Горња Јабланица

Горња Јабланица је брдско-планинска регија које се простире југозападно од Лесковца и Лебана. Кружног је облика и са три стране ограничена високим развођем. За разлику од Горње, Доња Јабланица представља изразиту низију спојену са Лесковачком котлином, покривену речним наносима, веома плодну и густо насељену. Читав слив Јабланице простире се на 894 квадратних метара, од чега на Горњу Јабланицу отпада 79,7 %, односно 713 квадратних километара. Граница између ове две суседне регије представљена је сутеском Јабланице код Лебана и огранцима планине Радан који се пружају дуж западног обода Лескоачке котлине.

Горња Јабланица спада у најсиромашније српске регије, иако се испод атара појединих села протежу лежишта разних руда метала са знатним садржајем злата и сребра и на више места из велике дубине избијају обилне термоминералне воде.

Положај

Горња Јабланица се налази у јужном делу Србије, између Лесковачке и Косовске котлине и у јужном Поморављу. Као део јужног Поморавља, она се налази близу српско-бугарске границе. С једне стране је наслоњена на Косово, а са друге на Бугарску. Нагнута и је широко отворена према долини Јужне Мораве и моравско-вардарској удолини, којом води друмско-железничка магистрала БеоградСкопљеСолун, иначе најважнија саобраћајница на Балканском полуострву.

Општина Медвеђа обухвата већи део Горње Јабланице и има површину од 524,24 квадратних километара. Ка западу и југу се граничи са косовским општинама Приштином, Косовском Каменицом и Подујевом, а ова граница дуга је 40 километара. На северозападу се у дужини од 19 километара граничи са општином Куршумлијом, док је источна граница, према општини Лебане, дуга 45 километара. Границе са северним општинама Бојник и Прокупље су кратке — прва је дуга 9, а друга свега 2 километра.

Географија

Клима

У читавом сливу Јабланице постоји само шест метеоролошких станица које се налазе на различитим надморским висинама: Лебане на 280, Медвеђа на 420, Сијаринска Бања на 456, Туларе на 520, Стубла на 660 и Липовица на 930 метара. С обзиром да се поменуте станице налазе на различитим надморским висинама, тиме је омогућено сагледавање климатских разноликости које настају променом надморске висине. Међутим, на овим станицама се не осматрају сви метеоролошки елементи, већ само падавине. Изузетак је Сијаринска Бања, у којој се осматра и температура ваздуха. С друге стране, на овим станицама нису вршена метеоролошка осматрања у истим временским раздобљим, па је стога отежано поређење података и извлачење поузданијих закључака.

Температура ваздуха

Земљиште

Привреда

Туризам

Насеља

Медвеђа

Литература

  • Милорад Васовић, Горња Јабланица - географска својства. Народно дело, Завичајно удружење „Горња Јабланица“, Београд 1998
Јабланица (притока Јужне Мораве)

Јабланица је река на југу Србије, лева притока Јужне Мораве. Настаје спајањем Туларске и Големобањске реке, које се формирају на падинама Гољака (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код села Маћедонци) до ушћа у Јужну Мораву у Лесковачкој котлини (код села Печењевце), дужина јој износи 84,5 km. Реке од којих настаје теку планинским замљиштем и имају велики пад, клисурасте долине и бројне брзаке. Сличних је особина и сама Јабланица у току до Лебана односно до уласка у Лесковачку котлину. У горњем и средњем току називају је и Медвеђа, а тек низводно од села Шилова, на дужини од око 50 km, само Јабланица. У Лесковачкој котлини тече широком и плитком долином, има мали пад и многе меандре ,непосредно уз сам град Лесковац. Површина слива јој износи 896 км², а просечни проток на ушћу је 5 m³/с. Најзначајнију притоку Шуманску реку, прима са десне стране код Лебана. Значајније леве притоке су Лапаштица и Газдарска река.

Јабланица је бујичава, носи огромну количину материјала, раније се често изливала из корита (сваких 10 година 1986, 1976, 1966,... тзв. „десетогодишња вода“; највећа поплава десила се 1976. г.), плавила обрадиве површине, односила саобраћајнице, мостове и причињавала друге штете.

Јабланица је највећа сушица (потпуно пресушује у току лета и зиме) у Србији и једна од највећих у Европи.

Гашовићи

Гашовићи су братство племена Пива.

Гашовићи-Гашићи су из црногорског села Црквичко Поље-Горње Поље, била је то велика породица са око 25 домова од којих је једна кућа била и у Недајном.

Крсна слава овог братсва је Ђурђевдан.

Запис багрем код школе (Петриље)

Запис багрем код школе (Петриље) се налази на парцели чији је власник Основна школа "Горња Јабланица".

Лазар Миловановић

Лазар Миловановић био је истакнути политичар, земљорадник и домаћин, који је живео током 19. века у Јабланичком округу.

Матија Вујачић Typoвић

Матија Вујачић Typовић био је народни јунак и говорник, учествовао је у српско-црногорским ратовима против Турака у ХIX веку и Невесињском устанку 1875. године.

Медвеђа

Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2011. у овом месту је живело 2.860 становника.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.

Милорад Васовић

Милорад Васовић (Гајтан, Медвеђа, 28. новембар 1926 — Београд, 12. март 2005) је био географ, редовни професор Београдског универзитета и председник Српског географског друштва.

Милош Луковић

Милош Луковић (1850—1908) био је председник слишанске општине и учесник српско-бугарског рата.

Милутин Драговић

Милутин Драговић (1881—?) био је истакнути политичар и народни ослободилац из Јабланички округ (Лесковац).

Михаило Пејић

Михаило Пејић (1878—1924) био је председник Медвеђске општине и народни посланик који је живео у 20. веку.

Михаило Ф. Луковић

Михаило Ф. Луковић (Горња Јабланица, код Медвеђе, 15. фебруара 1921 – Београд, 9. марта 2011.) био је писац епске поезије, истакнути спортиста и учесник Народноослободилачке борбе.

Насељеници Горње Јабланице (1879-1912)

По ослобођењу јужне Србије од Турака, у зиму 1877/78. године, велики простор на подручју Топлице, Добрича, нижих делова Пусте реке и обода Лесковачке котлине, досељавало је српско становништво из Кнежевине Србије (Расина, Жупа, Алексиначко Поморавље, Горњи Тимок, Заплање, Власотинце, Црна Трава, Власиона, Врањско Поморавље) или из оближњих крајева у Турској (Лаб, Дреница, Помбарје, Новобрдска Крива Река, Бујановачко Поморавље, околина Пећи и Призрена, Куманово, околина Скопља и Кратова) и из Бугарске (Зенопоље, Трн, Ћустендил). Подручје Горње Јабланице, узводно од Рујковца, остало је пусто све до друге половине 1879. године.

У јесен 1879. године Јабланички и Косанички срез почеле су насељавати српске. Избеглице са Косова (Крива Река, Лаб) и Метохије (Пећ, Исток, Клина, Кијево).

Први досељеници у Газдару били су војници из редова Краинске војске Тимочког корпуса, који је 1878. ослобађао Горњу Јабланицу. Међу њима су били Лазар Миловановић, Милош Милошевић, Милојко Паунковић, Нина Милошевић, Рајко Илић и Матеја Ивановић, сви из села Бучја и Зубетинца, код Књажевца. Књажевчанима у Газдару, убрзо су се придружили досељеници из Криве Реке, а нешто касније из околине Пећи. Упознавши током рата Горњу Јабланицу, ратни ветерани били су иницијатори насељивања више породица из околине Књажевца. Лазар Миловановић је после био председник Медвеђске општине и народни посланик за Јабланички срез, па је као утицајна личност допринео збрињавању сиромашних и пострадалих досељеничких породица из књажевачког краја. Прво досељавање у Пусто Шилово, Гајтан, Стублу и Реткоцер доводи се у везу и са учешћем црногорских и херцеговачких добровољаца у српско-турским ратовима за ослобођење јужне Србије 1876-1878. године. Добровољац Јово Шуковић-Милошевић (Јововић) са синовима Богданом, Петром и Перком населио је Гајтан. Командант једне добровољачке чете на Јавору Мијајло Јоксимовић био је први насељеник Реткоцера, а Тодор Лукић-Рубежић из Куча, добровољац и поручник српске војске, населио се међу првима у Стубли; Милош Драговић, из Мораче, први је са Савом; Машом и Марком Драговићем први населио Пусто Шилово. Гајтан су 1879. године населили и Радош Радосављевић (Мурат Шуковић), Илија Божовић (Дрпић), Лакић Перовић, сви из Мораче, Ристан Бајић из Добриловане, Беле Петрушић и Матија Туровић (Вујачић) из Дробњака и Никола Ниша Ђуровић из Никшићке Жупе.

Од 1880. године уследило је појачано досељавање становништва у Горњу Јабланицу из разних српских пограничних подручја према Турској и Бугарској (Пољаница, Врањско Поморавље, Пчиња, Крајиште, Власина, Црна Трава, Заплање, Лужница, Трговишки Тимок). Досељавање из Црне Горе и Херцеговине трајало је све до 1911. године. Црногорске и херцеговачке породице насељавале су Јабланички, Косанички, Прокучакчи и Добрички срез у раздобљу 1880,1882,1886,1889,1890 и 1892. године. Веће насељавање било је и 1904., 1905. и 1906. године. У горњој Јабланици било је 30 села црногорско-херцеговачких насељеника смештених уз стару српску границу са Турском. Масовна досељавња потрајала су више од 3 деценије. Створена је у јужној Србији највећа и најкомпактнија црногорско-херцеговачка популација на тлу Краљевине Србије.

Никола Ђуровић

Никола Ђуровић је био председник слишанске општине (1895—1897) и најбољи стрелац у Гајтану. Одликован је за јунаштво у бојевима са Турцима златном медаљом Обилића. Био је и примеран домаћин, са највећим иметком у Горњој Јабланици.

Никола Ђуровић, Илија Дрпић и Јаков Мујовић били су стотинаши-команданти устаничких батаљона код Петра Мркоњића — Карађорђевића у Српском устанку у Херцеговини и Босни (1875-1878).

Павле Јелић

Павле Јелић је био истакнути борац Другог светског рата из Јабланичког округа.

Параскева Гардић Ђокић

Параскева Гардић Ђокић, пореклом из Лесковца, била је прва учитељица Краљевске основне школе у Медвеђи која је почела са радом крајем 1888. године.

Пеко Павловић

Пеко Павловић Николић (Чевo, 1828. — 4. мај 1903.) је био црногорски перјаник, командант, војвода и чувени хајдучки харамбаша из Старе Црне Горе.

Петнаеста српска бригада НОВЈ

Петнаеста српска бригада НОВЈ формирана је 2. јуна 1944. године у месту Реткоцеру (Горња Јабланица) од бораца Горњојабланичког НОП одреда. Приликом формирања имала је три батаљона са око 350 бораца. Дана 10. јуна 1944. бригада је у Пустој реци прикључена 24. српској дивизији НОВЈ.

Саид-паша Османовић

Саид-паша Османовић био је истакнути политичар с краја 19. и почетка 20. века који је живео и радио на подручју Горње Јабланице.

Спонце

Спонце је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 69 становника (према попису из 2002. било је 179 становника).

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.