Град Панчево

Град Панчево је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 759 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 63.225 ha, а на шумску 1.085 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Панчево. Град Панчево се састоји од 10 насеља: 2 градска (Качарево, Панчево) и 8 сеоских насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 123.414 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3‰, а број запослених у граду износи 35.533 људи. У граду се налази 19 основних и 8 средњих школа.

Град Панчево
Panc mainmunicipal

Зграда скупштине града Панчева
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јужнобанатски округ
Седиште Панчево
Становништво
Становништво 123.414
Географске карактеристике
Површина 759 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Градоначелник Саша Павлов (СНС)
Веб-сајт Град Панчево
City of Pančevo
Мапа града Панчева
JuznoBanatski district
Положај града у Јужнобанатском округу
Pančevo collage
Колаж слика Панчева (Садашњи градски музеј у Панчеву, Успенска црква, Један од два Светионика на ушћу Тамиша у Дунав, Кип Светог Флоријана, Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша, Електротехничка школа Никола Тесла Панчево, Словачка евангелистичка црква, Римокатоличка Црква Свети Карло Боромејски)

Насеља

Градска

# Насеље Статус Град
1 Качарево градско насеље Панчево
2 Панчево1 г. н. Панчево
3 Старчево г. н. Панчево

Напомене:

Сеоска

# Насеље Статус Град
1 Банатски Брестовац сеоско насеље Панчево
2 Банатско Ново Село с. н. Панчево
3 Глогоњ с. н. Панчево
4 Долово с. н. Панчево
5 Иваново с. н. Панчево
6 Јабука с. н. Панчево
7 Омољица с. н. Панчево

Етничка структура

Популација и бројније етничке групе по ранијим пописима

Banatul la 1743
Банат 1743. године

По подацима из 1743. године, већина насељених места на данашњем општинском подручју Града Панчева имала је српску већину, док је сам град Панчево имао мешовито српско-немачко становништво. Због колонизације Немаца (а и других народа) на ово подручје, процентуални удео српског становништва се знатно смањио, тако да су почетком 20. века на данашњем општинском подручју Града Панчева Немци били бројнији од Срба, док су у самом граду Панчеву Срби и даље остали најбројнија етничка група (по подацима из 1910. године у граду Панчеву је било 41,88% Срба и 35,89% Немаца).

Година Број становника Срби Немци Румуни Мађари Словаци Хрвати Роми Остали
1910. 62.491 31,00% 36,72% 15,77% 10,30% 2,05% 2,20% 0,53% 1,43%
1930. 63.158 36,15% 38,50% н. п. 7,37% н. п. н. п. н. п. 17,96%
1960. 93.744 64,40% 0,00% 7,71% 8,17% 2,30% 2,99% 0,22% 14,21%
1991. 122.534 68,92% 0,24% 4,03% 4,02% 1,39% 1,35% 0,79% 19,26%
2002. 127.162 76,38% 1,09% 3,19% 3,17% 1,24% 0,91% 1,09% 12,93%
2011. 123.414 79,00% 0,16% 2,57% 2,77% 1,14% 0,71% 1,71% 11,94%

Познате личности

Галерија

Зграда Магистрата у Панчеву 001

Зграда Магистрата у Панчеву, садашњи градски музеј.

Pančevo Narodna bašta1

Народна башта је највећи и најстарији градски парк у Панчеву.

Pančevo Narodna bašta5

Народна башта, центар.

Pančevo Narodna bašta4

Панчево, Народна башта

Pančevo Uspenska crkva 12

Успенска црква у Панчеву је подигнута у периоду од 1801. до 1810. године, налази се под заштитом државе као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

Barutana

Главни улаз у парк Барутана.

Panĉevo, Danubo kaj Tamiŝ 1

Панчево, ушће реке Тамиш у Дунав.

Pančevo Tamiš Kule svetionici02

Светионик на реци Тамиш у Панчеву

Most na Tamišu градио М. Јоксимовић

Стари мост на Тамишу

Pančevo Tamiš river

Кеј у Панчеву, река Тамиш.

Pančevo vetrenjača restoran pored Tamiša1

Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша

Железничка станица Тамиш 02

Железничка станица Тамиш

Pančevo železnička stanica Tamiš 1

Железничка станица Тамиш

Pančevo ulica Nikole Tesle

Панчево, улица Николе Тесле

Pančevo Nikole Tesle 3 4

Сунчани сат

Pančevo Korzo

Корзо

Krst u gradskom parku

Православни крст у градском парку

Pancevo hospital-1

Болница

Pancevo-duke Stevan Supljikac statue

Статуа Стевана Шупљикца испред болнице

Pančevo, old town

Стари део Панчева 2006. год.

Zakova kuća, u Pančevu, Trg slobode

Закова кућа

Pancevo-bus station

Зграда аутобуске станице у Панчеву, Србија.

Pancevo-roman catholic church

Римокатоличка црква у Панчеву

Види још

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Јабука (Панчево)

Јабука (мађ. Torontálalmás, нем. Apfeldorf, мкд. Јабука) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Јабуци живи 6.181 становник. Јабука је данас незванично позната као насеље у Србији са највишим постотком етничких Македонаца и као њихово важно културно средиште у Војводини.

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Банатски Брестовац

Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становник.

Банатско Ново Село

Банатско Ново Село је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Новом Селу живи 6.686 становника.Налази се 17 км североисточно од Панчева и 34 км североисточно од Београда.

Банатско Ново Село формирали су 1765. године немачки досељеници. Међутим, аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Новасела" има милитарски статус, а припада Панчевачком дистрикту. Ту се налази поштанска камбијатура, а становништво је измешано, српско и влашко. 1918. године 80% становништва чинили су Румуни. Према претпоследњем попису из 2002. године Банатско Ново Село има 7.416 становника поред тога скоро 700 становника овог места има пребивалиште у овом месту али се не воде као стални становници места пошто су више година у иностранству већином у Италији и Аустрији. Отприлике 65% становништва чине Срби, а 30% Румуни. У селу такође живи мали број Рома око 5%.

У самом месту постоје две Православне цркве, од којих је једна изграђена 1805. године тада заједничка Српско-Румунска а данас Румунска православна црква, и Српска православна црква сазидана 1877. године.

Ово је некада било велико насеље које је до 1959. године имало статус општине.

Преглед кретања броја становника места:

1869: бројало је 6.944 становника,

1910: 6.597.

Бела Стена

Бела Стена је плажа на острву Чакљанац, која почиње на 1159 км. пловног пута и завршава се на 1153 км. низводно од ушћа реке Тамиш. Налази се на територији града Панчева, а око 12 км је удаљена од центра Београда.

Глогоњ

Глогоњ је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Глогоњу живи 3.012 становника.

Грб Панчева

Грб Панчева је службени грб града од 16. јануара 1881. године.

Долово (Панчево)

Долово је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Долову живи 6.146 становника.Овде се налазе Црква Преноса моштију Светог Николе Велидоња и Црква Преноса моштију Светог Николе Маладоња.

Иваново (Панчево)

Иваново (мађ. Sándoregyháza, нем. Alexanderkirchen или Iwanowo) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Иванову живи 1053 становника.

Качарево

Качарево је градско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Качареву живи 7.100 становника. ,

Манастир Баваниште

Манастир Баваниште је манастир Српске православне цркве у Епархији банатској који се налази близу Панчева на путу за Ковин, у шуми удаљеној два километара. Манастир је посвећен Рођењу Пресвете Богородице.

Манастир Војловица

Манастир Војловица је манастир Српске православне цркве који се налази код Војловице, у југоисточном предграђу Панчева, на око 5,5 километара према Старчеву, у кругу Рафинерије „Панчево“.

Према најстаријој верзији, манастир је основао 1383. године деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, а најстарији поуздани извор оставио је јеромонах Партеније 1542. године (нека предања говоре да су цркву подигли монаси мисионари звани "синајци" - њих 46, који су се доселили из српских крајева). То је писало у старој књизи "Саборник", која је међутим изгубљена. Заиста, у јужној Србији у месту Велико Војловце постоје остаци старог манастира истог имена, чији су калуђери по предању избегли у Банат. Године 1567. потписао се на једном Минеју тадашњи калуђер кир Сава. У манастиру постоји запис из 1799. године који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио манастир 1405. године. Одувек је био важно духовно средиште овог дела Баната.

Омољица

Омољица је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Омољици живи 6309 становника.

Панчево

Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, свк. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.

Парк природе Поњавица

Парк природе Поњавица је заштићено природно добро на територији општине Панчево, између Омољице и Банатског Брестовца, на левој обали доњег тока реке Дунав. У Србији је законским прописима категорисано као парк природе. Разврстан је у III категорију природних добара. Природно добро је под заштитом државе од 1995. године Одлуком о заштити Парка природе "Поњавица" . Влада Републике Србије је поверила управљање Парком природе јавном предузећу Тамиш - Дунав из Панчева.

Старчево (Панчево)

Старчево је приградско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Старчеву живи 7473 становника.Налази се на 9 километара југоисточно од Панчева и заузима простор од око 92,8km2. Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено под руководством граничарске војне власти. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив Старчевачка.

Старчево (археолошки локалитет)

Град-Старчево је епонимни локалитет старчевачке културе која се датује у период старијег неолита. Налази се на левој обали Дунава, северозападно од Старчева, 8 км јужно од Панчева. Локалитет је уписан у централни регистар 1993. године као споменик културе од изузетног значаја.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

Фабрика авиона Утва

Утва је фабрика авиона у Панчеву близу Београда. Позната је по производњи лаких, спортских авиона и авиона за обуку. Од авиона Утва у актуелној понуди тржишту нуди Ласту 95 тандем двосед за основну летачку обуку и Сову спортско-туристички четворосед. 28. фебруара 2017. државно предузеће Југоимпорт СДПР је постало власник Утве са 96% компаније, а сувласништво у „Утви“ (4%) имају још и: Фонд за развој, Град Панчево, два панчевачка јавна комунална предузећа „Хигијена” и “Водовод и канализација” и „Ауто-транспорт Панчево” Дунав осигурање, „Србијагас”, општине Ковин, Опово и Ковачица и Градска стамбена агенција Панчево.

Насељена места града Панчева
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.