Градска општина Барајево

Општина Барајево је градска општина Града Београда. По географском положају спада у приградске општине. Заузима површину од 21.312 ha, и у којој према попису из 2011. живи 27.110 становника.

Градска општина Барајево
Грб градске општине Барајево

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Седиште Барајево
Становништво
Становништво Раст 27.110[1]
Географске карактеристике
Површина 213 km2

Serbia Barajevo

Belgrade Barajevo

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Слободан Адамовић
Веб-сајт barajevo.org.rs

Историја

Многобројни извори на територији данашње општине били су предуслов настањивања на овом подручју. По предању у давна времена би речено: „бара је ово“. Тако је настало и до данас остало име Барајево. Насеље се помиње у доба турске управе под именом Барај, а у време аустријске окупације под данашњим именом. Општина Барајево је приступила заједници београдских општина 1955.

Дан и слава општине је 28. август, Велика Госпојина.

Демографија

Према попису из 2002. године општина Барајево има 24.641 становника. Према проценама их 2005. има 26.449. Само насеље Барајево је 2002. имало 8.325 становника, а према проценама 2005. године има 9.231.

Кретање броја становника

Етничка структура

Насеља

Општина има 13 насеља:

Култура

На територији општине Барајево делатност културе обављају више установа.

  • Центар за културу
  • Библиотека „Јован Дучић”

Библиотека „Јован Дучић”

Библиотека „Јован Дучић” налази се у централном делу општине Барајево. У насељу Вранић (Барајево) налази се огранак библиотека „Бранко Ћопић”.

Споменици културе у Барајеву

Заштићена природна добра у Барајеву

Види још

Референце

  1. ^ Републички завод за статистику, Приступљено 27.1.2016.

Спољашње везе

Барајево

Барајево је насеље у Србији у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 9.158 становника.

Овде се налазе Црква Светог Саве у Барајеву, Црква Светог Николе у Барајеву, Библиотека „Јован Дучић” (Барајево), Железничка станица Барајево и Стара механа у Барајеву.

Овде се налазе Запис Николића храст (Гунцати), Запис Петковића храст (Барајево), Запис храст у центру (Барајево), Запис крушка код цркве (Барајево) и Запис Ивковића крушка (Барајево).

Библиотека „Бранко Ћопић” (Вранић)

Библиотека „Бранко Ћопић” (Вранић) ради у Вранићу, као огранак централне библиотеке „Јован Дучић” у Барајеву. Библиотека се налази у саставу Библиотеке града Београда. Просторије библиотеке се налазе у Спомен дому у Вранићу.

Градска општина

Градска општина је део територије града у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Град је дефинисан Законом о територијалној организацији Републике Србије.

Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Број, назив и подручје градске општине се одређује Статутом града у складу са Законом о локалној самоуправи. Градске општине нису одређене Законом и стога су интерно питање организације сваког града.

Грб градске општине Барајево

Грб општине Барајево је симбол београдске општине Барајево. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики. Грб општине је уједно и грб места Барајева, њеног средишта.

Железничка станица Барајево

Железничка станица Барајево је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Барајево у градској општини Барајево у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Великом Борку и у другом према Белој реци. Железничка станица Барајево састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Велики Борак

Железничка станица Велики Борак је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Велики Борак у градској општини Барајево у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Степојевцу и у другом према Барајеву. Железничка станица Велики Борак састоји се из 3 колосека.

Народно неимарство

Фолклорна архитектура код Срба се јавила на малом простору и има неколико типова кућа са инвентивним и духовитим решењима које имају значај у култури и архитектури српског народа. Разликујемо сеоску и градску народну архитектуру. На њен развој утицали су сви они услови који утичу на архитектуру али на специфичан начин. Развија се после долазка Словена око 9. века и траје до четрдесетих година 20. века, када се још увек јављају дела под утицајем народног неимарства.

Павле Поповић (совјетник)

Павле Поповић (Вранић, средина 18. века — Вранић, 8. (20.) децембар 1816) био ратник и дипломата, учесник у Првом и Другом српском устанку, члан Правитељствујушћег совјета српског и члан Народне канцеларије у Београду.

Саобраћај у Београду

Београд поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Београд je највећи град у Европи без метро система.

Сима Марковић (војвода)

Сима Марковић (Велики Борак, 1768 — Београд, 22. март 1817) је био кнез, оберкнез и војвода из Првог српског устанка. Био је истакнути државник, члан и предсједник Правитељствујушчег совјета сербског (председник постао на Велику Госпојину 1805. године). Кнез београдске нахије постаје 1793.године. Учесник је Кочине крајине. У Првом српском устанку предводи војску на Иванковцу, Мишару, Делиграду,у ослобађању Смедерева и Чокешини. Војска Кнеза Симе Марковића прва улази у Београдску варош 13. децембра 1806. приликом ослобађања Београда од Турака. Попечитељ народне касе, односно први министар финансија постао је 1811. године. Са Павлом Цукићем је 1817. године подигао устанак против кнеза Милоша Обреновића, али је устанак угушен, он ухваћен и погубљен на Калемегдану, на Младенце.По њему се зову улице у Београду, Смедереву и Крагујевцу и улица која води ка његовом родном месту, као и основна школа у Барајеву. У Великом Борку се већ више од 4 деценије, крајем месеца августа, организују „Дани кнеза Симе Марковића“.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Споменик природе Три храста лужњака Баре

Споменик природе „Три храста лужњака – Баре“ је природни ботанички споменик треће категорије заштићених природних добара Републике Србије.

Србски православни појци

Србски православни појци су а капелa састав који се бави очувањем српске традиционалне музике. У свом репертоару негује песме првенствено духовног, али и националног, етно и староградског карактера.

Као састав окупили су се 26. новембра 2011. године када су четири пријатеља, колеге са Теолошког факултета, решила да даром за песму који поседују улепшају црквена богослужења. Како је идеја расла, ширио се спектар песама, а како је расло ангажовање овог састава, тако се и број чланова повећавао. ПОЈЦИ данас броје десетак чланова.

Великим трудом и залагањем Србски православни појци постају незаобилазан део многих световних окупљања, а то препознаје и Његова Светост патријарх српски господин Иринеј и 31. октобра 2013. године даје благослов у сваком даљем њиховом раду на очувању српске музике.Идејни творац и оснивач Србских православних појаца је Марко Качаревић, док је Слава састава Света Тројица – Духови.

ФК Лисовић

ФК Лисовић је српски фудбалски клуб из Лисовића, насеља у општини Барајево. Клуб је основан 1977. године, а тренутно се такмичи у

Првoj Београдскoj лиги група Б. Боје клуба су жута и плава.

Центар за културу Барајево

Центар за културу Барајево обавља делатност у области културе од значаја за општину Барајево.

Црква Светог Илије у Вранићу

Црква Светог Илије у Вранићу налази се у црквеној порти у центру села. Изграђена је крајем 19. века. Дело је познатог српског архитекте Светозара Ивачковића. Освећена је 1888. године од архиепископа и митрополита Србије Теодосија Мраовића.

Црква брвнара у Вранићу

Црква брвнара у Вранићу (Градска општина Барајево) подигнута је 1823. године на темељима старије цркве из 18. века. Представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Црква брвнара налази се у црквеној порти у Вранићу, поред новије цркве Светог Илије. Данас је ово црква Светих четрдесет мученика (Младенци).

Црквена порта у Вранићу

Црквена порта у Вранићу се налази у селу Вранић (Београд, Градска општина Барајево). Издваја се по свом културно-историјском значају и представља својеврсан комплекс који чине црква брвнара (црква Св. четрдесет мученика) која датира с почетка 19. века и заштићена је као споменик културе од великог значаја, црква Св. Илије са звоником, грађена у другој половини 19. века, потом кућа породице Матић из прве половине 19. века са неколико помоћних објеката, надгробници, Парохијски дом у коме се налазе Спомен музеј, архив и црквена библиотека, и свештеничка кућа.За развој садржаја овог јединственог комплекса међу најзаслужнијима је протојереј-ставрофор Радивоје Митровић, који је био свештеник у Вранићу од 1969. до 2009. године.

Чаршија у Бељини

Чаршија у Бељини је чаршија која се налазила у Бељини, представља непокретно културно добро као просторно културно-историјска целина.Село Бељина налази се јужно од општинског центра Барајева, у долини реке Бељанице. Бељина спада међу најстарија насеља београдске околине, о чему непосредно сведоче археолошки налази из доба неолита, антике и средњег века. Континуални развој насеља може се пратити кроз писане изворе од XVI века до данас.

Градска општина Барајево
Насеља Барајева
Верска здања
Културна добра и споменици природе општине Барајево
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.