Горња Битиња

Горња Битиња (алб. Bitia e Epërme) је насеље у општини Штрпце на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горња Битиња површине 934 ha.

Горња Битиња
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаШтрпце
Географске карактеристике
Координате42°16′21″ СГШ; 21°01′47″ ИГД / 42.2725° СГШ; 21.0297° ИГДКоординате: 42°16′21″ СГШ; 21°01′47″ ИГД / 42.2725° СГШ; 21.0297° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1087 м
Горња Битиња на мапи Србије
Горња Битиња
Горња Битиња
Горња Битиња на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број0290
Регистарска ознакаUR

Историја

Село се први пут помиње у отоманском попису уз 1455. године као велико насеље са 47 српских кућа и два сеоска попа. У селу се налазила стара црква посвећена Светом Ђорђу. Према очуваном делу записа у апсиди, ктиторка је била извесна Јелена. У поду цркве су остале две мермерне плоче са клесаним орнаментима и краћим записом, које подсећају на плоче мозаичког пода цркве краља Милутина у Хиландару. На остацима ове цркве је 1920. године изграђен нови храм. У цркви Светог Ђорђа је највероватније било сачувано познато Призренско јеванђеље на пергаменту из XIII века са 36 минијатура. Народна библиотека у Београду је откупила ово јеванђеље од скопског антиквара Хаџи Јордана, који га је пронашао. Приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, јеванђеље је изгорело у великом пожару.

У месту се налази стара камена плоча из XIV века у коју је касније (1592) уклесан натпис.[1]

Иван Јастребов о овом селу пише да је цело насељено Арнаутима изузев једне махале по називу Поповци, која је ближа селу Доња Битиња. Ту су од памтивека живели попови за целу Сиринићку жупу. Јастребов је затекао живог попа Уроша, стогодишњег старца који му се хвалио да је, иако неписмен, умео у Сиринићу да подржи православље и био је задовољан што тада у Сиринићу има и других попова. У арнаутском делу села, недалеко од села, на брду с десне стране пута према северу за село Сушиће, видела се црква Св. Ђорђа која тада још није сасвим пропала. Цитира и натпис из цркве. Недалеко од цркве је камени натпис из којег се види да је овде црква имала свој млин, њиву и ливаду крајем 16. столећа (7100. - 1592. г.)). [2]

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1938[3]

Српски родови:

Албански родови:

  • Качики (18 кућа), досељени из северне Албаније, из фиса Сопа, у другој половини XVIII века.
  • Матош (9 кућа), пресељени око 1830. године из села Коштањева, припадају фису Сопа. Старином су из северне Албаније.

Демографија

Популација (ист.): Горња Битиња
Година1948195319611971198119912011
Становништво484525522550568602329
Еволуција становништва

Етнички састав

Националност број %
Албанци 195 59,27
Срби[4] 134 40,73

Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили 59,27% становништва, Срби 40,73%.

Види још

Референце

  1. ^ Камена плоча са натписом — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 217. Београд: Службени гласник.
  3. ^ Подаци: „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)

Спољашње везе

Камена плоча са натписом у Горњој Битињи

Камена плоча са натписом у Горњој Битињи налази се у селу Горња Битиња, на територији општине Штрпце, на Косову и Метохији. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Српске енклаве на Косову и Метохији

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.

Црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи

Црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи, насељеном месту на територији општине Штрпце, на Косову и Метохији, подигнута је у 16. веку. Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја, од 1990. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.