Горан Рађеновић

Горан Рађеновић (Ниш, 4. новембар 1966) је бивши југословенски и српски ватерполиста, a сада ватерполо тренер. Током играчке каријере играо је за ВК Партизан из Београда, ВК Рома из Рима и ВК Будва из Будве, са којима је освојио бројне националне и међународне трофеје.

Највеће успехе остварио је као ватерполо репрезентативац СФРЈ, за који је наступао 265 пута и освојио титуле олимпијског, светског и европског шампиона.

Горан Рађеновић
Горан Рађеновић.jpeg
Горан Рађеновић (портрет)
Личне информације
Датум рођења 4. новембар 1966.(53 год.)
Место рођења Ниш
СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,97 m
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1982–1992
1992–1996
1994
1996–1997
ВК Партизан
ВК Рома
ВК Будва
ВК Будва
Репрезентативна каријера
Освојене медаље
Ватерполо
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1988. Сеул СФР Југославија
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1991. Перт
Аустралија
СФР Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1985. Софија
Бугарска
СФР Југославија
Сребрна медаља — друго место 1987. Стразбур
француска
СФР Југославија
Сребрна медаља — друго место 1989. Бон
СР Немачка
СФР Југославија
Златна медаља — прво место 1991. Атина
Грчка
СФР Југославија
ФИНА Светски куп
Златна медаља — прво место 1987. Солун
Грчка
СФР Југославија
Златна медаља — прво место 1989. Берлин
СР Немачка
СФР Југославија
Медитеранске игре
Сребрна медаља — друго место 1991. Атина
Грчка
СФР Југославија
Универзијада
Бронзана медаља — треће место 1987. Загреб
СФРЈ
СФР Југославија

Играчка каријера

ВК Партизан

Почео је да тренира ватерполо са 8 година (1974. године) у Ватерполо Клубу Партизан из Београда. У Партизану је играо 18 година и прошао комплетну ватерполо школу од пионира до јуниора. У тим категоријама освајао је велики број првенстава и купова Југославије.

За први тим Партизана заиграо је 1982. године, са 16 година старости и играо до 1992. године.

Трофеји са ВК Партизан:

ВК Рома

Рађеновић је 1992. Године прешао у ВК Рома из Рима и за тај клуб играо 4 сезоне.

Трофеји са ВК Рома:

ВК Будва

Последњу сезону у играчкој каријери одиграо је за ВК Будва, у сезони 1996/97. али пре тога је већ наступао за будвански клуб током 1994. године и заједно са својим бившим саиграчима из Партизана Александром Шоштаром и Игором Милановићем освојио титулу првака тадашње СР Југославије.

Национални тим

Прошао је све селекције ватерполо репрезентације СФР Југославије, са којима је освајао бројне медаље на светским и европским такмичењима. За А селекцију националног тима СФРЈ дебитује 1984. године и у наредних 10 година бележи 265 наступа у званичним утакмицама. Био је ово најплодоноснији период за југословенски ватерполо спорт, када су освојене две узастопне златне медаље на Олимпијским играма и Светским првенствима, као и прво злато на Европским шампионатима. Рађеновић је учествовао у освајању олимпијског злата 1988. године у Сеулу, Светског 1991. у Перту и Европског 1991. године у Атини.

Тренерска каријера

ВК Будва

По завршетку играчке каријере у ВК Будва 1997. године, у истом клубу преузима улогу тренера првог тима. У сезони 1997/98 осваја друго место у првенству и купу СР Југославије, а у Купу Купова Европе долази до полуфинала.

ВК Бечеј

Следеће две сезоне водио је први тим ВК Бечеј из Бечеја, са којим осваја два првенства и купа СР Југославије и једном долази до финала Купа Шампиона Европе.

ВК Анцио

У сезони 2000/01 преузима италијански клуб Анзио и првој сезони осваја прво место у А2 лиги. Нареде сезоне уводи клуб у плеј-оф А1 првенства Италије.

ВК Камољи

Од 2002. до 2006. године водио је први тим ВК Камољи из истоименог италијанског града и био шеф свих млађих категорија клуба. У те четири сезоне остваривао је пласмане од 5. до 8. места у првенствима Италије, као и један пласман у полуфинале Купа Лен. Истовремено млађе категорије клуба освајају низ првих меса у првенствима млађих категорија.

ВК Нерви

Од 2006. до 2008. године радио је као први тренер ВК Нерви из Ђенове. У две сезоне са овим клубом остварује пласмане на 6. и 8. место у А1 првенству Италије.

ВК Про Реко

Од 2008. до 2014. године обављао је посао шефа млађих категорија једног од највећих европских клубова, ВК Про-Реко из Река и координатора (супервизора) многих ватерполо клубова у регији Лигурија. Са овим клубом постиже бројне успехе у шампионатима млађих категорија Италије.

Референце

Спољашње везе

1966

1966. је била проста година.

4. новембар

4. новембар (4.11.) је 308. дан године по грегоријанском календару (309. у преступној години). До краја године има још 57 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Двадесети ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1988. у Сеулу, Јужна Кореја. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 156 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација СССРа.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у у полуфинале а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 5 до 8 места, док су репрезентације које су заузеле пето и шесто место у групи стекле право да се боре за пласман од девцетог до дванаестог места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 19. септембра до 1. октобра.

Светски куп у ватерполу 1987.

5. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 10. до 17. маја у Солуну у Грчкој.

Учествовало је 8 репрезентација које су играле по једноструком бод систему, а победник је била екипа Југославије која је сакупила највише бодова у својих 7 утакмица.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у ватерполу 1991. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.