Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Град Зрењанин
Zrenjanin city hall

Зграда скупштине општине града Зрењанина
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Средњобанатски округ
Становништво
Становништво Пад 123.362
Географске карактеристике
Површина 1324 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Места општине Зрењанин

Етничка структура

Zrenjanin mun
Мапа општине Зрењанин

Попис 2002.

Попис 2011.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
91.579 74,24 %
Мађари
  
12.350 10,01 %
Роми
  
3.410 2,76 %
Румуни
  
2.161 1,75 %
Словаци
  
2.062 1,67 %
Југословени
  
592 0,48 %
Хрвати
  
527 0,43 %
Македонци
  
412 0,33 %
Црногорци
  
280 0,23 %
Бугари
  
184 0,15 %
Немци
  
139 0,11 %
Албанци
  
110 0,10 %
Словенци
  
94 0,08 %
Муслимани
  
86 0,07 %
Руси
  
79 0,06 %
Бошњаци
  
30 0,02 %
Украјинци
  
26 0,02 %
Русини
  
25 0,02 %
Буњевци
  
22 0,02 %
Горанци
  
19 0,02 %
Власи
  
5 0,01 %
остали
  
242 0,20 %
Регионална припадност
  
3.366 2,73 %
неизјашњени
  
4.695 3,81 %
непознато
  
867 0,70 %
укупно: 123.362

Насељена места са српским већинским становништвом су Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.

Насељена места са већинским мађарским становништвом су Лукино Село и Михајлово. Јанков Мост има већинско румунско становништво. Арадац има релативну српску већину док Бело Блато има релативну словачку.

Религија

Према попису из 2002. године највећи део становништва Зрењанина чине православни хришћани (77,28%). Затим следе римокатолици (12,01%), протестанти (2,13%) и остали. Православни хришћани припадају Банатској епархији Српске православне цркве са средиштем у Вршцу. Такође, Зрењанин је средиште Зрењанинске бискупије.

Познате личности

Галерија

Зграда бившег логора (Зрењанин)

Зграда бившег логора (Зрењанин).

Justice Palace of Zrenjanin (Зрењанин), Serbia - panoramio

Палата правде у Зрењанину, Србија.

Spomenik Bagljas Zrenjanin 1

Споменик родољубима стрељаним 31. јула 1941. године на Багљашу, код Зрењанина.

Spomenik Bagljas Zrenjanin 2

Споменик Багљаш Зрењанин

Community-cathedral-Beckerek

Заједница и католичка катедрала Светог Јована Непомука у Зрењанину

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Арадац

Арадац (свк. Aradáč) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3335 становника.

Банатски Деспотовац

Банатски Деспотовац (мађ. Ernőháza, нем. Ernsthausen) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Налази се 22 km источно од Зрењанина, док је од Сечња удаљен око 13 km. Тамиш протиче 2 km од Банатског Деспотовца. Надморска висина места је 83 m.

Према попису из 2011. било је 1291 становника.

Бања Русанда

Бања Русанда се налази код Меленаца на североисточном приобаљу сланог језера Русанда, у Банату у северном делу Србије.Позната је по лековитом својству минералног пелоида (блата) из језера. У лечењу се примењује и термоминерална вода температуре 32 °C. У бањи се налази једна од најеминентнијих болница за рехабилитацију у земљи, која запошљава око 200 медицинског особља. Осим тога, овде се одржавају многи стручни скупови и симпозијуми из медицине.

Бегеј

Бегеј (рум. Bega, мађ. Béga) је река у Румунији и Србији.

Извире у планинама Појана Руска (Poiana Ruscă), које су део Карпата. Тече кроз румунске градове Фађет и Темишвар а у Србији кроз села Српски Итебеј, Нови Итебеј, Торак, Житиште, кроз град Зрењанин затим кроз села Ечка, Стајићево и Перлез.

Бегеј се улива у Тису код Титела.

Дужина Бегеја износи 254 km а од тога кроз Србију тече 75 km.

Бело Блато

Бело Блато (свк. Lízika, Biele Blato, мађ. Nagyerzsébetlak) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1342 становника.

Грб Зрењанина

Грб града Зрењанина, у садашњем облику, усвојен је 8. јула 2008. године, а представља грб који је био у употреби од 1769, када је Велики Бечкерек добио статус трговишта, до 1944. године.

У периоду када је град носио име Велики Бечкерек (до 1935.) у употреби је био грб који је представљао Успињање Девице Марије на небо. Овај грб град је добио 1769. године, када је указом Марије Терезије проглашен за трговиште, те тиме стекао право и на сопствена обележја – печат и грб. Грб је присутан на бројним мапама и градским картама, а стављао се и на публикације. Званично је могао да се користи до 1919. године, али је коришћен све до краја Другог светског рата, односно до када је град носио име Петровград (1935-1946.).

Грб је у облику овалног или кружног штита са сребрним рубом који је са обе стране окружен златном нити, чији завршетак је у горњем делу. Из њега на све стране зрачи небеска светлост. Блажена Девица Марија у усправном положају, лицем напред окренута, окружена је херувимима, у облацима распоређеним у полукругу који одвајају штит. Глава јој је окружена сјајним нимбом, отпуштена коса пада низ лево раме, руке стављене за молитву на грудима, обучена у бело одело, светло плави огртач изнутра пресвучен скерлетом. Доњи део штита као основу заузима под црвене боје састављеног од плоча наизменице и видљиво поређаних. У средини почива тело Блажене Девице Марије на отвореном месту, дајући утисак погребног одра са откривеним покровом, златним свећњацима и свећама које горе. Апостолима, којих је с једне стране три, а с друге четири, главе су окружене нимбом, тужног лица, гестовима који изражавају бол, окружују и прате поштовану мајку свог божанског учитеља. Изнад грба види се зидина града са пет кула у облику круне, подлога је плава, а ликови сребрнасте боје.

Од 1968. до 2008. град Зрењанин је имао амблем, који није испуњавао хералдичке стандарде, дело вајара Стевана Дукића.

Елемир

Елемир (мађ. Elemér, рум. Elemir) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 4338 становника.

Ечка

Ечка (рум. Ecica, мађ. Écska или Német-Écska, нем. Deutsch-Etschka) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 3999 становника.

Овде се налази Иконостас и тронови румунске православне цркве у Ечки као споменик културе.

Зрењанин

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа и значајан индустријски центар Баната и Војводине. Зрењанин је, по површини територије која му административно припада (1.326 km²), највећи град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији.Према попису из 2011. године у Зрењанину живи 76.511 становника, што га чини највећим градом у српском делу Баната, и трећим у Војводини после Новог Сада и Суботице.

Клек (Зрењанин)

Клек (рум. Clec) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2706 становника.

Лазарево

Лазарево (мађ. Lázárföld, нем. Lazarfeld) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011., у насељу је живело 2.877 становника.

У Лазареву је 26. маја 2011. године ухапшен генерал војске Републике Српске, Ратко Младић.

Лукино Село

Лукино Село (мађ. Lukácsfalva) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 498 становника.

Лукићево

Лукићево (нем. Sigmundfeld) насеље је града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1804 становника.

Михајлово

Михајлово (мађ. Szentmihály) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 948 становника.

Перлез

Перлез (мађ. Perlasz) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.383 становника. До 1965, године је ово насеље седиште комуне Општине Перлез коју су чинила насељена места: Ботош, Книћанин, Орловат, Перлез, Томашевац, Фаркаждин и Чента. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Зрењанин.

Специјални резерват природе Окањ бара

Специјални резерват природе Окањ бара је резерват природе у Србији у Војводина. Налази се између насеља Елемир и Нови Бечеј, на територији града Зрењанина и општине Нови Бечеј.

Овај резерват природе је карактеристичан по заслањеном земљишту и сланим водама. Обухвата комплекс ливадско – степске вегетације, слатина и заслањених бара на којима су развијени јединствени панонски екосистеми типичним за заслањене, муљевите баре, слатине и ливаде са очуваним биљним врстама и животињским светом карактеристичним за слану подлогу. Специјалним резерватом природе Окањ бара управља Друштво за заштиту животне средине „ОКАЊ” из Елемира.

Средњобанатски управни округ

Средњобанатски управни округ се налази у североисточном делу Србије. Има укупно 187.667 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Зрењанину.

Стајићево

Стајићево је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1941 становника.

Чента

Чента (мађ. Csenta) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Чента — представља типично банатско село. Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда. Према попису из 2011 (Попис становништва 2011. у Србији) било је 3050 становника.

Насељена места града Зрењанина
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.