Градска општина Стари град (Београд)

Општина Стари град је градска општина Града Београда. Заузима површину од 698 ha, на којој живи 48.450 становника.

Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.

Дан општине је слава Цвети, који се славе последње недеље пред Ускрс.

У општини се налази више месних заједница, једна од њих је Варош-капија.

Градска општина Стари град (Београд)
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Пад 48.450
Географске карактеристике
Површина 5 km2

Serbia Stari Grad

Belgrade Stari Grad

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Марко Бастаћ (Чувари Старог град)
Веб-сајт starigrad.org.rs

Демографија

Према попису из 2011. године општина Стари Град има следећи етнички састав становништва:[1]

Етничка група Број
Срби 43.208
Југословени 613
Црногорци 441
Хрвати 268
Македонци 203
Горанци 156
Роми 116
Муслимани 97
Словенци 84
Русини 68
Албанци 63
Мађари 53
Бошњаци 40
Румуни 35
Словаци 34
Немци 31
Бугари 28
Остали 2.912
Укупно 48.450

Знаменитости

Београдска тврђава, Калемегдан, Кнез Михаилова улица, Теразије, Дорћол, Трг Републике, Студентски трг, Скадарлија, Косанчићев венац итд.

Види још

Спољашње везе

  1. ^ „ETHNICITY Data by municipalities and cities” (PDF). stat.gov.rs. Statistical Office of Serbia. Приступљено 14. 8. 2018.
Варош-капија

Варош-капија је део старог Београда, настао у близини места на којем се некада налазила једна од четири капије (порушена 1862), кроз које се улазило у београдску варош, на простору данашње Поп-Лукине улице.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб општине Стари град (Београд)

Основни грб Општине Стари град је раздељен штит. Горе на црвеном из линије поделе издиже се сребрна бедемска кренелација, са три зупца од којих је средњи шири; иза средњег зупца издиже се кружна двоспратна сребрна кула са кренелацијом и по два лучна прозора на сваком спрату, а са бочних зубаца по један златни тролисни патријаршки крст. Доле, на црвеном пољу су две сребрне греде.

Средњи грб је истоветан грбу Општине са златном бедемском круном са четири зупца изнад штита.

Велики грб је истоветан Средњем грбу, с тим што садржи и два држача штита у облику сребрних орлова, црвено оружаних, златних, кљунова и ногу, крила дигнутих на полет. Десни орао придржава и златним ресама обрубљени стег града Београда, а леви златним ресама обрубљени стег општине Стари град. Оба стега су истакнута на црним копљима златних врхова. Постамент има форму бедема Калемегданске тврђаве, са кулама мотриљама на угловима, све у природним бојама.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Студентски трг

Студентски трг је најстарији градски трг у Београду и заузима простор између улице Васе Чарапића до Узун-Миркове. У оквиру Студентског трга се налази и Универзитетски парк.

Теразијска тераса

Теразијска тераса је урбани простор смештен у центру Београда на једном од најпрометнијих градских локација, између Балканске улице и Улице краљице Наталије. Иако је овај простор кроз скоро један век, све до данашњих дана пролазио кроз многобројна архитектонско — урбанистичка решења и за његово уређење, су обављена бројна научно — историјска истраживања, он је и до данас остао недоречен у урбанистичком и архитектонском развоју Београда.

На то су утицале још од 1921. године, честе промене урбанистичких и програмских концепција централног дела Београда, на које треба додати последице преплитања власничко и катастарског питање, симболичког и естетског, практично грађевинског, инсолационог и микроклиматског и, вероватно, финансијско питања (извора средстава, рентабилности изграђених капацитета и повраћаја уложеног), и на крају друге деценије 21. века Теразијску терасу и даље остављају, као незавршен и неуређен простор у центру града.

Улица Карађорђева (Београд)

Карађорђева улица је једна од најстаријих улица у Београду. Настала је истовремено када је створено и насеље на Калемегдану. Протеже се уз савску обалу, од Париске бр.1 у подножју Калемегданске тврђаве, поред обале Саве и Савског пристаништа, испод Бранковог моста, до Железничке станице Београд на Савском тргу.Сачувани архитектонски објекти чине је значајним културним наслеђем града, не само због архитектонских вредности и многобројности објеката већ и због историје места на коме се налази. Замишљена је и грађена као елитни део града у коме је отворено прво осигуравајуће друштво у Београду и одиграна прва позоришна представа. Ова улица такође чува и успомену на Карађорђа и његове устанике, који су управо овим путем ушли у Београд и освојили га, али и на учитеља Миладина, који је спасио Савски мост од рушења приликом ослобађања Београда 1944. године.

Градска општина Стари Град
Насеља општине Стари Град
Верска здања у општини Стари Град
Позоришта,музеји и галерије у општини Стари Град
Знаменитости у општини Стари Град
Споменици општине Стари Град
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.