Горње Лесковице

Горње Лесковице је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 391 становника.

У селу је подигнута биста војнику Стојадину Мирковићу (1972-1991) који је погинуо у Бјеловару.[1]

Горње Лесковице
Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 10
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 391
Географске карактеристике
Координате44°09′10″ СГШ; 19°51′05″ ИГД / 44.152666° СГШ; 19.851333° ИГДКоординате: 44°09′10″ СГШ; 19°51′05″ ИГД / 44.152666° СГШ; 19.851333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина747 м
Горње Лесковице на мапи Србије
Горње Лесковице
Горње Лесковице
Горње Лесковице на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Горње Лесковице живи 387 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (41,1 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 155 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.238
1953. 1.249
1961. 1.119
1971. 912
1981. 731
1991. 589 588
2002. 463 468
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
462 99,78 %
непознато
  
1 0,21 %

Галерија

Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 11

Горње Лесковице - Панорама

Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 3

Горње Лесковице - Панорама

Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 9

Горње Лесковице - Панорама

Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - seoska crkva

Горње Лесковице - Црква

Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - seoska škola 2

Горње Лесковице - Школа

Gornje Leskovice - opština Valjevo - zapadna Srbija - centar

Горње Лесковице - Центар

Референце

  1. ^ Биста Синђелићу с Повлена („Вечерње новости“, 1. октобар 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Лесковице

Лесковице могу бити:

Лесковице (Пелхримов), насељено мјесто у округу Пелхримов, крај Височина, Чешка Републикаили

Горње Лесковице, насељено мјесто града Ваљева, Република Србија

Доње Лесковице, насељено мјесто града Ваљева, Република Србија

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Стеван Борота

Стеван Борота (Винковци, 14. новембар 1898 — Ваљево, 27. март 1942), механичар и учесник Народноослободилачке борбе.

Стојадин Мирковић

Стојадин Мирковић — Цоле (Горње Лесковице код Ваљева, 1972 — Беденик код Нове Раче, 1991), био је војник Југословенске народне армије на редовном одслужењу војног рока.Рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице, општина Ваљево, одакле је после регрутације отишао 28. децембра 1990. године на редовно служење војног рока у Бању Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у ВП 4848/16, Бјеловар и у централно складиште борбених средстава у селу Беденик код Нове Раче, удаљеном двадесетак километара од Бјеловара.

После блокаде хрватских паравојних формација, мајор Милан Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, Тепић је дигао 29. септембра 1991. године у ваздух војно складиште и себе. Том приликом је погинуо и војник Стојадин Мирковић, када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила „зоља”.После непуне четири године од погибије његови посмртни остаци су допремљени из Хрватске и 18. јула 1995. године сахрањени уз војне почасти у родном селу.Њему у част, откривена је биста у дворишту ОШ „Милош Марковић” у Горњим Лесковицама, док је својевремено за херојско дело, Стојадину постхумно додељено највеће градско признање „Септембарска повеља” и Орден за заслуге у области одбране и безбедности I степена.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.