Градска општина Врачар

Општина Врачар је градска општина Града Београда. Површински ово је најмања и најгушће насељена београдска општина: заузима површину од 292 ha, на којој према попису из 2011. живи 56.333 становникa.

Градска општина Врачар
Грб општине Врачар

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Пад 56.333
Географске карактеристике
Површина 3 km2

Serbia Vračar

Belgrade Vracar

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Милан Недељковић (СНС)
Веб-сајт vracar.org.rs

Историја

Постоји неколико легенди о постанку имена Врачар. Најстарија потиче из 1521. када је овај крај добио име по јунаку-невернику чије је име било Врачар, а који је на том месту имао колибу. По другој, име потиче од врапчијих поља, јер је много ових птица било настањено на територији данашњег Врачара. Трећа пак легенда говори да је чувени српски јунак Лука Цветиновић из периода крсташких ратова на том месту затекао прелепу девојку како се купа на извору. Но, то је ипак била вештица-врачара која је након што је искористила јунака зарад телесног задовољства починила самоубиство у страху да би се претходно поменути чин могао поновити. Споменик који од заборава чува ову легенду налази се испред ресторана брзе хране Чобанов Одмор.

Укидањем рејона 1952. образоване су две општине: Источни Врачар и Неимар. Од 1960. утврђена је територија данашње општине која обухвата делове некадашњих општина Источни Врачар, Неимар и Теразије.

Слава Општине Врачар је Свети Сава, а прославља се 27. јануара.

Демографија

Према попису из 2011. године Градска општина Врачар има 56.333 становника.

Кретање броја становника

Етничка структура

Месне заједнице

  • МЗ Цветни трг, Проте Матеје 36
  • МЗ Возарев крст, Његошева 77
  • МЗ Војислав Илић, Сазонова 119
  • МЗ Неимар, Симе Игуманова (бив. Франца Розмана) 2-4

Градске четврти

  • Источни Врачар
  • Каленић
  • Крунски Венац

Галерија

Telekom Srbija (TKC)

Врачар

Pogled na Vračar

Поглед на Врачар

Panorama svetosavskog trga

Панорама Светосавског трга

Quercus robur at Flower Square, Belgrade

Цветни трг на Врачару

Види још

Спољашње везе

Библиотека „Петар Кочић”, Врачар

Библиотека „Петар Кочић” Врачар је библиотека позајмног типа. Једна је од 13 организационих јединица, односно општинских мрежа Библиотеке града Београда. Мрежу чине Централна библиотека, Дечја библиотека „Растко” и 3 огранка.

Простори у огранцима су обједињени, али су фондови одвојени, а у сваком огранку се налази и уређен простор за читање. Укупан фонд Општинске библиотеке чини око 85.000 публикација.

Борислав Пекић

Борислав В. Пекић (Подгорица, 4. фебруар 1930 — Лондон, 2. јул 1992) био је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, романсијер, драмски писац, филмски сценариста, академик и један од тринаест интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке.Добитник је НИН-ове награде за роман Ходочашће Арсенија Његована из 1970. године и низа других признања: Награда Стеријиног позорја (1972); награда удружења издавача, (1977); Награда Радио-Загреба, (1982); Годишња награда Удружења књижевника Србије за Сабрана дела (1985); Његошева награда, (1987); Награда Задужбине Јакова Игњатовића, 1991. Орден заслуга за народ са сребрном звездом за допринос у културном стваралаштву.

Након Пекићеве емиграције у Лондон 1971, југословенске власти су га сматрале персоном нон грата и низ година су осујећивали издавање његових дела у Југославији. Његова најпознатија дела су Златно руно, Беснило, Одбрана и последњи дани, Како упокојити вампира, Атлантида и Време чуда. Од 12. децембра 1985. био је дописни члан Српске академије наука и уметности.

Виртуелна библиотека Србије

Виртуелна библиотека Србије или по званичном називу ВБС — Центар за узајамну каталогизацију Републике Србије, српска је државна интернетска база података која са једног места нуди неограничен и бесплатан приступ информацијама у више од 160 библиотека у Србији. ВБС Центар се налази у Београду.

У каталогизацију улази све оно што се може каталогизовати: књиге, часописи, DVD филмови… а за своју каталогизацију библиотека користи систем COBISS. Као и сви модерни системи за прављење база података, и Виртуелна библиотека дозвољава претрагу по више критеријума, језика, ћирилицом или латиницом итд.

Врачар

Појам Врачар може да се односи на:

Врачар (Београд)

Градска општина Врачар

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб општине Врачар

Врачар има званичне симболе по стандардима српске хералдике: грб у три нивоа и заставу усвојене у априлу 1993. године. Аутор грба и заставе је Драгомир Ацовић.

Крст који доминира штитом је у ствари крст који се налази на врху главне куполе Храма Светог Саве, који доминира врачарским брдом, на ком месту је албански паша (као турски поданик) спалио мошти Светог Саве. На барјаку су застава Београда и општинска застава.

Друштво за улепшавање Врачара

Друштво за улепшавање Врачара удружење је грађана Врачара настало 1884. године из потребе за бољим и квалитетнијим животом.

Западни Врачар

Западни Врачар је бивша општина у Београду, а данас урбано насеље које се налази у северном делу општине Савски венац. Постојала је до 1957. године, када је заједно са Топчидерским брдом формирала данашњу општину Савски венац. Граничи се на истоку са Сењаком, а на западу и северу са општином Врачар. Данас представља месну заједницу на Савском венцу.

Институт за политичке студије

Институт за политичке студије или ИПС у Београду је научна установа из области друштвених наука, која од 1978. године делује самостално. Стални је члан Заједнице института у Србији. Бави се истраживањем и објављивањем научних радова везаних за политичке науке, посткомунистичку транзицију и балканске студије. У оквиру научно-истраживачких активности сарађује са универзитетима, бави се школовањем кадрова и пружа истраживачко-развојне услуге, као што су: консултантске услуге, истраживање јавног мњења, медија и сл.

Парк војводе Петра Бојовића

Парк војводе Петра Бојовића један је од београдских паркова.

Пашино брдо

Пашино брдо, некад називано и Лекино брдо у Београду, је велико брдо и насеље у јужном делу града, изнад Душановца (према Каленић пијаци).

У подножју Пашиног брда налази се Душановац. Ту је административни центар општине Вождовац. Ту се налази зграда општине, суд, специјални суд, полицијска и ватрогасна станица, дом здравља „Вождовац“, робна кућа, а у близини је и Душановачка пијаца.

Налази се на територији градских општина Вождовац и Врачар.

Углавном преовлађује предратна породична градња, мада су током социјалистичког периода изграђене неке стамбене зграде, углавном по ободу. Током последње декаде старе куће се све више (из почетка) дограђују и надзиђују, а касније потпуно руше и на њиховом месту се зидају велики објекти махом неприкладне величине.

Насеље је раније било познато по својим многобројним липама.

Пијаца Каленић

Пијаца Каленић је зелена пијаца у Београду. Налази се у општини Врачар у улици Максима Горког. Највећа и једна од најпознатијих београдских зелених пијаца, изграђена је 1926. године на Каленића гувну, једном од задужбина београдског добротвора и богаташа Влајка Каленића. Пијачне тезге налазе се на троугластом платоу између улица Његошеве и Максима Горког, а окружене су низом малих продавница, пекара и цвећара.

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Уметничка група СТ.АРТ

Уметничка група СТ.АРТ једна је од друштвено ангажована група у Србији, основана у Београду, од стране четворо уметника млађе генерације: Јелене Вићентић, Петра Мошића, Предрага Ђукића и Ивана Миленковића, са циљем да адекватно презентује реалистичан начин ликовног стварања и традиционалне ликовне вредности. Удружени у уметничку групу, ова четири индивидуалца специфичног сензибилитета представља оригиналну целину која се појавила на уметничкој сцени Србије у другој деценији 21. века.Њихови уметнички радови представљају осврт на људско искуство, ескапизам или менталну скрханост у савременом свету, и истовремено поседују заједничке карактеристике у којима негују традиционалне уметничке медије, фигуративни израз, реалистички стил и ангажован однос према друштвеној стварности. Овим група рефлектује истину коју би посматрач њихових дела свакако требало да сагледа.

Цветни трг

Цветни трг је у првој половини 19. века називан Цветном пијацом, и обухватао је простор на Врачару између улица Краља Милана, Његошеве и Светозара Марковића. Комисија која је раздељивала плацеве на овој површини је донела такву одлуку још 1843. године. Тада је овај крај још увек био ненасељен. Плац који је био планиран за пијацу је био покривен храстовом шумом, и простирао се до коњичких штала и вежбалишта кавалеријског ескадрона. Када је 1864. извршено прво преименовање улица, простор за пијацу је био постављен преко пута суседне јахачнице, на чијем је месту данас парк Мањеж. Његова локација је описана као „више Велике касарне код старе барутане на путу Крагујевачком“.

Цветни трг (пијаца)

Цветни трг била је пијаца основана у 19. веку у Београду. Друштво за улепшавање Врачара је основало ову пијацу 1884. године, тада на дубокој периферији града због чега је две године касније овде отворена и фијакерска станица. Простирала се између Улице краља Милана, Његошеве и Студеничке (некадашња М. Гарашанина, а садашња Улица Светозара Марковића).

Градска општина Врачар
Насеља Врачара
Знаменитости Врачара
Споменици културе на Врачару
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.