Град Београд

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[2] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[3] Београд заузима преко 3,6% територије Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке. Према Закону о регионалном развоју, округ града Београд ће добити и надлежности и статус статистичког региона.[5]

Град Београд
Положај Града Београда у Србији
Положај Града Београда у Србији

Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина:
Барајево
Вождовац
Врачар
Гроцка
Земун
Звездара
Лазаревац
Младеновац
Нови Београд
Обреновац
Палилула
Раковица
Савски Венац
Сопот
Стари Град
Сурчин
Чукарица

Има 169 насеља (18 градских и 151 сеоско).
Матична државаСрбија
Административни
центар
Београд
Највећи градБеоград
Службени језиксрпски
Владавина
Облик властитериторијална јединица Србије
 — ГрадоначелникЗоран Радојичић
Историја
Географија
Површина
 — укупно3.227 км2
Становништво
 — 2011.Раст 1.659.440 [1]
 — густина507,9/км2
Економија
Валутасрпски динар
 — код валутеRSD
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет доменwww.beograd.org.rs,
позивни број: +381 (0)11‍

Становништво

Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[6]

Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[7]

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[8]

Географија

Град Београд се састоји из две географски доста различите целине. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Јужно од ових двеју река налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава. Кроз округ протичу две велике реке, Сава и Дунав, али и велики низ мањих река.[9]

Знаменитости

Obelisk Despota Stefana Lazarevica
Мермерни стуб на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у дворишту цркве у Марковцу

Привреда

Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурарна и пољопривредна поручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољоприведи. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.

Локална самоуправа

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.

Скупштина града

Belgrade Old Court 1
Зграда Скупштине града, позната и као Стари двор

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Градоначелник

Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.

Градоначелник Београда, изабран 2018. године је Зоран Радојичић.

Градско веће

Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.

Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.

Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.

Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.

Градске општине

Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

  • Списак београдских општина:
Beograd district
Карта београдских општина
Име Површина (km²) Становништво (1991) Становништво (2002) Становништво (2011)
Барајево 213 20.846 24.641 27.036
Вождовац 148 156.373 160.768 157.152
Врачар 3 67.438 58.386 55.463
Гроцка 289 65.735 75.466 83.398
Звездара 32 135.694 132.621 148.014
Земун 150 141.695 152.950 166.292
Лазаревац 384 57.848 58.511 58.224
Младеновац 339 54.517 52.490 53.050
Нови Београд 41 218.633 217.773 212.104
Обреновац 411 67.654 70.975 71.419
Палилула 451 150.208 155.902 170.593
Раковица 31 96.300 99.000 108.413
Савски венац 14 45.961 42.505 38.660
Сопот 271 19.977 20.390 20.199
Стари град 5 68.552 55.543 48.061
Сурчин 288 34.463 38.695 42.012
Чукарица 156 150.257 168.508 179.031
УКУПНО 3.227 1.552.151 1.576.124 1.639.121
Извор: Републички завод за статистику

Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.

Галерија

Pristaniste - panoramio

Пристаниште, Београд

River Sava - panoramio (1)

Река Сава у Београду

Belgrade - panoramio (22)

Град Београд

Zemun, 2013-11-09 - panoramio

Градска општина Земун, град Београд

HRAM st. Atanasija Veliki - panoramio

Црква Светог Атанасија Великог у Београду

Savski kej, Beograd, 2013-09-15 - panoramio (2)

Савски кеј, Београд, 2013. год.

Zapis-1006-Barajevo-hrast-u-centru 20161105 8854

Храст у центру општине Барајево, град Београд, 2016.

Savski kej, Beograd, 2013-09-15 - panoramio (4)

Савски кеј, Београд, 2013. год.

Zapis-1007-Barajevo-kruska-kod-crkve 20161105 8940

Крушка код цркве, општина Барајево, град Београд, 2016.

Beograd, 2013-07-23 - panoramio (1)

Београд 2013. год.

Референце

  1. ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 27.11.2011.
  2. ^ Град Београд — Градска власт
  3. ^ Град Београд — Градске општине
  4. ^ „Републички завод за статистику — - Градски показивачи”. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2009.
  5. ^ B92 — Vesti — Uvedeno sedam statističkih regiona, Приступљено 31. 3. 2013.
  6. ^ „Републички завод за статистику, Процена становништва из 2008.”. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2009. Приступљено 07. 8. 2009.
  7. ^ Град Београд — Чињенице (Становништво)
  8. ^ „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу — подаци по општинама" Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 18, 2013) (на језику: енглески), pp. 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
  9. ^ Географска позиција Београда
Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Градска општина Барајево

Општина Барајево је градска општина Града Београда. По географском положају спада у приградске општине. Заузима површину од 21.312 ha, и у којој према попису из 2011. живи 27.110 становника.

Градска општина Врачар

Општина Врачар је градска општина Града Београда. Површински ово је најмања и најгушће насељена београдска општина: заузима површину од 292 ha, на којој према попису из 2011. живи 56.333 становника.

Градска општина Звездара

Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града и спада у централне општине Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.

Градска општина Земун

Општина Земун је градска општина Града Београда на десној обали Дунава. Заузима површину од 15.356 ha, на којој живи 168.170 становника.Земун, некада засебан град, у саставу београдских општина је од 1934, с прекидом од 1941. до 1944. године. Године 2004. од дела Општине Земун формирана је Општина Сурчин.

Слава општине Земун је Воздвижење Часног Крста — Крстовдан (који се слави 27. септембра). Као дан општине слави се 5. новембар, датум када је српска војска ослободила Земун у Првом светском рату.

Градска општина Лазаревац

Општина Лазаревац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 38.351 ha, на којој живи око 62.000 становника.

Насеље Лазаревац настало је из села Шопића (данас предграђа Лазаревца) које је 1882. проглашено за варошицу и средиште среза, а 1889. нарасло насеље добија име Лазаревац. Општина је основана 1957. као општина у саставу среза Ваљево, а у саставу београдских општина је од 1971.

Дан општине је слава Видовдан, 28. јун.

Градска општина Сопот

Општина Сопот је градска општина Града Београда. Заузима површину од 27.075 ha, на којој живи 20.367 становника.

Име Сопот је старословенског порекла и значи - „извор или вода која се обрушава“. Варош Сопот настала је усред села Ропочева и први пут се помиње у Лангеровој карти са почетка 19. века, где су уцртани Ропочево и Сопот као посебна села. У саставу београдских општина је од 1956.

Дан општине Сопот је 2. јул, дан формирања Космајског партизанског одреда. Председник општине од 1989. године је Живорад Милосављевић.

Градска општина Стари град (Београд)

Општина Стари град је градска општина Града Београда. Заузима површину од 698 ha, на којој живи 48.450 становника.

Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.

Дан општине је слава Цвети, који се славе последње недеље пред Ускрс.

У општини се налази више месних заједница, једна од њих је Варош-капија.

Грб општине Стари град (Београд)

Основни грб Општине Стари град је раздељен штит. Горе на црвеном из линије поделе издиже се сребрна бедемска кренелација, са три зупца од којих је средњи шири; иза средњег зупца издиже се кружна двоспратна сребрна кула са кренелацијом и по два лучна прозора на сваком спрату, а са бочних зубаца по један златни тролисни патријаршки крст. Доле, на црвеном пољу су две сребрне греде.

Средњи грб је истоветан грбу Општине са златном бедемском круном са четири зупца изнад штита.

Велики грб је истоветан Средњем грбу, с тим што садржи и два држача штита у облику сребрних орлова, црвено оружаних, златних, кљунова и ногу, крила дигнутих на полет. Десни орао придржава и златним ресама обрубљени стег града Београда, а леви златним ресама обрубљени стег општине Стари град. Оба стега су истакнута на црним копљима златних врхова. Постамент има форму бедема Калемегданске тврђаве, са кулама мотриљама на угловима, све у природним бојама.

Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Београду

Следи списак споменика културе на територији града Београда.

Српска лига Београд

Српска лига Београд је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи Београдска зона.

Стари град (Београд)

Стари град је градско насеље у градској општини Стари град у граду Београду. Према попису из 2002. било је 55543 становника (према попису из 1991. било је 70791 становника).

Студентски град (Нови Београд)

Студентски град је насеље и месна заједница, као и назив највећег студентског дома на Новом Београду.

Под насеље Студентски град спадају блокови 3, 4, 35, део блока 6, и Блок 34.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

Филмски град (Београд)

Насеље Филмски град је део већег београдског насеља Жарково на површини градске општине Чукарице. Грађено је током 90-их година прошлог века. Ово насеље је добило име по филмским студијима који се налази у близини, у шуми Кошутњак. Суседна насеља: Церак Виногради и Скојевско насеље. Филмски град је са осталим крајевима града повезан линијама ГСП-а: 23, 37, 50, 52, 53, 57 и 89. Битне улице насеља: Ратка Митровића, Кнеза Вишеслава, Милоја Закића, Арчибалда Рајса. Продавнице из којих се опскрбљују становниви овог насеља су углавном у улици Ратка Митровића. Насеље нема пијацу, школу, дом здравља. Најближе школе су на Церак Виноградима и у централном делу Жаркова; дом здравља такође је у наведеним деловима.

Филмски град је познат по пребивалиштима познатих личности,почевши од Милорада Улемека Легије,Лепе Лукић,Ане Кокић,Маринка и Николе Роквића. Филмски град је један од бољих делова града и броји око 6000 становника.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.