Гољак (планина)

Брдско-планински масив Гољака припада Родопском планинском систему, који је један од најстаријих у Европи. Планина се на истоку протеже својим обронцима тј брдо Хисар изнад Лесковца , до реке Ветернице, које је одваја од Кукавице. Западно је косовска планина Пруговац, северно Јабланичка котлина која је одваја од планине Радан. Јужно је Косовско поморавље. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују гранити и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.[1]

Највиши врх Гољака је Веља глава (1.181 м.) и налази се на самој граници општина Медвеђа и Лебане, која се у само пар километара граничи са општином Косовска Каменица. Кањон реке Шуманке, десне притоке Јабланице, у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана.[2] У подножију планине, недалеко од Медвеђе налази се Сијаринска бања[3]

Референце

  1. ^ Planine: Goljak
  2. ^ „Планина Гољак[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Sijarinska Banja

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Јабланица (област)

Јабланица лежи у централном делу Балканског полуострва, у јужном делу Србије и захвата део леве стране слива Јужне Мораве. Представља део субрегије Јужно Поморавље у ширем смислу, а захвата простор сливова реке Јабланице и њених притока. Област је добила назив управо по реци Јабланици која протиче дуж целе њене територије и даје јој основни печат.

Јабланица (притока Јужне Мораве)

Јабланица је река на југу Србије, лева притока Јужне Мораве. Настаје спајањем Туларске и Големобањске реке, које се формирају на падинама Гољака (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код села Маћедонци) до ушћа у Јужну Мораву у Лесковачкој котлини (код села Печењевце), дужина јој износи 84,5 km. Реке од којих настаје теку планинским замљиштем и имају велики пад, клисурасте долине и бројне брзаке. Сличних је особина и сама Јабланица у току до Лебана односно до уласка у Лесковачку котлину. У горњем и средњем току називају је и Медвеђа, а тек низводно од села Шилова, на дужини од око 50 km, само Јабланица. У Лесковачкој котлини тече широком и плитком долином, има мали пад и многе меандре ,непосредно уз сам град Лесковац. Површина слива јој износи 896 км², а просечни проток на ушћу је 5 m³/с. Најзначајнију притоку Шуманску реку, прима са десне стране код Лебана. Значајније леве притоке су Лапаштица и Газдарска река.

Јабланица је бујичава, носи огромну количину материјала, раније се често изливала из корита (сваких 10 година 1986, 1976, 1966,... тзв. „десетогодишња вода“; највећа поплава десила се 1976. г.), плавила обрадиве површине, односила саобраћајнице, мостове и причињавала друге штете.

Јабланица је највећа сушица (потпуно пресушује у току лета и зиме) у Србији и једна од највећих у Европи.

Гољак (вишезначна одредница)

Гољак може бити:

насељеГољак (Јастребарско), насеље у града Јастребарско, ХрватскаобластГољак (област), географска област на Косову и Метохији, Србијаили острвоГољак (острво), је ненасељено острво у Јадранском моту, Хрватскаили планинаГољак (планина),је планина у југоисточној Србији

Приштина

Приштина (алб. Prishtinë, Prishtina) је највећи град Аутономне Покрајине Косова и Метохије и њихов административни центар, као и центар Косовског округа. Град има већинско албанско становништво, поред осталих мањих заједница. Са општинском популацијом од 204.937 становника, Приштина је други град по величини са претежно албанском популацијом. Приштина је четврти највећи град у Србији. Град лежи на североисточном делу Косова, близу планине Гољак.

Током палеолитског доба, оно што је сада подручје Приштине било је укључено у Винчанску културу. Приштина је била дом неколико Илира и Римљана током антике. Краљ Бардилис је увео различита племена на подручје Приштине у 4. веку пре нове ере, стварајући Дарданску краљевину. Наслеђе антике је још увек евидентно у граду, који представља древни град Улпијана, који се сматра једном од најважнијих римских градова на Балканском полуострву. У средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији, као и краљевско имање Стефана Милутина, Стефана Уроша III, Стефана Душана, Стефана Уроша и Вука Бранковић.Када су Османлије освојиле Балканско полуострво, Приштина је била важан рударски и трговачки центар због своје стратешке позиције у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по својим трговачким сајмовима и предметима, као што су козја кожа и козје длаке, као и барут. Прва џамија у Приштини саграђена је крајем 14. века под српском владавином. Толеранција и коегзистенција религије и културе била је у делу друштву вековима.

Приштина има свој међународни аеродром код места Слатина, испод планине Голеш и универзитет. У Приштини је од 2005. до 2010. грађена Катедрала Мајке Терезе, највећи римокатолички храм на Балкану.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.