Градска општина Младеновац

Општина Младеновац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 33.904 ha, на којој живи 53.906 становника.

По легенди, постанак имена се везује за извесног Младена који се са своја два брата населио у овај опустели крај после Косовског боја. Браћа су се разишла, а место где се населио Младен названо је Младеновац. Први званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у турском попису становништва из 1528. У саставу београдских општина је од 1971.

Дан општине је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

Градска општина Младеновац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Седиште Младеновац
Становништво
Становништво Раст 53.906
Географске карактеристике
Површина 339 km2

Serbia Mladenovac

Belgrade Mladenovac

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Владан Глишић (СНС)
Веб-сајт www.mladenovac.rs

Уопштено

  • Органи Општине - Скупштина општине (55 одборника) - Председник општине (Владан Глишић) - Општинско веће (9 чланова, укључујући председника општине као председника Већа и заменика председника општине)
  • Месне заједнице - Укупно 24 (5 градских, 4 приградске и 15 сеоских месних заједница) - Амерић, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Марковац, Пружатовац, Рабровац, Сенаја, Шепшин
  • Сеоске месне заједнице: Влашко Поље и Мала Врбица, приградске месне заједнице Рајковац, Међулужје, Границе и Младеновац (село) и градске месне заједнице «Центар», «25. мај», «Селтерс», «Драпшин» и «Баташево».

Насељена места

Општина Младеновац има 22 насеља и то:

Сеоска насеља су:

Приградска насеља су:

Градско насеље:

Увод

Територија општине Младеновац, једне од седамнаест градских општина у граду Београду, налази се у северном делу ниске Шумадије, на надморској висини од 113 до 518 m и обухвата већи део слива речице Велики Луг, леве притоке Кубршнице, са периферним планинским подручјем Космаја на западу. Општина Младеновац је окружена територијама општина Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка, Топола и Аранђеловац. Подручје општине има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са просеком падавина од 649 mm. Град Младеновац, који се налази у централном делу општине, на 138 m надморске висине, као и целокупна општина, има повољан географски положај. Кроз општину и град пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Кроз терирорију општине пролази и ауто-пут Београд-Ниш, од кога се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Град има везу и са Београдом и то ауто-путем (54 km) и преко Раље и Авале (56 km). Близина Београда општини Младеновац пружа изванредне географске предности у односу на друге градове.

Настанак и развој

На територији данашње општине Младеновац прва насеља формирана су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта и око 200 остатака праисторијских насеља. Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем веку, у доба Деспота Стефана Лазаревића. Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару ранијег села Младеновца. Ново насеље се развијало око железничке станице подигнуте одмах по изградњи пруге 1882. године и механе „Космај“, данашње „Старе механе“. Указом Краља Александра Обреновића, 1893. године, насеље је проглашено за варошицу, а варошица Младеновац добила је име по селу у чијем атару је настала. Назив „Младеновац“, према легенди, потиче од Младена, једног од тројице браће који је 200 година после Косовског боја дошао у овај крај. Место где су његови потомци формирали породице по њему је добило назив Младеновац.

Култура, образовање и информисање

Mladenovac Coat Of Arms (great)
Грб Младеновца

Грађани општине Младеновац своје културне потребе задовољавају уз помоћ установа које постоје у Младеновцу: Библиотеке „Деспот Стефан Лазаревић“ са око 60.000 књига, Центра за културу у Младеновцу у коме постоји савремена биоскопска сала са великом позорницом и Музеја са сталним и повременим поставкама и археолошком, етнографском, историјском и уметничком збирком у којима се чува културно-историјско богатство Младеновца. Младеновац је познат и по манифестацијама као што су Ликовна колонија, Шумадијске метафоре и Међународни фестивал фолклора. Аматерско стваралаштво је веома развијено и одвија се преко културно-уметничких друштава: „Војвода Катић“, „Шумадија“, „Извор“ и „Романо Ило“. У оквиру Библиотеке „Деспот Стефан Лазаревић“, почетком 2005. године, почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште. Основно образовање се одвија у 7 основних школа са 17 издвојених одељења, а средње у Гимназији и Техничкој школи. У Младеновцу постоји и Школа за образовање одраслих и Основна музичка школа „Стеван Христић“.

Припремна настава у граду одвија се у 3 објекта предшколске установе „Јелица Обрадовић“, у којој се организује и дневни боравак деце до предшколског узраста.. Припремна настава у селима се одвија у оквиру школских објеката. Информисање грађана о темама и догађајима из Младеновца обезбеђено је путем средстава информисања којима је оснивач општина и то Јавног предузећа за информисање „Младеновац“, у оквиру кога функционише Радио Младеновац и Телевизије Младеновац - Дописништва Студија Б. Информисањем из Младеновца баве се и електронска средства информисања: Радио-телевизија М ПЛУС, Телевизија „Тенеси“, радио „Хелп“, који са истоименим часописом ради у оквиру Хуманитарног центра „Хелп“, и штампана средства информисања, недељни листови „Печат“ и „Дневне младеновачке“, која су у приватном власништву.

Пољопривреда

Подручје општине Младеновац са својих 15 села представља привредно-демографски рејон који располаже одличним природним и економским условима за развој биљне, воћарске и виноградарске производње. Биљна и сточарска производња првенствено се огледају у производњи сировина и заснивају се на око 27.000 ha обрадивог земљишта и на већ изграђеним капацитетима (објектима). У приватном власништву налази се значајан број објеката - 119 мини говедарских фарми, 33 фарме живине, 12 приватних предузећа за прераду меса - од којих је по обиму прераде најзначајније ПП „Дамњановић“ и 9 индустријских пекара и пекарских радњи. Производња сировина огледа се и у великој производњи млека које се предаје сабирној млекари „Имлек"-а у Влашком пољу и млекари „Границе“. У селима се одгајају квалитетна говеда сименталске расе, а последњих година успешно се ради и на селекцији оваца виртемберг расе. Захваљујући природном терену и условима, у поједним селима општине заступљена је воћарско-виноградарска производња са тенденцијом подизања нових засада коштичавог и јагодичастог воћа, а предстоји и интензивнија производња ратарских и повртарских култура на уређеном комасационом земљишту. У општини постоји више задружних организација. Садашњи ниво организованости не обезбеђује овим задругама у потпуности бављање основном функцијом, тако да предстоји систематско решење задругарства. Пословање активних земљорадничких задруга ("Слога“, „Павле Степановић“, „Рабровац“, „Влашка“, „Пружатовац") је базирано на стручном спровођењу мера селекције и матичне евиденције у сточарству, првенствено у говедарству и овчарству, као и набавци репро материјала за сезонске радове. Задруге и произвођачи који се баве сточарском производњом освајају значајна признања на сајмовима и сличним манифестацијама. Пољопривредна домаћиинства која се баве специјализованом производњом, због остварења заједничких циљева у производњи и пласману својих производа, формирају своја удружења, тако да у општини постоје регистрована удружења одгајивача: говеда, оваца, пчела, као и Удружење воћара и виноградара. Здравствена заштита животиња успешно се обавља захваљујући организовању службе ветеринарске заштите у свим селима. Завод за пољопривреду „Космај“, саветодавним радом стручних служби из области сточарства, ратарства, воћарства и заштите биља, значајно утиче на развој аграра и доприноси успешном спровођењу мера на унапређењу пољопривредне производње.

Јавни градски саобраћај

Јавни градски саобраћај у Младеновцу обавља се аутобусима СП Ласта, унутар интегрисаног тарифног система. Систем линија има два подсистема, локалне линије, које почињу и завршавају се на територији општине Младеновац, као и шест приградских линија, које повезују Младеновац са Београдом:

Туризам

Са околином богатом природним лепотама, познатим бањама и минералним водама, културно-историјским споменицима, у непосредној близини Космаја и надомак Београда, Младеновац има све услове да буде на туристичкој мапи Србије. За сада, једино је опремљена и користи се "Селтерс бања" као објекат здравственог туризма републичког значаја. Бања функционише у оквиру Института за рехабилитацију Београд са 760 постеља и значајним дијагностичко-терапеутским простором за физикалну медицину. У саставу Института је и хотел „Селтерс“ са затвореним базеном, сауном и другим садржајима намењеним опоравку, рекреацији и забави гостију. На путу од Младеновца ка Космају на трећем километру је извориште минералне воде Кораћичка бања. У прекрасном зеленилу са пратећим садржајима за одмор и рекреацију, пружа могућност удобног одмора и опоравка. Космај, питома планина, удаљена 12 km од Младеновца и 30 од Београда, са викенд насељем, два хотела и пријатним шумовитим пределом популарно је излетиште Младеновчана и Београђана. Има идеалне услове за развој ловног туризма. Марковачко језеро, удаљено 6 km од Младеновца, смештено у храстовој шуми површине 20 хектара богато је рибом и погодно за риболов. Налази се на путу Младеновац - Топола. У селу Рабровац, које је пионир у развоју сеоског туризма у овом крају, изграђено је вештачко језеро чији су чести гости риболовци. У непосредној близини су Топола, Опленац, Буковичка бања, Орашац, манастири Павловац и Тресије.

Културно-историјски споменици

Због повољних климатских услова и плодног земљишта, подручје данашње општине Младеновац насељено је од давнина.

Праисторија и стари век

На локалитету Јабланице у селу Међулужју откривени су трагови насеља из периода финалног неолита (3800-3200 п. н. е). Трагови насељености ових крајева се налазе и за период бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Са освајањима Римљана на прелому II и I века п. н. е. који Космај претварају у значајни рударски центар, на овом подручју расте број насеља. Прво праисторијско насеље, истраживано по савременим принципима археологије, откривено је 1900. године на локалитету Јабланица у Међулужју и припада винчанској култури. У насељу Баташево у Младеновцу, 1998. године, откривено је Протостарчевачко налазиште из краја VI миленијума п. н. е., са изузетним налазима храма и покретног археолошког материјала.

Средњи век

На локалитету Дивичмеђ у Ковачевцу откривен је рано средњовековни град из периода IX-XI век. У општини Младеновац постоје и истраживани су и други локалитети: Бунарине у Влашкој, Јабланица у Међулужју из римског периода и Манастирине у Великој Иванчи са остацима цркве или манастира из XV века. Међу значајне непокретне културно-историјске споменике овог краја убраја се манастир Павловац који је саграђен крајем XIV и почетком XV века и сматра се задужбином деспота Стефана Лазаревића. По архитектонском облику припада моравској градитељској школи. Манастир су порушили Турци током Велике сеобе 1690. године, а његова обнова је започета 1963. године. Манастирска црква је завршена 1991. године, а освештана 31. октобра 1999. године. Поред Манастирске цркве налазе се остаци конака и трпезарије. Манастир Павловац се налази у атару села Кораћице подно Космаја и удаљен је 13 km од Младеновца. У Црквинама, делу села Марковца, у порти цркве Св. Пророка Илије налази се споменик деспота Стефана Лазаревића, који је на месту изненадне деспотове смрти, 19.7.1427. године поставио Ђурађ Зубровић, један од деспотових блиских људи. Споменик је у облику обелиска од белог венчачког мермера, на коме је текст исписан на старословенском језику. Споменик је под заштитом Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први светски рат

Varovnica Monument 007
Споменик ратницима палим на Варовници 6—9. децембра 1914. године.
Spomenik u Mladenovcu
Споменик посвећен Младеновчанима погинулим у ратовима 1912—1918. године.

У самом граду смештен је спомен комплекс Црквенац са спомен чесмом која је подигнута септембра 1915. године у знак сећања и захвалности на савезничке медицинске мисије које су лечиле српске рањенике и оболеле од пегавог тифуса у тадашњој Војној болници у Младеновцу. Чесма је обновљена 1985. године када је и уређен околни простор. Спомен комплекс Маковица-Варовнице, на простору од 35 km², обухвата споменик палим ратницима током Варовничког боја од 4. до 10. децембра 1915. године, постављен на врху Варовница, на коти 406 и шире окружење са другим спомен обележјима и рововима, од којих су неки и данас видљиви.

Споменик у центру града са фигуром српског ратника, дело академског сликара и вајара Михаила Миловановића, посвећен је педесетседморици мештана вароши Младеновац палим у ослободилачким ратовима Србије 1912—1918. године.

Други светски рат

На Космају се налази споменик палим борцима у Другом светском рату - дело вајара Војина Стојића и Николе Јанковића те архитекте Градимира Медаковића.

Сакрални споменици

Из уметничке радионице познатих мајстора општини су остали вредни иконостаси од којих су неки рађени у прошлом веку. По лепоти и старости издвајају се: иконостас у цркви посвећеној Св. великомученику Димитрију у Великој Иванчи, рад Вељка Оњина, царске двери и четири надпрестоне иконе, радови Димитрија Посниковића из средине XIX века, затим иконе у Храму Св. апостола Петра и Павла у Јагњилу, рад Јање Молера, дворског сликара Кнеза Милоша.

Препознатљивост

Најзначајније природне вредности и реткости су пространа и шумовита планина Космај и минералне воде Селтерса и Кораћичке бање у комплексу Института за рехабилитацију. У селима општине развијено је воћарство и сточарство, познато у Европи по сименталској раси говеда и виртемберг раси оваца. Младеновац је у свету познат по врхунским спортистима, рвачу, дугогодишњем селектору рвачке репрезентације Љубомиру Ивановићу Геџи и Карате клубу “Младеновац”, освајачу низа медаља на европским и светским такмичењима из каратеа. Такође, град се може похвалити и фудбалским клубом који наступа у Првој лиги Србије, као и кошаркашким, одбојкашким, рукометним као и новооснованим клубом америчког фудбала ФОРЕСТЛЕНДЕРС.

Фудбалски клуб

У граду постоји ОФК Младеновац, који наступа у Првој лиги Србије а своје утакмице игра на стадиону под Селтерс бањом. Такође имају и два клуба у Српској лиги, група Београд, а то су: ФК Ковачевац и ФК Шумадија из Јагњила.

Месне Заједнице

[1]

  • 25. мај
  • Амерић
  • Баташево
  • Велика Ивнча
  • Велика Крсна
  • Велико Поље
  • Влашка
  • Границе
  • Драпшин
  • Дубона
  • Јагњилово
  • Ковачевац
  • Кораћица
  • Мала Врбица
  • Марковац
  • Међулужије
  • Пружатовац
  • Рабровац
  • Рајковац
  • Младеновац (село)
  • Селтерс
  • Сенаја
  • Центар
  • Шепшин

Референце

  1. ^ „Месне заједнице”. Градска општина Младеновац. Приступљено 17. 4. 2019.

Спољашње везе

Алекса Терзић

Алекса Терзић (Београд, 17. август 1999) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Фиорентину.

Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“ Младеновац

Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" је библиотека која се налази на територији Градске општине Младеновац.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб Младеновца

Грб општине Младеновац у плавом пољу садржи наковањ, златни храстов тролист и два златна врча из којих тече вода која чини сребрну греду. На златној зиданој круни седи бели голуб раширених крила са златним нимбусом и са црвеним крстом. Држачи грба стоје на зеленом травнатом подножју, са десна бели коњ под пуном опремом и белим покривачем на којем је црвени двоглави орао који држи заставу Београда, а са лева црвени јелен златних рогова и папака прободен златном стрелицом који држи заставу Младеновца. У подножју су укрштени тоболац који носи ознаку белог двоглавог орла и златне стреле.

Два златна земљана врча представљају две минералне бање које се налазе на општини. Име Младеновац може потицати од речи млад, или од младице као младе биљке, коју овде симболише тролисни храст. Такође, храст је и симбол Свете Тројице, што је градска слава. Ово је млад и просперитетан град, настао вероватно 1883. године. Брзо је напредовао услед наглог развоја тешке индустрије, због чега златни изданак тј. младица храста израста из наковња.

У раном 15. веку, деспот Стефан Лазаревић, владар Србије, умро је у шумама планине Космај након несреће у лову. Држачи грба, подножје и одбачене стреле нам врло сликовито причају ову причу. Држачи штита држе два барјака, на левој страни је застава Београда а на десној застава Младеновца.

Грб је у употреби од 15. маја 2002. године, а његов аутор је Ладислав Бирон.

Железничка станица Влашко Поље

Железничка станица Влашко Поље је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Влашка у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Младеновцу и у другом према према Сопоту Космајском. Железничка станица Влашко Поље састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Ковачевац

Железничка станица Ковачевац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Ковачевац у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Кусатку и у другом према према Младеновцу. Железничка станица Младеновац састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Младеновац

Железничка станица Младеновац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Младеновац у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Ковачевцу и у другом према према Влашком Пољу. Железничка станица Младеновац састоји се из 6 колосека.

Манастир Павловац

Манастир Павловац налази се у космајском селу Кораћици крај Павловачког потока, по коме је и добио име. Налази се на јужној падини Космаја. Припада шумадијској епархији. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Милунка Савић

Милунка Савић–Глигоревић (Копривница, 1890. или 28. јун 1892 — Београд, 5. октобар 1973) била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.

Младеновац

Младеновац је градско насеље у Градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 23609 становника. Градска насеља су: «Центар», «25. мај», «Дедиње», «Драпшин», «Селтерс бања», и «Баташево».

Младеновац (вишезначна одредница)

Младеновац се може односити на:

Младеновац – градско насеље и седиште истоимене градске општине, град Београд, Србија

ОФК Младеновац – фудбалски клуб

Младеновац – сеоско насеље у оквиру истоимене градске општине, град Београд, Србија

Младеновац (село)

Младеновац је сеоско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 1.539 становника (према попису из 1991. било је 1.901 становника).

Народна партија (Србија)

Народна партија је бивша политичка странка у Србији. Основана је 14. новембра 2009. године у Новом Саду где је оснивачка скупштина одржана у СПЕНС. Настала је издвајањем из Српске радикалне странке где се прво звала „Група грађана — Маја Гојковић“, пре него што је регистрована под данашњим именом. Оснивач и председник странке је Маја Гојковић, бивша градоначелница Новог Сада и народни посланик у скупштини Србије. Странка има 63 општинска одбора на територији Србије. Народна партија је у Скупштини Републике Србије освојила два посланичка мандата у оквиру посланичке групе Уједињени региони Србије, а неко време је наступа самостално у Народној скупштини Републике Србије са своја два посланика. Након што је Председништво партије донело одлуку да странка колективно приступи Српској напредној странци, Маја Гојковић се укључила у посланички клуб СНС, а народна посланица Драгана Ђуковић у посланички клуб Уједињених региона Србије поставши члан те странке. На Скупштини Народне партије која је одржана 14. новембра 2009. године у Новом Саду, за Председника Народне партије изабрана је Маја Гојковић.

Крсна слава Народне партије је Ђурђиц.

Прва Београдска лига група Ц

Прва београдска лига група Ц је једна од 31 Окружне лиге у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Београдска зона, a нижи Општинска лига Сопот,Општинска лига Младеновац и Општинска лига Гроцка. Лига је основана 2013. године, а у у првој сезони је бројала 14 клубова. Лига тренутно броји 13 клубова.

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Сарму проб’о ниси

Сарму проб'о ниси (СПН) је сатирична политичка организација у Србији формирана у Младеновцу 2016. године. СПН је почео као измишљена политичка странка коју је створила група комичара из Младеновца. Постали су популарни након што су снимали духовит пародијски промотивни видео свог фиктивног лидера "Љубише Прелетачевића Белог". Након што је видео постао популаран на Јутјубу, пратиоци су их убедили да се кандидују на изборима. Група се заклела да ће направити много лажних обећања и лажне наде. Фокус њихове кампање је био да се направи еутаназијски центар за пензионере у њиховој локалној болници, како би држава уштедела новац.Локални избори у Србији су се одржали 24. априла 2016. године, заједно са парламентарним изборима. Зато што СПН није званично регистрован као политичка странка, учествовали су у изборима као независна листа "Бели - само јако". Освојили су 20% гласова и 12 места у локалној скупштини. Били су друга најјача странка у Младеновцу након Српске напредне странке.Љубиша Прелетачевић Бели, лидер СПН-а, је учествовао на изборима за председника Србије 2017. године.

Селтерс Бања

Селтерс Бања или Младеновачка бања се налази у Младеновцу, на пространом терену, на обронцима планине Космај 46 km југоисточно од Београда.

Клима је пријатна, а бања је позната по чистом ваздуху и прелепо уређеном парку, са доста зеленила. У близини се налазе културно-историјски споменици и излетишта. 1898. године је на овом простору откривена лековита минерална вода.

Она помаже код повреда зглобова и мишића, обољења крвних судова и горњих дисајних путева. Лековито својство ове воде познато је и употребљава се више од 100 година.

У саставу бање су и једнокреветне, двокреветне и трокреветне собе, амфитеатар, ресторан за ручавање (за 250 особа), банкет сала и базен са топлом водом.

Велике заслуге за развој Селтерс Бање има др Томислав Малишић.

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу

Споменик са записом о смрти деспота Стефана Лазаревића постављен је 1427. године у порти цркве Светог пророка Илије у засеоку Црквине, делу села Марковца, општина Младеновац. Деспот Стефан Лазаревић (1377–1427) син је и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Након битке код Ангоре 1402. године, добио је титулу деспота, највише византијско достојанство после царског. Добијање ове високе титуле значило је симболично приклањање српске државе хришћанском делу света. Наредне 1403. године прогласио је Београд својом престоницом, уводећи га у ред најзначајнијих европских књижевних центара. За време деспотове владавине и владавине његовог наследника Ђурђа Бранковића, Србија је доживела процват и обнову државности која је, под сталним турским налетима трајала до 1459. године. У својој најзначајнијој задужбини, манастиру Ресава (Манасија), организовао је Ресавску преписивачку школу, европски центар за превођење и преписивање књига. Написао је бројна књижевна дела, међу којима се посебно издваја „Слово љубве“, беседа у форми поетског писма, у коме позива на помирење млађег брата Вука.

Туристичка организација Младеновца

Туристичка организација Младеновца је једна од јавних установа општине Аранђеловац, основана 26. јануара 2006. године ради вршења послова развоја, очувања и промоције туристичких вредности младеновачке општине.

Општина Младеновац
Насеља Младеновца
Верска здања
Знаменитости и културна добра Младеновца
Спорт у Младеновцу
Саобраћај у Младеновцу
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.