Градска општина Чукарица

Општина Чукарица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15.650 ha, на којој живи око 160.000 становника.

Име је добила по Чукаревој механи и Чукар чесми које су се налазиле негде преко пута данашње Аде Циганлије. Указом краља Петра I од 30. децембра 1911. године, село Чукарица је издвојено из Општине жарковачке у посебну општину, па се данас тај датум слави као дан општине. Првих поратних година била је VII рејон, да би од 1950. године поново добила статус градске општине. Своју славу - Света Тројица, општина Чукарица прославља 50 дана по Васкрсу (покретан празник).

Градска општина Чукарица
Opstina cukarica

Зграда скупштине општине Чукарица
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Раст 181.231
Географске карактеристике
Површина 156 km2

Serbia Čukarica

Belgrade Cukarica

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Срђан Коларић (СНС)

Насеља

Општина Чукарица има површину од 155 km² која је подељена на градски и приградски део. Градски део је део урбане зоне Београда, сачињен од многих квартова који су до 1970-их била засебна насеља. Апсолутни центар Чукарице је Баново брдо где се налази и седиште општине. Међу познатија насеља спадају Железник и Жарково.

Приградски део општине обухвата 8 насеља:

Култура

На територији општине Чукарице делатност културе обављају више установа.

  • Културни центар
  • Галерија 73
  • Библиотека "Лаза Костић"

Библиотеке, као један од најважнијих сведока и подстрекача духовне културе, као чувари традиције и књиге као свеопште ризнице знања, увек су пратиле живот средине у којој настају и служе. Оне су, саме по себи, одражавале културу становништва или посебних мањих средина, њихова настојања да прате културни и књижевни живот али и развој разних делатности (просвете, друштвених и природних наука и др.). Формирале су се као приватне збирке књига, листова и часописа, професионално одређене или не, као читаонице, затим као јавне установе и најзад као посебно издвојене. Када је реч о Чукарици, нема сумње да је у неком обиму постојала приватна библиотека још у кући Матије Бана током друге половине XIX века јер је велики део његовог живота на многе начине био везан за књигу - као уредник и новинар, као наставник, као писац и као јавни радник. Природно је да се део његове личне библиотеке налазио и у кући на Бановом брду, у којој је повремено, дуже или краће време, боравио. Најстаријим читаоницама - читалиштима могу се, још од краја XIX века сматрати кафане, које су деценијама биле и део културног живота, посебно у мањим срединама: у њима се читала штампа, неке су биле места где су се окупљали и припадници различитих удружења или политичких странака, где су се држали скупови, зборови и предавања и читала одговарајућа литература. Важну улогу имале су и приватне библиотеке, најчешће интелектуалаца, настањених на територији Чукарице, којих је било у све већем броју између два светска рата (концетрација многих високих стручњака у фабрикама, у Заводу за израду новчаница, просветних радника и др.) али и других грађана, о чему сведоче чињенице да су многе књиге баш из тих библиотека касније њихови потомци, или они сами, поклонили библиотеци на Чукарици или школским библиотекама.[1]

Библиотека "Лаза Костић"

Корени библиотеке на Чукарици налазе се у жарковачкој читаоници из 1903. године. Читаоница је основана залагањем виђенијег жарковачког житеља, Радета Спасеновића, земљорадника. Те године, после организовања Српске социјадемократске странке, чији је један од постављених задатака био "просвећивање села и организовање сеоских библиотека", по свему и заснована и прва библиотека - читаоница. Она је била део програма првог радничког организовања. Те, 1903. године, чукарички радници су оформили прво радничко друштво, које је понело назив "Удружење чукаричких радника" (касније је у штампи превладао назив "Чукаричко радничко друштво"). Према познатим подацима о културном животу Чукарице у то време, верује се да је прва социјалистичка књижница-читаоница постојала у оквиру чукаричког радничког друштва, у кафани "Михајловац", које је у њој имало седиште до новембра 1903, где су се радници окупљали и читали социјалистичку штампу и литературу. Између два рата, захваљујући развоју Чукарице, измени структуре становништва, постојању нових институција и културних средишта, по природи ствари, у многим кућама постоје приватне збирке књига - библиотеке (житељи Чукарице нису само радници груписани око фабрика уз обалу реке Саве, мајдана и др., већ се насељавају породице из "грађанске зоне", са све присутнијим бројем интелектуалаца, граде се и установљавају нове школе и цркве, све је већи број ђака и све већи број младих који се школују у београдским гимназијама, а потом и у гимназији на Бановом брду, у средњим школама, на факултетима). [2]

Огранци

Галерија

UparkuBV

Парк у насељу Беле воде

Месне Заједнице

  • Баново Брдо
  • Велика Моштаница
  • Жарково
  • Железник
  • Михајловац
  • Остружница
  • Рушањ
  • Сремчица
  • Умка
  • Церак
  • Чукаричка Падина
  • Беле Воде

Референце

  1. ^ Бојовић, Злата; et al. Чукарица 1911-2011. Београд: Удружење староседелаца Чукарице "Стари Чукаричанин". стр. 158—159. ISBN 978-86-85355-09-7.
  2. ^ Бојовић, Злата; et al. Чукарица1911-2011. стр. 159—160. ISBN 978-86-85355-09-7.

Литература

  • Бојовић, Злата; et al. Чукарица 1911-2011. Београд: Удружење староседелаца Чукарице "Стари Чукаричанин". стр. 158—159. ISBN 978-86-85355-09-7.

Спољашње везе

Јанко Лангура

Јанко Лангура (Прибој, 25. априла 1994) српски је фудбалски голман.

Љешка улица (Београд)

Љешка улица повезује почетак Бановог брда после надвожњака код Аде Циганлије и иде паралелно са централном улицом Бановог брда, Пожешком до Ваљевске улице.

Авала филм

Авала филм је филмска компанија у Србији основана 1946. године.

Авала Филм је основан током административног управљања кинематографијом у ФНР Југославији (1941-1951), када је читава активност била централизована. Београд је био административни и пословни центар савремене југословенске кинематографије, што је значајно утицало на развој кинематографије у Србији. До распада СФРЈ 1991 , Србија је произвела око 50% свих југословенских жанровски различитих филмова. Највећи број југословенских филмских аутора и техничара живео је и радио у Београду и Србији, али то је било и место највећих производних капацитета ( ЦФС Кошутњак - техника и тонски студио и ЦФЛ ( Централна Филмска Лабораторија) Београд .

Алпинум

Алпинум (итал. alpini — алпски) представља врт засађен алпским (планинским) врстама биљака. Може бити и вештачки камењар у врту засађен планинским врстама биљака. Уобичајени назив, који се код нас може срести за овакве вртове је и алпинетум, а могу се срести и појмови камењар или камени врт.

Божидар Станишић (лекар)

Божидар Станишић (Стрелац, 16. август 1927 — Београд, 20. јули 2011) био је српски лекар педијатар. У београдском насељу Умка, где је радио до пензионисања, остао је запамћен као легендарни Доктор Божа. У Дому здравља на Умци 9. децембра 2011. откривена је спомен-плоча у знак сећања на др. Божидара Станишића.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб општине Чукарица

На грбу су представљени река Сава, брдовити терен (који одликује општину) и снопови пшенице (који симболизују пољопривреду). Облик руба штита симболизује индустрију.

Железничка станица Остружница

Железничка станица Остружница је само теретна и једна од железничких станица Београдског железничког чвора. Налази се насељу Остружница у градској општини Чукарица у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Сурчину, у другом према Београд ранжирној парк „A”, у трећем према Београд ранжирној парк „B”, у четвртом према Јајинцима и у петом према Реснику. Такође постоји обилазни Винковачки колосек који се наставља према распутници „Т” и даље према распутници „Р” где се одваја пруга за Раковицу и Ресник. Железничка станица Остружница састоји се из 4 колосека.

Иво Лола Рибар (предузеће)

Иво Лола Рибар је била фабрика алатних машина основана 1. јануара 1948. године у Железнику. Била је једна он најзначајнијих фабрика на простру бивше Југославије. Корпорација је ликвидирана одлуком Владе Србије 31. децембра 2001. године.

Институт за стандардизацију Србије

Институт за стандардизацију Србије (скр. ИСС) јесте национално тело за стандардизацију у Републици Србији. ИСС је основала Влада Републике Србије, Одлуком о оснивању Института за стандардизацију Србије (Службени гласник Републике Србије бр. 16/2007). Седиште ИСС-а је у Београду, у Улици Стевана Бракуса број 2.

Jош 1939. године, у тадашњој Краљевини Југославији, постојао је институционализован облик националне стандардизације.

Данашњи ИСС је правни следбеник Завода за стандардизацију од 2003. до 2006. године, Савезног завода за стандардизацију од 1978. до 2003. године, Југословенског завода за стандардизацију од 1962. до 1978. године и Савезне комисије за стандардизацију од 1946. до 1962. године.

Члан ИСС-а може постати свако привредно друштво, предузеће, друго правно лице или предузетник, основани по прописима Републике Србије, као и физичко лице које је држављанин Републике Србије. Управни одбор Института доноси одлуку о пријему чланова Института и престанку чланства у Институту, као и одлуку којом се утврђује висина чланарине за сваку годину.

Макиш

Макиш је шума и насеље у Београду и припада општини Чукарица, удаљен 11,8 км од центра Београда.Макиш обилује бујном вегатацијом, па се кроз његов највећи део протежу мочварне шуме, већи број мањих водотокова, као и вештачких канала који су изграђени у време Другог светског рата. Северни део насеља је познат као „Једек“, западни као „Ашиница“, а централни део као „Велико Окно“. Од стамбених објеката у Макишу преовладавају куће и сплавови уз реку Саву. Према попису становништа у Србији 2011. године насеље Макиш је имао 1217 становника.

Милош Рнић (фудбалер, 1993)

Милош Рнић (Београд, 10. јуна 1993) српски је фудбалски голман, који тренутно наступа за Колубару.

Награда "Матија Бан"

Награда „Матија Бан” додељује се за постигнуте резултате у раду и унапређењу привреде,

науке, културе, спорта, образовања и васпитања, здравствене, социјалне и дечије заштите, у области уметности, као и очувању и заштити животне средине на општини Чукарица. Награда је установљена 1998. године.

Прва Београдска лига група А

Прва београдска лига група А је једна од 31 Окружне лиге у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Београдска зона, a нижи Међуопштинска лига Београд група А и Међуопштинска лига Београд група Б. Лига је основана 2013. године, а у у првој сезони је бројала 14 клубова. Кроз године се тај број није нити увећавао нити смањивао.

Савско језеро

Савско језеро је микроакумулација која се налази унутар урбане целине града Београда код Аде Циганлије. Од центра Београда је удаљено 4 км.Територијално припада централној београдској општини Чукарица.

Славољуб Радојчић

Славољуб Радојчић је српски вајар (скулптор) рођен у Београду 1942. године. Ту је и завршио Академију ликовних уметности. У свом стваралаштву обједињује гротескно-ироничне симболе човекове егзистенције у духу нове конфигурације свођењем анатомије на основне облике, парафразирањем органских и геометријских форми и урезивањем архетипских знакова.

Социјалистичке читаонице у Градској општини Чукарица

Прва читаоница на простору данашње општине Чукарица, свечано је отворена у Жаркову 24.06.1903. године, у просторијама Земљорадничке задруге. О овом догађају сведоче „Радничке новине” у броју 28 од 02.07.1903, у рубрици „Наши зборови”.

Улица Београдског батаљона (Чукарица)

Београдског батаљона је улица која повезује централну улицу Бановог брда, Пожешку са улицом Благоја Паровића пролазећи већим делом кроз Голф насеље.

Хајдучка чесма

Хајдучка чесма налази се у источном подножју београдског парка Кошутњак, десно од пута за Пионирски град. Подигнута је у 18. веку и једна је од најстријих чесама са изворском водом. Овај стари извор, познат по доброј води се тренутно (лето 2019.) не препоручује за пиће .

Градска општина Чукарица
Насеља Чукарице
Приградска насеља Чукарице
Верска здања у општини Чукарица
Споменици културе у општини Чукарица
Знаменитости Чукарице
Спорт на Чукарици
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.