћенозоичних периода, где су доминантни кречњак, силицијум и песак.

Поље урни (Доња Брњица)

Поље урни је археолошки локалитет који се налази у месту Доња Брњица, општина Приштина, који се датује у период од 1500. до 900. године п. н. е.

Некропола припада бронзаном добу и типу равних поља са урнама. Археолошким ископавањима утврђена су четири типа гробова. Конструкције су биле ниске и направљене од облутака и камених плоча. На подручју некрополе нису пронађени остаци ломаче на којој су окојници спаљивани.

Предионица (Приштина)

Предионица је археолошки локалитет који се налази јужно од Приштине, у равници где су откривени остаци насеља винчанске културе.

У питању је разуђено насеље са остацима кућа, јама и земуница. Археолошки материјал са овог локалитета чува се у Музеју Косова.

Важан налаз са овог локалитета су монументалне винчанске главе од теракоте.

РТВ 21

РТВ 21 (акроним за Радио-телевизија 21) медијска је компанија са седиштем у Приштини, која у свом власништву садржи радио (1998), телевизију (1999) и веб-сајт (2001).

Тенеш До

Тенеш До (алб. Teneshdoll) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 359 становника.

Град Приштина
Насељена места Приштине
Верски објекти
Знаменитости
Археолошка налазишта
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.