Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.[1]

Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.[1]

По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Град Ваљево
Valjevo City Hall

Зграда скупштине града Ваљева
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Колубарски округ
Седиште Ваљево
Становништво
Становништво Пад 90.312
Географске карактеристике
Површина 905 km2

Serbia Valjevo

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.VALJEVO.org.rs

Становништво

У XX веку, нарочито у другој половини, уочљиво је нагло ширење градског подручја Ваљева на рачун смањивања насељености села, пре свега села у брдској и планинској зони. Раст укупног броја становника који је средином 20. века био изразит, заустављен је крајем 20. века (1991 — 96.530, 2002 — 96.761).

Старосна структура становништва и полна структура становништва је значајно неповољнија данас у односу на време од пре две и три деценије. Изразит је процес старења домаћинстава у сеоском подручју али се то све више односи и на градско подручје, тако да је на последњем попису уочен негативан укупни природни прираштај.

Насеља

Park Pećina 3
Парк Пећина
Већина становника (65%) живи на градском подручју. Град Ваљево се састоји од 78 насеља. Осим специфичности самог града Ваљева, могу се уочити три главна типа урбанизације и структуре насеља. У долини Колубаре насеља су гушћа и пружају се дуж северних обала реке и доминантних саобраћајница које се ту налазе (пут и пруга).[1] Насеља су збијена са тенденцијом даљег уситњавања поседа и интензивније изградње нових стамбених и економских објеката. Од насеља овог типа у овом документу представљена су Дивци. У северној зони побрђа насеља су махом лоцирана у увалама и мањим котлинама али и на блажим превојима. Мање су збијена и уз окућницу се налазе пољопривредне површине мање или средње величине (Ваљевска Каменица, Бранковина итд.). На простору Ваљевске подгорине и обода планинског венца насеља су најчешће разбијена, домаћинства су раширена на већој површини а стамбени и економски објекти се граде на блажим падинама, проширеним долинама водотокова и на од ветра заклоњенијим местима (Дивчибаре, Лесковице, Поћута итд.).[1]

На територији града Ваљева има 2 градска насеља:

и 76 сеоских насеља:

Valjevo panorama
Ваљево панорама центра града

Географија

Град Ваљево је окружен венцем планина (Медведник, Јабланик, Повлен, Маљен и Сувобор) и брдима која су пуна чистог ваздуха, лековитог биља, шумских плодова и дивљачи. На 35 km од града Ваљева, на планини Маљен, на 1.000 метара надморске висине, налази се ваздушна бања Дивчибаре. Дивчибаре имају мешавину морске, карпатске и панонске климе, што веома повољно утиче на дисајне органе, те одатле и потиче назив „ваздушна бања”.[2]

Gradac river near Valjevo
Река Градац

Поред Мионице, налази се Бања Врујци, надалеко позната по лековитом блату за реуматске болести има и хотелско-спортски комплекс са базенима.[2]

Клисура реке Градац, чији се ток са скоро нетакнутом природом завршава у центру града, омиљено је излетиште Ваљеваца у врелим летњим данима. Градац је једна од најчистијих европских река, што доказује и присуство видри, које настањују искључиво чисте воде.[2] Обилује поточном пастрмком, тако да је рај за љубитеље пецања на мушицу. Старе воденице поточаре су један од симбола овог заштићеног природног добра површине 1300 хектара, које је општина поверила на старање Еколошком друштву „Градац”.[2]

Клима

Ваљевски крај има релативно стабилну, умереноконтиненталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11 °C. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2 °C, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4 °C. Највиша икад забележена температура је била 42,5 °C а најнижа -29,6 °C.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.

Релативна влажност ваздуха у подручју ваљевског краја, са средњом годишњом вредношћу од 74,6% указује на умерену влажност ваздуха.

У просеку, општина Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8% потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).

Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњоевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 милиметара; најкишовитији месец је јун, са 100,1 милиметара, а најсувљи фебруар, са 45,9 милиметара.

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја.

Привреда

Као и у многим другим деловима Србије, привреда Ваљево пролази кроз изузетно тежак период преструктурирања. Пропаст великих државних предузећа која су запошљавала далеко највећи део радно активног становништва, довео је до изузетно великог пораста незапослености али и нестабилности и кризе у многим привредним областима (примарна пољопривреда, грађевинарство, туризам).

Иако је Ваљево још пре пар деценија почело да фаворизује и подстиче развој приватног сектора и малих и средњих предузећа, озбиљнији замах у процесу оснивања и покретања делатности у овој области привреде осећа се тек последњих неколико година али су укупни ефекти по доходак и запошљавање још увек недовољни. Разлога за ово има више.

По висини просечне плате као и показатељима производа по становнику, Ваљево се налази доста ниско у односу на друге средине сличне величине, положаја и затеченог степена развијености у Србији.

Пољопривреда

И поред форсирања индустрије у другој половини XX века, Ваљево је остало доминантно пољопривредно подручје. Од укупне површине 65% чини пољопривредно земљиште — 5.840.200 хектара од чега 4.823.900 хектара обрадивог пољопривредног земљишта а од тога 2,9 милиона хектара под ораницама и баштама, 0,8 милиона хектара под воћњацима а 0,2 милиона хектара под ливадама и пашњацима. Под шумом се налази 2,7 милиона хектара а око 0,5 милиона хектара је неплодно земљиште (углавном у крашким областима).

Интензивна пољопривредна производња до скора је била везана доминантно за долину и блиски појас око Колубаре и већих притока, док је на побрђу и подгорину Ваљевских планина била карактеристична екстензивна пољопривреда где се највећи део домаћинстава бавио комбинованим активностима у области сточарства, воћарства и, мање, повртарства.

У последње време уочљиво је интензивно раслојавање пољопривредних домаћинстава где се издвајају домаћинства која почињу да се преоријентишу на интензивну и специјализовану производњу (воћарство: малина, купина, јабука, шљива; сточарство: фарме јунади и свиња; перадарство и постепени раст производње рибе у рибњацима мале и средње величине).

Са пропашћу великих пољопривредно-индустријских предузећа („Србијанка“, „Подгорка“), јавила се уочљива нестабилност и криза у неким доменима.

Индустрија

Ваљевску индустрију карактеришу пре свега металски и пољопривредно — прехрамбени комплекс. Криза која је наступила почетком 90-их година довела је до наглог пропадања великих државних и друштвених предузећа. Данас се већина друштвених предузећа, као и у осталим градовима у Србији, налази у процесу реструктурирања и приватизације. У процесу приватизације су текстилна индустрија, индустрија намештаја, картонске амбалаже, штампарије и велика предузећа из области металопрераде. Холдинг компанија „Крушик“ је склопила уговор са Ираком вредности 20 милиона долара[3], при чему је упослен додатни део радника ради реализације посла.

Са друге стране, у Ваљеву постоји већи број малих и средњих приватнх индустријских предузећа које се баве различитим делатностима и чије је пословање углавном стабилно. Такође, у последње време је приметан пораст интересовања страних инвеститора за пословање у општини Ваљево. Тако су своје производне погоне у Ваљеву изградиле аустријска компанија „Аустротерм", италијанска „Голден Леди“ и словеначка компанија „Горење“. Од 2012. године у граду послују и два мегамаркета — „Рода маркет" у власништву словеначког „Меркатора" и „Интерекс" у власништву Интермаршеа.

Туризам

Ваљево и околина имају значајне туристичке потенцијале, најпре када је у питању планински, бањски, рекреативни, верски или авантуристички туризам. Истакли би планину Маљен са чувеном висоравни Дивчибаре, која је најпопуларнија. То је прва планина на коју се наилази идући из Београда или из правца Војводине. Лети је погодна за одмор и рекреативни туризам услед повољне ваздушне климе, а зими за спортове и боравак на снегу.

Јавна предузећа

У Ваљеву функционише пет јавних комуналних предузећа која у сарадњи са општинском владом одржавају виталне функције града. То су ЈКП „Водовод“, ЈКП „Видрак“, ЈКП „Полет“, ЈКП „Ваљево“ и ЈКП „Стубо — Ровни“. У наредном периоду, у области комуналне изградње, планира се неколико значајних пројеката: топлификација града, изградња нове депоније и постројења за рециклажу отпада, реконструкција магистралних и локалних путева, побољшање јавног превоза, наставак рада на брани Стубо — Ровни итд.

Културноисторијске знаменитости

Манифестације и прославе


Партнерски градови

Ваљево је побратимљено са :

Галерија

Valjevo, Spomenik palim borcima, 01

Ваљево, Споменик палим борцима

Valjevo, Spomenik palim borcima, 07

Ваљево, Споменик палим борцима

Valjevo, Dom omladine, 02

Ваљево, Дом омладине

Valjevo, Birčaninova ulica, 04

Ваљево, Бирчанинова улица

Zgrada Konaka

Муселимов конак“ - најстарија зграда у Ваљеву, сада музеј

Park Pećina 4

Парк Пећина

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Званични веб сајт општине Ваљево”. Valjevo.rs. Приступљено 24. 12. 2017.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 „Радионица за српски језик и културу”. Српски језик.
  3. ^ 70 година Крушика
  4. ^ „Istorijski sporazum u olimpijskom gradu u Rusiji”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-04-21.

Спољашње везе

Напомена:Велики део овог чланка је преузет са званичног сајта града Ваљева, са ове странице, уз дозволу

Povlen

Povlen je planina u Zapadnoj Srbiji koja se nalazi na tridesetak kilometara jugozapadno od Valjeva. Čine je više vrhova, od kojih su tri najvažnija: Mali Povlen (1347 m), Srednji Povlen (1301 m) i Veliki Povlen (1271 m). Pripada vencu valjevskih planina koje su produžetak starovlaške visije i pružaju se zapadno od Valjeva ka ravnoj Mačvi. Lanac planina započinje Maljen, na koji se nadovezuju Povlen, Jablanik pa uporedo Bobija i Medvednik, a potom Sokolska planina, Jagodnja, Boranja i na kraju se Gučevo strmo spušta ka Loznici.

Planine nisu mnogo visoke – najviša tačka lanca, Mali Povlen, dostiže do 1.347 metara – ali su teško prohodne. Guste šume i duboki rečni kanjoni nevoljno propuštaju uzane i krivudave puteve koji vode do malih i pod šumom prikrivenih zaselaka. Kod kanjona Trešnjice pod Povlenom nastanio se beloglavi sup kojem je to, uz kanjon reke Uvac, jedini pouzdan azil na ovim prostorima.

Јабланик

Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Највиши врх је Јабланик са 1275 m. Изграђена је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина а највиши делови грађени су од тријаских кречњака. Годишње прима просечно 1800 mm падавина. Под травнатим пашњацима на високим заравнима саграђене су појате. Поред Јабланика пролази пут Ваљево - Рогачица.

Јазовик

Јазовик је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 212 становника.

Балиновић

Балиновић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 140 становника.

Ваљево

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 km југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312. Налази се на просечној надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.

Веселиновац

Веселиновац је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 204 становника.

Вујиновача

Вујиновача је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 195 становника.

Грб Ваљева

Грб општине Ваљево је симбол целе општине Ваљево, а уједно и грб града Ваљева, његовог седишта. Општина Ваљево је после годину дана неуспелих конкурса добила свој грб, 8. октобра 2010. године. На малом грбу Ваљева се налази штит округлог облика и двоглави бели орао у узлету, на тамно црвеном пољу са љиљанима у канџама, коме се на једном завршетку налазе плодоносни лешници. Тамно црвена боја симболизује снагу, вођство и храброст, а у хералдици се помиње још и као боја жетве и боја јесени. Тамно црвена боја била је карактеристична за боју одоре српских великаша у историји. У средини грба, у елипсоидном медаљону, оивиченом златном бојом налазе се дефинисани симболи града Ваљева. Основних симбол у грбу је Кула Ненадовића, која се налази на брду Кличевац у Ваљеву. У подножју су представљени симболи који представљају реку Колубару и Градац. Изнад медаљона се налази круна Немањића, родоначелника српске државе. Лента са натписом града Ваљева, црвене боје је усклађена са стилизацијом и концептом грба. Натпис града је урађен словима која су потпуно оригинална стилизација и изграђена су за ову прилику. Грб Ваљева и његову заставу изградио је Ђорђе Станојевић.

Изабрани грб са конкурса за грб Ваљева,аутора Зорана и Слободана Станића који је требало да буде симбол Ваљева.

Драчић

Драчић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 267 становника.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Лелић

Лелић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 483 становника. У близини насеља се налази манастир Лелић.

Маљен

Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Најпознатије туристичко место на планини Маљен су Дивчибаре које се налазе на висини од око 980 m надморске висине. На Дивчибарама налази се водопад Скакало који заузима шесто место највиших водопада у Србији. Налази се на реци Манастирици и висок је 30 метара.

Мијачи

Мијачи је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 163 становника. У овом селу рођена су два епископа СПЦ Милутин Кнежевић и Јован Пурић

Оглађеновац

Оглађеновац је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 488 становника.

Осладић

Осладић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 444 становника.

Причевић

Причевић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 405 становника.

Овде се налази Црква Преноса моштију Светог Николаја у Причевићу. У селу се налази воденица коју опслужује Драган Живановић у којој се брашно може купити самопослуживањем и када он није присутан.

Пријездић

Пријездић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 285 становника.

Стубо (Ваљево)

Стубо је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 236 становника.

Тубравић

Тубравић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 319 становника.

Овде се налази Црква Светог Арханђела Михаила, звана Грачаница.

Насељена места Града Ваљева
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.