Градска општина Гроцка

Општина Гроцка је градска општина Града Београда.

Градска општина Гроцка
Грб градске општине Гроцка

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Седиште Гроцка
Становништво
Становништво Раст 83.907
Географске карактеристике
Површина 289 km2

Serbia Grocka

Belgrade Grocka

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Драгољуб Симоновић (СНС)
Веб-сајт grocka.org.rs

Насељена места

Гроцка је удаљена од центра града око 25 km, обухвата површину од 289 km² и припада јој 15 насеља: Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари. Сва насеља су класификована као сеоска, осим насеља Гроцка, које је класификовано као урбано.

Општина се налази у источном делу Београда, у северном делу Шумадије, са северним делом у Подунављу, док је јужни део смештен око долине реке Раље, која је притока Језаве, левог рукавца Велике Мораве. Са надморском висином од свега 71 метра, општина Гроцка је један од најнижих делова Београда. Друге реке у општини су Болечица и Грочица.

Гроцка

Гроцка је мала варош на десној обали Дунава, на ушћу реке Грочице у Дунав 30 km источно од Београда. Упркос томе што је седиште општине, по броју становника је тек четврта - после Калуђерице, Врчина и Лештана.

Број становника насеља Гроцке:

Година
1921.
1953.
1971.
1981.
1991.
2002.
2005.
2011.
Број становника 2.808 3.200 4.955 6.394 7.420 8.338 8.719 8.441

Насеље има стару главну улицу са дућанима, пиљарама и малим администативним центром, који је претворен у пешачку зону - Грочанску чаршију. На месту на коме се налази данашња Гроцка је некада пролазио део Лимеса - војне границе одбране Античког Рима. Пронађени су остаци неколико сахат - кула и малих утврђења у оближњим селима дуж обале Дунава. Насеље се под овим именом први пут помиње 878. године под словенским именом Градец, а садашње име Гроцка је успостављено 1550.

Становништво

Општина има 83.907 становника (према попису из 2011. године), мада се процењује да их тренутно има око 78.825, што је у просеку 273 становника по km² (податак из децембра 2005. године). Захваљујући имиграцијама и повећању природног прираштаја у свим градским општинама, Гроцка је већ деценијама једно од најбрже растућих подручја у Београду. Годишњи природни прираштај је у последњих 10 година био у просеку око 1,2 % . Популација се нагло повећала у протеклих 30 година, и то: 1971-2005 до 2.23 пута; 1971-81 до 4,5 % годишње. Нажалост, као и у другим сличним подручјима у околини Београда, брз раст популације није праћен једнаким развојем инфраструктуре (путева, водовода, канализације и одношења отпада).

Број становника у протеклих 50 година:

Година
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2005.
2011.
Број становника 32.836 35.275 54.599 65.735 75.466 78.825 83.907

Са избеглицама из Босне и Херцеговине, Хрватске, и са Косова и Метохије, процењује се да је број становника већ прешао 100.000.

Етничка структура је, према попису из 2002. следећа:

Срби - 94,7 % Црногорци - 0,8 % Роми - 0,6 % Етнички Македонци - 0,5 %.

Економија

У демографском и економском погледу, општина је оштро подељена на два супротна дела. Западни део чини једно урбано подручје које се пружа ка Београду, доживљавајући пораст популације и економије због стотина малих компанија које су тамо лоциране. Овај део чине углавном насеља Калуђерица, Болеч, Лештане, Винча, Ритопек и друга. За то време, источни део је пољопривредан, нарочито у области воћарства, и, за разлику од самог центра Гроцке, доживљава опадање становништва.

Микроклима Гроцке је савршена за узгајање воћа и винове лозе, због чега је подручје источног Болеча једно од најпознатијих воћарских регија Србије. Услови су посебно погодни за раст бресака, кајсија, шљива, трешања и грожђа. Од осталих пољопривредних производа најважнија је пшеница. Експериментална фарма Радмиловац у близини Винче, као део Пољопривредног Факултета Универзитета у Београду, бива проширена као земља на којој ће се вршити експерименти за пољопривредну производњу у будућности.

Што се текстилне индустрије тиче, најважнија фабрика је Гроцка, Дунав, познатија као Партизанка. Постоји још доста малих породичних фабрика и радионица, које се углавном налазе у западном делу општине.

Неке од главних саобраћајница, као нпр. Смедеревски пут и железнички и ауто-пут Београд-Ниш, пролазе кроз територију ове општине. Такође, има и неколико пристаништа на Дунаву (Винча, Гроцка) са перспективом да у наредних неколико година на њима буду изграђене марине.

Друга важна постројења у општини су Геомагнетска опсерваторија у Брестовику, Нуклеарни Институт (са нуклеарним реактором који је сада ван функције), и градска депонија у Винчи.

Туризам је овде најразвијенија делатност. Скоро свако насеље има свој летњи фестивал (Златни котлић у Гроцкој, или Дани трешње у Ритопеку, нпр.), а постоје и 3 викенд насеља на обали Дунава (већином су ту становници Београда). Женски манастир Рајиновац у Бегаљици, будућа марина и аквапарк у Гроцкој, и археолошко налазиште Винча само су нека од потенцијалних могућности за јачање туристичке делатности у овој општини.

Историја

Општина Гроцка је постала део ширег подручја Града Београда 1955. године. Распуштањем општине Мали Мокри Луг 1957. источни део (села Калуђерица, Лештане и Винча) је припојен Гроцкој. Раних шездесетих општине Умчари и Врчин су такође распуштене и прикључене општини Гроцка. Од избора 2000. Гроцка је постала најтурбулентнија од свих београдских општина.

Недавни председници Скупштине општине:

  • 1992 - 1996 - Богољуб Стеванић
  • 1996 - новембар 24, 2000 - Милан Јанковић
  • новембар 24, 2000 - јун 28, 2002 - Весна Р. Ивић
  • јун 28, 2002 - децембар 8, 2002 - Милан Танасковић
  • децембар 8, 2002 - април 15, 2003 - Сава Старчевић
  • април 15, 2003 - децембар 15, 2004 - Владан Зарић
  • децембар 15, 2004 - јун 23, 2005 - Блажо Стојановић
  • јун 23, 2005 - новембар 4, 2005 - Драгољуб Симоновић
  • новембар 4, 2005 - јул 2008 - Блажо Стојановић (други мандат)
  • јул 2008 - Зоран Јовановић
  • jun 2012 - Драгољуб Симоновић (други мандат)
  • јануар 2013 - Зоран Марков
  • мај 2014 - Стефан Дилберовић

Као резултат економског и демографског раскорака између западног и источног дела општине, постоји иницијатива за поделу општине на 2 или можда чак 3 дела. Првенствено, ради се о деоби где би западни део постао посебна општина - општина Винча, док би источни део остао општина Гроцка. Постоји, такође, могућност да се Врчин отцепи од Гроцке и формира нову општину Авалски Венац, заједно са осталим насељима око Авале која припадају општини Вождовац (Бели Поток, Зуце, Пиносава).

Пријатељска је општина са атинским предграђем Агиа Параскеви (грчки: Αγία Παρασκευή)

Култура

Biblioteka Ilija Garasanin u Grockoj
Библиотека „Илија Гарашанин”

У Гроцкој се налазе две значајне установе културе: Библиотека „Илија Гарашанин” и Центар за културу Гроцка.

Библиотека „Илија Гарашанин” је од 90-тих година 20. века централна библиотека општине Гроцка у оквиру мреже општинских библиотека Библиотеке града Београда. До тада је била седиште Народног универзитета Гроцке, а име чува успомену на оснивача прве библиотеке у Гроцкој, знаменитог државника и Грочанина Илију Гарашанина. Налази се у центру насеља, у оквиру заштићене просторне културно-историјске целине Грочанска чаршија. У галерији библиотеке изложен је Легат др Александра Костића у коме се, између осталог, чувају и његови налази са археолошког локалитета Дубочај.[1] Осим у Гроцкој, библиотека има огранке у Калуђерици и Врчину.

Grocka - Ranciceva kuca 4
Центар за културу Гроцка

Центар за културу Гроцка је установа културе чија се делатност фокусира на организовања културних и образовних програма на територији градске општине Гроцка. Рад Центра је пре свега фокусиран на становништво градске општине Гроцка и креирање културног живота и задовољавање културних потреба локалне заједнице. Просторије центра смештене су у Ранчићевој кући, установљеној још 1966. године за споменик културе од великог значаја.[2]

Skulptura "Grocanka" u Grockoj 02
Грочанска чаршија

У централном делу насеља Гроцка, у улици Булевар ослобођења, налази се Грочанска чаршија, која представља карактеристичан амбијент српских насеља 19. века. Због свог значаја као стециште свих друштвених и економских збивања варошице 19. века, достигнућа народног неимарства и као сведока тог времена установљена је за непокретно културно добро као просторно културно-историјска целина од великог значаја.[3] У ширем језгру грочанске вароши, у самој Чаршији и некадашњим чаршијским сокацима, налази се укупно 11 објеката — кућа заштићених као културна добра.[4] Ван Грочанске чаршије као целине заштићено је седам сачуваних варошких кућа које су проглашене за споменик културе. Најстарија међу њима датира још из 18. века. Међу њима су и две које су у рангу споменика културе од великог значаја за Републику Србију - Ранчићева кућа и Цинцарска кућа.[5]

Туризам

Grocanska carsija 8
Дани зимнице - једна од сајамско-туристичких манифестација које се одржавају у Грочанској чаршији
  • „Дани жена Бегаљице“ - излажу се ручни радови који се израђују током зиме и доносе се јела спремљена по старим рецептима. Посебан жири оцењује квалитет радова и јела а најбољи бивају награђени. Ретки су мушкарци који имају привилегију да буду позвани на ову светковину.
  • „Спасовдански сабор хармоникаша“ у Болечу окупља најбоље хармоникаше из Гроцке и целе Србије. Поред хармоникаша, наступају и певачи који уз пратњу хармонике и оркестра певају старе и новокомпоноване народне песме.
  • „Стваралачка Гроцка” средином јула месеца одржава се у „Ранчићевој кући“ и окупља уметнике широм територије општине. Организатор манифестације је Центар за културу Гроцка - институција културе градске општине Гроцка.
  • '„Музичка башта”, јул-август месец. Фестивал организује Центар за културу Гроцка - институција културе градске општине Гроцка. Позорница је смештена у дворишту Ранчићеве куће, заштићеног споменика културе.
  • Недељом пре Петровдана у Врчину се одржава фестивал фолклора. Давне 1989. године покренута је у Врчину културно-спортска манифестација под именом „Песмом за Србију“. У оквиру манифестације организоване су смотре фолклорног стваралаштва, такмичење певача аматера, изложбе слика и икона, концерти староградске и класичне музике, изложбе народног стваралаштва као и турнири у малом фудбалу, кошарци, рукомету, шаху. Највећу пажњу посетилаца привлачи такмичење у справљању ловачког паприкаша. Ову традицију наставља Фестивал фолклорног стваралаштва "КРЕНИ КОЛО" који је замишљен као место где ће се окупљати групе које негују фолклорно стваралаштво својих крајева.
  • Последња недеља јула традиционално је посвећена "Грочанским свечаностима". Манифестација се одржава од 1968. године и траје седам дана. Садржи спортска догађања, музику и игру. У оквиру свечаности највећу пажњу привлачи такмичење у справљању рибље чорбе „Златни котлић Дунава“. Свих дана „Грочанских свечаности“ на обали Дунава одржава се и вашар.
  • Последњи дани јула резервисани су за старе аутомобиле. Олдтајмери, или аутомобили ветерани, тада дефилују грочанским путевима. ГО Гроцка у сарадњи са "Олдтајмер клубом Београд" организује изложбу старих аутомобила.

Дунав са адама, пешчаним спрудовима и врбацима, која протиче поред Гроцке, пружа услове за одмор уз воду и риболов. Од рибљих врста преовлађују бела риба, сом и шаран.

Референце

  1. ^ Atić, Zorica (23. 1. 2017). „Gročanska čaršija – srce stare varoši kraj Dunava”. Avant Art magazin. Приступљено 17. 10. 2018.
  2. ^ „О Центру”. Званична презентација. Центар за културу Гроцка. Приступљено 1. 10. 2018.
  3. ^ „Просторно културно-историјска целина од великог значаја Грочанска чаршија”. Београдско наслеђе. Приступљено 27. 9. 2016.
  4. ^ Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка.
  5. ^ Атић, Зорица (2015). Добродошли у Гроцку : излетничке дестинације и културне знаменитости општине Гроцка. Гроцка: Центар за културу. ISBN 978-86-88721-02-8.COBISS.SR 219511820

Спољашње везе

Библиотека Института за нуклеарне науке Винча

Библиотека Института за нуклеарне науке Винча постоји колико и сам институт, који је основан 1948. године у Винчи недалеко од Београда. Библиотека Института за нуклеарне науке “Винча” је интегрални део учења, истраживања и научног рада. Мисија Библиотеке је да својим корисницима обезбеди најквалитетније и најактуелније изворе информација, врхунски едукативни садржај и простор за учење, и обезбеди сваку другу помоћ у истраживању.

Библиотека „Илија Гарашанин”, Гроцка

Библиотека „Илија гарашанин”, Гроцка је библиотека позајмног типа. Једна је од 13. организационих јединица, односно општинских мрежа Библиотеке града Београда. Мрежу чине централна библиотека, која се налази у улици Булевар ослобођења 11 у Гроцкој и 2 огранака. Централну библиотеку чине позајмно одељење, читаоница и дечје одељење, које се налази у издвојеном објекту у непосредној близини централне библиотеке.

Библиотека „Илија гарашанин” у Гроцкој налази се у оквиру заштићене амбијенталне целине Грочанска чаршија, која представља непокретно културно добро као просторно културно-историјска целина од великог значаја.

Врчин

Врчин је насеље у Градској општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 9088 становника. Врчин је брдовито насеље. Надморска висина Врчина је 138 m. Врчин је релативне јаке густине насељености 185 становника по km². Најближи већи град је Београд 18,1 km севернозападно од Врчина.

Село је шумадијског типа, и раздвајају га Доња и Горња Мала (центар). Куће су у овом селу доста збијене, разређене или удаљене 60 m. Ретке су оне удаљене 100 метра, а још ређе 200 и 300 m. Окућнице нису велике, а најчешће поред шљивика имају и гајеве. Село не поседује праве путеве осим сеоског коловоза. Рамничарски крајеви су обично модернији. Прва кућа је саграђена пре 20 година, која је била на растојању од Брђана 1—2 km. Прави шумадијски тип су Брђани, овај крај је уједно и најстарији у селу. Најстарија породица у Врчину је породица Теофиловића. Најстарији делови Врчина најчешће имају збијене куће.Врчин се 1528. године помиње први пут под именом Хрчин.

Врчин поседује школу која се зове ОШ „Свети Сава“ и цркву Светих апостола Петра и Павла, у којој је богослужио Патријарх Иринеј.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб градске општине Гроцка

За разлику од од већине осталих београдских општина, Гроцка званично користи псеудохералдички амблем, иако се у статуту он назива грбом.

Гроцка

Гроцка је градско насеље у Србији у градској општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 8.441 становника. У граду се налази храм Свете Тројице, Средња школа „Гроцка“, Основна школа „Илија Гарашанин“ и Основна музичка школа „Невена Поповић” Гроцка.

Кроз насеље протиче речица Грочица, настала спајањем Бегаљичког и Заклопачког потока. Од њиховог спајања на улазу у насеље до уливања у Дунав има око један километар. Њен лагани ток кроз насеље мења се када водостај на Дунаву порасте. Тада постаје река која плави усеве и куће а 1923. године излила се и преко моста и поплавила куће и трговине у Грочанској чаршији.

Грочанска ада

Грочанска ада је речно острво на Дунаву, у Београду, које се налази у општини Гроцка.

Грочанска чаршија

44.67181° СГШ; 20.72047° ИГД / 44.67181; 20.72047

Грочанска чаршија се налази у Булевару ослобођења, у централном делу насеља Гроцке и представља карактеристичан амбијент српских насеља 19. века. Због свог значаја као стециште свих друштвених и економских збивања варошице 19. века, достигнућа народног неимарства и као сведока тог времена она представља непокретно културно добро као просторно културно-историјска целина од великог значаја.

Железничка станица Врчин

Железничка станица Врчин је једна од железничких станица на прузи Београд—Пожаревац. Налази се насељу Врчин у градској општини Гроцка у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Липама и другом према Зуцету. Железничка станица Врчин се састоји из 4 колосека.

Железничка станица Умчари

Железничка станица Умчари је једна од железничких станица на прузи Београд—Пожаревац. Налази се насељу Умчари у градској општини Гроцка у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Водњу и другом према Малом Пожаревцу. Железничка станица Умчари се састоји из 4 колосека.

Институт за нуклеарне науке Винча

Институт за нуклеарне науке „Винча“ основан је 1948. године као истраживачки центар за реализацију нуклеарног програма СФР Југославије. Данас је „Винча“ научни институт који покрива велики број не само нуклеарних већ и биолошки, физичких и техничко-технолошких дисциплина.

У данашње време наука све више превазилази ограничења наметнута поделама на физику, хемију, биологију и остале традиционалне дисциплине – стварањем истраживачких тимова који се оријентишу на решавање проблема на мултидисциплинарни начин, укључујући стручњаке из више области, који тако могу боље да сагледају проблем и заједнички дођу до потребних одговора.

Институт за нуклеарне науке „Винча“ је место где је овакав приступ омогућен унутрашњом организацијом и праксом. Области истраживања су: физика, хемија, биологија, енергетика, заштита од зрачења и заштита животне средине, здравље и животна средина, наука са акцелераторима, наука о материјалима.

Све ове области припадају групи природних и техничких наука. Због мултидисциплинарности рада у институту, он је способан да одговори на главне стратешке правце истраживања који су постављени на нивоу државе: нови материјали и нанонауке, енергетика, биомедицина и заштита животне средине.

Укупан број запослених тренутно флуктуира око 785, од којих је од оснивања Института до данашњих дана преко 750 доктори наука.

Неке од лабораторија су: Лабораторија за физику, Лабораторија за нуклеарну физику, Лабораторија за физичку хемију, Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију, Лабораторија за радијациону хемију и физику и многе друге.

Институт је лидер на високо-технолошком тржишту у областима заштите од јонизујућег зрачења, производњи и промету радиофармацеутика, испитивању и верификацији мера енергетске ефикасности у термоенергетским постројењима, еталонирању опреме и испитивању производа. Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне средине има развијену сарадњу са светским агенцијама у области радијационе сигурности, врши контролу извора зрачења и водећа је институција у овој области у Србији. Поред организационих јединица које се баве еталонирањем температуре, влажности и притиска, у институту постоји Центар за моторе и возила која је акредитован као контролно тело и лабораторија за прото-типска и хомологациона испитивања возила. У оквиру института послује биро за сертификацију у чијим испитивањима учествују испитне лабораторије Института „Винча” као што су центар за противексплозивну заштиту и Лабораторија за радијациону хемију и физику. Спољнотрговински промет Института „Винча” је регистрован за трговину на велико, складиштење и шпедитерско посредовање фармацеутским и хемиjским производима. Такође у оквиру Института постоји и Центар за перманентно образовање који се више од 50 година бави стручним образовањем у привреди, здравству и науци. У области заштите животне средине Лабораторија за физичку хемију је стекла озбиљну репутацију у санирању проблема неадекватних грађевинских материјала, као и пратећим анализама.

Сваке године Институт се у оквиру програма „” преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са Центром за промоцију науке појављује са својим резултатима на Сајму књига, у циљу размене својих достигнућа.

26. априла 2016. године је одржана ванредна Конференција Друштва за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе под називом „30 година од Чернобиља”. Монографија „Чернобиљ 30 година после” је показала велико интересовање шире јавности. Термотехника (часопис); Nuclear Technology and Radiation Protection и Thermal Science (часопис) су светски признати часописи са високим импакт факторима. У току су и припреме Винчиних издања за Google Books.

У оквиру Винчиних научионица редовно се одржавају програми из различитих области наука. Поводом дана Института 20. маја 2017. Институт је посетило преко 600 ученика, студената и професора.

У току је унос података за Доситеј базу истраживача.

Легат др Александра Костића

Легат др Александра Костића обухвата изванредне артефакте – вредне палеонтолошке и археолошке налазе, као и личне предмете. Легат је смештен од 4. октобра 2018. године, у галерији библиотеке „Илија Гарашанин” у Гроцкој, организационе јединице Библиотеке града Београда.Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) један је од оснивача Медицинског, Ветеринарског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду. Професор Костић је примарни део збирке деценијама прикупљао на терену Гроцке и за живота завештао општини Гроцка, са идејом да буде изложена у Ранчићевој кући као „подстицај за даља истраживања”. Након његове смрти, син Војислав Костић предаје на чување и очеве личне предмете, рукописе, део библиотеке, чиме легат постаје заокружена целина.

Легат је први пут изложен 1982. године у Ранчићевој кући (Завичајни музеј Гроцке) у сарадњи са Народним музејом, али су предмети повучени из поставке 2002. године услед небригом насталих неадекватних услова за чување.

Зорица Атић је аутор и кустос пројекта поновног излагања збирке Легата у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој. Поставку Легата је омогућила општина Гроцка у сарадњи са Центром за културу Гроцка и стручном подршком Музеја града Београда, а три институције су постале пример добре праксе и успешне сарадње. Стална поставка је спојила заоставштине двојице знаменитих људи: државника и најзнаменитијег Грочанина – Илије Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште у Дубочају, на некадашњем имању породице Гарашанин, и ове налазе завештао Гроцкој.

Рад на стварању услова за поновно излагање легата започет је 2016. године када је кустоскиња Атић упознала руководство општине Гроцка са његовим постојањем и значајем; подршком општине, могућност за формирање галерије са сталном поставком се ускоро указала у оквиру обнове Грочанске чаршије где се библиотека налази. Како би се оспособио наменски галеријски простор, у оквиру свеобухватних радова на обнови заштићене амбијенталне целине спроведена је обнова и адаптација оронуле библиотеке „Илија Гарашанин”. Током комисијског рада на попису збирке, оформљен је стручни тим за наредни корак, циљ свих дотадашњих напора – излагање Легата. Рад на поставци је током 2018. године реализовао ауторски тим: Зорица Атић, кустос и директор Центра за културу Гроцка, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, кустоси Музеја града Београда, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.

Огледно добро Пољопривредног факултета "Радмиловац", Београд

Огледно добро Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду - Радмиловац се налази на Смедеревском путу, код Винче, недалеко од Београда, легат породице Милана Вукићевића додељено факултету лета 1941. године.

Прва Београдска лига група Ц

Прва београдска лига група Ц је једна од 31 Окружне лиге у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Београдска зона, a нижи Општинска лига Сопот,Општинска лига Младеновац и Општинска лига Гроцка. Лига је основана 2013. године, а у у првој сезони је бројала 14 клубова. Лига тренутно броји 13 клубова.

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Улица Саве Ковачевића (Лештане)

Улица Саве Ковачевића се простире кроз насеље Лештане, Градска општина Гроцка.

Центар за културу Гроцка

Центар за културу Гроцка је Установа културе општине Гроцка, основана 2006. године од стране града Београда, при чему су оснивачка права 2015. године пренета на општину Гроцка. Дугорочна мисија Установе је изградња племените, отворене и креативне локалне заједнице кроз промовисање вредности толеранције, поштовања различитости, креативности, културе сећања, одговорности, иновативности, знања, отворености, солидарности, активног грађанства.

Црква Свете Тројице у Гроцкој

Црква Свете Тројице у Гроцкој подигнута је 1883. године на темељима старије цркве из 1828. Црква је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са једном полукружном апсидом на источном и припратом на западном делу, изнад које се издиже двоспратни звоник. У основи и обради фасада црква је изведена у класицистичком духу, са примесама романтичарске архитектуре. Налази се у центру Гроцке, на самом улазу у Грочанску чаршију, утврђену за непокретно културно добро као просторно културно-историјска целина од великог значаја.

Градска општина Гроцка
Насеља Гроцке
Значајни објекти
Верска здања у Гроцкој
Спорт у Гроцкој
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.