Горње Неродимље

Горње Неродимље (алб. Nerodime e Epërme) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.648 становника.

Горње Неродимље
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаУрошевац
Становништво
 — 2011.1.648[a][1]
Географске карактеристике
Координате42°22′13″ СГШ; 21°04′43″ ИГД / 42.3703° СГШ; 21.0786° ИГДКоординате: 42°22′13″ СГШ; 21°04′43″ ИГД / 42.3703° СГШ; 21.0786° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина713 м
Горње Неродимље на мапи Србије
Горње Неродимље
Горње Неродимље
Горње Неродимље на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број0290
Регистарска ознакаУР

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горње Неродимље површине 1107 ha. Овде се налази Споменик природе „Стабло мунике у селу Горње Неродимље“.

Историја

Горње Неродимље је старо и велико село. Први пут се помиње у Грачаничкој повељи српског краља Стефана Уроша Милутина из 1311-1316. године. У Неродимљу се налазио дворац Стефана Дечанског, у коме је 1330. године писана Дечанска хрисовуља. Цар Душан и цар Урош имали су своје дворове у оближњој тврђави Горњи и Доњи Петрич, и одатле су издали многе повеље, писма и друга акта.

У порти неродимљске цркве Светих Арханђела 1321. године је умро краљ Стефан Урош Милутин и одатле је био пренет у своју задужбину — манастир Бањску. У Неродимљу је 1371. године умро и последњи потомак из лозе Немањића — цар Урош. Године 1705. његово тело је пренето у фрушкогорски Манастир Јазак. По турском попису из 1455. године у Неродимљу је било 71 српско домаћинство и два православна попа. У селу се налази неколико храмова и црквишта. Манастир и црква Светих Арханђела потичу из XIV века, а обновљени су 1700. године. До пре 1975. године изнад цркве је расло горостасно стабло црног бора, које је, према предању, својом руком засадио краљ Душан 1336. године. Изнад Горњег Неродимља, у једном засеоку, налази се црква Успења Пресвете Богородице или манастир Светог Уроша. По традицији, манастир је крајем XIV века подигла царица Јелена на гробу свог јединца цара Уроша. Из ове цркве пренете су цареве мошти у Јазак. У селу се још налазе остаци цркве Светог Николе и темељи трију цркава непознатих светитеља.

Становништво

Према званичним пописима, Горње Неродимље је имало следећи етнички састав становништва:

Националност[1][2] 2011.[b] 1981.
Албанци 1.638 (99,39%) 935 (49,58%)
Срби - 686 (36,37%)
Роми 7 (0,42%) -
Црногорци - 4 (0,21%)
Муслимани[c] - 1 (0,06%)
остали 3 (0,19%) 14 (0,74%)
Укупно 1.648 1.641
Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 845
1953. 935
1961. 1.219
1971. 1.267
1981. 1.641
1991. 1.886
2011. 1.648

Види још

Напомене

  1. ^ Укључујући и становнике Стојковићa.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  3. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Епархија рашко-призренска

Епархија рашко-призренска или Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Теодосије (Шибалић), а седиште епархије се налази у Призрену. Број верника ове епархије је у опадању због политичких притисака и дешавања која су довела до исељавања српског становниптва.

Манастир и црква Светог Арханђела (Горње Неродимље)

Манастир и црква Светог Арханђела се налазила у Горњем Неродимљу, западно од Урошевца, подигнута је у XIV веку, као манастирска црква.

Неродимка

Неродимка је река код Урошевца, у Србији, на Косову и Метохији, позната по реткој хидрографској појави – бифуркацији.

Неродимка настаје на месту званом Састав река, спајањем Мале и Велике (Големе) реке, које извиру испод јужних падина Неродимске планине на надморској висини од 600 м. Дужина реке је 29 km, површина слива 209 m², а просечни проток 0,9 m³ у секунди. Неродимка је слаб водени ток, али је због бифуркације постала позната у свету.

Текући ка истоку Неродимка пролази кроз село Горње Неродимље настављајући даље према Урошевцу.

Након 6-7 km од Састава река, на 2 km северозападно од града, на месту званом Балићко Пландиште, код села Балић у кориту реке подигнута је брана. Један део воде прокопаним јазом одводи се према истоку ка граду (леви крак), док остатак, под називом Стара Река (десни крак), наставља да тече својим природним коритом ка југу до Качаника где се улива у Лепенац, а преко Вардара иде до Егејског мора.

Леви крак, након само 1,2 km од бране, долази до места званог Теразија где се и сам некада рачвао у два дела. Према северу се одвајао леви црноморски крак одводећи воду Неродимке у Сврчинско језеро, које се простирало северно од града, између села Сазлије и Рабовца, па је познато и под називом Сазлијско језеро али и Рабовачко блато. Није познато када је настало али је опстајало захваљујући непропустљивом земљишту, атмосферским падавинама и сталним дотицањем воде како из Неродимке тако и из Сливовке и Сазлијске реке. Некада је из језера ка северу отицала река Ситница и идући равном Косовском котлином прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. У језеру је у то време постојало острво (има доказа да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација Сврчина, једног од двораца Немањића у коме је Цар Душан крунисан за краља 8. септембра 1331. Језеро је као водена препрека пружало заштиту дворцу од нежељених гостију, а његово постојање и значај потврђује чињеница да је било уцртано и на мапама путописаца из тог периода.. Међутим, одласком Немањића из ових крајева, њихови дворци и летњиковци бивају напуштени, а језеро препуштено дејству природних сила почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочвару. Иако одвојена од матичног тока Неродимка наставља да прихвата воду дојучерашњих притока језера и да дренира остатке језерске воде оформивши корито на његовом некадашњем дну. Језеро постепено нестаје, а овај крак Неродимке продужава свој ток до села Рабовца где се улива у Ситницу. Ситница се код Косовске Митровице уливала у Ибар, а преко Западне Мораве и Дунава одлазила све до Црног Мора, чинећи тако Неродимку делом Црноморског слива.

Десни, егејски крак, и данас тече од Теразије према граду, а након 800 метара, код првих градских кућа, скоро под углом од 90° нагло скреће ка југу улазећи у сам град. Донедавно овај крак Неродимке је жуборио између кућа и дворишта да би осамдесетих година 20. века, интервенцијом градских власти, његов ток био пресељен под земљу - у бетонске цеви. Након подземног тока у дужини од 1.800 метара овај крак Неродимке поново излази на светлост дана и после једног километра површинског тока улива се - у Стару Реку, односно у онај (десни) крак Неродимке који се одвојио код бране на Балићком Пландишту. Од тог места заједно настављају пут ка Лепенцу и Егејском мору. Ово рачвање и поновно спајање није необично код река, али је веома интересантно да се не помиње год географа који су проучавали Неродимку и њен релативно кратак ток.

Међутим, бифуркација Неродимке, била она вештачка или не, престала је да постоји као феномен у другој половини 20. века. Наиме, вероватно због потребе неке воденице за водом, а можда и обичног немара људи, дно леве рачве код Теразије је подигнуто у односу на матични ток, па је корито црноморског крака до некадашњег ушћа у језеро, у дужини од око 1.000 метара - пресушило. Захваљујући околности да је дно језера нагнуто ка северу и да су Сазлијска река и Сливовка наставиле да снабдевају водом остатак тока реке, она је ипак наставила да тече ка Ситници и Црном мору. Али, због овог прекида водотока Неродимка је престала да буде део Црноморског слива, па се више није могло говорити о бифуркацији.

Иначе, бифуркација Неродимке први пут се помиње 1321. у Грачаничкој повељи Краља Милутина. Дуго је сматрана природном. Мишљење географа о природном постанку бифуркације први доводи у сумњу Бранисла Нушић, на основу вештачки прокопаног јаза којим Неродимка тече. Из истог разлога и Јован Цвијић је ову бифуркацију назвао вештачком. Касније, када се лично уверио да је пре вештачких радова од Неродимке према Сазлији постојао спор водоток, изнео је мишљење да је она природна бифуркација дотерана људском руком. Међутим, према испитивањима Анастасија Урошевића, бифуркација Неродимке је вештачка творевина заснована на природној предиспозицији. Подизање бране у речном кориту и прокопавање новог тока којим је део реке спроведен у Ситницу, било је могуће само захваљујући природним карактеристикама терена, тј. чињеници да река тече дуж развођа два слива и да је минималном интервенцијом човека речни ток могао бити усмерен у жељеном правцу. Зато је најправилније рећи да је ова бифуркација настала сарадњом човека и природе. Али, да би се овај ретки феномен поново оживео, потребно је извести неопходне регулационе радове како би се речни ток вратио у раније корито. Без тога, тврња да је Неродимка река чија вода тече у два мора - просто је нетачна.

Неродимље

Неродимље (понекад и Породимље) је био комплекс неутврђеног двора српских владара у првој половини 14. века који се налази 5 km западно од Урошевца на простору села Горњег и Доњег Неродимља око реке Неродимке. У њему је 29. октобра 1321. године преминуо краљ Милутин (1282—1321), а његовог сина Стефана (1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у Петрич у коме је заробљен, после чега је спроведен у Звечански Град у коме је и умро 11. новембра1331. године. Ту је "летњиковац" имао и српски цар Урош Немањић.

На широком простору има више остатака, махом сакралне архитектуре из доба Немањића, али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година 20. века су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из 6. века.

Општина Урошевац

Општина Урошевац је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 344 km².

Насељена места у општини су: Бабљак, Балић, Биба, Бурник, Варош Село, Гатње, Горње Неродимље, Гребно, Грлица, Догањево, Доње Неродимље, Драмњак, Заскок, Златаре, Језерце, Јерли Прелез, Јерли Талиновац, Камена Глава, Косин, Кошаре, Лашкобаре, Манастирце, Миросавље, Мухаџер Прелез, Мухаџер Талиновац, Муховце, Некодим, Нови Мираш, Папаз, Плешина, Појатиште, Рака, Раховица, Сазлија, Сврчина, Сливово, Сојево, Софтовић, Српски Бабуш, Стари Мираш, Старо Село, Стојковић, Танкосић, Трн, Урошевац и Црнило.

Списак девастираних православних цркава и манастира на Косову и Метохији 1999.

Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији 1999, је систематизован приказ свих српских цркава, манастира и других светиња разорених, пштећених, оскрнављених и опљачканих од јуна до октобра 1999. године по, по окончању НАТО бомбардовање СРЈ и доласка међународних снага КФОР-а на простор Косова и Метохије.Каква год да је тренутна или будућа судбина, девастираних православних светиња на Косову и Метохији, с оне стране административне границе Србије и Косова и Метохије, овај списак девастираних манастира, цркава и споменика, живи у подсвести сваког православца, и говори о части и достојанству сваког хришћанина, који је те храмове изградио, као и њиховим подвизима којима је настојао да их још из периода Осмалијско царства, сачува од заборава и срамоте и подлости других народа, који су уништили или у чијем присуству је настало разарање доле наведеног српског, али и светског, културног наслеђа.

Код свих ових девастираних православних светиња опљачкане су или спаљене и манастирске и парохијске зграде, и оскрнављена гробља. И поред критике међународне јавности до сада ниједан случај рушења цркава и манастира и других православних светиња из 1999. године није расветљен, нити и један кривац ухваћен. Напротив, напади се настављају, од који је један већих размера био марта 2004. године, а број страдалих светиња се непрестано повећава.

И поред напред наведеног понашања, Албанаца, у последње време су све учесталији захтеви да над српским светињама на Косову и Метохији титулар постане албанска власт и њена православна црква, учлањењем у УНЕСКО. То, нажалост, поново уноси страх од покушаја одузимања идентитета части и достојанства, код сваког хришћанина Православне вере на овом подручју Србије. На то упућује и чињеница да власт у Приштини, недвосмислено никада није осудила варварско уништавање српских цркава, манастира и гробаља 1999, 2004, па и касније.

Списак манастира Српске православне цркве

Списак манастира Српске православне цркве, сређен је по епархијама. Многи српски манастири су добили своје презентације на интернету па су поред неких додати и линкови.

Српска православна црква има велики број манастира. Многи од ових манастира су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе од изузетног значаја

Списак споменика културе од изузетног значаја обухвата споменике културе на територији Републике Србије који уживају највиши степен државне заштите, а неки од њих су уврштени у УНЕСКОву Светску баштину.

Списак споменика културе у Косовском округу

Следи списак споменика културе у Косовском округу.

Споменик природе „Бор Цара Душана“

Споменик природе „Бор Цара Душана“ је био изузетан представник балканског субендема. Стабло је посечено у јуну 1999. године, после уласка КФОР-а на Косову и Метохију, иако је за споменик природе проглашен 1995. године.Бор - муника се налазио у долини реке Неродимке, на њеној десној обали, у порти цркве Светих Арханђела, на сеоском гробљу у самом селу Горње Неродимље, општина Урошевац, на Косову и Метохији.

Стабло је било очувано, витално и плодоносно. Стабло је остатак Летњиковца Цара Душана и имало висину од 23 метра. По веровању стабло је посадио лично Цар Душан 1336. године.

Споменик природе „Стабло мунике у селу Горње Неродимље“

Споменик природе „Стабло мунике у селу Горње Неродимље“ се налази на територији општине Урошевац, на Косову и Метохији. Стабло мунике (Pinus heldreichii Crist.) је заштићено 1961. године као споменик природе.

Српске енклаве на Косову и Метохији

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.

Стојковић

Стојковић (алб. Stojkoviq) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији.

Урошевац

Урошевац (старији назив Феризовић; алб. Ferizaj, Ferizaji, Ferizoviç) је град и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 42.628 становника.

Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу

Црква Успења Пресвете Богородице или Манастир Светог Уроша је сакрална грађевина са краја 14. века, подигнута на падинама Нередичког брда, недалеко од Шајковца (Шареника) код Горњег Неродимља, западно од Урошевца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.