Градска општина Обреновац

Општина Обреновац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 40.995 ha, на којој према попису из 2011. живи 72.524 становника.

Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина 1957. гoдине

Дан општине је 20. децембар, дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а крсна слава Свете Тројице.

У Обреновцу се налазе две термоелектране Никола Тесла А и Никола Тесла Б, које производе више од 60 процената електричних потреба Србије.

Градска општина Обреновац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Седиште Обреновац
Становништво
Становништво Раст 72.524
Географске карактеристике
Површина 411 km2

Serbia Obrenovac

Belgrade Obrenovac

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Мирослав Чучковић (СНС)
Веб-сајт obrenovac.rs

Географија

Обреновачка општина се налази у средишњем делу доњоколубарског басена, на истоку и југу се граничи са Шумадијом, долинама Колубаре и Тамнаве, на западу су огранци Поцерине, а на северу река Сава која у свом доњем току изразито меандрира. Површина општине је 411 km², од чега је урбанизовано око 42.

Највећи део тла је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, према западним падинама Авале и Парћанског виса на истоку и југоистоку, и ка Поцерју на западу. У брдовитом делу доминира врх Буквик, у атару села Мислођин, висок 221 метар, а најнижа тачка је на 73 метра нмв, у простору Плошће, унутар широког меандра Саве око атара села Забрежје.

Општина се простире између 44° 30' и 44° 45' северне географске ширине и 20° и 20° 20' источне географске дужине. Ваздушном линијом, државна граница је од Обреновца удаљене око 80 km ка истоку.

У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од Београда, удаљеног свега 29 km ка истоку, воде на запад ка Шапцу, Лозници и затим Босни и Херцеговини и Хрватској, односно ка Ваљеву и Ибарској магистрали.

Клима

Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11 °C, лети око 22 °C, а зими око -1 °C, са максималним распоном који се креће од -28 °C до 40 °C. У току године, количина падавина износи око 640 литара воде по квадратном метру, у сушним годинама око 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Током године падавине су изражене у пролеће и крајем лета односно почетком јесени. Маја 2014, ову Општину погодиле су катастрофалне поплаве, где је око 80% територије Општине било под водом.

Историја

Почетак историје насеља

Најпре је настао као сеоско насеље, уклештено између Колубаре и Тамнаве, под првобитним именом Палеж. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка 18. века, од поменутог пописа становништва из 1717. године. У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци.

За време аустријске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале. После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.

19. век

Тамо где је сад, на леву обалу Тамнаве премештен је после коначног ослобађања од Турака, након 1815. године, пошто је стари Палеж порушен и запаљен.

Палеж је 1824. године званично добио своју основну школу-"Прва Обреновачка основна школа", затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a 1843. добија и пошту.

Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале Колубаре. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане .

Палежани су послали молбу Кнезу Милошу , одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.

Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији.

20. век

Године 1902. Обреновац је добио телефонску централу, а 1908. је у саобраћај пуштена пруга Забрежје-Обреновац-Ваљево. Све то је знатно поспешило развој занатства и трговине, а град постаје познат као житарски и трговачки центар. Просперитет је настављен после Првог светског рата. Прва гимназија отворена је 1922.. Електрична централа и осветљење стижу 1928. , када је свечано отворена и нова пруга Обреновац - Београд.

Други светски рат је зауставио економски процват Обреновца.

Обреновац данас

Обреновац је изгубио јавну железницу после 60 година рада заменила је индустријска пруга за транспорт угља до Термоелектрана Никола Тесла, али је у међувремену раширена густа мрежа путева. У насељу је више од 100 улица дужине око 30 km, њиме пролази 29 km магистралних, 74 km регионалних и 185 km локалних путева.

Култура у Обреновцу

У Обреновцу је организована културна делатност која се одвија на више места у овој градској општини. Фолклорно наслеђе се огледа кроз многобројна културно-уметничка друштва која делују на територији целе општине и насеља. [1]

Библиотека Влада Аксентијевић

Библиотека Влада Аксентијевић смештена је у атрактивној и најстаријој варошкој грађевини, часном дому обреновачког трговца Бранислава Михајловића са почетка 19. века, у којој је некада и сам Књаз Милош бивао чест гост, због чега је и данас позната као Милошев конак. У том веома лепом простору одржавају се и књижевне вечери, изложбе и други културни догађаји.[2]

Спортско-културни центар Обреновац

Спортско-културни центар Обреновац је почео са радом 1982. године и у његовом сатаву су: Биоскоп Палеж , Базени и Соколски дом.[3]

Фолклор у Обреновцу

У Обреновцу се налазе многобројна културно-уметничка друштва. Ансамбли из Стублина, Скеле, Великог Поља и Јасенка делују у својим срединама и шире културно наслеђе свога краја. Гусларско друштво Никола Тесла је заслужно за очување богате баштине српске културе.[1]

  • Културно-уметничко друштво Драган Марковић из Забрежја
  • Културно-уметничко друштво Прва Искра из Барича
  • Културно-уметничко друштво ТЕНТ из Обреновца
  • Гусларско друштво Никола Тесла

Образовање у Обреновцу

Основне школе

У Обреновцу постоји једанаест основних школа. Поред Обреновца, школе се налазе и у насељима Барич, Дражевац, Грабовац, Скела и Стублине[4]

  • Прва обреновачка основна школа
  • Основна школа ''Јефимија''
  • Основна школа Јован Јовановић Змај
  • Основна школа Љубомир Аћимовић
  • Основна школа Посавски партизани
  • Школа за основно образовање одраслих Обреновац
  • Основна школа 14. октобар Барич
  • Основна школа Дражевац Дражевац
  • Основна школа Никола Тесла Скела
  • Основна школа Живојин Перић Стублине
  • Основна школа Грабовац Грабовац

Средње школе

У Обреновцу се налазе три средње школе.[5]

Јавни градски саобраћај

Јавни градски саобраћај у Обреновцу обавља се аутобусима СП Ласта и СП Банбус, унутар интегрисаног тарифног система. Систем линија има два подсистема, локалне линије, које почињу и завршавају се на територији општине Обреновац, као и три приградске линије, које повезују Обреновац са Београдом:

Референце

  1. 1,0 1,1 „Култура у Обреновцу”. Општина Обреновац. Приступљено 13. 5. 2017.
  2. ^ „Библиотека Влада Аксентијевић Обреновац”. Званичан веб сајт. Приступљено 13. 5. 2017.
  3. ^ „Спортско-културни центар Обреновац”. Званичан веб сајт. Приступљено 13. 5. 2017.
  4. ^ „Основне школе у Обреновцу”. Основне школе - едукација. Приступљено 13. 5. 2017.
  5. ^ „Средње школе у Обреновцу”. Средње школе Едукација. Приступљено 13. 5. 2017.

Спољашње везе

Ада Скељанска

Ада Скељанска је шума и речно острво на реци Сави.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб Обреновца

Грб Општине Обреновац састоји се од плавог штита са три бела чамца са једром, а над штитом је бедемска круна са три видљива мерлона. Држачи штита су две чапље у природној боји које придржавају стегове, лева стег Београда, а десна стег Обреновца. Штит стоји на постаменту у виду брежуљка, а под њих је бела лента на којој црним ћириличним словима пише „Обреновац“.

Грб је прихваћен 2003. године.

Средњи грб је у облику штита плаве боје са сребрним шевроном, између три сребрне шајке са пуним једрима. На шеврону се налази црвено оцило, а на штиту златна бедемска круна са три мерлона.

Грб је осмислило Српско хералдичко друштво Бели орао.

Пољопривредно-хемијска школа у Обреновцу

Пољопривредно-хемијска школа у Обреновцу је средња стручна школа која је смештена у улици Милоша Обреновића. Основана је 09.10.1990. године и образује ученике у два подручја рада: пољопривреда, производња и прерада хране и хемија,неметали.

Савез гуслара Србије

Савез гуслара Србије је културно-уметничко, добровољно, невладино и непрофитно удружење основано 4. марта 1993. које повезује друштва гуслара са

територије Србије и дијаспоре, основано на неодређено време ради остваривања циљева унапређења аматеризма у области гуслања, гусларског певања и епског стваралаштва.Савез организује фестивале, ревије, сусрете, гостовања и друге гусларске манифестације. Осим тога, врши подстицање и развој гусларске уметности, организовање стручних скупова о развоју гусларства, приређивање збирки епске поезије и периодичних публикација.

Савез гуслара чине друштва гуслара која морају бити регистрована на територији Србије.

Савез гуслара Србије издавач је часописа "Гусле".

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Спортско-културни центар Обреновац

Јавно предузеће Спортско-културни центар Обреновац (скраћено ЈП СКЦ Обреновац) почело је са радом 8. октобра 1982. године као Дом културе и спортова. Ову институцију основала је градска општина Обреновац с намером да се на једном месту обједине сви спортски и културни догађаји овог града.

ТВ Маг

ТВ Маг је српска локална телевизија. Основана је 7. јануара 2001. године. Медијска кућа се налази у Обреновцу.

Удружење стрипских уметника Србије

Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) је еснафско удружење грађана које окупља професионалне цртаче, сценаристе и публицисте стрипа. Седиште му је у Београду.

Удружење је иницирано 2008, а регистровано код државних органа 2010. године. Има око 200 чланова организованих у три секције: ликовној, сценаристичкој и публицистичкој.

Између осталог, циљеви Удружења су организовање стрипских уметника ради реализације и заштите ауторских и професионалних права, као и унапређење и развој стрипског стваралаштва. Делатност Удружења се спроводи преко изложби, манифестација, издања и других видова.Удружење је утемељило Центар за уметност стрипа Београд 2017. године, као Гашин сабор je међународни фестивал хумористичко-карикатуралног и породичног стрипа (франц. "Assemblée Gaston", festival international de bande dessinée humoristique, caricaturale et familiale), први своје врсте у Југоисточној Европи, основан 2018. у Београду.

Први председник УО УСУС је био Зоран Туцић, а од 2015. Раде Товладијац.

Улица Милоша Обреновића (Обреновац)

Улица Милоша Обреновића је централна и најстарија улица у Обреновцу. Са својим трговачко-пословним и угоститељским садржајима, смештеним у објекте 19. века, представља пример историјске вредности са мноштвом ликовних детаља. На регулационим линијама улице Милоша Обреновића изграђено је укупно 216 објеката, од којих је 71 подигнут пре доношења регулационог плана, 126 је настало у време његове реализације до 1941. године, док је преосталих 19 подигнуто после 1945. године, са циљем замене старих чаршијских кућа новим вишеспратним блоковима.

Црквине у селу Мислођин

Црквине у селу Мислођин представљају археолошко налазиште цркве из 15. века, која се на падини према Бачевачком потоку и који су испитани и конзервирани. Црква је зидана од опеке са дебелим фугама малтера, чији су зидови наоса само су делимично очувани, док је олтарска апсида потпуно уништена. У левој конхи и западном зиду припрате живопис је фрагментарно очуван.

Црквине у селу Стублине

Црквине у насељу Стублине код Обреновца су неолитски локалитет који се датује у период од пре око 6500 година. Археолошка ископавања започела су 1967. године и трају до данас. Неолитско насеље у Стублинама обухвата површину од око 15 хектара.

Током истраживања која су спровели Музеј града Београда и Завод за заштиту споменика културе града Београда 2007. и 2008. године отворене су две сонде, укупне површине 96m². Откривене су основе кућа (које припадају крају Винча-Плочник фазе, које су оријентисане дужим странама у правцу север-југ, димензија куће је 9x7m) и комплексна структура насеља које се везује за позновинчанску културу.

Поред остатака огњишта и зидова откривена је и групација од 46 фигурина, свака са рупицом на десној страни и 11 модела алатки, за које је испитивањем утврђено којим фигурама припадају.

Од покретног материјала откопани су жрвњеви за млевење жита елипсоидне основе и жртвеник (фиксни објекат са реципијентом).

Локалитет нема добро очувану вертикалну стратиграфију, али је добро очуван просторни распоред објеката унутар насеља.

Градска општина Обреновац
Насеља Обреновца
Верска здања
Културна добра општине Обреновац
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.