Град Зајечар

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Зајечар
Зграда Скупштине општине Зајечар 02
Зграда скупштине општине Зајечар
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски округ
Становништво
Становништво
 — 59.461
 — густина55,68 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°54′11″ СГШ; 22°16′33″ ИГД / 43.903139° СГШ; 22.275824° ИГДКоординате: 43°54′11″ СГШ; 22°16′33″ ИГД / 43.903139° СГШ; 22.275824° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина1.068 км2
Зајечар на мапи Србије
Зајечар
Зајечар
Зајечар на мапи Србије
Поштански број19000
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Демографија

Према попису из 2011. године град Зајечар има 59.461 становника. Укупно има 18043 запослених на територији града.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
52.292 87,94 %
Власи
  
2.856 4,80 %
Роми
  
753 1,27 %
Румуни
  
204 0,34 %
Бугари
  
181 0,30 %
остали
  
3.928 6,67 %

Галерија

Зграда Скупштине општине Зајечар 05

Зграда Скупштине општине Зајечар

Зграда Окружног начелства Зајечар 04

Зграда Окружног начелства Зајечар

Зграда Окружног начелства Зајечар 03

Зграда Окружног начелства Зајечар

Zajecar 12

Зграда Музеја у Зајечару

Музеј Зајечар

Музеј Зајечар

Spomenik učesnicima Timočke bune, Zaječar

Споменик учесницима Тимочке буне, Зајечар

Cathédrale orthodoxe de Zaječar

Православна катедрала у Зајечару

Римокатоличка црква Зајечар

Римокатоличка црква Зајечар

Zajecar Spomenik

Централни парк у Зајечару, Србија

Zaječar spomenik

Централни парк у Зајечару, Србија

MArkova cesma i spomenik Zoranu Slika0606

Зајечар - Споменик Зорану Радмиловићу и Маркова фонтана

Spomenik Zoranu Radmiloviću u Zaječaru

Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару

Mesto Rtanj spomenik

Споменик из Другог светског рата у селу Ртањ, у општини Бољевац, код Зајечара, Србија

Zajecar, Serbia - panoramio (1)

Зајечар, Србија

Zajeacr 22

Зајечар

Zajeacr 25

Зајечар

Zajeacr 26

Зајечар

Црква у Зајечару, храм Пресвете Богородице 01

Црква у Зајечару, храм Пресвете Богородице

Gamzigrad - Felix Romuliana (by Pudelek) 7

Остаци палате, Гамзиград

Felix Romuliana Terme

Остаци палате, Гамзиград

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Боровац (Зајечар)

Боровац је насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 167 становника (према попису из 1991. било је 282 становника).

Брусник (Зајечар)

Брусник је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу.

Лоциран поред (Великог) Тимока, Брусник је једино веће железничко чвориште на прузи Неготин-Зајечар и једно од осам насеља у Неготинској Крајини која имају традиционалне пивнице (такође познате и као пимнице) -- привремена насеља, одвојена од села, у којима се у прошлости проводило по месец и више дана у берби грожђа и производњи вина. Уз нека друга вина Крајине, брусничка су извожена у Француску крајем 19. и почетком 20. века.

Насеље је ближе Неготину (21 km) него општинском средишту Зајечару (37 km), што је упоредиво са ситуацијом у Македонији, где такође постоји село Брусник, у тамошњој општини Неготино.

Велики Јасеновац

Велики Јасеновац је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. насеље има 370 становника.

Смештено је 27 km североисточно од града Зајечара.

Становништво села је православно, српско и влашко. Према попису становништва из 2002. године село има 365 становника. 1991. године село је имало 525 а 1948. године 1.059 становника.

У селу постоји православна црква грађена 1919—1930. године.

Велики Извор

Велики Извор је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 2684 становника (према попису из 1991. било је 2945 становника).

Вратарница

Вратарница је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 570 становника (према попису из 1991. било је 733 становника).

Смештено је 14 km од града Зајечара.

Село је формирано на месту на ком се налазе значајни трагови раније насељености (рудници, воденице, кречане и стари пут). Данашње насеље постоји од краја 16. века.

У селу постоји православни храм изграђен 1893. године.

Гамзиград

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине .Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Грб општине Зајечар

Грб Зајечара има облик штита, састоји се од три целине, а усвојен је 2009. године

Грлиште

Грлиште је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 857 становника (према попису из 1991. било је 1164 становника).

Заграђе (Зајечар)

Заграђе је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 241 становника (према попису из 1991. било је 330 становника).

У селу постоји православни храм изграђен 1895. године.

Зајечар

Зајечар је град у Зајечарском округу. Административни је центар Тимочке Крајине и уједно највећи град Источне Србије. Према попису из 2011. у граду је живело 38.165 становника (према попису из 2002. било је 39.625 становника). У овом попису је у урбано градско насеље први пут урачунато више приградских насеља која гравитирају ка насељу Зајечар. То су Грљан, Звездан и Велики Извор. Рачунајући и становнике на привременом раду у иностранству, број становника у Зајечару прелази 63.000. Град је централно насеље источне Србије и укупан број становника метрополитанског подручја прелази 145.000 становника. Седиште је више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 50 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године.

Овде се налазе Историјски архив „Тимочка крајина” Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.

Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Зајечар градско насеље Зајечар,

Општина Бољевац градско насеље Бољевац,

Општина Књажевац градско насеље Књажевац и

Општина Сокобања градско насеље Сокобања.Укупно има 119.967 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Зајечар.

Леновац

Леновац је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу, родно место Хајдук-Вељка. Према попису из 2002. било је 204 становника (према попису из 1991. било је 365 становника).

Лубница

Лубница је градско насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1052 становника (према попису из 1991. било је 1452 становника).

Мали Јасеновац

Мали Јасеновац је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 284 становника (према попису из 1991. било је 407 становника).

Планиница (Зајечар)

Планиница је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 305 становника (према попису из 1991. било је 463 становника).

Рготина

Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1721 становника (према попису из 1991. било је 2088 становника).

Овде се налази Рготско језеро.

Трнавац

Трнавац је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 474 становника (према попису из 1991. било је 570 становника).

Смештено је 12 km североисточно од града Зајечара, на левој обали Великог Тимока, с обе стране пута и железничке пруге Зајечар-Неготин.

Назив насеља је фитогеографског порекла, по трњу које су затекли први становници. Насеље је формирано на месту с многобројним траговима римске насељености.

Чокоњар

Чокоњар је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 173 становника (према попису из 1991. било је 204 становника).

Налази се на левој долинској страни Јелашничке реке, 1 км узводно од њеног ушћа у Тимок. Смештено је западно од пруге Зајечар-Неготин, 16,5 км североисточно од Зајечара.

Овде се налази Мала хидроелектрана Соколовица.

Шљивар

Шљивар је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 329 становника (према попису из 1991. било је 411 становника). Смештено је 6 км од града Зајечара, с обе стране локалног пута Зајечар-Ласово.

Село је основано на месту с траговима неког ранијег насеља (остаци цркве, манастира, гробља, рударења). Помиње се у 15. веку и убраја се у стара насеља.

Становништво села је православно. 1991. године село је имало 411 становника у 122 куће. 1924. године село је имало 750 становника у 180 кућа.

Град Зајечар
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.