Градска општина Сурчин

Општина Сурчин је седамнаеста градска општина Града Београда. Формирана је 2004. издвајањем из Општине Земун на површини од 28.485 хектара живи 43.819 становника. Просторије градске општине Сурчин су измештене у просторије Дома културе након избора 2012. године. Председник општине Сурчин је Стеван Шуша.

На територији општине се налази аеродром „Никола Тесла“ Београд.

Општина Сурчин се налази југозападно од Београда и обухвата површину од 288 km² . Састоји се од седам насеља (катастарсаких општина) у којима према попису из 2011. живи 42.012 становника. Општина Сурчин је најмлађа од укупно 17 општина Града Београда. Границе општине Сурчин према суседним општинама Града Београда (Нови Београд, Земун и Чукарица), као и према општинама Пећинци и Обреновац, чине спољашње границе катастарских општина Сурчин, Добановци, Петровчић, Прогар, Бољевци и Јаково. Пољопривредно земљиште обухвата територију од две трећине укупне површине општине (198,16 km2). На територији општине Сурчин, већинско становништво је српске националности док су значајније присутни Словаци, Роми и Хрвати.

Сурчинска општина има изузетно повољан саобраћајни положај, што свакако представља један од највећих развојних потенцијала општине у будућности. Налази се на јужном ободу Панонске низије уз реку Саву, као пловним путем који омогућава везу са реком Дунав као европским коридором 7. Друмски саобраћај је одређен друмским коридорима (ауто-путевима) граница Хрватске – Београд (Добановци), и ауто-пута Е-75 деоница Београд – Ниш. Најважнији објекат саобраћајне и социо-економске инфраструктуре на територији општине је свакако међународни аеродром „Никола Тесла“.

Општина располаже природним лепотама, а главни потенцијал општине чине река Сава, са својим природним лепотама којом је могућа пловидба на целом потезу (46 km), затим јавно заштићено природно добро Бојчинска шума као излетиште са бројним садржајима ( рекреативне стазе, јахање, летња позорница - на којој се одржава Бојчинско културно лето, као и манастир Фенек из XV века који припада групи фрушкогорских манастира. Ту су шуме ( Церова греда, Гибавац, Црни луг, Зидине, Добановачки забран), ловишта (Забран и Црни луг) као и рибњаци Бечменска бара и Живача. Поред наутичког села у Бољевцима налази се и Стајкова етно кућа, која хронолошки приказује два и по века суживота Срба и Словака на овим просторима. Градским саобраћајним превозом, линијама 601, 604, 605 и 610 може се доћи на излет у шуму Бојчин, спортски центар у Сурчину, пецати на Бечменској бари, купати се на Тарзан плажи у Прогару, а преспавати у Наутичком селу у Бољевцима.

Слава општине је 24. новембар дан Светог Стефана Дечанског чудотворца.

Градска општина Сурчин

Грб општине Сурчин
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Седиште Сурчин
Становништво
Становништво Раст 43.819
Географске карактеристике
Површина 220 km2

Serbia Surčin

Belgrade Surcin

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Стеван Шуша (СНС)
Веб-сајт ГО Сурчин
Surčin
Мапа општине Сурчин

Насељена места

Етничка структура

Сва насељена места у општини имају српско већинско становништво.

Спољашње везе

Јаково

Јаково је насеље у градској општини Сурчин, у граду Београду. До 2004. године и формирања нове општине припадало је општини Земун.

Јаково се налази у југоисточном Срему, 24 километара југозападно од центра Београда, 4 километара од обале реке Саве. Код села се налази манастир Фенек.

Према попису из 2011. у Јакову је живело 6.393 становника.

Бечмен

Бечмен је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 3785 становника. У насељу се налази црква посвећена Светом Сави, припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Бојчинско културно лето

Бојчинско културно лето је културно-уметнички фестивал који се одржава од 2009. године, сваког викенда, и траје 5 месеци, од почетка маја до краја септембра. Манифестација се одржава на отвореној летњој сцени у Бојчинској шуми, Прогару, у општини Сурчин.

Програм се састоји од поетских вечери, позоришних представа, музичких концерата, на којима се изводи народна музика, рок, поп, фадо, џез и класична музика. Изводе се и други облици сценске делатности. У организацији манифестације учествује и велики број волонтера. Улаз на Бојчинско културно лето, за сваки програм је бесплатан, док посетиоци могу да дају добровољни прилог. За време одржавања манифестације, посетиоцима су на располагању трим стаза, вожња фијакером и јахање.

Организатор манифестације је Установа културе- Културни центар Сурчин у сарадњи са општином Сурчин и градом Београдом. Манифестација је покренута са идејом да, комбинујући туризам и културу унапреди и обогати живот становника и туриста општине Сурчин.

Бољевци

Бољевци су насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2002. било је 4056 становника (према попису из 1991. било је 4284 становника). Према попису из 2011. године има 4094 становника.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб општине Сурчин

Општина Сурчин је усвојила грб 29. јануара 2007. године, на основу рeзултата анонимног конкурса који је општина расписала. Грб је дело ауторског тима у саставу: победничког предлога је Слободан Станић, дипл. инг. арх. и Зоран Станић, дипл. инг. арх. Мотив са штита је и на застави Сурчина. Коришћење заставе није потврђено.

Ниво великог грба по елементима следи стандарде српске хералдике, али као и мали грб има неке нехералдичке особине, нпр. боја главног поља на штиту је прелаз из беле у плаву, што није по правилима хералдике. Оваква верзија са прелазом је у употреби али није по графичким стандардима које је аутор доставио титулару. Велики вид грба садржи и стегове Београда и Сурчина, које придржавају два пропета вранца у улози чувара штита. На постаменту зелене боје налази се лента са именом општине. Бедемска круна је златна са три видљива мерлона.

Образложење о изабраном решењу за грб: Зелено поље са изораним браздама и излазеће сунце на хоризонту. Из поља стилизовано израста седам класова жита који представљају наших 7 села. Горњу зону испуњава плаветнило неба са авионом чија су крила и мотори на њима постављени тако као да су кров са димњацима на кући Општине.

Железничка станица Сурчин

Железничка станица Сурчин је само теретна и једна од железничких станица Београдског железничког чвора. Налази се насељу Сурчин у градској општини Сурчин у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Батајници и у другом према Остружници. Железничка станица Сурчин састоји се из 5 колосека.

Културни центар Сурчин

Културни центар Сурчинје институција која се налази у београдској општини Сурчин и организује културно-уметничке програме у овој општини. Формиран 1. јануара 2016. године и од тада даје велки допринос духовном животу општине. Седиште се налази у Косовској улици 2 у Сурчину, а оснивач центра је ГО Сурчин.Установа је основана ради реализације и промоције уметничних и културних садржаја, односно филмске, ликовне, визуелне и музичке уметности и књижевности, као и због организовања манифестација и промовисања Сурчина у области културе, туризма и успостављања сарадњи са другим градовима или општинама.Културни центар Сурчин је организатор традиционалне манифестације Бојчинско културно лето која се одржава од 2009. године, а такође организује хуманитарну манифестацију Улицу отвореног срца у Сурчину, пројекат Међународни дан реке Саве и многе друге.

Прва Београдска лига група А

Прва београдска лига група А је једна од 31 Окружне лиге у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Београдска зона, a нижи Међуопштинска лига Београд група А и Међуопштинска лига Београд група Б. Лига је основана 2013. године, а у у првој сезони је бројала 14 клубова. Кроз године се тај број није нити увећавао нити смањивао.

Прогарски виногради

Прогарски виногради су археолошки локалитет који се налази у Прогару, општини Сурчин у Београду.

Радиофар

Радиофар је викенд и стамбено насеље које се налази у општини Сурчин у граду Београду.

Насеље је формирано седамдесетих година као викенд насеље, а деведесетих година је прерасло у насељено место, где живи више од 1500 људи.

Име Радиофар добило је по радиостаници за везу са ваздухопловима.

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Црква Светог Вазнесења у Јакову

Црква Св. Вазнесења се налази у Јакову, градска општина Сурчин, представља непокретно културно добро као споменик културе. Црква посвећена Светом Вазнесењу је подигнута у периоду од 1807. до 1810. године на месту старе цркве из 18. века. Градио је зидарски мајстор Јозеф Вертих с цимерманом Јоханом Мајером, у стилу класицизма, са елементима барока и ампира. Иконостас цркве високих уметничких вредности израдио је средином 19. века истакнути пилтор Петар Јакшић, који је радио и низ предмета црквеног намештаја. Иконе на иконостасу и зидне композиције дело су познатог земунског сликара Живка Петровића из 1855.-1862. године. Међу многобројним његовим делима овај иконостас представља ретко комплетно и добро очувано дело са свим одликама српског класицизма средине 19. века.

Црква у Јакову има богат фонд покретних предмета црквене опреме споменичког значаја - целивајуће иконе, намештај, књиге из 17.- 18. века, као и црквене протоколе.

Градска општина Сурчин
Насеља Сурчина
Верска здања
Знаменитости
Манифестације
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.