Горња Мезија

Горња Мезија (лат. Moesia Superior) је римска провинција настала у доба Домицијана (вероватно 85. или 86. године) поделом раније успостављене провинције Мезије. Граница између Горње и Доње Мезије ишла је реком Чибрицом (на територији данашње Бугарске). Границе Горње Мезије обухватале су, грубо говорећи територију данашње Србије без Војводине и без већег дела Косова и Метохије, један мањи део северозападне Бугарске, као и северну Македонију. Западна граница Мезије вероватно није ишла Дрином, него нешто источније (Чачак је тако био у провинцији Далмацији). Након Трајанових Дачких ратова Мезија се проширила на север да би заузела територију између Дунава и доње Тисе, до реке Марош.

Горња Мезија је увек била војна, гранична провинција римског царства. Највећи римски војни логори су били у Београду (римски Сингидунум), недалеко од Пожаревца (римски Виминацијум): ту су биле стациониране две легије, кључне за одбрану дунавског лимеса.

И други градови у Горњој Мезији имали су војне логоре: Рацијарија (у данашњој Бугарској), на пример. Од градова од већег значаја у Горњој Мезији треба споменути Скупи (недалеко од данашњег Скопља), Ремесијана (данас Бела Паланка), Улпијана (данас Липљан), Акве (данас Прахово), Наисус (данас Ниш).

У време цара Хадријана ови већи градови у Горњој Мезији добили су статус муниципијума, а у то време латински језик и римска култура се проширила и у ову провинцију.

Током велике унутрашње кризе у III веку, провинција Мезија је јако страдала. Када је цар Аурелијан 270. године евакуисао прекодунавску Дакију, источни део Горње Мезије је издвојен из састава ове провинције и на том подручју је створена нова провинција, названа "Дакија Аурелијана" (лат. Dacia Aureliana), која је касније подељена на две нове провинције — Приобалну Дакију и Унутрашњу Дакију.

У време римског цара Диоклецијана (284—305) провинција Горња Мезија је раздељена на провинцију Прву Мезију (лат. Moesia Prima) на северу и провинцију Дарданију (лат. Dardania) на југу.[1]

Једна од најзначајнијих римских грађевина на овим просторима био је Трајанов мост.

Горња Мезија

Ancient balkans 4thcentury-sr

Горња Мезија у 4. веку
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Римско царство
Друштво
Званични језици латински
Религија Паганизам, хришћанство
Владавина
Оснивање 87.
Престанак 395.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Vexilloid of the Roman Empire.svg Мезија Горња Мезија (византијска провинција) Simple Labarum.svg
Портал:Историја
RomanEmpire 117
Мапа Римског царства 117. године нове ере
Roman provinces of Illyricum, Macedonia, Dacia, Moesia, Pannonia and Thracia

Види још

Референце

  1. ^ Petrović 2007, стр. 7-23.

Литература

Спољашње везе

Јужна и источна Србија

Јужна и источна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Виминацијум

За чланак о зборнику радова, погледајте Viminacium.

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

Винденис

Винденис или Вендум је био древни град у облсти Дарданија на Косову и Метохији (Србија). Остаци античког града Винденис, касније средњовековног села Видин на Косову, пронађени су на археолошком налазишту Пољанице.У време када је територија данашњег Косова и Метохије прикључена римској провинцији Горња Мезија настала је карта знаменитости које говоре о положају и развоју ове области у оквиру Римског царства - Птолемејева карта Горње Мезије (2. век) где су, у складу са картографским подацима тога времена, уцртана насеља (Улпианум, Винденис, Веланис и Арибантион).

Дарданска краљевина

Дарданска краљевина је назив независне државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба.

Дарданци

Дарданци или Дардани (антгрч. Δαρδάνιοι [Dardánioi], Δάρδανοι [Dárdanoi]; лат. Dardani), су били изузетно моћан илирско-трачки народ, веома близак Трибалима, сродни са Дачанима и Мезима. По легенди, Дарданци су били оснивачи Троје (види Дардан) и савезници Тројанаца у Тројанском рату.

Отац Енеје, према легенди оснивач римске славе и величине, пореклом је Дарданац, као и његов род gens Iulia, из којег је произашао и Гај Јулије Цезар поочим Октавијана Августа. Стога у култу римских царева посебно место заузима Афродита-Венера (која је и јулијска звезда). Познато је да је Дарданац Енеја према легенди син богиње Афродите.

Живели су у старо доба у великом делу данашње јужне Србије.

Доња Мезија

Доња Мезија (лат. Moesia Inferior) је била римска провинција образована 85-86 године. Цар Домицијан је поделио Мезију на две - Горњу и Доњу. Граница међу две новообразоване провинцији је била река Цибрица. Територија провинције је обухватала данашњу северну Бугарску (без Видинске области) са Добруџом.

Главни глад провинције је био Дуросторум (Durostorum) данашња Силистра.

Важнији римски градови у Доњој Мезији били су:

Tomis (Констанца);

Улпија Ескус (Гиген);

Нове (Свиштов);

Durostorum (Силистра);

Nicopolis ad Haemum;

Никополис ад Иструм;

Марцијанополис (Девња);

Istros;

Callatis (Мангалија);

Одесос (Варна);Диоклецијан је касније поделио Доњу Мезију на Мезију Секунду (западни део) и Малу Скитију.

Максимин Даја

Гај Валерије Галерије Максимин (лат. Gaius Valerius Galerius Maximinus; рођен 20новембра 270. године, умро лета 313. године) био је римски цар, познат под својим надимком Даја, којег је понео из сељачког детињства. Он је био рођен на истоку данашње Србије, на истоку провинције Горња Мезија. Његов ујак је био цар Галерије.

Галерије је стекао углед захваљујући својој војничкој каријери, а када је његов ујак Галерије добио титулу цезара, започео је његов успон.

308. године када је Лициније постао август, Максимин Даја је захтевао исти положај и за себе. И заиста, постао је август 310. године, уз помоћ сопствених војника. Када је умро Галерије, 311. године, Максимин Даја је добио управу над провинцијом Азијом. Максимин Даја је касније склопио савез са Максенцијем који је контролисао Италију. 313. дошло је до отвореног разлаза између Лицинија и Максимина Даје. Дошло је до рата и Максимин Даја је био поражен у две битке на северу Мале Азије. После пораза прво је побегао у Никомедију, а затим у Тарс, где је и умро августа те године.

Максимин Даја је сачуван у рђавој успомени међу хришћанима, зато што је наставио са прогонима иако је Галерије већ био објавио едикт о толеранцији.

Сестерцији Максимина Даја могу се видети у нумизматичким збиркама на Југоистоку Србије.

Маргум (град)

Маргум (лат. Margum, грч. Μάργος) је био римски град на десној обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у Дунав, код Дубравице. Крајем 1. века подигнут је војни логор у коме је кратко била стационирана легија Флавија IV. Каструм у Маргуму није археолошки потврђен, а о њему посредно сведоче епиграфски споменици, опеке са жигом и постојање канаба. У касној антици Маргум је обезбеђивао прелаз преко реке. У њему су се састали 434. године ромејски и хунски посланици, а 441. године освојили су га и разорили Хуни. Откривени су остаци касноантичких терми и делимично су истражене римска, рановизантијска и гепидска некропола.

Овај град спомиње се у изворима као место убиства Карина, 284. године, које је омогућило долазак цара Диоклецијана на власт и иместо сукоба Сабинијана (војног намесника Илирије) и Мунда (готског савезника) 505. године.

434. године у Маргуму су се састали ромејски и хунски посланици. 441. град су разорили Хуни.

На овој локацији је постојао град и у раном средњем веку који се у изворима помиње као Моравије или Морава.

Насупрот града преко Дунава налазио се град Контра Маргум (лат. Contra Margum).

Мези

Мези (лат. Moesi, грч. Μυσοί) су били трачко племе које је у I веку п. н. е. насељавало област између Доњег Дунава и планине Балкана.

Покорени су од римског императора Марка Краса 29. године п. н. е. и касније романизовани.

По освајању Мезије, Крас је претвара у римску провинцију која се простирала на данашњој територији уже Србије. Даљи напредак ова провинција доживљава у време цара Тиберија када се проширује на простор данашње Србије и север данашње Бугарске све до ушћа Дунава у Црно Море а на југу се простире до планине Балкан. Под владавином цара Домицијана Мезија је подељена на Мезију Супериор (Горња Мезија) и Мезију Инфериор (Доња Мезија).

Мезија

Мезија (лат. Moesia, грч. Μοισία [Moisía]) је у почетку била земља Меза, трачког племена које је живело на доњем Дунаву, вероватно на једном делу територије данашње Србије.

Мало се зна о Мезима пре 29. п. н. е. када их је први пут поразио римски заповедник Марко Крас. Нешто касније дошло је до стварања посебне римске провинције. Није јасно, међутим, када је тачно Мезија организована као провинција: први царски легат за кога се зна у овој провинцији био је Аул Цецина, а вест се односи на 6. годину (Касије Дион, 51.29.3); но, није искључено да је Мезија била основана и неку годину раније.

Организација провинције у дефинитивном облику припада времену цара Тиберија. Од његових времена, Мезија је обухватала готово читаву територију данашње централне Србије и даље се простирала дуж читавог доњег Дунава (на територији данашње Бугарске), све до ушћа у Црно море, а јужна граница је ишла до планине Балкан.

Од времена цара Домицијана, Мезија се поделила на Горњу и Доњу Мезију.

Монс Ауреус (насеље)

Монс Ауреус (лат. Mons Aureus — „Златно брдо“) је било римско градско насеље које се налазило у близини данашњег села Сеоне, западно од Смедерева.

Наис

Наис (лат. Naissus, грч. Ναϊσσός) је био антички град, ког су првог населили Дарданци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Наису су рођени будући римски цареви Константин Велики и Констанције III. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Словенска племена су га освојила око 612.-614. године. На месту античког Наиса данас се налази град Ниш.

Никита Ремезијански

Свети Никита је хришћански светитељ из Ремесијане, чија се мисионарска и списатељска делатност одвијала у периоду 330 — 420. године, када се претпоставља да је живео.Он је дуже време предмет истраживања историчара ране цркве, књижевности и теологије, јер личност и карактер овог великог светитеља, просто израња из мноштва антиникејских схватања хришћанства којима је била преплављена Горња Мезија у том периоду, као једина светла тачка, и додатно пружа могућност проучавања његовог порекла, које у потпуности није расветљено.

Општина Алексинац

Општина Алексинац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Према попису из 2002. године у општини живи 57.749 становника (1991. је било 63.844 становника). Просечна густина насељености износи око 82 становника по км².

Две трећине општине је претежно пољопривредно земљиште, а једна трећина брдско-планинско земљиште. Алексиначка котлина је равничарски део у долини Јужне Мораве и Моравице и простире се правцем северозапад-југоисток. Оивичена је Озренским планинама са североистока и Малим и Великим Јастрепцем са југозапада. Највиши врх је Лесковик 1174 m на планини Озрен.

Отон

Марко Салвије Отон (рођен 25. априла 32. године - извршио самоубиство 16. априла 69. године) био је римски цар од 15. јануара 69. до своје смрти.

Превалис

Превалис (лат. Prevalis) или Превалитана (Praevalitana, Prevalitana, Praevaliana или Prevaliana), је била провинција Римског царства, која је обухватала територију једног дела данашње Црне Горе, Србије и Албаније. Одвојена је као посебна провинција од провинције Далмације 297. године (можда 305. или 306.), ради побољшања везе између мора и старог центра провинције Далмације — Салоне. Од приморских градова обухватала је Улцињ и Љеш, а од континенталних Дукљу и Скадар.

Управник провинције (презес), са титулом лат. Vir Clarissimus (V.C) или лат. Vir perfectissimus (V.P) (као и лат. Iudex, Rector, Moderator), имао је административне и судске функције. Презес се налазио у Скадру.

Реформама које уводе Диоклецијан и Константин I одвајају у провинцијама се цивилна и војна власт (коју има лат. dux).

Од 3. века постојале су веће латифундрије и виле рустике биле су централна здања, зидана уз саму обалу на месту заклоњеном од ветра. Најзначајнији примерак је вила рустика из Петровца на мору, која је датована у 4. век) и нешто једноставнија на Превлаци код Тивта.

Под вођством Алариха Готи два пута долазе до границе Превалиса, 400. и 403. године. Источни Готи долазе до границе 459. године.

Рударско наслеђе у области римске провинције Горње Мезије

Горња Мезија била је једна од три провинције на подручју Србије, које су се налазиле под римском влашћу у периоду од I до VI века (друге две провинције биле су Далмација и Панонија).О рударству у овим провинцијама за време римског царства остало је много сведочанстава: наративни извори, епиграфски споменици, руднички новац, троскишта, оловни слитци са жиговима итд. Имена рудника (metalla) ипак нису увек тачно утврђена. Тако да се на рудничком новцу чешће могу наћи натписи са називима области, него са називима места (Metalli Dardanici, Metalli Panonnici, Metalli Aureliani, Aeliana Pincensia Metalli Ulpiani и други).

Рудници Горње Мезије оставили су највише археолошких и писаних трагова. Рударство је чинило окосницу привреде Горње Мезије, судећи према бројним писаним и археолошким траговима. Административно, њени рудници били су подељени на: дарданске руднике на југу (Metalli Dardanici) и три рударска региона на северу, које су чинили Шумадија (Metalla Tricornensia), Долина Пека (Metalla Pincensia), и Долина Тимока.

Улпијана

Улпијана (лат. Ulpiana) или Јустинијана Секунда (лат. Iustiniana Secunda), је била римски и рановизантијски град у провинцији Горњој Мезији. Њени остаци се простиру на површини од 70 ha на простору између Приштине, Грачанице и Липљана, на свега 1 km од манастира Грачаница. Археолошка истраживања локалитета започета 1954. године и даље трају, а најзначајнији досадашњи налази су:

мермерна женска глава

накит из тзв. Готског гроба

позлаћене крстасте фибулеУлпијана се налази под заштитом државе Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја, али је њен статус крајње нејасан, како услед саме политичке ситуације у јужној српској покрајини, тако и услед чињенице да су приватна лица власници земљишта на коме налазе њени остаци.

Шумадија и западна Србија

Шумадија и западна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Ово је највећи статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483 km²) и броју насељених места (2.111).

Царске
Сенаторске
Географија
Историја
Култура

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.