Град Бор

Град Бор је град у источној Србији у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште града је градско насеље Бор. Са својих 856 km2 спада у пространије градове у Србији. Према попису становништва из 2011. године, на територији града живи 48.615 становника у 14 насеља.

Бор
Bor Dom kulture

Дом културе Бор
Грб Бора

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Седиште Бор (град)
Становништво
Становништво (2011) 48.615
Густина становништва 56,8 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 856 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Демографија

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 34.831
1953. 38.668
1961. 43.448
1971. 52.849
1981. 56.486
1991. 59.900 59.424
2002. 55.817 57.140
2011. 48.615
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
35.435 72,89 %
Власи
  
6.701 13,78 %
Роми
  
1.758 3,62 %
Македонци
  
429 0,88 %
Румуни
  
293 0,60 %
Албанци
  
113 0,26 %
Црногорци
  
96 0,20 %
Југословени
  
87 0,18 %
Хрвати
  
79 0,16 %
Муслимани
  
61 0,13 %
Бугари
  
60 0,12 %
Словенци
  
47 0,10 %
Мађари
  
24 0,05 %
Руси
  
19 0,04 %
Немци
  
17 0,03 %
Бошњаци
  
13 0,03 %
Словаци
  
12 0,02 %
Горанци
  
4 0,01 %
Украјинци
  
4 0,01 %
Русини
  
1 0,00 %
остали
  
148 0,27 %
регионално
  
16 0,03 %
неизјашњено
  
2.549 5,24 %
непознато
  
611 1,26 %

Насеља са српским већинским становништвом су Бор, Брестовац, Доња Бела Река и Оштрељ. Насеља са већинским влашким становништвом су Бучје, Горњане, Кривељ, Лука, Метовница, Танда и Шарбановац. Злот има релативну српску, а Слатина релативну влашку већину.

Насеља

Насеље Број становника (2002) Број становника (2011) Кретање станивника (%) Површина Густина насељености (2002)
Бор 39.387 34.160 -13,27 47,621 827,1
Брестовац 2.950 2.690 -8,81 69,108 42,7
Бучје 666 579 -13,06 30,633 21,7
Горњане 1.114 930 -16,52 90,349 12,3
Доња Бела Река 823 741 -9,96 40,674 20,2
Злот 3.757 3.299 -12,19 229,867 16,3
Кривељ 1.316 1.052 -20,06 99,207 13,3
Лука 612 537 -12,25 44,995 13,6
Метовница 1.331 1.111 -16,53 44,131 30,2
Оштрељ 654 586 -10,40 19,6 33,4
Слатина 921 890 -3,37 38,575 23,9
Танда 350 319 -8,86 40,764 8,6
Топла 100 97 -3,00 10,404 9,6
Шарбановац 1.836 1.624 -11,55 50,415 36,4

Највиши врхови

Врх Надморска висина (m) Планина
Велика Треста 1.284 Кучај
Стобор 1.050 Кучај
Микуљ 1.023 Кучај
Оштри камен 1.213 Кучај
Курматура 979 Кучај
Црни Врх 1.043 Црни Врх
Стрелник 1.065 Велики Крш
Велики Крш 1.148 Велики Крш
Голи Крш 778 Голи Крш
Стол 1.155 Голи Крш
Кулмеа Маре 554 Кулмеа Маре
Црни врх 1.141 Дели Јован
Велики Голи врх 1.037 Дели Јован
Тилва Њагра 770 Тилва Њагра

Цркве

У граду Бору се налазе 1 католичка и 9 православних црква.

Црква Место Година изградње
Црква Светог Ђорђа Бор 1911.
Католичка црква Светог Људевита Бор 1928. (обновљена 1967.)
Црква Свете Тројице Кривељ 1883. - 1889.
Црква Свете Тројице Горњане /
Црква Успења Пресвете Богородице Слатина 1861.
Црква Светог Петра и Павла Брестовац 1940.
Црква Светог Пророка Илије Злот 1837.
Црква Свете Тројице Доња Бела Река /
Црква Свете Тројице Шарбановац /
Црква Светог Спаса Метовница 1936. започета (1941. прекинута због рата, 1986. поново реновирана)

Види још

Референце

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

Спољашње везе

Lazarev kanjon

Kanjon Lazareve reke ili Lazarev kanjon, nalazi se na nekih desetak kilometara od Bora. To je najdublji i najduži kanjon istočne Srbije. Zbog strmosti svojih stenovitih litica, ni dan danas nije u potpunosti ispitan. Kanjon je poznat po mnogobrojnim pećinama i jamama.

Dužine je do 9 kilometara i visine između 300 i 500 metara. Usečen je u krečnjački masiv planine Južni Kučaj, i kroz njega protiče istoimena reka. Sa svih strana je zaklonjen stenovitim grebenima: sa juga i jugoistoka uzdiže se Malinik (1.087 m), sa severa Strnjak (720 m) i Kornjet (696 m), a sa zapada Pogara (883 m) i Mikulja (1.022 m). Litice kanjona su vertikalne i ravne, a na najužem delu širina kanjona iznosi manje od 7 metara. Sadrži preko 70 pećina. Samo neke od njih su otkrivene i dostupne, poznate pod nazivom Zlotske pećine (Lazareva pećina, Vernjikica, Hajdučica, Mandina pećina, Dubašnička jama i dr.).

Аеродром Бор (Јужни Судан)

{{Аеродром кутијица

| име =Аеродром Бор

| IATA = нема

| ICAO = HSBR

| тип = Локални

| оператор =

| отворен =

| држава = Јужни Судан

| најближи_град = Бор

| надморска_висина = 425

| надморска_висина_ft = 1.394

| координате = 6°12′N 31°34′E

Аеродром Бор (IATA: нема, ICAO: HSBR) је ваздушна лука код града Бор у вилајету Џонглеј у Јужном Судану. Смештен је на 425 метара надморске висине и има писту дужине 1.280 метара.

Бор (град)

Бор је град и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 34.160 становника (према попису из 1991. било је 40.668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Борски управни округ

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992). Обухвата град и општине:

Град Бор градско насеље Бор,

Општина Кладово градско насеље Кладово,

Општина Мајданпек градска насеља Мајданпек и Доњи Милановац

Општина Неготин градско насеље Неготин.Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу.

Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Брестовац (Бор)

Брестовац је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 2.690 становника (према попису из 2002. било је 2.950 становника).

Брестовачка Бања

Брестовачка бања је бања у источној Србији. Налази се близу села Брестовац код Бора. Бања се налази на надморској висини од 385 метара. Kлима у је умерено-континентална. Некадашња вулканска активност и сложен геолошки сасатав терена условили су појаву термоминералних извора.

Температура воде је 32-40°C. У води има калијума, калцијума, натријума, магнезијума, хлора, јода, сулфата, карбоната и др. Природне олигоминералне лековите воде Брестовачке бање успешно се користе на више начина: пијењем, испирањем, орошавањем, аеросолом, купањем, а у физикалној терапији служе и као помоћна лековита средства медикаментима.

У бањи се налази конак Kнеза Милоша, из 1837. године, турски хамам и рестаурирано старо купатило.

Бучје (Бор)

Бучје је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 579 становника (према попису из 2002. било је 666 становника).

Горњане

Горњане је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника (према попису из 2002. било је 1.114 становника).

Доња Бела Река (Бор)

Доња Бела Река је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 741 становника (према попису из 2002. било је 823 становника).

Злот (Бор)

Злот је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 3.299 становника (према попису из 2002. било је 3.757 становника) и највеће је сеоско насеље града Бора. Сматра се да је добило име по валути Пољске или по злу које је владало на тoм месту.

Кривељ

Кривељ је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 1.052 становника (према попису из 2002. било је 1.316 становника).

Овде се налазила Вила рустика у Кривељу.

Лука (Бор)

Лука је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 537 становника (према попису из 2002. било је 612 становника).

Метовница

Метовница је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 1111 становника (према попису из 2002. било је 1331 становника).

Оштрељ (Бор)

Оштрељ је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 586 становника (према попису из 2002. било је 654 становника).

Слатина (Бор)

Слатина је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 890 становника (према попису из 2002. било је 921 становника).

Овде се налази православна црква Успења Пресвете Богородице.

Списак споменика културе у Борском округу

Следи списак знаменитих места у Борском округу.

Танда

Танда је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 319 становника (према попису из 2002. било је 350 становника).

Топла

Топла је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 97 становника (према попису из 2002. било је 100 становника).

Шарбановац (Бор)

Шарбановац је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 1624 становника (према попису из 2002. било је 1836 становника).

Географски положај
Насељена места града Бор
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.