Градска општина Нови Београд

Градска општина Нови Београд је градска општина, уједно и насељено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара.[1][2] Према попису становништва из 2011. било је 214.506 становника.[3]

Градска општина Нови Београд је једна од седамнаест београдских општина.[1] Три године након Другог светског рата, 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда, 1952. године основана је општина Нови Београд, која се развила у метрополу која и даље расте.[2]

Координате: 44°48′56″ СГШ; 20°25′05″ ИГД / 44.815574° СГШ; 20.4179982° ИГД

Градска општина Нови Београд
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Град Београд
Становништво
Становништво Пад 214.506
Географске карактеристике
Површина 40,96 km2

Serbia Novi Beograd

Belgrade Novi Beograd

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Александар Шапић (Нестраначки политичар)
Веб-сајт novibeograd.rs

Географски положај

Нови Београд се налази на левој обали Саве. Административно, његов североисточни део почиње на десној страни Дунава, мало пре ушћа Саве у Дунав. Налази се северозападно од „старог“ Београда, са којим је спојен путем 6 мостова (Бранков мост, Газела, Стари савски мост, Стари и Нови железнички мост, и најновији, преко Аде Циганлије, отворен 2011. године). Европски пут E-75 пролази кроз средиште Новог Београда.

Географске одлике

Novi Beograd - Sava Centar and a business building
Нови Београд — Сава центар и пословне зграде

Општина Нови Београд заузима површину од 40,96 km². Главна физичка особина Новог Београда је његов раван терен, што представља велики контраст старом делу Београда, који је изграђен на 32 брда. Осим Бежаније, свог западног дела, Нови Београд је изграђен на површини која је у основи била мочвара када је 1948. године отпочела изградња новог града. Годинама је на Нови Београд доношен песак са дунавског Малог ратног острва, све док од њега није преостао мали уски пошумљени појас земље који постоји и данас.

Остале географске одлике Новог Београда су полуострво Ада Циганлија и острво Ада Међица, оба на Сави и залив Зимовник, који окружује Малу Циганлију, у ком се налазе објекти бродоградилишта Београд. Лесне заравни Бежанијске косе се налазе у западном делу општине, док у јужном делу протиче канал Галовица који се улива у Саву.

Од свих београдских градских општина, Нови Београд има највише зелених површина, укупно 3,47 km² или 8,5% своје површине.[4] Највећи површина паркова отпада на парк Ушће. На Новом Београду је 2008. године отворен Парк Република Српска.

Историја

Spomen obelezje pocetka gradnje N Beograda
Спомен обележје почетка изградње Новог Београда, на Ушћу

Зачетак

Први историјски помен људског насеља на територији данашњег Новог Београда потичу из времена турске владавине над Србијом. Он је пронађен у књизи из 1713. „Крушевски поменик“ који бележи постојање српског насеља по имену Бежанија најраније 1512. Такође помиње да је село имало 32 куће, а тај број је 1810. нарастао на 115.

Током 18. века становници Бежаније су били искључиво Срби, али након повлачења Турака, нови освајач Аустрија је подстицала насељавање Немаца, Мађара и Хрвата. Између два светска рата, у време Краљевине Југославије, насеље се помера ближе реци Сави и тада настаје Сајмиште (сада је то Старо Сајмиште) и Ново Насеље.

Ulice starog Beograda 16
1934. поглед са тврђаве у Београду према будућем месту Новог Београда

Први урбанистички планови који су планирали ширење Београда на леву обалу Саве су направљени 1923, али их је недостатак средстава и људства да се исуши мочварни терен одложио на неодређено време. Београђанин Петар Кокотовић је 1924. отворио кафану на Тошином бунару коју је назвао „Нови Београд“. После 1945. Кокотовић је био председник месне заједнице Ново Насеље-Бежанија која је касније израсла у општину Нови Београд.[5] Нешто касније, 1939, у Земуну излази и први број недељног листа „Нови Београд“. На Бежанији је 1924. изграђен аеродром, док је фабрика Рогожарски изграђена 1928. Године 1934. планови су проширени на изградњу урбаног језгра који ће повезивати Београд и Земун, пошто је Земун административно припојен граду Београду 1929, чиме је изгубио статус града. Такође је подигнуте мост преко Саве и успостављена је трамвајска линија која је спајала Београд и Земун. Саграђен је и земунски аеродром.

Према чланку из предратног "Времена"[6], насеље Нови Београд је настало 1932. Утрине и пашњаци, пресечени друмом Марије Терезије (простор каснијег Блока 18), припадали су Земљишној задрузи бежанијских сељака. Нерентабилни комплекс је испарцелисан и раздељен члановима, који су их онда продавали, у почетку врло јефтино, 12,5 дин. по квадрату. До 1940. настало је насеље са седам нумерисаних, паралелних улица, са 450 кућа и преко 3.000 становника - цена квадрата земље је скочила на 170-250 динара. Београдска општина је покушавала да уклони бесправно подигнуто насеље, али Државни савет је то одбацивао. Подизање комплекса Сајмишта је било проблематично, јер је насеље, пресецањем бившег друма Марије Терезије, остало без најкраће везе са Земуном и Београдом. Насеље је 30. септембра 1940. добило основну школу са 90 ђака, у приватној згради Пете улице[7].

Године 1938. подигнут је комплекс зграда месној заједници Старо Сајмиште. На површини од 15.000 km2 су се одржавали сајмови и изложбе чији је циљ био да покажу економски развој Краљевине Југославије. Исте те године, општина Београд је потписала уговор са две данске грађевинске компаније да саграде ново насеље. Пројекат је поверен инжењеру Браниславу Нешићу.

Логор Сајмиште

Године 1941. немачка војска и њени савезници су окупирале Краљевину Југославију. Немачка тајна полиција Гестапо је преузела контролу над Сајмиштем. Гестапо га је окружио са неколико кругова бодљикаве жице и претворио га у затвор. Сајмиште је на крају постало логор за уништење.

До маја 1942. нацисти су користили логор Сајмиште за ликвидацију Јевреја из Београда и других делова Србије. За време окупације близу 8.000 Јевреја и 32.000 Срба је угушено у душегупкама, стрељано у Јајинцима, или умрло у самом логору. Логор је био активан од октобра 1941. до јула 1944. године. Међу затвореницима су се налазиле српске жене, деца и старци са Козаре, српске и јеврејске породице из Београда и других градова, ромске породице, као и српско становништво из разних сремских насеља. Такође, у логору на Старом сајмишту био је затворен, мучен и ликвидаран велики број српских бораца у који су активно учествовали у покрету отпора против немачких и хрватских нацистичких окупатора. Од априла 1942. затвореници су пребацивани у усташке логоре Јасеновац и Стару Градишку. Ликвидације заробљеника су трајале све време постојања логора.

Извештај Југословенске државне комисије за злочине окупатора и њихових сарадника проценио је да је око 100.000 затвореника прошло кроз Сајмиште, а да је убијено 48.000 људи. Дана 9. јула 1987. Скупштина Београда одлучила је да Старо Сајмиште прогласи културним добром и тиме је заштити од рушења. Споменик сећања жртвама Сајмишта је откривен 21. априла 1995. године.

Брзи развој

Novi Beograd 1978 (Tito billboard)
Нови Београд 1978. Биборд приказује Титову слику и текст „Радимо и стварамо за нашу срећнију будућност“.
Novi Beograd 1978
Нови Београд 1978.
Novi Beograd 2005
Нови Београд 2005.
Universiade2009construction4
Изградња Универзитетског села
Usće tower and the Moon
Пословни центар Ушће, највиша зграда на Новом Београду, некада седиште ЦК СКЈ

Три године након завршетка Другог светског рата, 11. априла 1948. изградњу Новог Београда започеле су омладинске радне бригаде. Тај дан се узима за настанак Новог Београда. Зграде су ницале једна за другом, а 1952. је основана општина Нови Београд, а 1955. општина Бежанија је припојена Новом Београду. Годинама је Нови Београд био највеће градилиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и извор великог поноса за комунистичке власти које су надгледале тај пројекат.

Пре него што је почела изградња, терен је насут песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно земљиште и подигао ниво земљишта изван домашаја поплава и подземних вода. Само током прве три године на изградњи је радило више од 100.000 радника и инжењера из целе Југославије. Радне бригаде сачињене од становника доведених из сеоских подручја су обезбеђивале већину радне снаге. Чак су и средњошколци и студенти учествовали у изградњи. Радници нису имали потребну механизацију, па је мешање бетона и ношење песка рађено ручно, док су коњске запреге коришћене само за дизање изузетно тешког терета.

Једна од првих завршених зграда била је Палата федерације (данас Палата „Србија“), која је обухватала 75.000 m2 корисне површине која је од тада била дом Савезног извршног већа ФНРЈ и СФРЈ, као и Владе СРЈ и Савета министара Србије и Црне Горе и канцеларија Председника Србије и Црне Горе. До општине се може доћи аутобусима 16 (Карабурма 2 - Нови Београд Похорска), 17 (Коњарник - Земун Горњи Град), 18 (Медаковић 3 - Земун Бачка), 65 (Звездара 2 - Бежанијска коса), 69 (Депо „Сава“ - ГО Нови Београд), 72 (Зелени венац - Аеродром Никола Тесла), 73 (Нови Београд Блок 45 - Батајница), 75 (Зелени венац - Бежанијска коса), 76 (Нови Београд Блок 70А - Бежанијска коса), 77 (Звездара - Бежанијска коса), 78 (Бањица 2 - Земун Нови Град), 83 (Црвени крст - Земун Бачка), 88 (Земун Кеј ослобођења - Нови Железник), 610 (Земун Кеј ослобођења - Јаково), 611 (Земун Кеј ослобођења - Добановци), 612 (Нови Београд Похорска - Нова Галеника), 708 (Нови Београд Блок 70А - Земун Поље) и сезонском линијом АДА 2 (Земун Кеј ослобођења - Ада Циганлија) као и ноћним линијама 15 (Трг Републике - Земун Нови Град), 68 (Трг Републике - Блок 45), 75 (Трг Републике - Бежанијска коса), 601 (Главна железничка станица - Добановци), 603 (Трг Републике - Угриновци), 704 (Трг Републике - Земун Поље) и 706 (Трг Републике - Батајница). Њена будућа намена још увек није одређена.

Прве зграде за становање су били павиљони близу Тошиног бунара. Комплекс Студентског града је изграђен у исто време да би се задовољиле стамбене потребе студената растућег Универзитета у Београду који су долазили из свих делова Србије.

Друге значајне грађевине изграђене у Новом Београду су конгресна дворана Сава центар, Генексове куле, седиште Нафтне индустрије Србије, спортске и концертне дворане Хала спортова и Београдска арена и хотели са 5 звездица Континентал Хотел Београд и Хајат Риџенси. За потребе учесника Универзијаде 2009. у Београду се градило универзитетско село Белвил, које је након завршетка универзијаде продато.

Дан општине је 11. април, дан почетка изградње Новог Београда, а слава Покров Пресвете Богородице, 14. октобар.

Председници општине Нови Београд

  • 1952—195?: Миле Вукмировић
  • 195?—195?: Илија Раденко
  • 1957—1962: Љубинко Пантелић
  • 196?—1965: Јова Марић
  • 1965—1969: Перо Ковачевић
  • 1969. — 11. април 1979: Новица Благојевић
  • 1979—1982: Милан Комненић
  • 1982—1986: Андрија Тејић
  • 1986—1989: Тома Марковић
  • 1989. — 12. октобар 2000: Чедомир Ждрња
  • 12. октобар 2000. — 2008.: Жељко Ожеговић
  • 2008—2012: Ненад Миленковић
  • 2012. - данас: Александар Шапић

Привреда

Како је у време социјализма тешка индустрија сматрана покретачком силом целе привреде, тешка индустрија је деценијама доминирала и привредом Новог Београда. Ту су изграђени „Индустрија мотора и трактора“ (ИМТ), „Фабрика одливака и модела“ (ФОМ), бродоградилиште „Београд“ (некада Тито), топлана на Савском Насипу, фабрика електро-опреме „МИНЕЛ“. Са колапсом гигантских друштвених предузећа током 1990их, економија Новог Београда је назадовала и преусмерила са на тровинска предузећа, а та тенденција се даље увећала током 2000-их.

Данас у привреди Новог Београда доминирају финасијски сектор, услужни сектор, комерцијално заступнички, трговачки, спорстко-рекреативни и грађевински сектор.[8]

У општини Нови Београд је на дан 31. октобра 2007. било незапослено 12867 особа, од којих су 7379 жене (57%), а највише незапослених је са IV степеном стручне спреме.

Култура и просвета

Muzej savremene umetnosti bg
Музеј савремене уметности на Новом Београду

Нови Београд је пројектован као модеран град, али централна осовина (блокови 24, 25 и 26) са три трга - административним, културним и комерцијалним - никада није изведена по плану. Није реализована ни идеја културног кластера на Ушћу, па се у граду са више од 200.000 становника налази само један музеј (и то ван стамбеног подручја), док се позориште налази у оквиру Дома културе Студентски град.

Музеј савремене уметности се налази на Ушћу. Градска влада је планирала да се на Ушћу изгради и зграда будуће Београдске опере. Овај план је током 2000. године наишао на отпор становника Новог Београда, чланова оперског ансамбла и најпознатијох архитеката и уметника који су сматрали да је Ушће врло лоше место за зграду опере.

Деценијама је Црква светог Ђорђа на Бежанији била једина црква у општини. Изградња нове Цркве светог Василија Острошког на Бежанији је почела 1996. године, док је изградња Цркве светог великомученика Димитрија почела 1998. године. Такође, у близини зграде СИВ-а и Београдске арене налази се Црква Светог Симеона Мироточивог. У оквиру КБЦ Бежанијска коса налази се Параклис Светог првомученика и архиђакона Стефана. На Новом Бежанијском гробљу налази се Црква Светог апостола Томе. Параклис Светог Јована Златоустог налази се у Студентском граду.

Образовање је имало већи приоритет од културе, те се на Новом Београду налази неколико основних, средњих и високих школа, као и Студентски град, комплекс зграда које чине највећи дом студената Универзитета у Београду. На Новом Београду налазе се следеће школе: Девета београдска гимназија, Десета београдска гимназија, Факултет драмских уметности, Средња туристичка школа, Средња школа графичког дизајна, Политехничка академија, Техничка школа „Нови Београд“ и Руска школа, као и приватни универзитети "Алфа" и "Џон Незбит".

Ноћни живот

NoviBG Nov30 2005
Поглед на Нови Београд са Калемегдана ноћу.

Нови Београд пружа богати ноћни живот дуж обала Саве и Дунава. Оно што је почело углавном као клубови за дружење на сплавовима за речне риболовце током 1980их, током 1990их се развило у велике сплавове који су нудили храну и пиће уз уживо извођену турбо-фолк музику током 1990их.

Месне заједнице

Local communities in New Belgrade 2019
Мапа месних заједница Новог Београда

Нови Београд је подељен на деветнаест месних заједница, то су:[9]

  1. Павиљони
  2. Студентски град
  3. Старо Сајмиште
  4. Бежанија
  5. Ледине
  6. Фонтана
  7. Париске комуне
  8. Ушће
  9. Икарус
  10. Стари аеродром
  11. Академија
  12. Сава
  13. Газела
  14. Савски кеј
  15. Бежанијски блокови
  16. Дунавски кеј
  17. Младост
  18. Бежанијска коса
  19. Др Иван Рибар

Демографија

Не постоје засебна насеља у општини, пошто цела општина административно припада Граду Београду и у статистикама се наводи као део Београда. Област око скупштине града и оближње кружног пута се сматра центром Новог Београда.

Нови Београд је по плановима подељен у блокове. Тренутно постоји 72 блока (уз неколико подблокова попут Блока 70а). Стара језгра насеља Бежанија, Ада Међица и Мала Циганлија, као и област уз ауто-пут западно од Бежанијске косе нису подељени у блокове, док због административних промена, неки блокови (9, 9а, 9б, 11, 11ц и 50) припадају општини Земун, која се простире северно од Новог Београда као једна непрекидна изграђена област.

Од почетка изградње 1948. Нови Београд је доживео нагли пораст броја становника, али је последњи попис показао да се број становника током 1990их и 2000их смањио.

У насељу Нови Београд живи 181.797 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 79.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[10]
Година Становника
1948. 9.195
1953. 11.339
1961. 33.347
1971. 92.200
1981. 173.541
1991. 224.424 218.633
2002. 217.773 225.575
2011. 214.506
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Срби
  
187.253 85,98 %
Југословени
  
5.341 2,45 %
Црногорци
  
5.233 2,40 %
Хрвати
  
2.520 1,15 %
Роми
  
2.371 1,08 %
Македонци
  
1.683 0,77 %
Муслимани
  
829 0,38 %
Словенци
  
536 0,24 %
Мађари
  
411 0,18 %
Бошњаци
  
285 0,13 %
Албанци
  
268 0,12 %
Горанци
  
255 0,11 %
Руси
  
191 0,08 %
Словаци
  
177 0,08 %
Бугари
  
137 0,06 %
Румуни
  
99 0,04 %
Чеси
  
83 0,03 %
Немци
  
58 0,02 %
Украјинци
  
56 0,02 %
Русини
  
49 0,02 %
Буњевци
  
46 0,02 %
Власи
  
12 0,00 %
непознато
  
1.676 0,76 %

Критике

Bežanijski Blokovi EDIT
Бежанијски блокови

Када је Нови Београд пројектован и изграђиван крајем 1940их и 1950их главни циљ је био да се подигне што више зграда што је пре могуће како би се задовољиле потребе растућег броја становника услед миграција и великог прираштаја.

Свеобухватни бруталистички архитектонски приступ је довео до тога да бројне стамбене зграде, па чак и целе стамбене четврти изгледају монументално на неугледан начин. Иако је тај проблем мало ублажен у последњих неколико деценија изградњом неколико модерних објеката (хотели Хајат и Интерконтинентал, Генексове куле, пословни центар Ушће, Београдска арена, Делта сити), становници Новог Београда се и даље жале због сивила града и често користе погрдни израз „спаваоница“ да нагласе свој поглед на Нови Београд као место које не инспирише креативан живот нити охрабрује здраве људске односе и да је једино добро за ноћни одмор након напорног радног дана.

Овакво мишљење је нашло себи пут и у популарну српску културу. Почетком 1980их песма Рибље чорбе „Нећу да живим у Блоку 65“ пева о депресивној особи који мрзи свет јер је окружен бетоном Новог Београда, док се у скорашњим филмовима Нови Београд представљен као српска верзија црначких гета попут оних у Харлему, Бруклину и Бронксу. Најочигледнији пример за то је филм „1 на 1“ из 2002. који приказује групу српских тинејџера који репују, пуцају из пиштоља, играју уличну кошарку и окривљују живот у Новом Београду за многе своје проблеме. Други филмови, попут „Апсолутних 100“ и „Ране“ такође приказују Нови Београд у негативном светлу, али они имају другачији угао посматрања, јер смештају своје приче у контекст 1990их када су рат у бившој Југославији и међународна изолација знатно погоршали живот људи у Србији.

Градови побратими

Нови Београд је побратимљен са следећим градовима и општинама[13]:

Галерија

Zgrada preduzeća Trudbenik na Novom Beogradu

Зграда предузећа Трудбеник

Novi Beograd - 180 deg panorama NNW-SSE

Полукружна панорама, снимљена са источног краја НБ

Novi Beograd - A view to SSW by sunset

Поглед ка југ-југозападу по ноћи.

Музеј савремене уметности, јануар 2007

Музеј савремене уметности у близини Ушћа

Novi Beograd - West Gate 01

Западна капија Београда, позната по називу Генекс.

NoviBeograd-crkvaSvDimitrija

Црква светог Великомученика Димитрија.

Le temple de Saint Vasilije Ostroški à Belgrade

Црква светог Василија Острошког

Novi Beograd - Block 38 south

Једна од зграда Мерцедеса - још један пример занимљиве архитектуре на југу блока 38

Blok 28

Једна од две телевизорке, које су заштитни знак блока 28, једног од најстаријих насеља на Новом Београду

Novi Beograd - Hotel Hyatt 01

Део комплекса хотела Хајат, 20. блок

Novi Beograd - Merkator

Нови Меркатор, блок 31

Novi Beograd - Airplane model, block 65

Модел авиона 1:1 у парку старог аеродрома, на Новом Београду, блок 65.

Nbgd.atrakcija.zaprasivanje.protiv.komaraca

Запрашивање против комараца уме да буде права атракција над Београдом

Савоград

Савоград, пословни део Новог Београда

Belville, Belgrade, Serbia - panoramio

Насеље Белвил на Новом Београду

Novi Beograd - West view at sunset

Залазак сунца на Новом Београду

Trzni centar Usce

Поглед на Нови Београд и ушће са Калемегдана

New Belgrade

Нови Београд ноћу

Улица Јурија Гагарина

Улица Јурија Гагарина

Референце

  1. 1,0 1,1 „Градске општине”. Град Београд. Приступљено 26. 6. 2016.
  2. 2,0 2,1 „Историја Новог Београда”. Општина Нови Београд. Архивирано из оригинала на датум 23. 03. 2016. Приступљено 26. 6. 2016.
  3. ^ „Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” (PDF). Републички завод за статистику. Републички завод за статистику. Приступљено 26. 6. 2016.
  4. ^ „Српска престоница у бројкама”, Политика, стр. 30, 26. 4. 2008
  5. ^ „Битка за Београд”, Политика, стр. 11, 2008
  6. ^ Време, 9. септ. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
  7. ^ Политика, 30.9.1940, стр. 13. digitalna.nb.rs
  8. ^ „Privredni sektor”. Општина Нови Београд.
  9. ^ „Списак месних заједница”. Нови Београд. Приступљено 26. 6. 2016.
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  13. ^ Међународна сарадња Нови Београд

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
  • Слободан Ристановић (2008) : 60 година Новог Београда;

Спољашње везе

Грб општине Нови Београд

Велики грб садржи обрнуте рашље као приказ улива Саве у Дунав. Стари Београд приказан је својим грбом у дну, а новонасељена подручја преко река белим скраћеним штаповима у црвеном. Држачи грба су ластавице као симбол новог насељавања, које држе заставе Београда и Новог Београда. Златна зидана круна са четири мерлона знак је великог места.

Железничка станица Нови Београд

Железничка станица Нови Београд је једна од железничких станица Београдског железничког чвора, пругa Београд—Шид и Београд—Суботица и стајалиште прве линије БГ ВОЗ-а. Налази се у блоку 42 у градској општиби Нови Београд у Београду. Смештена је недалеко од Отвореног тржног центра и моста преко Аде. Пруга се наставља ка Тошином бунару у једном и Прокопу у другом смеру. Железничка станица Нови Београд се састоји из 5 колосека.

Железничка станица Тошин бунар

Железничка станица Тошин бунар је једно од стајалишта прве линије БГ ВОЗ-а, регионалних возова према Новом Саду, Суботици и Шиду, те свих међународних возова према северу. Налази се у насељу Тошин бунар у општини Нови Београд. Смештена је на самом почетку Бежанијске косе. Пруга се наставља ка Земуну у једном и Новом Београду у другом смеру. Железничка станица Тошин бунар састоји се из два колосека. Кроз железничку станицу саобраћају линије 45 (Нови Београд Блок 44 - Земун Нови Град), 65 (Звездара 2 - Бежанијска коса), 71 (Зелени Венац - Бежанија Ледине), 72 (Зелени Венац - Аеродром Никола Тесла), 82 (Земун Кеј ослобођења - Нови Београд Блок 44) и 601 (Главна железничка станица - Сурчин), као и ноћне линије 601 (Главна железничка станица - Добановци) и 603 (Трг Републике - Угриновци)

Канцеларија за Косово и Метохију

Канцеларија за Косово и Метохију је канцеларија при Влади Републике Србије која врши стручне послове за потребе Владе и надлежних министарстава, такође обавља стручне и оперативне послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини. Председник канцеларије је Марко Ђурић.

Канцеларија за борбу против дроге

Канцеларија за борбу против дрога је канцеларија при Влади Републике Србије. Канцеларија координира рад државних органа, припрема националну стратегију, прописе и акционе планове у борби против дрога. Канцеларија координира сарадњу Србије са телима Уједињених нација и Европске уније. Канцеларија учествује у доношењу програма и мера за борбу против дрога, одвикивању од зависности и бригу о корисницима и зависницима од дрога.

Канцеларија за координационе послове у преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини

Канцеларија за координационе послове у преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини је канцеларија при Влади Републике Србије која врши стручне послове за потребе Владе и надлежних министарстава, такође обавља стручне и оперативне послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштиникоји се односе на спровођење постигнутих договора у процесу дијалога и преговора, припрему предлога аката Владе, спровођење и праћење спровођења аката Владе, координацију са органима и организацијама у вези са процесом преговора и у спровођењу донетих аката Владе, припремање и организовање састанака у оквиру дијалога и административно­техничку подршку тиму за преговоре, као и друге послове одређене законом и актима Владе. Директор Канцеларије је Драган Владисављевић

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом је канцеларија при Влади Републике Србије и представља институционални механизам за подршку и развој цивилног дијалога између Владиних институција и организација цивилног друштва. Канцеларија је основана у циљу системског укључивања организација цивилног друштва у дијалог са Владом, који треба да се заснива на сталној, транспарентној и структурисаној комуникацији и редовној размени искустава, информација и мишљења. Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом тренутно нема директора.

Канцеларија за људска и мањинска права

Канцеларија за људска и мањинска права је канцеларија при Влади Републике Србије. Канцеларија врши стручне послове за потребе Владе и надлежних министарстава који се односе на:унапређење и заштиту људских и мањинских права, општа питања положаја припадника националних мањина, праћење положаја припадника националних мањина који живе на територији Републике Србије и остваривање мањинских права, као и остваривања веѕа националних мањина са матичним државама.Канцеларија обавља стручне послове праћења усаглашености домаћих прописа са међународним уговорима и другим међународноправним актима о мањинским и људским правима и иницирање измена домаћих прописа.

Ксанти

Ксанти (грч.: Ξάνθη — Xanthi, тур. İskeçe, буг. Скеча) је главни град округа Ксанти, у средишњем делу периферије Источна Македонија и Тракија. Најближи велики грчки град је Солун на 219 km.

Ледине

Ледине су једно од насеља града Београда, које се налазе на Новом Београду, а једним делом и у општини Сурчин.

Месне заједнице Новог Београда

Највећа општина у граду Београду и једна од највећих у Србији, Нови Београд, подељен је на 19 месних заједница, приказаних у табели доле. Адреса месне заједнице подразумева адресу управне канцеларије. Испод табеле приказана је мапа месних заједница.

Министарство омладине и спорта Републике Србије

Министарство омладине и спорта Републике Србије је ресор Владе Републике Србије задужен делатности омладине и спорта . Актуелни министар омладине и спорта је Вања Удовичић.

Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије

Министарство трговине, туризма и телекомуникација је државна институција Владе Републике Србије. Обавља послове државне управе који се односе на трговину, туризм и телекомуникацију. Министарство се налази у булевару Михаила Пупина 2, Београд. Министарство обухвата надлежности у области трговине, туризма, телекомуникација, економских односа са иностранством и области информационог друштва. Рад министарства уређен је Законом о министарствима, прописаним у Службеном гласнику Републике Србије. Актуелни министар је Расим Љајић.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља унутрашње послове државне управе. Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање Уставом и законом утврђених права. Актуелни министар унутрашњих послова од 27. априла 2014. године је др Небојша Стефановић.

Новобеоградски блокови

Блокови је популарни назив за стамбене четврти на Новом Београду. Године 2002, са насељем др Иван Рибар, имали су 89.561 становника.

Југословенски рок бенд Рибља Чорба 1982. године издао је песму „Нећу да живим у Блоку 65“. Познати гранџ бенд Еуфорија из Блока 19а у свом репертоару има песму под називом Блокови. Године 2008, поједине сцене из филма District 13: Ultimatum су снимане управо у овим стамбеним четвртима.

ОШ „Савремена“

ОШ „Савремена” је приватна основна школа која се налази у у улици Омладинских бригада 86, у блоку 40, на [Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. Почела је са радом 2. септембра 2019. године под руководством директорке Јасмине Франолић. Оснивач школе је LINK group d.o.o.

Планинарско друштво „Железничар“, Београд

Планинарско друштво Железничар се налази на Новом Београду и члан је Планинарског савеза Србије и Планинарског савеза Београда.

Савски кеј

Савски кеј је месна заједница и популарно београдско шеталиште, које се налази на Новом Београду.

ТВ Студентски град

ТВ Студентски град је студентска телевизија. Налази се у 2ф блоку студенског дома Студентски град у Београду, и свој програм емитује у интерном кабловском систему који покрива сва 4 блока Студентског града. То је једина студентска телевизија на Балкану.

Градска општина Нови Београд
Месне заједнице Новог Београда
Новобеоградски блокови
Значајни објекти
Новобеоградска насеља
Православне цркве
Спорт на Новом Београду
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.