Гордосервон

Гордосервон (Гордосербон, срп. Србоград, Град Срба) је древни град у Битинији (Мала Азија), који се спомиње у византијским записима из 680. године.[1] Име града је изведено из имена Срба досељених у Малу Азију од стране византијског цара Константина II, који су досељени из области око реке Вардар. Исидор, епископ града Гордосервона се помиње у 680/681. години, а чињеница да је овај град био епископски центар даје основа за тезу да је имало велики број српског становништва. Византијска војска од 30.000 Словена (углавном Срба) била је савладана од Емевијског калифата 692. у бици код Себастополиса због српског напуштања бојишта јер је имала лош третман од стране византијског цара. Око 1200. године овај град се помиње као Сервохорија (срп. Српско станиште).

Град је био смештен на територији некадашњег Фригијског краљевства.

Migration of Serbs
Карта Сеоба Срба у 7. веку цртана по De Administrado Imperio
Turkey ancient region map phrygia
Фригија (жута боја), територија на којој се налазила локација града Гордосервон

Референце

  1. ^ „Нова историја српског народа”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2009. Приступљено 16. 08. 2009.

Извори

  • Constantine Porphyrogenitus, "De administrando imperio"
  • Erdeljanovich.J. "O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka" Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
  • Lequien, M., "Oriens Christianus" I, 1740. pp. 659–660
  • Micotky, J., "Otiorum Chroate", Vol. I ,Budapest, 1806. pp. 89–112
  • Lubor Niederle, "Slovanske starozhitnosti" Dilu II,Svazek pp. 389–399; pp. 444–446
  • George Alexandrovič Ostrogorsky "Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591–599
  • W. M. Ramsay "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890. pp. 183, pp. 210

Спољашње везе

Византијско-српски ратови

Византијско-српски ратови вођени су од насељавања Срба на Балканско полуострво у 7. веку па до друге половине 14. века. Иако Константин Порфирогенит у свом „Спису о народима" који представља једини извор о најстаријој историји Срба, пише да су се Срби на Балкан населили по дозволи цара Ираклија, много је вероватније да је насељавање извршено у склопу аварско-словенских похода на Полуострво почетком 7. века. Заједничка опасност од Турака зближила је две стране те од половине 14. века нема већих ратних сукоба између Срба и Византинаца.

За време владавине цара Ираклија грчки језик је постао служебни царске канцеларије. Император државе почиње да се зове „Василевс”. С обзиром на значајну тежину грчког елемента у Источном римском царству, може се користити и појам грчки за његов карактер.

Кнежевина Србија у раном средњем веку

Кнежевина Србија у раном средњем веку је назив за прву српску државу, којом је владала прва српска династија Вишеславића. Обухватала је средишње српске области у сливовима Ибра, Западне Мораве, Лима, Дрине, Босне и Врбаса. Настала је након досељавања Срба на ове просторе у првој половини 7. века и постојала је све до друге половине 10. века.

Македонци (народ)

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Северној Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, гдје их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске.Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ-у 1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Етнички Македонци су углавном православне вероисповести, али има мањи број муслимана и атеиста. Македонци муслиманске вероисповести су познатији под именом Торбеши.

Број Македонаца процењује се на око 2-2,2 милиона, од тога у Северној Македонији око 1.300.000.

Македонски језик припада јужнословенској групи индоевропске породице језика.

Списак топонима названих по Србима

Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Срби

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011) становништва (без Косова и Метохије), Босни и Херцеговини (око 38%) и Црној Гори, где их има 28,73%. У мањем броју, Срба има и у Хрватској, Мађарској, Румунији, Северној Македонији, Бугарској и Албанији, као и у разним земљама у дијаспори.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су готово идентични бошњачки, хрватски и црногорски, а који припада групи индоевропских словенских језика, конкретно њеној јужнословенској подгрупи.

Француз Арни Барби изрекао је можда најлепше мишљење о Србима, које је он добро упознао током Првог светског рата. "Србима је херојство у крви и њихова прошлост није ништа друго до дуга драматична борба током које никада није поништена њихова чудесна снага".

Срби у Турској

Срби у Турској су грађани Турске српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Турској.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.