Град Кикинда

Град Кикинда је град у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 782 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 70.594 ha, а на шумску 214 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Кикинда. Град Кикинда се састоји од 10 насеља: једног градског и 9 сеоска насеља. По попису становништва из 2011. године у граду живи 59.453 становника (у сеоским насељима 21.388 становника)[1], док по процени из 2018. године у граду живи 54.729 становника[2]. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5,7‰, а запослен у граду је био 17.371 човек. У граду се налази 8 матичних и 7 истурених основних и 4 средњих школа. Такође постоји и основна музичка школа и школа за основно образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју[3]. У граду постоји и Висока школа струковних студија за образовање васпитача.

Град Кикинда
Gradsko jezgro Kikinde 08

Градска скупштина у Кикинди
Грб Кикинде

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски округ
Седиште Кикинда
Становништво
Становништво Пад 59.453
Географске карактеристике
Површина 782 km2

Serbia Kikinda

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Градоначелник Павле Марков
Веб-сајт http://www.kikinda.org.rs}-

Насељена места

Град Кикинду чини 10 насеља:

Демографија

Kikinda mun
Мапа града Кикинде
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
44.846 75,43 %
Мађари
  
7.270 12,23 %
Роми
  
1.981 3,33 %
Југословени
  
331 0,56 %
Хрвати
  
204 0,34 %
Македонци
  
126 0,21 %
Црногорци
  
99 0,17 %
Румуни
  
95 0,16 %
Немци
  
87 0,15 %
Албанци
  
75 0,14 %
Муслимани
  
74 0,12 %
Словаци
  
45 0,08 %
Словенци
  
39 0,07 %
Украјинци
  
23 0,04 %
Бугари
  
18 0,03 %
Бошњаци
  
14 0,02 %
Руси
  
13 0,02 %
Русини
  
12 0,02 %
Буњевци
  
6 0,01 %
Горанци
  
5 0,01 %
Власи
  
1 0,01 %
остали
  
56 0,09 %
Регионална припадност
  
1.190 2,00 %
неизјашњени
  
2.310 3,89 %
непознато
  
533 0,90 %
укупно: 59.453

Познате личности

Галерија

Зграда Великокикиндског диштрикта.jpeg

Зграда Великокикиндског диштрикта, Курија. Данас зграда Народног музеја Кикинда и Историјског архива Кикинда. Споменик културе од великог значаја

Торањ Цркве Светог Николе у Кикинди.jpeg

Торањ Цркве Светог Николе у Кикинди

Црква Светог Николе у Кикинди, звоник.jpeg

Црква Светог Николе у Кикинди, звоник

Православна црква, Кикинда (СК 1042)

Православна црква, Кикинда

Manastir Svete Trojice Kikinda 01

Манастир Свете Тројице, поглед са гробља

Кућа у Кикинди, Пере Сегединца 25, угао куће.jpeg

Кућа у Кикинди, Пере Сегединца 25, угао куће

Кућа у Кикинди, Пере Сегединца 25.jpeg

Кућа у Кикинди, Пере Сегединца 25, угао куће

Сувача, из Немањине улице.jpeg

Сувача - споменик од изузетног значаја Републике Србије

Кикинда

Панорама Кикинде, фотографисана са крова хотела Нарвик. На фотографији се види Градски трг којим доминирају православна црква Св. Николе и Народни музеј Кикинда. У другом плану су зграде и насеља, која се завршавају пред непрегледном равницом.

Suvača, Kikinda, Srbija. Pogled iz Nemanjine ulice

Поглед на Сувачу, млин на коњску вучу, Кикинда, Србија

Сувача, испод крова.jpeg

Сувача, испод крова

Етно соба у ОШ Ђура Јакшић у Кикинди

Етно соба у ОШ Ђура Јакшић у Кикинди

Vila Rizenfelder u Kikindi

Вила Ризенфелдер у Кикинди, данас реонски диспанзери и служба Хитне помоћи.

Porodica, fontana u Kikindi, rad Slobodana Kojića

Породична скулптура, дело академског вајара Слободана Којића. Налази се на градском тргу у Кикинди, испред зграде Националног музеја и историјског архива Кикинде.

Gradsko jezgro Kikinde 06

Зграда националног позоришта Кикинда саграђена 1900. Просторни културно-историјски ентитет 62

Gradsko jezgro Kikinde 05

Центар града Кикинда

Gradsko jezgro Kikinde 01

Варадјанинова вила, Трг 30, саграђена 1891. Просторна културно-историјска целина 62

Gradsko jezgro Kikinde 07

Натпис на згради скупштине општине Кикинда

Terra, skultpure sa ateljeom

Скулптура са атељеом. Атеље се налази у старом погону индустрије грађевинских материјала Тозе Марковић

Mlin u Kikindi, izgled fabrike

Млин у Кикинди, изглед фабрике изграђене 1869. године

Види још

Референце

  1. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
  2. ^ http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Xls/G20191180.xlsx
  3. ^ http://www.kikinda.org.rs/Images/UserFiles/File/sluzbenilist/2019/0725/sluzbeniList.zip
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

FK Kozara Banatsko Veliko Selo

FK Kozara Banatsko Veliko Selo je fudbalski klub iz Banatskog Velikog Sela, Opština Kikinda. Osnovan je 1949. godine i trenutno se takmiči u Vojvođanskoj ligi Istok, četvrtom takmičarskom nivou srpskog fudbala. Fudbaleri Kozare su dva kola pre kraja prvenstva 2018/2019 u Vojvodjanskoj Ligi -Istok- obezbedili plasman u Srpsku ligu nakon remija (3:3) sa ekipom Buducnosti iz Srpske Crnje. FK Kozara se plasirala u Srpsku Ligu po prvi put od postojanja Republike Srbije,a po drugi put računajući sezonu 1971/72 godine u vreme postojanja SFRJ.

Археолошки локалитет „Градиште“

Градиште је археолошки локалитет који се налази око 7 km северозападно од Кикинде, у месту Иђош. Датује се у крај бронзаног и почетак гвозденог доба, иако континуитет насељавања траје од неолита са прекидима до средњег века. Градиште спада у категорију споменика културе од великог значаја, уписан у централни регистар 1995. године. Систематска археолошка ископавања вршена су од 1947. до 1949. године.

На локалитету је откривено утврђење са бедемима од насуте земље, са главним улазом на источној страни. Остаци неолитског насеља констатовани су на највишој тачки налазишта. У старијем слоју октивени су остаци керамике која се стврстава у старчевачку и рановинчанску културу, а у млађим слојевима винчанску културу. Остаци утврђеног насеља кружног облика припадају крају бронзаног и почетку гвозденог доба. Ово насеље обухватало је површину од око 5 хектара. Откривен је и одбрамбени ров.

Од покретног материјала на локалитету је заступљена керамика која се датује у крај бронзаног и почетак гвозденог доба, и припада групи Босут III

Банатска Топола

Банатска Топола (мађ. Töröktopolya) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 866 становника. Налази се 18 km јужно од Кикинде, 3 km источно од магистралног пута Кикинда-Зрењанин.

Банатско Велико Село

Банатско Велико Село (мађ. Bánátnagyfalu, Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем. Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2512 становника.

Башаид

Башаид (мађ. Basahíd) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3123 становника.

Башаид је насеље 22 km јужно од Кикинде на путу Кикинда — Зрењанин, 3 km источно од Кикиндског канала. Овде се налази Класицистичка зграда из 1834. године, а под заштитом државе, као значајно културно добро је и Српска православна црква Св. Оца Николаја.

Грб Кикинде

Блазон: На црвеном десна оклопљена рука граничара држи сабљу на коју је натакнута одрубљена глава Турчина, црвено срце у стопи.

Обележава време када су се Кикинђани борили против Турака.

Иђош

Иђош (мађ. Tiszahegyes) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011, у Иђошу је било 1.822 становника.

Кикинда

Кикинда је град и административни центар Севернобанатског округа. Према попису становништва из 2011. године, у Кикинди је било 38.065 становника.

Класицистичка зграда из 1834. године у Башаиду

Класицистичка зграда из 1834. године у Башаиду, месту у општини Кикинда, представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Зграда је подигнута у центру насеља Башаид, у духу класицизма, као приземан објекат подужне правоугаоне основе. На главној фасади је троделном поделом зидног платна образован отворени трем, са четири стуба и два полустуба, као и два бочна ризалита које украшавају лизене. На бочним фасадама су троугласти забати са по два готска прозора између којих је смештен још један, лажни, исто обликован. Испод североисточног забата је профилисани венац, а под њим четири слепа окулуса и три прозора са лучним, лепезасто обрађеним фронтонима. На двоводном крову, покривеним црепом, на већем димњаку ближем североисточном забату уписана је у малтеру 1834. година.

Зграда је технички снимљена још 1881. године, а планови су сачувани.

Кургани Мокрина

Проласком кроз равнице Војводине путник ненамерник се често сусреће са вештачким брежуљцима, курганима или гробним хумкама древних народа. На подручју Баната се по овом нарочито истиче околина Мокрина, са комплексом од око 20 истих, на потезу између Црне Баре и румунског насеља Велика Теремија.

Мокрин

Мокрин (мађ. Homokrév) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 5.270 становника.

Наково

Наково (мађ. Nákófalva, нем. Nakodorf) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.918 становника.

Нови Козарци

Нови Козарци (мађ. Nagytószeg) су насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1894 становника.

Руско Село

Руско Село (мађ. Torontáloroszi) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Од 1797. године када је насељено, оно се назвало Кишорос, а што значи "Мало руско", по вољи спахије Павла Чарнојевића. Према попису из 2011. било је 2813 становника.

Сајан (Кикинда)

Сајан (мађ. Szaján) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.170 становника.

Српска православна црква Св. Оца Николаја у Башаиду

Српска православна црква Светог Оца Николаја у Башаиду, месту у општини Кикинда, представља заштићено непокретно културно добро и сврстана је у категорију споменика културе.

Српска православна црква у Мокрину

Српска православна црква у Мокрину, месту у општини Кикинди, чија изградња започета 1762. године, дограђена је 1835. и 1836. године, убраја се као споменик културе у непокретна културна добра од изузетног значаја.Црква у Мокрину је посвећена Сабору Светог Архангела Михаила. Саграђена је као једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Западно прочеље са забатом и китњастим звоником који га надвишава доминира мирним, рашчлањеним линијама. Храм је 1835./1836. године дограђен према западу, изградњом припрате продужен је за 15,5 метара.

Висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, први је сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.

Конзерваторски радови су изведени 1969, 1971, 1974, 1980 и 2001. године.

ФК Слобода Нови Козарци

ФК Слобода Нови Козарци је екипа из Нових Козараца, основан 1947. године. Слобода је после ОФК Кикинде најуспешнији тим у општини Кикинда. Такмичи се у Војвођанској лиги Исток, четвртом такмичарском рангу српског фудбала.

Игра на модерном, скроз покривеном стадиону изграђеном 1988. године, популарној Алкоарени, капацитета 1800 места за седење. Боје клуба су бело-плава.

Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Иђошу

Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Иђошу, месту у општини Кикинда, представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Парохијски храм, посвећен Сабору Светог Архангела Михаила, саграђен је на месту где су лежале мошти Светог Рафаила банатског. Садашњи храм освећен је од стране епископа темишварског Петра (Петровића) у време аустријског цара Јосифа II.

Град Кикинда
Насељена места града Кикинде
Знаменитости града Кикинде
Верски објекти града Кикинде
Спорт у граду Кикинда

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.