Градска општина Вождовац

Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha, на којој према попису из 2011. живи 158.213 становника.

Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.

Градска општина Вождовац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Раст 158.213
Географске карактеристике
Површина 148 km2

Serbia Voždovac

Belgrade Vozdovac

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Александар Савић (СНС)
Веб-сајт vozdovac.org.rs

Историја

Са места на подручју данашње градске општине Вождовац, вожд Карађорђе је повео своје устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа VI рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.

Месне заједнице

  • Бањица у улици Булевар ЈНА 96
  • Горњи Вождовац у улици Јове Илића 89
  • Чиновничка колонија у улици Јове Илића 89
  • Аутокоманда у улици Боже Јанковића 14
  • Доњи Вождовац у улици Боже Јанковића 1
  • Тешића купатило у улици Раде Кончара 1а
  • Пашино брдо у улици Мијачка 5
  • Виногради у улици Ђорђа Кратовца 50
  • Шумице у улици Устаничка 125ц
  • Душановац у улици Озренска 39
  • М. Медаковић у улици Милорада Умљеновића 18
  • Сива стена у улици Ванђела Томе 5
  • Браће Јерковић у улици Мештровићева 34
  • Митрово брдо у улици Заплањска 86
  • Кумодраж у улици Војводе Степе 413
  • Јајинци у улици Булевар ЈНА 86
  • Раковица у улици Булевар ЈНА 30
  • Бели Поток у улици Васе Чарапића 48
  • Пиносава у улици Трећа нова 37а
  • Зуце у улици Четрнаеста нова 5а
  • Рипањ у улици Ерчанска 10
  • Кумодраж 1 у улици Стара 1
  • Кумодраж 2 у улици Кумодрашка 376
  • Медаковић 3 у улици Боривоја Стевановића 21

Зелена површина

На територији општине Вождовца неке пољопривредне површине садрже остатке шумских формација. Делови општине који садрже богате флористичке карактеристике су подручје Авале, Миљаковачка шума, Јајиначко-кумодрашке шуме, Баба Велка са Степиним гајом, Бањичка шума и мање шумске формације у речним долинама. Сви поменути шумски комплекси се налазе у непосредној близини насеља, те представљају окосницу за формирање спољашњег шумског појаса Београда, односно зеленог појаса у рубној зони града.[1]

Зелене површине уз ауто-пут и магистрале: зелени коридори општине Вождовац (Булевар ослобођења и Кружни пут) имају важну санитарно-хигијенску функцију којом се утиче на регулацију микроклиматских карактеристика ширег подручја. Структура зеленог коридора од Аутокоманде до Авале је веома богата: дрворед је хомоген, састављен од густо сађених стабала врсте Platanus acerifolia (једно стабло на 6 до 8 m), старост око 25-30 година и висине од око 20 до 20 m. Зеленило Булевара ослобођења допуњено је зеленилом из предбашти породичних кућа, као и парк-шумским комплексом Вождовачки парк и Бањичка шума. Други значајан магистрални правац јесте део Кружног пута чија траса пресеца већи број речних долина (Топчидерска река, Железничка река и Завојничка река). Појас око дела Кружног пута до Крагујевачког пута под Авалом је у потпуности обешумљен са обе стране пута.

Две најзначајније зелене површине градских улица на територији општине Вождовац су: зеленило у Устаничкој улици са двострано и једнострано компонованим стаблима крупнолисне липе и јавора и зеленило у Црнотравској улици са стаблима дивљег кестена (Aesculus hypocastanum) које повезује зелене површине спортског центра Бањица са зеленилом стамбене и рекреативне зоне.[1]

Насеља

Градска насеља:

Приградска насеља:

Сеоска насеља:

Демографија

Према попису становништва из 2002. године општина Вождовац има 151.768 становника. Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић, Кумодраж 2 и Медаковић.[2]

Кретање броја становника

Година Број становника
1961. 85.458
1971. 134.206
1981. 159.364
1991. 156.373
2002. 151.768

Етничка структура

Спорт

Референце

  1. 1,0 1,1 Мр Драгана Ђапа, Зелени коридори у урбаном пределу (2006), Београд, Задужбина Андрејевић
  2. ^ Вожедовачке новине бр. 341: Времеплов, pp. 20, мај 2010, приступ 29.6.2013

Литература

  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Језеро Бела река

Језеро Бела река је вештачко језеро које се налази на општини Вождовац у граду Београду. Смештено је у самом подножју планине Авале у Рипањском насељу Колонија, на око 26 km од центра Београда. Површина језера је 2,16 хектара, дугачко је 410 метара, а највећа ширина језера износи 102 метара.

Бањички логор

Логор на Бањици био је највећи концентрациони логор на подручју окупиране Србије (1941—1944).

Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941, српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. Пешадијског пука, на Бањици.Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше Југословенске војске. Имао је двојну немачко-квислиншку управу, али је био под немачком командом. Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције, док је други део био у надлежности Гестапоа. Први затвореници доведени су 9. маја 1941. и затвореници били су Јевреји и Роми, а од 1941. када је Београд проглашен за Јуденфрај углавном противници Недићевог режима, већином заробљени партизани и српски комунисти. Бањички логор представљао је по својој организацији затвор, који је служио за прихватање заточеника из Србије, који би касније били стрељањи у одмаздама. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су Немци држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи, а од тог броја пар хиљада је стрељано на стратишту у Јајинцима. Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације било уништено 1943, а и многа тела која су била покопана на подручју логора била су пребачена на друга места или су била уништена приликом повлачења.Утврђен је за споменик културе 1984. године.

Београдски марш

Београдски марш је манифестација, коју је новембра 2016. године започело удружење Србски Светионик, а подразумева пешачење на релацији Авала - Ново Гробље, у дужини 20 км. Овом манифестацијом жели се указати поштовање према ослободиоцима престолнице Србије у Првом светском рату, када је више хиљада ратика дало свој живот. Ово је само један од сегмената деловања Србског Светионика, као поштовалаца славне историје нашег народа, у години када се обележавају стогодишњице Великог рата.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб Вождовца

Грб Вождовца усвојен је у три нивоа, деведесетих година прошлог века. Грб је израдило Српско хералдичко друштво. Стављан је ван снаге од стране принудне управе општине, али је данас званичан. Општина поседује и књигу графичких стандарда у којој су описани начини коришћења симбола.

Душановац (Вождовац)

Душановац је насеље и месна заједница у Београду које се налази на градској општини Вождовац.

Граничи се са насељима Пашино брдо на северу, Аутокоманда на западу, Браће Јерковић на југу, Коњарник на истоку и Вождовац на југозападу.

Железничка станица Бела река

Железничка станица Бела река је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Барајеву, у другом према Реснику. Железничка станица Бела река састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Бели Поток

Железничка станица Бели Поток је једна од железничких станица на прузи Београд—Пожаревац. Налази се насељу Бели Поток у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Јајинцима и другом према Зуцету. Железничка станица Бели Поток се састоји из 4 колосека.

Железничка станица Зуце

Железничка станица Зуце је једна од железничких станица на прузи Београд—Пожаревац. Налази се насељу Зуце у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Врчину и другом према Белом Потоку. Железничка станица Зуце се састоји из 2 колосека.

Железничка станица Клење

Железничка станица Клење је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Рипањ тунелу и у другом према према Рипњу. Железничка станица Клење састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Липе

Железничка станица Липе је једна од железничких станица на прузи Београд—Пожаревац. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Малој Иванчи и другом према Врчину. Железничка станица Липе се састоји из 2 колосека.

Железничка станица Пиносава

Железничка станица Пиносава је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Пиносава у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Рипњу и у другом према према Реснику. Железничка станица Пиносава састоји се из 2 колосека.

Железничка станица Рипањ

Железничка станица Рипањ је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Клење и у другом према према Пиносави. Железничка станица Рипањ састоји се из 5 колосека.

Железничка станица Рипањ тунел

Железничка станица Рипањ Тунел је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Раљи и у другом према према Клењу. Железничка станица Рипањ Тунел састоји се из 2 колосека.

Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак''

Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак'' је национална установа за превенцију, лечење и праћење инфективних болести. Институт је основан 1930, године, а оснивач је Влада Републике Србије. „Торлак" је национални произвођач висококвалитетних, безбедних и ефикасних вакцина и серума, производи и имунобиолошке и дијагностичке препарате и средства, којима снабдева здравствене установе на територији Републике Србије, прати, проучава, испитује, утврђује, уводи, спроводи стручне и научне методе превенције и дијагностике заразних болести, учествује у утврђивању и спровођењу доктринарних упутстaва у области превенције и дијагностике заразних болести.

Општина Лекино брдо

Општина Лекино брдо је послератна општина у Београду, постојала у периоду 1952—1955. Простирала мање-више на Пашином (у том периоду Лекином) брду, по коме је и добила име.

Када је непосредно после Другог светског рата 1945. године Београд подељен на рејоне, ово подручје спадало је у 6. рејон. После распуштања рејона 1952. године, основана је самостална општина Лекино брдо, a 1. септембра 1955. године припојена је општини Вождовац.

Пашино брдо

Пашино брдо, некад називано и Лекино брдо у Београду, је велико брдо и насеље у јужном делу града, изнад Душановца (према Каленић пијаци).

У подножју Пашиног брда налази се Душановац. Ту је административни центар општине Вождовац. Ту се налази зграда општине, суд, специјални суд, полицијска и ватрогасна станица, дом здравља „Вождовац“, робна кућа, а у близини је и Душановачка пијаца.

Налази се на територији градских општина Вождовац и Врачар.

Углавном преовлађује предратна породична градња, мада су током социјалистичког периода изграђене неке стамбене зграде, углавном по ободу. Током последње декаде старе куће се све више (из почетка) дограђују и надзиђују, а касније потпуно руше и на њиховом месту се зидају велики објекти махом неприкладне величине.

Насеље је раније било познато по својим многобројним липама.

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Шупља Стена (Вождовац)

Шуплља Стена је приградско насеље у општини Вождовац, у Београду. Налази 20 километара јужно од Теразија, у шуми на Авали. На планини је смештена ружа ветрова, место са благотворним утицај на здравље, а посебно на респираторни систем.

Градска општина Вождовац
Насеља Вождовца
Верска здања
Спорт на Вождовцу
Знаменитости Вождовца
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.